Početna > Izdanja > Broj 115-116 > Ekskluzivno - Dejan Jovović

Usklađivanje penzija na štetu penzionera

-Ukinut Zakon o privremenom umanjenju penzija-

Iako je novi PCI program koji je MMF zaključio sa Srbijom u julu 2018. godine savetodavnog karaktera i nema finansijski deo, ipak je zanimljivo kakav je stav MMF-a po pitanju predloga vlade o promeni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, po kome se napušta indeksacija penzija vezana za kretanje cena i prelazak na određivanje povećanja (ili smanjenja) penzija u zavisnosti od stanja u budžetu.

Govoreći o penzijama, šef misije MMF-a istakao je u Beogradu u oktobru 2018. godine, na završetku razgovora povodom prve revizije PCI programa, da će posle četiri godine penzije biti „odmrznute“, kao i da će se ravnomerno povećavati. Prema njegovim rečima, što je objavljeno na zvaničnom sajtu MMF-a (Press release, no 18/380, October 4, 2018.) sa vladom se razgovaralo i o tome da od „2019. godine budu doneti novi propisi indeksiranja penzija, kojima bi povećanje penzija bilo zasnovano na pravima“.Očekuje se da će ukupni troškovi plata i penzija da rastu u skladu sa nominalnim BDP-om. Kako bi se obezbedilo da penzioni sistem bude u većoj meri baziran na pravilima, vlada će, kako je rekao, „ponovo uvesti indeksaciju penzija od 2020. godine“.

Naime, posle četiri godine, pod pritiskom MMF-a, početkom oktobra 2018. godine, ukinut je Zakon o privremenom umanjenju penzija kojim su sva primanja veća od 25.000 dinara, od oktobra 2014. godine, umanjena 22 odnosno 25%. Imajući to u vidu 1,7 miliona penzionera od novembra 2018. godine, sa penzijskim čekom dobijaju penzije povećane između 7,9 i 13,3% u odnosu na period pre donošenja Zakona 2014. godine, u zavisnosti od visine penzije.

Istovremeno su donete izmene i dopune zakona o PIO. Penzije se u Srbiji od sada usklađuju sa Zakonom o budžetu, što znači da će vlada ubuduće povećavati primanja najstarijih u zavisnosti od rasta budžetskih prihoda. Penzije bi trebalo, kako obećavaju iz vlade, da budu „veće od inflacije, odnosno rasta cena na malo“.

Najveći deo penzionera strahuje šta će biti ubuduće i kada će biti novog povećanja. Jer, nema više formule za izračunavanje primanja, a pitanje je šta će biti sa budžetskim prihodima.

Prema tome, sve se završilo na formalnom ukidanju Zakona iz 2014. godine i penzije su vraćene na raniji nivo, ali je ostavljena mogućnost da država ubuduće određuje kada će, za koliko i kome povećavati ili umanjivati penzije. Ovo znači da taj Zakon nije ukinut u celosti, jer se ne vraća usklađivanje penzija sa troškovima života. Navodno to se čini u interesu penzionera, jer je država danas u mogućnosti da penzionerima da iznos iznad porasta troškova života. Postavlja se pitanje zašto se ukida garantovani minimum sigurnosti da penzije ne smeju da padnu ispod porasta troškova života.

Penzije se više neće umanjivati u odnosu na rešenja iz novembra 2014. godine, ali sve iznad toga je u rukama države koja će odlučivati o povećanju, usklađivanju ili eventualnom smanjenju, bez unapred poznatih kriterijuma.

Dosadašnjim Zakonom o PIO (član 80.) bilo je regulisano usklađivanje penzija na osnovu rasta cena, inflacije i porasta BDP-a preko 4%. Usklađivanje penzija bilo je dva puta godišnje, u aprilu i oktobru. Izmenama i dopunama sadašnjeg sistemskog Zakona o PIO (član 9.) predviđeno je usklađivanje penzija na način utvrđen propisima kojima se uređuje budžet i budžetski sistem. Može se dogoditi da usklađivanja praktično i ne bude. Jer, vladi se daje pravo da može, prema stanju budžeta i ako se ukaže potreba, da smanji penzije, a ne samo, kako je obećavano, da ih povećava.

U sistemskom zakonu o PIO treba da se zadrže dosadašnja rešenja, a budžetom obezbede potrebna sredstva za usklađivanje. S tim u vezi, potrebno je utvrditi regulativu (rast cena i plata) na osnovu koje bi se penzije automatski usklađivale jednom ili dva puta godišnje, zbog čega su penzioneri očekivali da se razmotri ovaj predlog i da se donese odgovarajuće rešenje.

