Početna > Izdanja > Broj 119 > Ekskluzivno - Dejan Jovović

Štete od prištinskih taksi za Srbiju i BiH

Saga o taksama se nastavlja – još uvek im se ne nazire kraj i pored navodno velikog međunarodnog pritiska, posebno SAD i Evropske unije, glavnih prištinskih saveznika, da se one ukinu.

Samo za 100 dana otkako su privremene institucije u Prištini 21. novembra 2018. godine uvele diskriminatorske takse od 100 odsto na proizvode iz Centralne Srbije i Bosne i Hercegovine, plasirano je za oko 100 miliona evra manje srpske robe na Kosovo i Metohiju, nego u istom periodu prethodne godine (podatak Vlade Srbije).

Gubi se, znači, oko milion evra dnevno, a realan gubitak je i veći, jer je pre uvođenja ovih taksi postojao trend porasta plasmana robe na KiM. Nesumnjivo je da će ova mera znatno pogoditi mnoge proizvođače, ali i trgovinske firme, jer u robnoj razmeni sa KiM učestvuje skoro 3.000 preduzeća iz Srbije.

Ostvariće se i veći gubitak ukoliko ove takse ostanu, jer će srpski privrednici izgubiti to tržište. Drugi proizvođači i trgovci su iskoristili ovaj prostor da kao alternativu ponude svoje proizvode. Od nametnutih taksi naročito je profitirala Albanija, koja je samo u februaru ove godine plasirala preko 61 odsto robe više na KiM u odnosu na isti mesec 2018. godine

Ukupna razmena Srbije sa KiM iznosila je 446 miliona evra u 2018. godini i bila je 3,3 odsto manja nego u 2017. godini. Isporuke su vredele 419,3 miliona evra i bile su manje 4,6 odsto. Kosovske isporuke u Centralnu Srbiju bile su u vrednosti od 27 miliona evra i 23,8 odsto veće nego 2017. godine.

U januaru ove godine na KiM je isporučena roba u vrednosti od samo 5,3 miliona evra, dok je u januaru 2018. godine vrednost plasirane robe iznosila 33,8 miliona evra. Otpremanje robe na KiM je, znači, za 84,3 odsto manje, pa se može reći da postoji skoro potpuna blokada trgovine.

Prema podacima PKS, u decembru prošle godine pad plasmana proizvoda iz Centralne Srbije iznosio je 35 miliona evra, a u novembru 21 milion evra.

UkolikobiPrištinazadržalaistirežimtokom čitave 2019. godine, štetaSrbijebimogladadostigneoko 400 milionaevra, koliko iznosi i godišnji suficit u trgovinskoj razmeni sa KiM.

Premaprocenama, BDPSrbije će 2019. godinebitismanjenod 0,5 do 0,7 odsto, akonebuduukinutetakse, itajproblem ćeovegodinebitijedanodnajvećihizazovazadomaćuekonomiju, ato znači da bi izostao navedeni suficit u razmeni.

Srbija je preuvođenja taksi bila jedan od najvećih izvora robe koja stiže na KiM. Poređenja radi, Kosovo je iz Nemačke uvozilo robu u vrednosti od 300 miliona evra, Turske 250 miliona, Kine 233 miliona, Italije 162 miliona, Albanije 152 miliona, Makedonije 128 miliona i Grčke 88 miliona.

Iz Srbije je odmah po uvođenju taksi upozoravano na razvijanje crnog tržišta, a sada kada se pogledaju prodavnice na severu i jugu KiM vidi se da ima srpske robe, koja se tamo pojavljuje putem raznih kanala. Na primer, srpska pšenica ide u Hrvatsku, iz nje se ona transportuje kao hrvatska pšenica i prodaje na KiM. Deo robe ide tako što se, recimo, prodaje privredniku u Makedoniji, a on je onda reeksportuje i plasira na Kosovu.

Najveću štetu imaju srpski privrednici, izvoznici i država, a pričinjenu štetu Srbiji nema ko da nadoknadi. Velike kompanije koje imaju svoje ispostave u drugim zemljama regiona robu koju su prodavale iz Srbije sada plasiraju iz tih zemalja. Druge zemlje u regionu iskoristile su činjenicu da je Srbija potisnuta sa tog tržišta, tako da je Srbiji načinjena i dugoročna šteta, a to je gubitak tržišta. Proradio je „šverc komerc“ i umesto da srpska država ubira neke prihode od poreza, ta roba se sada putem nekih sivih kanala pojavljuje na tržištu KiM, zbog čega trpe i kosovske institucije, dok pojedinici imaju veliku korist.

Najvećegubitkeimasrpskaprehrambenaindustrija, itoindustrija šećera, žito-mlinskaindustrija, proizvodnjastočnehrane, bezalkoholnihpića. NagubitkusuiproizvođačigrađevinskogmaterijalauSrbiji.

