Početna > Izdanja > Broj 117 > Ambasador - Mađarska

Mađarska

NJ. E. gdin dr Atila Pinter, ambasador Mađarske u Srbiji

Mađarska je kontinentalna država u srednjoj Evropi. Glavni i najveći grad je Budimpešta.

Danas je članica Evropske unije, NATO pakta, Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, Višegradske grupe i Šengenskog ugovora.

Zvanični jezik je mađarski, koji pripada grupi ugro-finskih jezika i koji je najrasprostranjeniji neindoevropski jezik u Evropi.

Prema popisu, u Mađarskoj živi 9.937.628 stanovnika. Od toga Mađari čine 83,7%, Romi (3,1 %), Nemci (1,3 %), Slovaci (0,3%), Rumuni (0,2%), Hrvati (0,2%) Srbi(0,1%) i drugi (0,6%). Čak 14,7% odbilo je da se izjasni.

Veroispovesti: rimokatolici (39%), kalvinisti (11,6%), luterani (2,2%), grkokatolici (1,8%), druge religije (1,9%), neizjašnjeni (27,2%) i bez religije (16,7%).

Reljef države pretežno je prekriven ravnicama Panonske nizije .

Najviši vrhovi nalaze se na Karpatima na severu, uz granicu sa Slovačkom, poznatim i kao Severne mađarske planine (najviši vrh: Kekeš, 1014 m).

Na skoro 600 kvadratnih kilometara, Balaton je najveće jezero u centralnoj Evropi. Ono je, zapravo, tako veliko da se često naziva mađarskim morem, a ljubitelji sunca posećuju njegove obale već decenijama.

Klima je kontinentalna, sa hladnim i vlažnim zimama i toplim letima, a relativna izolacija karpatskog basena ponekad izaziva suše. Prosečna godišnja temperatura je 9,7 C.

U Mađarskoj postoji 10 nacionalnih parkova. Nacionalni parkovi Agtelek i Hortobađ se nalaze na spisku Svetske baštine.

Značajni pronalasci uključuju Rubikovu kocku (vajar i profesor Erno Rubik, 1974. godine), kriptonsku električnu sijalicu (fizičar Imre Brodi, 1937. godine), kao i hemijsku olovku, koju je patentirao 1938. godine novinar Laslo Biro.

Mađarska je dala 13 nobelovaca do danas, što je više po glavi stanovnika u odnosu na zemlje poput Finske, Španije, Kanade i Australije, pojavljujući se u svakoj kategoriji osim nagrade za mir.

Imali smo čast da razgovaramo s Njegovom ekselencijom g. dr Atilom Pinterom, ambasadorom Mađarske u Srbiji.

1.Gospodine ambasadore, kako se osećate u Beogradu? Da li biste mogli da nam kažete nekoliko reči o tome kakvi su Vaši utisci o Srbiji?

Moji utisci o Begradu, ali i o Srbiji su veoma pozitivni. Beograd je izuzetno šarolik grad, u kojem pripadnici svih generacija mogu pronaći odgovarajuća mesta za sebe. Postoji bezbroj mogućnosti da se sadržajno provede slobodno vreme. Pored brojnih kulturnih događaja u gradu ima mnogo kafića i restorana, a postoji i dosta sportskih terena. Kada odem do Ade Ciganlije mogu se videti ne samo mladi, nego i stariji građani kako igraju fudbal, košarku. Sviđa mi se to što se Srbi prema sportu odnose isto tako kao što navijaju za svoj nacionalni tim ili omiljeni klub, o kojoj god grani sporta da je reč.

Nemoguće je da se jedan stranac u Srbiji loše oseća. A ako se to ipak i desi, onda je to samo krivica tog pojedinca. Srbi su druželjubivi, otvoreni, puni života i obožavaju da žive.

2.Koliko dugo ste na poziciji ambasadora u Srbiji i kako je izgledala Vaša diplomatska karijera pre dolaska u Srbiju?

