Za magazin PROFIT govori gdin dr Miloš Vujnović, predsednik Izvršnog odbora JUBMES Banke.

1.Kakve rezultate poslovanja Jubmes Banka ad Beograd beleži u 2018. godini i da li su ostvareni zacrtani planovi?

Banka je ostvarenim rezultatima u 2018. godini po svim ključnim parametrima u značajnoj meri premašila definisane planove i ciljeve za navedeni period. Zabeležen je rast profitabilnosti i dobit od 465,28 miliona dinara. Iznos dobiti iz redovnih poslovnih aktivnosti je 178,47 miliona dinara, što predstavlja uvećanje dobiti od skoro tri puta u odnosu na prethodnu godinu i ukazuje na stabilnost poslovanja. Visokim rastom bilansne sume, odnosno obima poslovne aktivnosti, koja je uvećana za 33,5% dostignut je istorijski najviši nivo od kada Banka posluje kao komercijalna institucija. Rast obima poslovne aktivnosti rezultat je izraženog trenda rasta poverenja deponenata u Banku, kako stanovništva, tako i privrednih društava. U 2018. godini zabeležen je rast depozita od 46,8%. To je rezultiralo nastavkom trenda progresivnog rasta plasmana klijentima banke i prihoda od kamata od 44%, uprkos nastavku trenda kontinuiranog smanjenja kamatnih stopa na plasmane banaka na bankarskom tržištu, a posledično i u Banci.

Preduzimanjem svih zakonski raspoloživih mera i aktivnosti u naplati problematičnih potraživanja, ponovo je ostvarena visoka stopa naplate istih i po tom osnovu dalji pad učešća u ukupnim kreditnim potraživanjima. Krajem godine, nivo pokazatelja učešća problematičnih kredita Banke je i dalje značajno ispod proseka bankarskog tržišta.

2.Ove godine obeležavate veliki jubilej – 40 godina uspešnog poslovanja u Srbiji. Šta je sve doprinelo da Vaša Banka opstane i uspešno posluje toliki niz godina, s obzirom na turbulentna vremena koja su zadesila našu zemlju?

Iza nas je duga, ali i bogata tradicija poslovanja. Nekada nacionalna izvozno-kreditna agencija, bila je prva i jedina institucija takvog profila u regionima istočne, centralne i jugoistočne Evrope, sve do početka 90-tih godina. U finansijskom sektoru nekadašnje SFRJ bila je prva institucija koja je organizovana u formi deoničarskog društva 1989. godine, označavajući početak vlasničke i tržišne transformacije domaćeg bankarstva. U komercijalnu banku transformisana je 1997. godine, fokusirajući se na ciljnu grupu korporativnih klijenata. Do danas, poslovna strategija Banke nije trpela veće zaokrete, već je cilj bio dalja specijalizacija oblasti u kojima zaista možemo ponuditi finansijsku ekspertizu. Ključ uspeha svih ovih godina zasniva se na sintezi iskustva i znanja iz različitih razvojnih faza, prilagođena savremenim trendovima tržišta i potrebama klijenata.

3.Da li dugogodišnja tradicija i iskustvo Vaše Banke imaju značajan uticaj na klijente koji Vam ukazuju poverenje?

Činjenica da Banka postoji pune četiri decenije klijentima svakako uliva sigurnost i poverenje. Poslovanje sa korporativnim klijentima i danas ostaje naša strateška opredeljenost, posebno kada je reč o proizvodima finansiranja trgovine, finansijske podrške izvoznim poslovima, kao i pružanju ekspertsko-tehničke pomoći u domenu naplate komercijalnih potraživanja od inostranih dužnika. Poslujući u okvirima jasno definisane tržišne niše, trudimo se da jednom uspostavljen odnos sa klijentima kontinuirano unapređujemo, gradeći čvrste i dugoročne veze. Ponosni smo na činjenicu da imamo izuzetno nisku stopu odliva klijenata, dok preporuka i dalje ostaje naš osnovni kanal marketinga.

4.Gde vidite potencijal za rast na srpskom tržištu, kako kada je u pitanju Vaša Banka, tako i kada je reč o poslovanju u zemlji? Kako trenutno funkcioniše bankarsko tržište u Srbiji u poređenju sa zemljama u okruženju?