Zbogtaksijedošlo, naprimer, dopadasrpskeprehrambeneindustrijeod 10 odstounovembru 2018. godine, kakosusaopštiliovegodineekonomistiMAT-a. Ukupne isporuke na KiM iz Centralne Srbije u periodu januar – novembar 2018. godine iznosile su 410 miliona evra. Isporuke u oktobru 2018. godine iznosile su 42,2 miliona evra, dok su u novembru 2018. godine posle uvođenja taksi pale na 17,2 miliona evra. Kada je reč samo o prehrambenoj industriji, te isporuke u oktobru iznosile su 7,7 miliona evra, a u novembru svega 3,2 miliona evra.

Premazvaničnimpodacimakosovskecarine, nabavkeproizvodaizSrbijepreuvođenjataksiod 100 odstoiznosilesuuprosekuoko 1,2 milionaevradnevno, doksuposleopalenabeznačajnuvrednost. Po rečima portparola kosovske carine, pre uvođenja taksi, na KiM je, na primer, dolazilo 120 do 140 kamiona dnevno iz Srbije i BiH, dok je sada to gotovo nula.

Odluka tzv. kosovske vlade da uvede takse od 100 odsto na srpske proizvode i proizvode iz BiH, uticala je na rapidno smanjenje plasmana tih proizvoda na kosovsko tržište u decembru prošle godine, a sa druge strane, omogućila je znatno povećanje isporuke robe iz Makedonije i Albanije. Prema podacima kosovske Agencije za statistiku, ukupan uvoz robe na Kosovo iz sveta u decembru 2018. godine bio je blizu 303 miliona evra. Oko 47 miliona evra vrednosti robe dopremljeno je iz Srbije tokom decembra 2017, a u decembru 2018. godine ona je pala na svega oko 5 miliona evra.

Uvoz robe na KiM iz zemalja CEFTA iznosio je u decembru 2018. godine 42,3 miliona evra, što je manje za 46,8 odsto u odnosu na isti mesec 2017. godine. Najveće učešće u uvozu imala su preduzeća iz Makedonije (5,8 odsto) i Albanije (5,7 odsto).

U oktobru prošle godine, pre uvođenja takse od 100 odsto, ukupan uvoz KiM iz sveta iznosio je 270 miliona evra. Uvoz robe iz zemalja CEFTA iznosio je 86,2 miliona evra. U tom mesecu proizvoda u ukupnom uvozu iz Centralne Srbije bilo je 12,3 odsto, Albanije 7,4 odsto, Makedonije 5,1 odsto i BiH 2,6 odsto.

Uvoz kosovskih trgovinskih preduzeća iz zemalja EU u decembru 2018. godine iznosio je oko 155,1 miliona evra, što je 51,2 odsto ukupnog uvoza. Najveći udeo uvoza imale su Nemačka (13,1), Italija (6,3), Grčka (5,9), Slovenija (5,3) i Poljska (2,9). Plasman robe iz drugih zemalja na KiM u poslednjem mesecu prošle godine iznosio je 105,4 miliona evra (34,8 odsto). Zemlje sa najvećim učešćem u uvozu u ovoj grupi su Turska (10,7 odsto) i Kina (9,8 odsto).

Neslužbene procene privrednika govore da je, na primer, samo dvomesečna blokada plasmana srpskih proizvoda na tržište KiM privredi u 13 opština opština Pčinjskog i Jablaničkog okruga na jugu Srbije nanela štetu od preko pet miliona evra mesečno.

6Piše: Vojkan Ristić01. februara 2019. 12.07 Izmenjeno: 12.09

Foto: Pixabay/Schwoaze (Ilustracija)Najveći gubitak sasvim sigurno pretrpeo je metalski kompleks, a to se pre svega odnosi na kompaniju Alfa plam, koja je usred sezone ostala bez mogućnosti plasmana svojih proizvoda na blisko tržište. U sličnoj situaciji je i Industrija kotlova „Megal“ iz Bujanovca. Gubici su veliki i u industriji nameštaja, kao i građevinskoj, ali i u tekstilu i prehrambenoj industriji – ocena je privrednika sa juga Srbije.

Vlasnik trgovinske kompanije „Elhan komerc“ iz Bujanovca ocenjuje da je „opasnije od trenutne finansijske štete mogućnost da ukoliko takse ostanu na snazi dođe do gubitka tržišta za srpske proizvode“. To je tržište od blizu dva miliona potrošača, i kompanije iz Slovenije, Hrvatske, Turske, Makedonije i Albanije pokušavaju da plasiraju svoju robu i tako trajno potisnu srpske proizvode. On ističe da je blizina kosovskog tržišta bila prednost za preduzetnike sa juga Srbije, u odnosu na one iz centralnog dela države ili Vojvodine zbog troškova transporta, pa su „ove sankcije utoliko teže“.

