Početna > Izdanja > Broj 118 > Edukacija - Dragiša Ristovski

Da li je uspeh u igri posledica dobre komunikacije sa okolinom

„Neka vaše reči budu uvek ljubazne, ali začinjene solju da bi svakome mogle odgovoriti na pravi način.” Novi zavet

Na ovaj svet nismo došli da bismo živeli izolovani od drugih. Svaki čovek je deo određene grupe ili više grupa istovremeno, i svakodnevno upoznaje neke nove ljude i postaje deo neke nove grupe.Činjenica je da je kompletan život svih nas sačinjen od neprestane komunikacije, stvaranja veza i kontakata, i upućenosti na druge ljude radi ostvarivanja svojih i zajedničkih ciljeva. Iz ovoga proizilazi da naš kvalitet života u mnogo čemu zavisiod kvaliteta odnosa i veza koje ostvarujemo sa drugim ljudima iz našeg okruženja. Da li se nekada zapitamo kakav je kvalitet naših odnosa sa drugima?

Mnogi ljudi, zaokupljeni sobom, komunikaciji pristupaju jednostrano (subjektivno), posmatrajući je samo iz svoje percepcije. Kao rezultat toga dobijaju nerazumevanje, odbijanje i otpor, što ih kasnije nagoni na otuđenje od drugih i samoprocenu da su ljudi oko njih u većini slučajeva loši, da nisu za saradnju ili smatraju da su superiorniji u odnosu na okolinu. Zato oni donose odluku da im se na neki način odupru, i s vremenom samo pothranjuju svoje nezadovoljstvo, loš osećaj, negativnu energiju koja dovodi do njihove nesreće, asocijalnosti, mentalnih tegoba i komplikacija a dugoročno i do fizičke bolesti i, naravno, odustajanja od igre.

U stvari, problem većine ljudi je što žele da igru i druge učesnike apsolutno prilagode sebi, a ne da se oni prilagode drugima u duhu harmoničnih međuljudskih odnosa. Nije poenta da mi upravljamo drugim ljudima i da im konstantno delegiramo obaveze; bitno je da ih prihvatimo, omogućimo im da se osećaju važno i odgovorno, da im na neki način damo legitimitet i ovlašćenja. Ispričaću vam jednu priču:

Glavni akter priče je mladić Petar koji je imao žarku želju da postane lekar i gotovo je bio siguran da niko na ovom svetu ne bi bolje to radio od njega. Njegovi roditelji, iako nisu bili u mogućnosti da mu plate skupo školovanje, imali su želju da ga podrže u tim namerama i preko svojih mogućnosti, ali činjenica je bila da je budžet kojim su oni raspolagali bio jako skroman. Petar je to protumačio iz svog ugla, vrlo slobodno, kao nerazumevanje svojih roditelja i nedostatak podrške u ključnom momentu za njega. On vrlo brzo donosi odluku da odbaci roditelje iz razloga što oni, kako je on smatrao, nemaju razumevanja za njegove želje. Njegov najbolji prijatelj Toma krajnje dobronamerno mu je ukazao na činjenicu da je to vrlo odgovoran posao i da će u budućnosti morati da se kloni svoje loše navike da konstantno, preterano konzumira alkohol. Petrova reakcija je bila i više nego burna, shvatio je to kao uvredu i prekinuo jedno dugo prijateljstvo. Tu nije kraj njegovoj lošoj komunikaciji sa najbližima. Njegova verenica ga je u toku školovanja maksimalno podržavala i pomagala bukvalno u svemu, budući da je i sama bila medicinski radnik, ali mu je jednom prilikom skrenula pažnju da nije dobro što bez učenja pokušava da položi ispit, služeći se nekim nedozvoljenim sredstvima, jer ako sutra želi da leči ljude, on mora vrlo temeljno da savlada gradivo. I ovoga puta je Petar situaciju protumačio iz svog ugla i optužio verenicu da minira njegov napor da ostvari svoj tako željeni cilj. Na tome se nije zaustavio i raskinuo je veridbu. S vremenom se u njemu javlja sve veći otpor prema drugim ljudima, jer je bio ubeđen da ga svi oni ne podržavaju i da podrivaju njegov uspeh. Jedna od retkih osoba koja je imala razumevanje za Petrovo negativno ponašanje i koja je uprkos tome želela da mu pomogne, bio je čovek koji ga je krstio i koji je sticajem okolnosti i sam bio lekar i profesor na medicinskom fakultetu. Kada je Petar polagao ispit kod dotičnog profesora, uopšte nije spremio materiju, računajući na podršku i razumevanje kuma. Kum, njegova večita podrška, nije imao izbora, već je Petra vratio sa ispita u želji da mu pruži šansu da se pripremi pa tek onda polaže. To je bio trenutak kada se prelila čaša Petrovih emocija. Sada je bio ubeđen da on na ovom svetu ni od koga nema podršku i da ga niko ne razume.

Smatrao je čak da su ljudi oko njega usmereni samo na sputavanje njegovog životnog cilja – da postane lekar. U njemu se rodila strašna mržnja prema drugima, u svima je video neprijatelje. Počeo je sve više i više da konzumira alkohol. Odbacio je sve oko sebe. Prvo roditelje, pa najboljeg prijatelja, verenicu, kuma, pa i sve ostale, a na kraju je ušao u sukob i sa samim sobom, jer bio je ubeđen da su za njegovo stanje krivi njegovi pogrešni ciljevi i to što je uopšte i želeo da bude lekar. I to je kraj jedne želje, jednog sna, jedne ambicije.