Na poziciji ambasadora u Beogradu nalazim se od 15. oktobra 2014. godine. Pre toga, 2001. godine sam bio na službi u Istanbulu, od 2003. do -2007. u Beogradu, a od 2008. Do 2013. godine u Skoplju. U Ministarstvu spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske sam radio u Direkciji za planiranje spoljne politike, kao referent za Tursku-Grčku-Kipar, zatim u Direkciji za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku EU, odnosno u Direkciji za Zapadni Balkan. Ukratko i sažeto, uvek sam radio na poziciji koja je bila povezana sa ovim prostorom.

3.Kakvi su trenutni politički i ekonomski odnosi naših dveju zemalja?

Politički odnosi su odlični i, mereni istorijskim standardima, sada su na najvišem nivou. Česti su susreti i posete na visokom nivou, održavaju se sednice dveju vlada, i na osnovu tih susreta rastu potrebe za saradnjom u raznim oblastima i ostvarivanjem zajedničkih projekata.

Ekonomski odnosi se iz godine u godine proširuju što potvrđuju najnoviji podaci o mađarskom ulaganju ostvarenom prošle godine, kao i o očekivanim ulaganjima ove godine. 8. i 9. februara 2018. godine, u Budimpešti, na marginama zajedničke sednice dveju vlada – Mađarske i Srbije – potpisano je 10 sporazuma o saradnji između naših dveju zemalja, od kojih bih ja posebno izdvojio Okvirni sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji. Ovaj sporazum, koji je 8. decembra 2018. godine stupio na snagu, stvara mogućnost za ostvarivanje zajedničkih infrastrukturnih projekata, na primer razvoj putne mreže i vodoprivrede, ali se proteže i na druge grane, bilo da je reč o izgradnji postrojenja za preradu voća i povrća ili o uspostavljanju energetske ili logističke infrastrukture.

4.Kako biste okarakterisali trgovinsku saradnju između naših dveju zemalja, i po Vašem mišljenju, u kojoj se privrednoj grani krije najveći potencijal Srbije? Šta Srbija izvozi u Mađarsku, a šta uvozi iz Mađarske?

Za razliku od prethodnih trendova, u proteklih nekoliko godina struktura bilateralnog prometa robe je pretprela veliku promenu, koja je posledica ekonomskog razvoja Mađarske i Srbije, kao i značajnih stranih investicija. Mađarska je ranije izvozila uglavnom naftne derivate (naftu, gorivo), prehrambene i prerađene proizvode, a iz Srbije je stizalo voće i povrće, proizvodi od žitarica i sirovine. Međutim, to se sada promenilo. Zahvaljujući ulaganjima u automobilsku i industrijsku proizvodnju, znatno je povećana dodata vrednost proizvoda u bilateralnoj trgovini, znatno je veći udeo mašina i transportne opreme, kao i tehnološki naprednijih proizvoda, čime se povećala i vrednost prometa.

5.Uzimajući u obzir da je Mađarska jedan od najznačajnijih ekonomskih partnera Srbije, kolika je, prema Vašim podacima, bila trgovinska razmena između dveju zemalja u 2018. godini?

Kao što sam već spomenuo, bilateralna trgovinska razmena konstantno raste. Prema najnovijim statističkim podacima, u periodu od januara do oktobra 2018. godine trgovinska razmena je premašila je iznos od 2,072 milijarde EUR, što je za 1,5% više nego u istom periodu prethodne godine i koji se tada smatrao rekordnim, tako da postoje dobre šanse da će trgovinska razmena u 2019. premašiti 2,5 milijarde EUR.

6.Kada je reč o ulaganjima, kako investitori iz Mađarske gledaju na srpsko tržište? Koliko preduzeća iz Mađarske posluje trenutno u Srbiji i koja su najznačajnija preduzeća koja ulažu u Srbiju?

