homepage_name! > Izdanja > Broj 118 > Ekskluzivno - Dejan Jovović

Razgovori u okviru druge revizije PCI programa saradnje, koji je MMF odobrio Srbiji

Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koju je predvodio Džejms Rouf (James Roaf), boravila je u Beogradu od 28. januara do 5. februara 2019. godine u okviru druge revizije (razmatranja rezultata) programa koji MMF ima sa Srbijom.

MMF je u julu prošle godine Srbiji odobrio novi program saradnje uz podršku tzv. Instrumenta za koordinaciju politika (Policy Coordination Instrument – PCI), nazvan „čuvarkuća“, koji je savetodavnog karaktera i nema troškove za Srbiju. Ovaj Instrument je na raspolaganju svim zemljama članicama MMF-a, kojima u vreme odobravanja aranžmana nisu potrebna njegova finansijska sredstva. Namenjen je zemljama koje žele da pokažu posvećenost programu reformi ili da mobilišu i koordiniraju finansiranje od strane drugih zvaničnih kreditora ili privatnih investitora. Odobren je za period od 30 meseci, a ukupno je planirano pet polugodišnjih razmatranja rezultata programa.

Na kraju prethodne posete misije MMF-a, koja je trajala od 23. septembra do 4. oktobra 2018. godine, pohvaljeni su fiskalni rezultati i ukazano je da Srbija treba da ubrza strukturne reforme.

Tokom najnovije posete misije MMF-a razmatrano je sprovođenje programa makroekonomskih i strukturnih reformi, koji je podržan PCI, saopšteno je iz Narodne banke Srbije. Program za cilj ima povećanje nivoa investicija, dalji rast zaposlenosti u privatnom sektoru, smanjenje sive ekonomije i ubrzanje reformi. Tokom posete misije razgovaralo se i o izgledima i projekcijama za period 2019–2020. godine.

Istovremeno su najavljene teme za redovne konsultacije po članu IV Statuta MMF-a, koje će za Srbiju biti obavljene ove godine. U okviru ovih konsultacija, članovi misije analiziraće celokupna privredna kretanja u Srbiji, kao i ekonomske politike i mere. Prethodne ovakve konsultacije sa Srbijom obavljene su krajem avgusta 2017.

Međutim, po isteku trogodišnjeg stand-by aranžmana iz predostrožnosti Srbije sa MMF-om u februaru 2018. godine, bilo bi bolje da je saradnja sa njime nastavljena samo po osnovu ovih redovnih konsultacija, u okviru sprovođenja nadzorne funkcije MMF-a, koje se obavljaju sa svim zemljama članicama, ali bez zaključivanja novog PCI programa saradnje, što se nije desilo, tim pre što je, kako vlada kaže, uspešno sproveden program fiskalne konsolidacije. To pokazuje da Srbija nema kapacitet da samostalno sprovede ekonomski program i nužne reforme bez pomoći MMF-a.

Šef misije MMF-a Džejms Rouf ocenio je na konferenciji za medije 4. februara ove godine (IMF Press Release, No.19/28, February 4, 2019), da ekonomski program Srbije nastavlja da daje rezultate i čestitao na napretku koji je zemlja ostvarila u oblasti makroekonomske stabilizacije. Misija je posetila Beograd radi ocene rezultata u 2018, razgovora o napretku ostvarenom u realizaciji obaveza preuzetih u okviru PCI, kao i dogovora o prioritetima politika za ovu godinu.

„Ekonomski program Srbije i dalje daje dobre rezultate. Privredni rast u 2018. godini, koji je iznosio 4,4 procenta, najbrži je u poslednjih više od deset godina,“ naveo je Rouf u izjavi za medije. Godišnja inflacija, koja je iznosila 2,0 procenta u decembru 2018, nastavlja da se kreće u donjoj polovini ciljanog raspona, a fiskalni rezultati su i dalje dobri. „Opšti nivo države je zabeležio fiskalni suficit od 0,6 odsto BDP-a u 2018. godini, u skladu sa ciljevima iz PCI, a javni dug je opao na oko 54 odsto BDP-a. Dalje poboljšanje učešća na tržištu rada podržano je veoma dobrim rastom zaposlenosti i padom nezaposlenosti,“ istakao je Rouf.