U Regionalnoj privrednoj komori u Leskovcu rečeno je da „preciznih podataka o šteti nema, jer postoji više parametara na osnovu kojih će šteta biti utvrđena“. Komora je uputila formular svim preduzećima i očekuje se njihov odgovor na više stavki, a u vezi sa plasmanom robe na tržište KiM. Tu se radi o otkazu ugovora, kao i mogućim smanjenjima cene robe zarad nametnute konkurentnosti. Tek tada će se imati precizni podaci koji će govoriti o mogućoj šteti.

Kompanija „Fluidi“ iz Preševa koja proizvodi bezalkoholne napitke, a imala je i poslovnu saradnju sa kompanijom „Koka-Kola“ potpuno je blokirana u plasmanu svojih proizvoda na tržište KiM. Plasman robe na tržište Centralne Srbije je zanemarljiv u odnosu na ono što je prodavano na teritoriji južne pokrajine.

Gubitak preračunavaju i u „Simpu“, ali je izvesno da se radi o milionima dinara. KiM je bilo i tradicionalno tržište za plasman građevinskog materijala, ali sada je to potpuno zaustavljeno.

Ukoliko do početka građevinske sezone ne bude postignut dogovor o ukidanju taksi, u prvom redu kompanija „Mladost“ iz Leskovca mogla bi trajno da izgubi tržište za plasman cigle, crepova i blokova.

Značajan prihod od trgovine ostvarivala su i mala preduzeća iz Preševa i Bujanovca, a prestankom plasmana robe na Kosovo dovedena je u pitanje likvidnost preduzeća koja ne raspolažu velikim obrtnim kapitalom.

Srbija, kako tvrde u Ministarstvu trgovine Republike Srbije, nije primenjivala necarinske barijere u trgovini sa KiM, a postojali su neki konkretni slučajevi kada su zaustavljene određene isporuke zbog neposedovanja statusno neutralnih, odnosno usaglašenih dokumenata.

Nacionalno koordinaciono telo za olakšavanje trgovine skoro godinu i po dana radi na uklanjanju barijera i ubrzavanju protoka robe između Srbije i suseda. Formiranje ovog tela u kome su predstavnici nadležnih ministarstava, pomogli su Američka privredna komora i USAID. Senku na njegove rezultate baca blokada plasmana srpske robe na KiM uvođenjem taksa od 100 odsto na koje ovo telo ne može da utiče. Takse su, pre svega, politička odluka i ovo telo ne može da pruži adekvatan doprinos u borbi da se one ukinu, kao i što sporazum CEFTA nema efikasan mehanizam za rešavanje sporova.

Srbija nije primenila kontramere zbog nerazumnih prištinskih taksi zbog relativno malih nabavki sa KiM, pa one ne bi imale posebnog smisla. Beograd je čvrst u stavu da bez ukidanja taksi od 100 odsto, koje nisu samo prepreka već zabrana trgovine i ne postoje nigde u svetu, nema nastavka dijaloga sa Prištinom, a time ni rešavanja pitanja Kosova, odnosno sporazuma o normalizaciji odnosa, na čemu insistira međunarodna zajednica.

Što se tiče BiH, prištinskim taksama najviše su pogođene metalska i drvna industrija, proizvodnja hemijskih proizvoda, mlečna industrija, izvoznici lekova, ulja, brašna, sokova, vode. U ukupnoj razmeni BiH sa svetom, oko 14 odsto odnosi se na zemlje CEFTA, a od toga oko četiri odsto na KiM. Svaki mesec blokade izvoza robe iz BiH na tržište samoproglašenog Kosova donosi štetu od oko 12 miliona konvertibilnih maraka neostvarenog izvoza, kako pokazuje najnovija analiza Spoljnotrgovinske komore BiH. Pre uvođenja taksi, BiH je u proseku godišnje ostvarivala izvoz na tržište KiM u vrednosti od 130 do 150 miliona maraka, dok se godišnji uvoz u BiH kretao između 14 i 15 miliona maraka, pa je ovo tržište do sada bilo jedno od retkih na kojem je BiH ostvarivala suficit. Ukupna vrednost izvoza BiH na KiM u 2018. godini iznosila je 142 miliona maraka, a u 2017. godini 163,6 miliona maraka.

Uvođenjem taksi na robu iz Centralne Srbije i BiH, sistematski se krši CEFTA sporazum, a negativne ekonomske posledice pretrpeće ne samo Srbija i BiH, već i kosovska privreda i privreda celog regiona.

dr Dejan Jovović, naučni savetnik i redovni član NDES


Berza

investicioni fondovi

kursna lista