Bankarsko tržište Srbije i njegovo poslovanje ne razlikuje se značajnije u odnosu na okruženje. U osnovi razlika je samo u veličini tržišta, što je posledica veličine zemalja, kao i snage njihovih privreda. Ono što je zajedničko svim tržištima, jeste proces ukrupnjavanja sektora. Bankarski sektor Srbije i dalje ima najveći broj banaka u okruženju uz prisutan rast učešća banaka sa domaćim kapitalom i kapitalom iz zemalja u okruženju. Polazeći od izazova koje banke imaju pred sobom, kao što su poboljšanje profitabilnosti, kompleksnija regulativa i rastuća konkurencija, realno je očekivati da će se trend konsolidacije bankarskog tržišta nastaviti najmanje istim tempom i u narednom periodu. Takav trend stvorio je uslove za rast koji nije organski, već se bazira na preuzimanju banaka ili portfolija plasmana, omogućavajući veće prinose u uslovima kada je na trzištu prisutno kontinuirano smanjenje marži. Banke koje planiraju dalje poslovanje na domaćem tržištu i u okruženju očekuju značajne nove investicije i prilagođavanje poslovnih modela kako bi bili u mogućnosti da u potpunosti odgovore brzim promenama i novim trendovima u bankarstvu. Digitalizacija bankarstva pruža značajan potencijal za rast, posebno za banke bez mreže filijala, poput naše.

5.Kolika je predviđena neto dobit Banke za 2019. godinu i da li se od ove godine očekuje stvaranje osnove za značajan rast profitabilnosti za naredne godine?

Poslovnom politikom za 2019. godinu predviđeno je ostvarenje dobiti iz redovnih poslovnih aktivnosti od 209,2 miliona dinara. Trend značajnog rasta portfolija plasmana klijentima, prisutan u poslednje tri godine, a posebno izražen u 2018. godini, već je stvorio osnovu za dalji izvestan i kontinuirani rast profitabilnosti u narednim godinama.

Koeficijent adekvatnosti kapitalana kraju 2018. godine iznosi 26,48%. Pored veoma izraženog rasta plasmana Banke i dalje smo na značajno višem nivou u odnosu na minimalno regulatorno propisani, kao i u odnosu na prosek bankarskog sektora. Regulatorni kapital Banke će po osnovu ostvarene dobiti u 2018. godini zabeležiti značajan rast od 13,7%. Ovako visoka adekvatnost kapitala i rast regulatornog kapitala pružaju značajan prostor za proširenje poslovnih aktivnosti Banke i u narednom periodu.

6.Da li se uspostavljeni trend u 2018. godini, koji se odnosi na uvećanje aktivnih komercijalnih plasmana, nastavlja i u 2019. godini? Sa kakvom poslovnom politikom nastupate na tržištu?

Trend progresivnog godišnjeg rasta aktivnih komercijalnih plasmana Banke prisutan je protekle tri godine, a posebno u 2018. godini. Uvećanje nivoa portfolija aktivnih komercijalnih plasmana, primarno kroz dalje proširenje portfolija novim klijentima, nastavljeno je i u 2019. godini. Fokus aktivnosti protekle godine a koji se nastavlja i u tekućoj, jeste na privlačenju novih klijenata i uvećanju kreditnog portfolija, efikasnosti u pružanju bankarskih usluga klijentima, ali i opreznom pristupu proceni kreditnog rizika.

7.Koliko je za Vašu Banku važna digitalizacija i šta klijenti mogu da očekuju u narednom periodu?

U bliskoj budućnosti, digitalizacija će biti imperativ i kriterijum za opstanak bilo koje banke na tržištu. U narednom periodu planiramo da dodatno unapredimo postojeće servise elektronskog bankarstva, ali i da razvijamo nove. Digitalne tehnologije pružaju mogućnosti da naše proizvode i usluge dodatno približimo i fizičkim licima. Budućnost bankarstva, ali i mnogih drugih biznisa, leži u ulaganju u softverska rešenja sa ciljem efikasnijeg poslovanja.

8.Bankarsko tržište u Srbiji se smatra izuzetno konkuretnim. Iz Vaše perspektive, na koji način banke treba da se prilagode kako bi zadovoljile potrebe klijenata?

Domaće bankarsko tržište je konkurentno, značajno segmentirano, uz prisutno povlačenje pojedinih grupacija sa tržišta i ukrupnjavanje, ali i pojave novih učesnika. Posmatrano iz ugla jednog od učesnika na tržištu, prilično je izazovno poslovati u takvom okruženju. Borba za klijenta nije laka i obavezuje na kontinuirani razvoj svih aspekata bankarskog poslovanja, od čega benefite najviše imaju klijenti. Banke su odavno uvidele značaj biznis modela sa klijentom u fokusu. Ponuda bankarskih proizvoda i usluga u potpunosti je prilagođena jedinstvenim potrebama klijenata. Tradicionalno formalne, finansijske institucije postaju prijatelji na društvenim mrežama, a poslovnice prijatna mesta na kojima uz tablet, dnevnu štampu ili kafu plaćate račune. Alternativno, klijenti ne moraju da brinu o radnom vremenu ili lokaciji najbliže banke, s obzirom na to da je za većinu transakcija dovoljna aplikacija na pametnom telefonu. U tom smislu perspektiva bankarstva jeste prilagođavanje specifičnim potrebama klijenata, a kvalitet procesa izvor konkurentnosti.

