U svrhu zaštite zdravlja potrošača i poboljšanja izbora namirnica, proizvođači hrane u obavezi su da na ambalaži proizvoda navedu koji sastojci ulaze u njegov sastav. Pravilnik za nutritivno deklarisanje hrane izašao je 2017. godine, a na snagu je stupio sredinom 2018. Na ovaj način potrošačima je postala dostupna informacija koliko proteina, masti, zasićenih masti, ugljenih hidrata, šećera i soli sadrži proizvod za koji su se opredelili. Od velikog je značaja biti informisan o tome koje sastojke i u kojoj meri je neophodno uneti u organizam kako bi on funkcionisao na najbolji način, bez bojazni od štetnih posledica, objašnjava dr Budimka Novaković, profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.

„Ukoliko proizvod ima nisku energetsku vrednost to znači da je on dobar za naše zdravlje, a isti je slučaj kada je u pitanju snižen sadržaj masti ili šećera. Ako neka namirnica ima 300 kilokalorija na 100 g onda moramo biti svesni da je to previše za naš organizam. Preporuka je da na nutritivnoj deklaraciji bude navedena vrednost jednog posluženja namirnice, kako bi bilo jasno koliko tog proizvoda je dobro uneti u okviru dnevnih potreba.“

Na potrošaču ostaje da napravi adekvatan izbor. U nameri da se sastav prehrambenih proizvoda unapredi kako bi bili pogodniji za sve potrošače, naročito one koji vode računa o adekvatnoj ishrani, u proizvodnji se sve više koriste veštački zaslađivači umesto prostih šećera. S obzirom na to da su niskokalorijski zaslađivači aditivi, oni moraju da prođu kroz dugotrajna i skupa istraživanja kako bi potrošači mogli da budu sigurni da ne predstavljaju opasnost po zdravlje.

„Ako ispitivanja dokažu da je zaslađivač ispravan, on će dobiti E broj koji potrošaču garantuje da je proizvod bezbedan bez obzira da li će ga konzumirati malo dete, trudnica ili odrastao čovek. To bi trebalo da bude prva stvar koja se gleda na deklaraciji proizvoda koji sadrži neki zaslađivač. Na deklaraciji će ovo biti navedeno ili punim imenom zaslađivača ili E brojem ili jednim i drugim,“ napominje dr Novaković.

U slučaju bilo kakvih nedoumica, potrošači mogu da se informišu na sajtovima koji pružaju detaljne informacije o značenju oznaka, ističe dr Budimka Novaković.

„Kada neko želi da proveri značenje oznaka na deklaracijama, može potražiti pravilnik o aditivima na sajtu Ministarstva poljoprivrede ili može jednostavno da ukuca u pretraživač ime tog aditiva i da na sajtu Evropske agencije za bezbednost hrane pročita nešto više. U skraćenoj verziji na jednoj strani ili na čak 50 strana potrošač može dobiti sve informacije za svega nekoliko minuta.“

Sanja Tadić