Početna > Izdanja > Broj 115-116 > Ekskluzivno - Vuk Vidor

Umetnost kao investicija

Članovi Saveta za kreativne industrije Aleksandra Lazar, kustos i umetnički direktor galerije Drina i direktor Asocijacije umetničkih galerija Srbije, i umetnici Kolja Božović i Vuk Vidor objašnjavaju za Profit zašto se u svetu umetnost odavno tretira kao najbolja investicija i zašto se ljudi sa kapitalom radije okreću ulaganju u savremenu umetnost, nego u još jedan automobil. Svi imate internacionalno iskustvo. Koliko ljudi u svetu tretira umetnost i umetnička dela kao investiciju, i da li ta svest postoji kod nas u Srbiji?

Vuk Vidor: U Srbiji ne postoji svest o tome, jer kod nas su ljudi u prvom ciklusu nekog biznis razmišljanja gde gledaju na investicije u nekom bazičnom smislu a to su nekretnine, berza itd. Nije stigla još svest da je najprofitabilnija investicija i sektor za njih u stvari umetnost, i to savremena umetnost. Kina je poslednja zemlja koja je to shvatila i razvila, i zato imate 50 kineskih umetnika u TOP 100 listi najskupljih umetnika koji generišu najviše profita, ako u njih ulažete. Umetničko tržište je za poslednjih 18 godina imalo rast od 1500%, to nijedan sektor nema.

Naši privrednici bi morali to da razumeju, da se raspitaju, ujedine i krenu da podržavaju domaće savremene umetnike na aukcijama i tako sebi i njima dižu cenu i stvaraju profit. Mi imamo umetnike koji mogu da zadovolje taj projekat. Na privrednicima je da to ustanove, a na državi da stvori poreske uslove i kontekst da se to desi.

Aleksandra Lazar: Od devedesetih godina, u Britaniji su umetnost i kolekcionarstvo prešli iz sfere interesovanja elite u kulturni mejnstrim. Sa velikim brojem muzeja, galerija, kulturnih institucija i sve gušćim kalendarom internacionalnih bijenala i sajmova umetnosti, ne čudi što više ljudi posećuje umetničke manifestacije nego fudbalske mečeve, a kolekcionari su sve češće savremenici umetnika čija dela sakupljaju.

Ovu popularizaciju prati i rapidna ekspanzija umetničkog tržišta. Umetnost je investicija, ali ne samo u smislu društvenog statusa već i investiranja u budućnost i u duh vremena, u umetnička istraživanja i eksperimente.

Kod nas trenutno vlada podvojenost između hajpa o tržištu i osude onoga što se percipira kao komercijalizacija i monetizacija kulturnih vrednosti.

Kolja Božović: Kod nas ta vrsta ulaganja postoji, ali se uglavnom odnosi na dela umetnika između dva svetska rata. Međutim tu mnogi naši kolekcionari prave grešku. Umetnine nisu flaša vina koju će oni položiti u podrum i čekati da im cena i kvalitet porastu. To se neće desiti samo od sebe, neophodno je njihovo ulaganje u umetnike koje već imaju u kolekciji. Ulaganje se nastavlja štampanjem monografija, organizovanjem izložbi kolekcije, možda i snimanjem filmova. Logično je, na primer, da se svi kolekcionari Šumanovićevih dela udruže u propagiranju svog umetnika, pa možda i snime film o Šumanoviću, zašto da ne.

Danas u svetu niko ne može da se predstavi kao ozbiljan poslovan čovek bez ulaganja u savremenu umetnost. Lično znam primer jednog privatnog muzeja u Evropi koji je poslednjih 25 godina uložio u kolekciju 30 miliona evra, a skoro im je kolekcija procenjena na jednu milijardu.

2. Šta treba da se promeni da bi i kod nas dela mladih savremenih umetnika imala veću vrednost i koji su preduslovi razvoja tržišta umetninama?

Aleksandra Lazar: Potrebno je poštovati pravila struke i pravila razvoja tržišta! To znači da je potrebno da umetnici, kustosi i galeristi budu svesni opasnosti nagle ili neopravdane oscilacije cena, hiperprodukcije, falsifikata, neprofesionalizma u okviru struke. Asocijacija umetničkih galerija Srbije (AUGS), profesionalno udruženje pokrenuto na simpozijumu galerista prošle godine, će u sledećoj godini nastojati da podrži i unapredi galerijsku praksu u zemlji i inostranstvu i uključi sektor u razmenu perspektiva sa postojećim udruženjima u svetu.

Kolja Božović: Da bi dela naših umetnika srednje generacije dobila konkurentske cene za svet, neophodno je da se formira galerijski sistem u Srbiji koji zajednički nastupa u odnosu prema državi, umetnicima i celom svetu. Umetnici treba da se obraćaju galerijama i zajedno sa njima da nastupaju sa svojim željama prema državi.