Dodaje da je tim MMF-a podržao planove vlasti da se odlučno krene u privatizaciju Komercijalne banke i HIP Petrohemije. „Takođe smo naglasili važnost ostvarenja daljeg napretka u pripremama kako bi se obezbedila primena novog sistema zarada u javnom sektoru u 2020. godini i prelaska na fleksibilniji okvir zapošljavanja u javnom sektoru,“ izneo je Rouf. Prema rečima Roufa, razgovaralo se i o opcijama za jačanje fiskalnih pravila, uključujući ponovno uvođenje indeksacije penzija u 2020. godini. „Pored toga smo istakli važnost unapređenja upravljanja javnim i državnim preduzećima u cilju podizanja efikasnosti i kvaliteta javnih usluga,“ naveo je, dodajući da je misija MMF-a podržala tekuće aktivnosti vlasti u cilju unapređenja prioritizacije i ocene javnih investicija.

Kompletna poseta misije MMF-a u cilju sprovođenja druge revizije aranžmana u okviru PCI programa, paralelno sa konsultacijama po članu IV Statuta MMF za 2019. godinu, planirana je za maj ove godine. Posle sadašnje posete misije neće uslediti rasprava na sastanku Odbora izvršnih direktora MMF-a. Na čelu naredne misije MMF-a za Srbiju nalaziće se Holanđanin Jan Kejs Martejn, koji radi kao šef delegacije MMF-a u Albaniji, a za njega je rečeno da ima iskustvo u radu i da poznaje probleme regiona.

Neobična je priroda odnosa Srbije i MMF-a, koji je postao više nego međusobno blagonaklon. Tokom boravka u Beogradu misija MMF-a se srela sa najvišim zvaničnicima, od predsednika republike, preko premijera i ministara, kao i guvernera NBS. Ako se pogledaju izjave i saopštenja posle tih sastanaka, uočljivo je nastojanje da se odnos predstavi izuzetno prisnim i poslovno uspešnim, a da se sa obe strane ignorišu neuspesi. Državne institucije su iskoristile sastanke kako bi se pohvalile i promovisale, a manje da bi govorile o konkretnim problemima i izazovima. Inače, nije uobičajeno u svetu da se ekspertske misije MMF-a, koje su, u stvari, srednjeg ranga, primaju i na najvišem državnom nivou. Međutim, to je u Srbiji poslednjih godina postala redovna praksa.

Interesantna je i izjava Džejmsa Roufa na kraju posete Beogradu: „Ovo je moja poslednja poseta Srbiji na čelu misije MMF-a,“ kazao je on i dodao da je tužan što napušta tu poziciju. Naveo je da je izuzetno uživao tokom mandata pošto je bio deo priče o uspehu koji je ostvaren u Srbiji. „Imamo odličnu saradnju sa ljudima iz vlade. Srećan sam i što je situacija mnogo bolja nego kada sam počeo. MMF će nastaviti da podržava Srbiju i obezbediće podršku koliko god ona da bude potrebna,“ poručio je Rouf. „Dugujem veliku zahvalnost vlastima Srbije na gostoprimstvu i tesnoj saradnji tokom protekle tri i po godine i želim da čestitam Srbiji na veoma dobrom napretku koji je ostvarila u oblasti makroekonomske stabilizacije, rasta i otvaranja novih radnih mesta,“ rekao je Rouf.

Ovakva izjava Roufa odslikava i stanje odnosa Srbije i MMF-a, gde su srpski zvaničnici radili, uglavnom, po diktatu i uputstvima ove finansijske institucije. Zbog velikih kritika širom sveta poslednjih godina da je neefikasan u svojim jednostranim šablonima i programima koje nudi zaduženim zemljama, MMF je donekle omekšao svoju čuvenu „politiku uslovljavanja”. Proširio je polje svog delovanja i lansirao razne nove „olakšice” nejasnog značenja i funkcije, kao što je i PCI, koje iskaču iz okvira osnovne delatnosti MMF-a utvrđene članom I Statuta, koja se odnosi na monetarnu sferu. To govori da je potrebna reforma ove bretonvudske institucije, kojoj se protive najbogatije zemlje, pre svega, SAD. Naime, one su sa najvećom nacionalnom kvotom i brojem glasova, jedina zemlja članica koja ima pravo veta u MMF-u.

Praktično, MMF je počeo da se meša u sve oblasti privrede i šire, što se videlo i u razgovorima njegove misije za Srbiju. Srpski zvaničnici iznosili su, uglavnom, samo pozitivne (pa i neke netačne) rezultate koji su postignuti u poslednje vreme, a MMF ih je samo potvrđivao i preterano hvalio.