U oblasti investicija prošlu godinu je obeležila ekspanzija najveće mađarske banke, OTP Banke, koja je krajem 2017. godine kupila Vojvođansku Banku. Prošle godine je Rimóczi Filters Kft. objavio nameru da se proširi na srpsko tržište, a SZEFO Zrt. iz Segedina je najavio da će osnovati fabriku tekstila u Baču. Iako je većina ovih investicija usmerena na prostor Vojvodine, raste interesovanje mađarskih preduzeća za centralnu i južnu Srbiju. Na poslednjoj zajedničkoj sednici dveju vlada postignut je sporazum o osnivanju zajedničkog mađarsko-srpskog pogona za preradu voća u Arilju, čija se realizacija odvija po planu. Među najvećim preduzećima je i MOL koji je takođe učvrstio poziciju na srpskom tržištu. U Srbiji trenutno posluje još 14 značajnijih preduzeća iz Mađarske, najpre iz pomenute automobilske industrije, zatim iz građevinske industrije, iz proizvodnje građevinskog materijala i iz oblasti energetike.

7.Kakav je značaj Strategije ekonomskog razvoja Vojvodine, programa koji je mađarska vlada pokrenula 2016. godine i koliko je uloženo u Srbiju u okviru tog programa?

Prvobitna ideja mađarske vlade je bila da obezbedi 20 milijardi forinti bespovratne pomoći i 30 milijardi povoljnih kredita za period od 2016. do 2018. godine, ali je taj iznos povećan, pa je planirani iznos od 160 miliona EUR za prošlu godinu povećan na 200 miliona EUR. Program kojim upravlja Fondacija Prosperitati, fokusira se na razvoj poljoprivrede, turizma, malih i srednjih preduzeća, a samim tim i na otvaranje novih radnih mesta i na razvoj kruga dobavljača. Program je u skladu sa razvojnim idejama Srbije, Vojvodine i Mađarske. Kao rezultat tendera za osnivanje pogona veće vrednosti, 21. decembra 2018. godine, uz prisustvo mađarskog ministra poljoprivrede svečano su otvorena dva pogona: Kontakt Kft. je osnovao mlinski pogon u naselju Sterijino (Valkai sor), a u preduzeću Telek Paprika d.o.o. je otvoreno prošireno postrojenje za preradu začinskog bilja i začinske paprike.

8.Kako biste opisali saradnju sa srpskom vladom i učesnicima u privredi što se tiče razvoja preduzetništva?

Saradnja između dveju vlada i ministarstava je široko rasprostranjena i vode se redovne konsultacije kako bi se istražile nove mogućnosti za saradnju. Saradnja između privrednih komora takođe čini važan segment ekonomskih odnosa naših zemalja. U okviru saradnje 2009. godine je osnovana Mađarsko-srpska trgovinsko industrijska komora, čiji je najvažniji zadatak razvoj prekogranične saradnje malih i srednjih preduzeća. U Mađarskoj i Srbiji posluje preko 60 preduzeća i mešovitih preduzećau članstvu mešovite komore. Komora intenzivno radi na unapređenju poslovnih i investicionih mogućnosti u Srbiji i organizuje brojne poslovne forume za promociju saradnje malih i srednjih preduzeća sa obe strane granice.

Saradnja sa regionalnim srpskim komorama je takođe odlična, a zahvaljujući počasnom konzulu Mađarske u Nišu i tamošnjoj komori, realizovali smo nekoliko uspešnih poslovnih foruma. U aprilu prošle godine smo otvorili počasni konzulat i u Kragujevcu, a tom prilikom je potpisan sporazum između tamošnje regionalne komore i Mađarske trgovinsko industrijske komore, što je mađarskoj komori omogućilo da otvori kancelariju u ovom gradu u centralnoj Srbiji.

9.Rekonstrukcija pruge Budimpešta-Beograd je trenutno najvažniji zajednički mađarsko-srpski projekat. Da li možete da nam kažete, kada bi ova investicija mogla da se realizuje i koje bi bile njene prednosti?

