homepage_name! > Izdanja > Broj 117 > Ekskluzivno - Dejan Jovović

Prištinske diskriminatorske takse na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine

Vlada kvazidržave Kosovo poslednjih nekoliko godina je u više navrata donosila mere kojima su stvarane carinske i necarinske barijere u trgovini sa Srbijom, čime je kršila CEFTA sporazum.

Na osnovu člana 92. i 93. Ustava samoproglašene Republike Kosovo, 6. novembra 2018. godine doneta je Odluka o uspostavljanju zaštitnih mera od 10% za proizvode poreklom iz centralne Srbije i BiH. Kao obrazloženje za usvajanje ove odluke, vlada u Prištini navodi zaštitu domaćeg tržišta, ali i to da ta mera predstavlja „najbolji odgovor na destruktivno ponašanje Srbije“. Ova mera usvojena je posle tekstova u kosovskoj štampi, o tome kako Kosovo osvaja srpska roba i da Srbija „profitira na račun izvoza robe naKosovoi time podriva kosovsku ekonomiju“.

Od ovih mera su izuzeti samo međunarodni brendovi ostalih zemalja, koji se proizvode u Srbiji i BiH (Koka kola i sl.).SAD daju podršku za politiku koju sprovode vlasti u Prištini i zato je prema njima učinjen ustupak. Jasno je da je ovde, u prvom redu, reč o politici, a ne o ekonomskim razlozima. Prištinske institucije prete da odluku o uvodjenju zaštitnih mera neće povući dok Beograd ne okonča svoje diplomatske akcije protiv priznavanja kosovske nezavisnosti.

Srbija ne može da uzvrati na meru tzv. Kosova na isti način. Naime, zbog zanemarljivih nabavki sa Kosova u Srbiju od svega dvadesetak miliona evra godišnje, kontramera ne bi imala posebnog smisla. Štetu bi, dakle, mogli da imaju domaći proizvođači hrane i građevinskih proizvoda, koji u južnu pokrajinu godišnje isporučuju robe za preko 400 miliona evra.

Ovaj potez Prištine je jasno kršenje Sporazuma CEFTA, Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i svih ugovora, koji se tiču regionalnog povezivanja i stabilnosti i samog Berlinskog procesa. Priština krši i obaveze koje je preuzela i potpisala na Samitu u Trstu 2017. godine, a u vezi uspostavljanja jedinstvenog ekonomskog područja na zapadnom Balkanu.

Posle neuspeha samoproglašenog Kosova da po četvrti put postane članica Interpola, vlada tzv. Kosova povećala je 21. novembra 2018. godine taksu od 10% na čak 100% na proizvode iz centralne Srbije i BiH, a u cilju „jačanja domaće proizvodnje, ekonomije i kosovske državnosti“ što je potez bez presedana u novijoj ekonomskoj istoriji.

Mera predstavlja „odmazdu“ za ono što je tzv. zamenik kosovskog premijera opisao kao „agresivnu kampanju Srbije protiv Kosova na međunarodnoj sceni“. Činjenica je da međunarodna zajednica do sada nije blagovremeno i oštro reagovala na dosadašnje vancarinske barijere koje je uvodila Priština, što je dalo krila kosovskim vlastima za nove nerazumne akcije.

Ovakva mera anticivilizacijskih taksi potpuno je besmislena i revanšistička, predstavlja neprijateljski akt, novu provokaciju tzv. Kosova, dalju destabilizaciju regiona i potpunu obustavu trgovine između centralne Srbije i Kosova, jer su srpski i prizvođači nekonkuretni u odnosu na druge proizvođače iz regiona. Opasno preti ne samo da sruši regionalni sporazum o slobodnoj trgovinu CEFTA već da u potpunosti obesmisli i briselski dijalog sa Beogradom i izazove nove sukobe. To je nanelo veliku štetu kosovskoj privredi i njenom stanovništvu, jer najveći deo sirovina za njihovu prerađivačku industriju dolazi iz Srbije. Nema sumnje da vlast u Prištini ovim činom praktično želi da produbi besmisleni ekonomski rat sa Beogradom, i sve je u funkciji da se potpuno zaustavi prodaja proizvoda iz centralne Srbije na KiM. To praktično znači da se vlada tzv. Kosova oglušila o sve preporuke EU i da nastavlja još brutalnije da krši CEFTA sporazum.