Izneto je i da visoka stopa rasta BDP-a od 4,4 odsto svrstava Srbiju među „najbrže rastuće ekonomije u regionu i Evropi”. Ali činjenica je da je kumulativni rast BDP-a Srbije u poslednjih deset godina meren indikatorima ekonomske moći iznosio samo oko 9 odsto, što je među najnižim stopama rasta u regionu. Da li je uspeh to što je javni dug opet prešao 60 odsto BDP-a, pa su neki ekonomski stručnjaci smislili da je, do sada, BDP pogrešno računat i podigli ga veštački za skoro 2,5 milijardi evra? Tako su postigli da dug „padne“ na 54 odsto BDP-a, koji je u ovoj godini projektovan na apsolutno nerealne 43 milijarde evra.

U skoro svim razgovorima, misija MMF-a se pohvalno izrazila za sve što je Srbija ekonomskim programom (pod njegovim patronatom) postigla, a kritička nota neuspeha samo sporadično provejava, tako da se izgleda ne može dobiti potpuna slika stvarnog ekonomskog stanja u kome se Srbija sada nalazi (i dalje ima dosta problema u mnogim oblastima, ali to nije predmet analize ovog članka).

Osnovni zaključci misije (tima) MMF-a su:

• Tim MMF-a je ocenio napredak u realizaciji Instrumenta za koordinaciju politika (PCI).

• Ekonomski program Srbije i dalje daje dobre rezultate.

• Tim MMF-a se zalaže za unapređenje upravljanja javnim i državnim preduzećima.

• Tim MMF-a podržava planove vlasti Srbije za privatizaciju Komercijalne banke i HIP Petrohemije.

Prema oceni šefa misije MMF-a, moguće je povećanje plata u javnom sektoru i penzija u 2019. godini, ako se ostvari povoljan privredni rast. Osnova su veći prihodi u državnoj kasi na početku ove godine (prema nekim procenama, tek na kraju 2019. ta povećanja bi mogla da iznose oko 5 do 6 odsto). U 2020. godini treba očekivati ponovno uvođenje automatske formule za indeksaciju penzija, na čemu insistira MMF. Izgleda da bi najbolje bilo da se njihovo usklađivanje vrši prema cenama (inflaciji) i rastu zarada. Za penzije se godišnje isplaćuje više od četiri milijarde evra, oko 10 odsto BDP-a, pa su one jedna od najvažnijih tema ekonomske politike.

Ocenio je da su se u poslednje četiri godine dogodile velike promene u srpskoj ekonomiji. Zemlja je imala visoki budžetski deficit, čiji je javni dug brzo rastao i sve je vodilo u pravcu moguće krize, a danas je Srbija zemlja sa stabilnom ekonomijom. Banke posluju na zdravim osnovama, javne finansije su u boljoj poziciji, javni dug je blizu 50 odsto BDP-a i dalje opada. Istovremeno, uloženo je mnogo napora u strukturne reforme kako bi preduzeća lakše investirala, a to znači veći privredni rast i nova radna mesta (nezaposlenost je oko 11 odsto).

Naveo je da ono što je započeto, a nije završeno, jesu upravo strukturne reforme, kao bi poslovno okruženje za investiranje u Srbiji bilo bolje, među kojima su reforme u Poreskoj upravi, zatim privatizacija preduzeća, manje učešće države u javnim preduzećima. Smatra da država mora da nastavi sa ulaganjima u javnu infrastrukturu koja je stara, te da se još mnogo mora uložiti u železnicu i elektrodistribuciju.

U slučaju potencijalne ekonomske krize, o kojoj se u poslednje vreme sve više govori, šef misije MMF-a kaže da je Srbija danas u boljoj situaciji i da je spremna za takav scenario, ali smatra da se takva kriza u svetu neće dogoditi. Međutim, ova njegova izjava je vrlo diskutabilna. Globalna ekonomska kriza, slična onoj iz 2008. godine je, pre svega, vrlo moguća, a veliko je i pitanje da li bi je Srbija spremno dočekala i pored nekih dobrih ekonomskih trendova.

Interesantna su i dobrim delom tačna neka zapažanja pojedinih srpskih opozicionih lidera u vezi politike MMF-a u Srbiji. Tako je, po njima, uz formalno poštovanje preporuka MMF-a Srbija postala zemlja u kojoj vlada siromaštvo i u kojoj žive ljudi na granici očaja. Zanima ih kako mere vlade utiču na život građana, a ne na deficit budžeta, javni dug i slične kategorije koje nemaju direktne veze sa životnim standardom ljudi. I zato nikada neće podržati odluku vlade i MMF-a da problem deficita rešavaju nezakonitim smanjenjem penzija i plata, umesto smanjenjem subvencija i reformom javnih preduzeća.

dr Dejan Jovović, naučni savetnik i redovni član NDES


berza_title!

fondovi_title!

kursna_title!