Rekonstrukcija pruge Budimpešta-Beograd se odvija po planu. Njena realizacija će omogućiti ne samo brži teretni i putnički saobraćaj, već će imati i ekološki zanačaj, jer će znatno smanjiti drumski teretni saobraćaj, a samim tim i emisiju štetnih gasova. Kada govorimo o razvoju železničke infrastrukture, u planu je i rekonstrukcija pruge Segedin-Subotica-Bačalmaš, za koju su Srbija i Mađarske zajedno konkurisale i iz IPA Fonda za prekograničnu saradnju dobile sredstva za njenu izgradnju. Što se tiče oblasti razvoja putne infrastrukture, želeo bih da istaknem da su mađarske kompanije ozbiljno zainteresovane za realizaciju projekta, to jest za izgradnju autoputa Ruma-Novi Sad, takozvanog Fruškogorskog koridora.

10.Srbija je danas jedna od zemalja kandidata za članstvo u EU, a pristupne pregovore je započela 2014. godine. Koliko je po Vašem mišljenju Srbija napredovala na putu ka EU, i koji su najvažniji faktori pomoću kojih ona može da postane članica EU?

Srbija je profesionalnim radom u ovoj oblasti napravila značajne korake ka punopravnom članstvu. Trenutno je od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja otvoreno 16, a 2 su privremeno zatvorena. Mi u Mađarskoj nismo zadovoljni ovim tempom, verujemo a pokušaćemo da ovaj naš stav naglasimo u što širem krugu – da je Srbija mogla otvoriti više poglavlja, jer su za to sa srpske strane bili ostvareni svi uslovi. Mi redovno naglašavamo da je potrebno ubrzati proces pridruživanja sa Beogradom, i snažno podržavamo ideju proširenja EU. U cilju toga Mađarska je u Ministarstvo za EU integracije Republike Srbije delegirala svog stručnjaka, koji svojim iskustvom pomaže srpskoj administraciji.

11.Kao tranzitne zemlje, Srbija i Mađarska se suočavaju sa ozbiljnim izazovima u migrantskoj krizi. Kako biste opisali trenutnu situaciju i kako naše zemlje sarađuju u upravljanju migracije?

Što se tiče migrantske krize, organi za sprovođenje reda i zakona dveju zemalja kontinuirano i uspešno sarađuju na Zapadnom Balkanu kako bi put migracije zadržale zatvorenim. U toku su i konsultacije i saradnja između naših nadležnih krivičnih organa. U okviru toga oni jedni druge obaveštavaju o podacima do kojih dolaze tokom istraga koje se vode protiv krijumčara ljudi u određenim zemljama.

Činjenica da je saradnja na profesionalnom nivou odlična pokazuje da je to pitanje bilo ohrabreno na političkom nivou u potrebnom trenutku. Ilegalna migracija, budući da nije tema bilateralnih odnosa, nema negativan uticaj na odnose Srbije i Mađarske.

12.Da li bi mogli nam kažete nekoliko reči o odnosima Mađarske i Srbije u oblasti obrazovanja, nauke i kulture?

Saradnja između naših zemalja je veoma aktivna i u oblastima obrazovanja i kulture. Razvoju kulturnih veza je doprinelo i otvaranje Odeljenja za kulturu – Collegium Hungaricum u Beogradu 2014. godine, i koji od tada svojim raznovrsnim programima dočekuje zainetresovane za mađarsku kulturu. Trenutno se u okviru Nedelje mađarske kulture u Srbiji odražava niz manifestacija, tokom koje ćemo skoro pola godine dočekivati publiku raznim koncertima, predstavama, pozorišnim produkcijama, izložbama i dečijim programima.

Smatramo važnom i saradnju naših zemalja u oblasti obrazovanja. U okviru programa Stipendium Hungaricum 50 studenata iz Srbije godišnje dobija mogućnost da svoje školovanje nastavi na fakultetima u Mađarskoj. Program je postao popularan, jer studentima pruža značajnu podršku, i dostupan je od osnovnih do doktorskih studija. Naučni život unapređuju konferencije organizovane u Collegium Hungaricum-u, koje pored boljeg upoznavanja, za cilj imaju promovisanje zajedničkih istraživanja.

