Vena na vratu, odnosno zajednička karotida, deli se u dve velike arterije – unutrašnju i spoljašnju karotidu, koje obezbeđuju snabdevanje mozga krvlju (unutrašnja), odnosno dopremanje krvi do lica i usta (spoljašnja). Začepljenje karotidnih arterija uzročnik je čak 70% moždanih udara, a često se javlja kao posledica nezdravog načina života. S obzirom na to da ne odaje nikakve simptome, začepljenje vena na vratu može da se manifestuje prekasno, i to u vidu moždanog udara. Zbog toga je bitno na vreme prepoznati potrebu za kontrolom ovih arterija, objašnjava dr Slobodan Tanasković sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje.

„Ultrazvučni pregled karotidnih arterija savetuje se ukoliko je pregledom ustanovljen šum. On se može uraditi i ukoliko to nije slučaj, ali ukoliko je oslabljena cirkulacija na donjim ekstremitetima, ukoliko je prisutna koronarna bolest i proširenje, odnosno aneurizma stomačne aorte. Ultrazvuk se savetuje pacijentima koji imaju dva ili više faktora rizika, a to su hipertenzija, povišene masnoće u krvi, pušenje, porodično nasleđe i istorija moždanih udara u porodici.“

Kada su prisutna i druga hronična oboljenja kao što je dijabetes, rizik od suženja ili potpunog začepljenja arterija na vratu se dodatno uvećava, upozorava dr Tanasković.

„Osobe sa dijabetesom imaju dva do pet puta veću mogućnost za moždani udar, a suženje karotidnih arterija može biti jedan od razloga. Takođe, samo ovo suženje dokazano se javlja tri do šest puta češće kod osoba sa dijabetesom. Čak 60-80% pacijenata sa dijabetesom ima neki oblik suženja karotidnih arterija, dok 6-8% ima značajno suženje koje zahteva neki oblik intervencije. Osobe kod kojih je prisutan veći rizik od ovakvih komplikacija su pacijenti sa dijabetesnom retinopatijom, odnosno oštećenjem vida, pacijenti kod kojih je oslabljena cirkulacija u donjim ekstremitetima, kao i oni kod kojih je prisutna koronarna bolest, odnosno suženja arterija koje ishranjuju srce.“

Postoji više načina za regulaciju ovog problema. Terapija u najvećoj meri zavisi od obimnosti suženja.

„Ukoliko je ono manje – od 60 do 70% – savetuje se konzervativno lečenje, odnosno lečenje lekovima i korekcija faktora rizika. Ukoliko je suženje veće, preporučuje se neki vid interventnog lečenja. Na prvom mestu, to je operacija karotidnih materija odnosno karotidna endarterektomija. Ukoliko je lečenje praćeno visokim rizikom može se obaviti endovaskularno lečenje, odnosno karotidna angioplastika sa implantacijom stenta.“

Kako bi se izbegle komplikacije izazvane suženjem karotidnih arterija, pa i sam moždani udar, preporuka je da se kontrolni ultrazvuk kod manjih suženja radi jednom u godinu dana, odnosno jednom u pola godine ili manje ukoliko je to suženje veće.