UNMIK/Kosovo ne može da bude isključeno iz sporazuma CEFTA jer da bi se to sprovelo, sve članice pa čak i ona koja krši Sporazum, moraju da glasaju za takvu odluku. To je velika manjkavost CEFTA sporazuma, zbog čega je Srbija predlagala da se uvede princip „konsenzus minus jedan“.

Odluka vlade samoproglašenog Kosova da se i za međunarodne brendove koji se proizvode u Srbiji i BiH plaća taksa od 100%, stupila je na snagu 1. januara ove godine. Do tada je bilo dozvoljeno da deset stranih kompanija sa sedištem u Srbiji plasiraju robu na Kosovo i ne plaćaju takse od 100%. Povod za takvu odluku je činjenica da se u dokumentima za izvoz robe na Kosovo i kod međunarodnih brendova kao zemlja uvoza ne označava Kosovo ili Republika Kosovo, već Kosovo i Metohija, Kosovo UNMIK ili Kosovo 1244. Time su kosovske vlasti samo radikalizovale situaciju donošenjem nove mere, što znači da na KiM bez plaćanja uvećane takse ne može da uđe nijedna vrsta robe iz Srbije, bez obzira na zemlju njenog porekla.

Srpska strana je zahtevala od evropskih institucija da reaguju, otvoreno govoreći više puta da bez povlačenja taksi nema nastavka dijaloga u Briselu. EU je tražila ukidanje takse, na šta se Priština oglušila, što može da posluži za novu formu dijaloga u koji bi se više uključile svetske sile, SAD i Rusija. Uvođenje taksi i na robu stranog porekla koja dolazi iz Srbije je još jedan ekonomski nerazuman potez prištinskih vlasti pri čemu svi glavni akteri na međunarodnoj sceni, EU, SAD i zemlje Kvinte, pozivaju na potpuno ukidanje taksi i nastavak dijaloga. Ova najnovija provokacija dodatno otežava perspektivu dijaloga i pronalaženje nekog kompromisnog rešenja koje nije na vidiku.

EU je mogla da ubedi Prištinu da povuče takse na srpske proizvode, ali njena odlazeća administracija nema jaku političku volju da deluje protiv Prištine. Albanci primaju finansijsku pomoć od EU i ona bi, mogla da ih prisili da ukinu takse, inače će im uskratiti pomoć u vidu raznih dotacija koje pune kosovski budžet. Njena neefikasna uloga u celom procesu dijaloga je u tome što Brisel nema jedinstven stav o rešenju problema. Zbog toga i nema jaku pregovaračku poziciju i uticaj na obe strane i previše je popustljiva prema Albancima koji krše neke osnovne tekovine EU kao što su sloboda kretanja robe i kapitala, i pružanje usluga.

Kosovski zvaničnici su na početku govorili da Srbija krši CEFTA sporazum i da su zato uveli takse, ali su na kraju otvoreno rekli da je to reakcija na ono što Srbija radi na međunarodnom planu sprečava međunarodno priznavanje Kosova, zemlje povlače priznanja, a nisu primljeni u Interpol. Rečeno je da će „povećane takse na robu iz Srbije ostati sve dok Beograd ne odluči da prizna kosovsku nezavisnost“.

Predsednik privremenih institucija u Prištini Hašim Tači je pod pritiskom SAD, kako je preneo Vašington post 7. januara ove godine, rekao da je kao prvi korak u pravcu deeskalacije tenzija, spreman da razmotri „ukidanje takse na srpsku robu ako se Kosovu otvori jasan put u pravcu postizanja konačnog mirovnog sporazuma sa Srbijom“. Međutim, to je odmah naišlo na oštro protivljenje ostalih kosovskih zvaničnika koji žele da izvuku iz ovoga neku političku korist, pre svega tzv. premijer Ramuš Haradinaj.