13.Kako biste predstavili Vašu zemlju kao turističku destinaciju? Koje značajne stvari i atrakcije biste istakli?

Moja zemlja je zemlja sa živopisnom istorijskom prošlošću, a prošli vekovi ostavili su dubok trag na svaku moguću oblast. Imamo 6 vinskih regija i 22 vinske oblasti. Ja lično preferiram vina iz oblasti Villany i Eger. Mađarska je bogata lekovitim vodama, a mađarska vlada je iskoristila ove mogućnosti i investirala, kako bi se širom zemlje izgradili wellness hoteli. Danas gotovo da ne postoji grad u kome ne postoji jedan ovakav hotel. Odlični smještajni kapaciteti pružaju dobru osnovu za muzičke, kulturne i gastronomske festivale koji se gotovo kontinuirano održavaju širom zemlje. Imamo kolektivni pojam „hungarikum” koji predstavlja vrednosti tipične za Mađare, koje se zbog svoje osobenosti i kvaliteta smatraju vrhunskim mađarskim proizvodima. I u Srbiji su poznata vina Tokaji aszú, Pick salama, Unicum, kurtoš kolač, gulaš, riblja čorba na bajanski ili tiski način, i crveno vino Egri Bikavér. Ali da ne govorim samo o jelu i piću, dodao bih još i Zsolnay porcelan, mađarsku operetu, orkestar 100 Cigana, Kodály-evu metodu, Službu patronažnih sestara Mađarske, opus Janosa Neumanna, glavni grad Mađarske sa obalom Dunava, delom gradaVárnegyed, ulicom Andrássy, i na kraju, ali ne manje važno, životno delo Ferenca Puskasa.

Osim Budimpešte, u Mađarskoj postoje brojni gradovi koji bi bili zanimljivi turistima iz Srbije, jer se u njima mogu naći i uspomene na Srbe. U tom pogledu značajnu pažnju zaslužuju Pečuj, Eger, Segedin i Sentandreja.

Mislim da Budimpeštu ne treba posebno predstaviti srpskoj javnosti, jer je već dobro poznata. Nakon napornog razgledanja grada, možda je dobra ideja malo se odmoriti u nekom od kafića u trošnim budimpeštanskim dvorištima, popiti kafu ili pojesti sladoled na Dunavskom korzou, svratiti u dvorište Gozsdu, eventualno otići u Zoološki vrt osnovan 1866, ili kupovati u ulici Vaci ili nekom tržnom centru.

14.Koje su to stvari koje posebno volite u Srbiji? Kako provodite slobodno vreme?

Beograd je živopisan i živahan grad koji pulsira i ima dušu. Dobro se uklapa i sa tradicionalnim i sa novim, što se u suštini može reći za celu zemlju. Srbija je veoma bogata prirodnom geografijom, kulturom i gastronomijom. Ja lično jako volim dobre restorane, i veoma rado odlazim u one gde je živa muzika. Rado otkrivam nova mesta, a pod ovim ne podrazumevam samo restorane. Konstantno pratim repertoare Štark Arene i Sava Centra. Kada želim da se opustim, redovno odlazim do Dunavskog šetališta u Zemunu ili prošetam Kalemegdanom. Odlična je stvar zavaliti se u udobnu fotelju na Adi Ciganliji, naročito ako sija sunce.

Mnogo volim da čitam, od sportova sam privržen fudbalu, košarci i vaterpolu, i ako sam u prilici, rado odlazim na neki meč, mada uglavnom ove događaje pratim na televiziji.

U okolini Beograda ima mnogo toga da se vidi: ja bih izdvojio Golubac, Srebrno jezero, Sremske Karlovce, manastire Ravanicu i Manasiju, a od malo daljih destinacija rado posećujem Niš, Požegu, Kragujevac, Suboticu, Novi Sad, Palić. Na mojoj listi želja se nalaze Zlatibor i Gvozdena kapija, i nadam se da ću uspeti da odvojim vreme i otputujem tamo.


Berza

investicioni fondovi

kursna lista