On je totalno van igre. Videli ste kako je jedan san nestao, i život totalno izgubio smisao samo zbog lošeg odnosa sa ljudima iz svoje najbiže okoline, odnosno tumačenja komunikacije iz svog krajnje subjektivnog ugla. Zato je važno da šta god drugi ljudi uradili ili rekli, mi ne reagujemo ishitreno. Bitno je da smo svesni da je to samo naša projekcija i tumačenje. Često ne postoje čvrste činjenice, već samo subjektivna tumačenja. Hajde da sada vidimo šta u stvari predstavlja istinska komunikacija. Komunikacija je zapravo jedna kompleksna kategorija, i neka istraživanja govore da se kvalitetna komunikacija između dve osobe sastoji od sledećih elemenata i u sledećoj proporciji:

reči - 10%;

emocije - 35%;

vizuelni i fizički uticaj - 50%;

ostale vibracije - 5%.

Neki eksperti iz oblasti komunikacije kažu da nas prilikom novog susreta ljudi ocenjuju već u prvih par sekundi, a da svoje mišljenje finaliziraju u sledećih tridesetak sekundi. Međutim, treba imati na umu da će nas kod stvaranja dugoročnih veza i kontakata ljudi pre svega ceniti ne zbog onoga kakvim se predstavljamo, već zbog onoga što osećaju od nas i zbog stvari koje činimo za njih. Imajte na umu da su ljudi u toku komunikacije pre svega obuzeti sobom, a ne vama! Ako želite da u toku procesa razgovora sa drugima ostvarite svoj cilj, onda odaberite najinteresantniju temu za njih, a to su oni sami. Jer kada priču fokusirate na njih same, onda zapravo, vi uspostavljate pravi kontakt. Ako je moguće izbacite ili pak smanjite iz vašeg rečnika sledeće reči: ja, mene, moje... A češće koristite: Vi, Vaše, naše, zajedno…

Veština uspešne komunikacije i pravilnog ophođenja prema drugim ljudima sastoji se iz sledećih elemenata:

1. pažljivog slušanja,

2. pohvala i upućivanja komplimenata drugoj strani,

3. obraćanja po imenu uz dužno poštovanje,

4. pravljenja pauze pre nego što odgovorite na njihovo pitanje,

5. korišćenja reči: vi, vaš, a ne ja, moj,

6. zahvalnosti ljudima koji su čekali na komunikaciju sa vama,

7. gledanja u oči sa toplim osmehom i razumevanjem (osmeh predstavlja predhodnicu pauzi ispunjenoj tišinom – to stvara povoljnu komunikacijsku klimu),

8. stimulacije sagovornika da što više priča,

9. usklađivanja pokreta i energije sa drugom Stranom,

10. postavljanja pitanja koja pokazuju interesovanje za sagovornika,

11. upućivanja pravog komplimenta sa merom (bez laskanja),

12. uvažavanja različitih stavova i mišljenja,

13. pružanja podrške, poštovanja i uvažavanja sagovornika.

Dakle, ako želite dobar kontakt i kvalitetan odnos sa drugima, napravite pretpostavku da se to desi.

A kako definišemo kontakt? On predstavlja jednostavnu kombinaciju odličnih interpersonalnih veština, kvalitetnog slušanja, kredibiliteta i profesionalnog pristupa punog iskrenih namera. To je proces u kojem se gradi poverenje i uspostavlja veza, pravi most između vas i druge strane.

Jedna odčestih grešaka koja se javljau komunikaciji jeste gomilanje nepotrebnih reči u rečenicama. Govor zapravo treba da bude bukvalno očišćen od svih suvišnih reči i rečenica, jasan, odnosno jednostavan i pre svega razumljiv za drugu stranu. HARMONIJA MISLI, GLASA I TELA PREDUSLOV JE USPEŠNE KOMUNIKACIJE. Pažnja! Nemojte previše voditi računa samo o onome što ćete vi reći, jer manje je važno šta mi govorimo, mnogo je važnije koliko nas sagovornik razume i na kraju koliko smo mu vremena dali da on govori.

Preporuka : Od izuzetne je važnosti za vaše dalje napredovanje da preispitate kvalitet vašeg odnosa sa drugim ljudima, i to sa krajnje objektivne strane. Morate biti svesni činjenice da se pomoću komunikacije mogu ostvariti interesi svih učesnika, i da od njenog kvaliteta u priličnoj meri zavisi vaša igra i rezultat koji od nje očekujete.Nemojte pokušavati da svoj položaj gradite tako što ćete ponižavati druge i nipodaštavati ih, jer može se desiti da vam se ti udarci vrate u vidu bumeranga i povrede vas same. Bazični faktor u komunikaciji sa drugima jeste naša iskrenost.

Tekst je priređen po dopunjenom izdanju knjige „Dobijaju svi oni koji igraju“ D. R. Gilberta, Dragiše Ristovskog direktora i vlasnika D. R. Gilbert group-a www.drgilbert-centar.com


Berza

investicioni fondovi

kursna lista