9.Važan deo poslovne strategije Jubmes Banke ad Beograd jeste i društveno odgovorno poslovanje. Koje projekte ste već realizovali, a na koje oblasti ćete se fokusirati u narednom periodu?

Tradicionalno shvatanje biznisa sa jedinom svrhom stvaranja profita zamenila je nova vizija i kultura poslovanja, koja uvažava i društvene ciljeve. Principi korporativne društvene odgovornosti i održivog razvoja su trajna strateška opredeljenost Banke. Saradnjom sa zaposlenima, lokalnom zajednicom i društvom u celini, podržavamo različite naučno-obrazovne, kulturne i zdravstvene projekte lokalne zajednice. Članstvom od 2008. godine, uključeni smo u sve aktivnosti nacionalne mreže Globalnog dogovora UN. Nastavili smo da promovišemo značaj očuvanja kulturnog identiteta i inkluzije ugroženih grupa posebno na teritoriji AP Kosovo i Metohija. U oblasti zaštite životne sredine nastavili smo višegodišnju saradnju sa Specijalnim rezervatom prirode Uvac, podrškom projektu hranilišta za beloglavog supa, koji je simbol jednog od najbogatijih prirodnih rezervata Republike Srbije. Banka je značajan osnivač Humanitarne fondacije „Za dečje srce“ i punih 27 godina usmerena na prikupljanje pomoći sa ciljem kvalitetnijih uslova operativnog lečenja, rehabilitacije i socijalne adaptacije najmlađih pacijenata sa urođenim srčanim manama. U deci i omladini vidimo perspektivu koju svim snagama treba podržati. Sa posebnom pažnjom i velikim zadovoljstvom planiramo nove aktivnosti Fondacije.

10.Koliko procentualno Jubmes Banka ad Beograd beleži tržišno učešće i koje mesto zauzimate na tržištu bankarskog sektora u Srbiji? Koliki rast poslovnih aktivnosti očekujete u narednom periodu?

Prema vrednosti bilansne sume na osnovu objavljenih nerevidiranih finansijskih izveštaja banaka na tržištu za treći kvartal 2018. godine, Banka je rangirana kao 23. u bankarskom sektoru sa 0,42% tržišnog učešća. U pogledu tržišnog učešća, Banka beleži napredak za jednu poziciju u odnosu na kraj 2017. godine. Sa iskazanim neto dobitkom na kraju trećeg kvartala 2018. godine od 430,07 miliona dinara, Banka zauzima 18. mesto u ukupnom rezultatu poslovanja bankarskog sektora, što predstavlja napredak za 6 pozicija u odnosu na 2017. godinu.

Činjenica je da smo banka sa manjim tržišnim učešćem, te da se u pogledu nominalnih vrednosti bilansnih pozicija ne možemo porediti sa velikim igračima na tržištu. Međutim, postignuti rezultati u pogledu ostvarene stope rasta pojedinih bilansnih pozicija u 2018. godini nas stavljaju u sam vrh bankarskog sektora. Sa ponosom ističem da Banka, na osnovu rezultata poslovanja u prvih devet meseci 2018. godini, zauzima prvo mesto u bankarskom sektoru prema ostvarenoj stopi rasta iskazane dobiti pre oporezivanja, a drugo mesto prema ostvarenim stopama rasta bilansne sume, depozita i ostalih obaveza prema komitentima i prihoda od kamata.

Takođe, u prvih devet meseci 2018. godine, Banka beleži drugi najveći prinos na aktivu (ROA) na tržištu od 3,23%, dok je prema prinosu na ukupni kapital (ROE) od 11,70% rangirana kao peta banka u bankarskom sektoru Srbije.

Polazeći od ostvarenih rezultata Banke u prethodnom periodu, postavljeni ciljevi u pogledu stopa rasta relevantnih bilansnih pozicija, kao i ostvarenog rezultata poslovanja u 2019. godini i narednim godinama najmanje su udvostručeni u odnosu na ranije projekcije.

11.Bankarstvo, kao industrija, menja se veoma brzo, a to može da bude veoma stresno. Na koji način se Vi oslobađate stresa?

Promene, čiji smo zagovornici, nekada i ne idu na našu ruku. Zalažemo se za digitalizaciju koja omogućava umreženost i kancelariju 24/7, sa bilo kog mesta, dok istovremeno svesno žrtvujemo ono malo slobode koju smo nekada imali nakon radnog vremena. U tom procesu i stres smo prihvatili kao izazov i motivaciju za kontinuirani napredak. Hobiji i druga isključivo lična zadovoljstva, zbog načina i tempa života, postala su nedostižan luksuz i pripisujem ih davnoj prošlosti. Poslovnog stresa oslobođa me i dodatno motiviše svaki trenutak posvećen porodici.