Država mora afirmisati svojim zakonima kupovinu umetničkih dela naših umetnika u Srbiji i inostranstvu. U početku naše umetnike će kupovati naši kolekcionari. Tako su radili Kinezi i Rumuni. Usaglašeno delovanje privatnog sektora i države na ostvarivanju ovih ciljeva će doneti rezultate, a to je desetak naših umetnika koji su prepoznatljivi u svetskim okvirima. Tako će umetnost postati izvozni proizvod, a mladim umetnicima koji dolaze već će biti otvorena vrata koja su zatvorena 60 godina.

3. Koji su planovi i predlozi Saveta za kreativne industrije u domenu razvoja i podsticaja vizuelnih umetnosti u sledećoj godini?

Aleksandra Lazar: Tokom ove godine pokrenuto je nekoliko inicijativa i predloga od strane Saveta za kreativne Industrije koji se odnose na oblast vizuelnih umetnosti. Inicijative su se uglavnom odnosile na izmenu slike o Srbiji kroz stvaranje brenda Srbija stvara.

Nešto dugoročniji predlozi i rasprave fokusnih grupa odnose se na praktične aspekte poslovanja, kao što su adaptacije stopa oporezivanja umetnika i stručnih akreditovanih agenata prodaje, dopune šifarnika delatnosti (tj. dodeljivanje zasebne šifre delatnosti galerijama koje se bave prodajom umetnina), status slobodnog umetnika i slično.

U narednom periodu razgovaraćemo o podsticajima koji bi omogućili umetnicima i galerijama da se organizovano predstave na sajmovima umetnosti u svetu kao i u digitalnoj sferi.

Vuk Vidor: Prvo treba stvoriti svest o tome da imamo vrlo kvalitetne umetnike i da su oni nosioci neke nove slike Srbije, i da je ta Srbija ona prava, kreativna i savremena, koja može da se takmiči svugde u svetu. Kao što smo navikli da u sportu imamo dobre rezultate, tako to možemo i u svim kreativnim i umetničkim sferama.

Zemlja koja ulaže u svoju kulturu stvara auru naprednog, razvijenog i savremenog društva koja onda privlači investitore. Jedna od ideja je da se industrijski napušteni objekti revitalizuju i predaju kreativnim industrijama kako bi ih one dinamizovale i stvorile nove zone gde se razvijaju nove aktivnosti. Svi modeli u svetu dokazuju da kad se stare zone predaju kreativcima, one procvetaju

Moramo našim galerijama koje zastupaju domaće umetnike takođe damo mogućnost da učestvuju na Art sajmovima u svetu i tako prikažu šta se dešava na domaćoj sceni.

Sama platforma Serbia Creates (Srbija Stvara) će biti katalizator koji će ujediniti sve te akcije i strategiju.

4. Da li Beograd može/treba da postane Berlin ili Beč Jugoistočne Evrope ili treba da bude nešto treće? Koje su naše snage i prednosti u pozicioniranju na globalnoj sceni?

Aleksandra Lazar: Beograd ima svoje specifičnosti i preduslove u odnosu na Berlin ili Beč: autentičnu umetničku scenu, rastući broj galerija, habova, prostora za rad i opuštanje, ali mu nedostaje zona umetničkih studija i izložbenih prostora koja bi povezala i podržala scenu. Iz iskustva sa sajmova umetnosti u Londonu, Briselu i Beču jasno je da postoji interesovanje za našu umetničku scenu koje bi trebalo opravdati. Beogradu nedostaju umetnički časopisi i publikacije za preglede izložbi i savremenu kritiku, planski predviđeni prostori za realizaciju tribina, pop-up projekata, javnih instalacija. Promišljene investicije u stvaralaštvo, razumevanje gradskih planera i saradnja sa scenom dodatno bi osavremenili Beograd.

Vuk Vidor: Nešto treće, jer imamo specifične parametre i faktore koji nas definišu i stvaraju našu originalnost koju moramo da iskoristimo. Sve je kod nas drugačije i donekle egzotično i to moramo da pretvorimo u adut. Treba da izgradimo naš pečat, koji će biti prepoznatljiv i cenjen. Taj brend je ono što stvara kvalitet i pozicionira nas na pravi način.

5. Kome treba da se obraćaju potencijalni kolekcionari kupci, a kome umetnici kada žele da plasiraju svoju umetnost?

Aleksandra Lazar: Galerijama i kustosima, čiji je posao da pruže podršku i savet! Strategije stvaranja kolekcija zavise od vizije i koncepta u koje treba uložiti vreme, fleksibilnost i znanje, a najbolje je ne početi od nule nego sarađivati sa galeristima koji su već upoznati sa stvaralaštvom umetnika, njihovim planovima, željama i mogućnostima.

Vuk Vidor: Prvenstveno galerijama koje izlažu naše savremene umetnike i koje treba da budu veza između kolekcionara i umetnika. U poslednje vreme se otvorilo nekoliko novih galerija, oseća se neka nova energija i to treba podržati i razvijati.


Berza

investicioni fondovi

kursna lista