Poput EU, i SAD su zatražile od kosovskih institucija da, što je pre moguće, ukinu ili suspenduju takse od 100% na proizvode iz Srbije i BiH. Sada su vodeću ulogu u rešavanju problema oko taksi preuzele SAD. Naime, Vašington je sredinom januara ove godine, preko diplomatske misije u Prištini, preduzeo „diplomatsku ofanzivu“ i zatražio od prištinskih vlasti da suspenduje odluku o nametnutim taksama kako bi „otvorili put za postizanje finalnog sporazuma sa Beogradom“. Savet za nacionalnu bezbednost SAD i Stejt department formirali su svoj stav u vezi sa trenutnim dešavanjima na Kosovu, odnosno pitanjem nametnutih taksi. Data je jasna poruka, koja je sredinom januara ove godine dostavljena svim državnim organima tzv. Kosova u pisanoj formi u osam tačaka, odnosno na adrese pet relevantnih institucija Kosova.

Međutim, premijer privremenih prištinsih institucija Haradinaj ostao je pri stavu da će vlada ukinuti takse od 100% na proizvode iz Srbije, nakon što dobije međunarodne garancije da će finalni sporazum Beograda i Prištine rezultirati „uzajamnim priznanjem“. Iako se očekivao da će i sastanak američkog ambasadora u Prištini Filipa Kosneta sa Ramušem Haradinajem i Kadrijem Veseljijem, tzv. predsednikom kosovske skupštine, 22. januara ove godine rezultirati odlukom o ukidanju dodatnih taksi od 100% na robu iz centralne Srbije i BiH, to se nije dogodilo. Naime, uprkos insistiranju američkog diplomate da Priština suspenduje takse od 100%, Haradinaj je ostao pri maksimalističkom stavu da takse ostaju do, kako je on istakao, „normalizacije odnosa Beograda i Prištine“, odnosno do dobijanja „pisanih garancija da će sporazum rezultirati priznanjem jednostrano proglašene kosovske nezavisnosti“.

Iako su SAD pisanim putem svoj zahtev oko taksa uslovili daljom podrškom „transformaciji kosovskih bezbednosnih snaga“, Haradinaj je ignorisao pomenuti zahtev koji je istakla i EU. Postavlja se pitanje kakav će biti stav Vašingtona, glavnog sponzora tzv. kosovske nezavisnosti, i da li će sa reči preći na dela i uvesti sankcije Prištini.

S obzirom na to da su uvećane takse uticale na to da Haradinaj ne dobije vizu za Ameriku, poznavaoci prilika procenjuju da takva kretanja mogu ozbiljno da naruše odnose Prištine sa SAD.

Ekonomske mere uvođena taksi prouzrokovale su i opštu političku konfuziju i krizu, pa se više ne zna ko je vlast, a ko opozicija na KiM. Iz državnog vrha Srbije iskazana je rezerva prema signalima iz Prištine o mogućem ukidanju taksi na proizvode iz centralne Srbije. Rečeno je da se ne može verovati da će se takse lako ukinuti, ali je izražena nada da će do toga ipak doći. Pritisak od međunarodne zajednice u tom pravcu je sve veći, ali je Priština mnogo puta do sada pokazala da se ne drži dogovora, te da iskustvo govori da se albanskim zvaničnicima ne može verovati.

SAD su još nekoliko puta ponovo pozvale Prištinu da suspenduje takse kako bi se otvorio put postizanju sveobuhvatnom sporazumu sa Beogradom, uz upozorenje da će u suprotnom, odnosno ako i dalje budu radili protiv interesa SAD, biti posledica po bilateralne odnose sa Amerikom.

Između Ramuša Haradinaja, Hašima Tačija i Kadrija Veseljija došlo je do ozbiljnih i nepremostivih nesuglasica po pitanju ukidanja takse na srpske proizvode. Hašim Tači se navodno oštro protivi ovakvom načinu razmišljanja, pošto je uveren da će neukidanje taksi u najskorije vreme izazvati velike probleme sa SAD, najvećim saveznikom Prištine. Uz Tačija je i Kadri Veselji, koji sa Demokratskom partijom Kosova drži ključeve koalicione vlade u svojim rukama. On je predložio suspenziju taksi na robu iz Srbije i BiH na 120 dana, pri čemu je Srbiji za to postavio deset, a BiH sedam uslova, i rekao da jezik uslovljavanja ne pomaže Kosovu. „Zeri“ ocenjuje da su izjave američkog ambasadora Kosneta, koji nije pominjao ukidanje već samo privremenu suspenziju taksi, „jasno na liniji sa predlogom Veseljija“.Veseljijev dokument, koji je predao liderima vladajuće koalicije u Prištini, ima ukupno devet strana, a u njemu se nalaze uslovi za suspenziju, mere tokom perioda suspenzije, kao i povraćaj takse i pun reciprocitet sa Srbijom i BiH. Ocenjuje se da je ovakav Veseljijev predlog uslovljavanja i ucena „zaparavo još gori po Srbiju“ i teži od režima takse od 100%.

I opozicija je „namirisala“ da bi Veselji i Tači mogli da ostave Haradinaja bez većine, pa su počela dogovaranja i među njima. Zato Ramuš Haradinaj ne isključuje mogućnost skorog pada vlade na čijem je čelu. Iz Beograda je poručeno da Priština sa Srbijom ne može da razgovara „jezikom pritisaka i ucena“. Svako ko očekuje da može da postigne određeni dogovor, a da ne pruži ništa drugoj strani, nema realna očekivanja od pregovaranja. Takse treba ukinuti bez ikakvog uslovljavanja, kao preduslov za nastavak dijaloga Beograda i Prištine.

SAD su nezadovoljne neposlušnošću Ramuša Haradinaja koji uporno odbija da izvrši nalog Vašingtona i suspenduje nametnute uvećane takse. Prema pisanju prištinskih medija, SAD su posebno iziritirane Haradinajevim pismom kojim je od zemalja Kvinte, a posebno od SAD i Brisela, tražio da iniciraju i organizuju međunarodnu konferenciju o kosovskom pitanju u zamenu za ukidanje taksi, uz određene uslove. Javno izneti uslovi Haradinaja u Beloj kući nisu dočekani sa oduševljenjem, već kao odbijanje Prištine koju SAD, inače, smatraju važnim partnerom.

Američke vlasti neće odobriti vize nijednom kosovskom zvaničniku nakon odbijanja Prištine da ukine ili suspenduje takse na robu iz Srbije i BiH, preneli su mediji pisanje prištinskog sajta „Lajmi“. Prema tom sajtu, SAD su time počele primenu konkretnih mera prema zvaničnicima vlasti u Prištini posle odluke Haradinaja da takse i dalje ostaju na snazi. Navodi se ocena da se radi o pritisku na kosovsku vladu da donese odluku o ukidanju ili suspenziji taksi i niko nije siguran dokle će vlasti u Prištini moći da se suprostavljaju zahtevima SAD i EU. SAD su pitanje taksi shvatile ozbiljno i moguće su i druge, teže sankcije iz Vašingtona.

Svojim rigidnim stavovima, kojima je otvorio front sa zapadnim zemljama, pa i SAD koje su najveći promoteri kosovske nezavisnosti, prema oceni pojedinih analitičara, Ramuš Haradinaj praktično pokušava da sakupi poene na domaćem terenu. Da li će to značiti njegovo političko samoubistvo, tek će se videti, ali onaj ko pažljivo posmatra vidi da je Haradinaj zaigrao na sve ili ništa. On definitivno ima popularnost koju misli da bi mogao da kapitalizuje na izborima, ali to nije isto što i rejting stranke na čijem je čelu, i pitanje je koliko bi zapravo mogao da dobije. Ono što je sigurno, mogao bi ponovo da bude „jezičak na vagi“, ali ne i stožer neke nove vladajuće garniture. Da je čvrst u svom stavu kada je reč o taksama na robu iz Srbije Haradinaj je ponovio više puta, praktično rekavši da bi, čak i da se raspadne vladajuća koalicija, ova mera ostala na snazi do izbora nove vlade. Što se tiče raspada koalicije i potencijalnih izbora, takse mogu ostati do juna ove godine upozorio je Haradinaj, ukazujući na rokove koji su potrebni od raspisivanja izbora, preko njihovog održavanja do formiranja nove vlasti.

dr Dejan Jovović, naučni savetnik i redovni član NDES


berza_title!

fondovi_title!

kursna_title!