Ako bi penzije pratile rast troškova života i zarada, tako bi se sprečilo njihovo obezvređivanje. Suspendovanjem ove formule krši se princip odgovorne socijalne politike i unosi dodatna nesigurnost među radnicima koji uplaćuju doprinose, a ne znaju ni okvirno kako će se kretati njihove buduće penzije, pa pribegavaju uplati doprinosa na najniže zarade i tako nadalje osiromašuju PIO fond.

U Udruženju sindikata penzionera Srbije, kažu da verbalno izricanje zahvalnosti „da su penzioneri podneli najveći teret fiskalne konsolidacije treba potkrepiti i vraćanjem oduzetog”. Država je dužna da pored ukidanja Zakona o privremenom smanjivanju penzija, svim penzionerima, zakonskim naslednicima preminulih, vrati celokupan iznos umanjenih penzija, uz pripadajuće kamate.

Penzioni sistem regulisan je ozbiljnim zakonom po kojem su bivši radnici stekli penziona prava. Narodna skupština nikakvim zakonom ne može da izmeni prava stečena ranijim sistemskim zakonima i usvoji rešenja da se penzioni sistem reguliše bez ikakvih kriterijuma i zavisi od volje izvršne vlasti.

PIO fond nije socijalna ustanova, već neka vrsta štedionice zasnovane na međugeneracijskoj solidarnosti u koju ljudi uplaćuju doprinose, a zavisno od dužine i visine ulaganja zavisi i iznos njihove penzije. Ukoliko država misli i na najsiromašnije građane i penzionere, onda treba da formira socijalni fond i isplaćuje im socijalnu pomoć, a PIO fond neka u skladu sa Zakonom o PIO isplaćuje penzije onako kako su zarađene.

Fiskalni savet je ispravno predlagao da se povuče iz skupštinske procedure Predlog izmena i dopuna zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, jer bi ukidanje formule usklađivanja penzija, ugrozilo predvidljivost koja karakteriše evropske penzijske sisteme i degradiralo penzijski sistem Srbije. Članom 9. defakto se ukida formula za usklađivanje penzija i vladi daje diskreciono pravo da „propisima kojima se uređuje budžet i budžetski sistem“ odlučuje o usklađivanju penzija „do dostizanja finansijske održivosti sistema penzijskog i invalidskog osiguranja“.

Dosadašnja dominantna evropska praksa je da se penzije usklađuju prema formuli koja predstavlja neku kombinaciju kretanja cena, kretanja zarada i privrednog rasta, što je bila i ustaljena praksa u Srbiji tokom prethodnih decenija.

Ovim rešenjima se penzijski sistem Srbije degradira na nivo najnestabilnijih sistema u zemljama Severne Afrike i Bliskog Istoka. Takođe, predlog da se uvede diskreciona mogućnost vladi da isplaćuje „novčano uvećanje“ uz penziju nije u skladu sa principima penzijskog osiguranja i krši principe odgovorne socijalne politike. Međutim, vlada, a ni parlament, nisu uvažili ova validna tumačenja Fiskalnog saveta, iako izmene Zakona o penzijama degradiraju penzioni sistem Srbije.

Vlada Srbije ukinula je pravilo za usklađivanje penzija prema inflaciji i BDP-u, a sebi dala diskreciono pravo da usklađuje penzije prema mogućnostima budžeta, uz odvajanje dodatnih sredstava kojima će biti subvencionisane penzije manje od 30.000 dinara. To je neodrživo, jer narušava osnovni odnos između uplaćenog doprinosa i zarađene penzije. Taj „proizvoljni sistem“ za usklađivanje penzija primenjivaće se i u 2019. godini i on ne može da bude održiv, niti je ekonomski pravičan, a uz to potpuno odudara i od osnovnih tekovina evropskih penzijskih sistema.

O vraćanju uzetog dela penzija tokom poslednje četiri godine vlada ništa ne govori. A i zašto bi se time bavila, kada je Ustavni sud Srbije je, odlučujući o Inicijativi da se preispita ustavnost Zakona o smanjenju penzija, odbacio tu inicijativu i konstatovao da se Zakonom „ne dira pravo na penziju“, pa se tako može zaključiti da nije neustavan. Nije isključeno da će redovni sudovi odbacivati zahteve penzionera da im se sa kamatama vrati iznos četvorogodišnjeg umanjenja penzija, pozivajući se na taj stav Ustavnog suda.

Paralelno sa donošenjem Zakona o smanjenju penzija 2014. godine promenjen je sastav Upravnog odbora PIO fonda, tako da danas od sedam članova UO četiri delegira vlada i tako obezbeđuje većinu pri odlučivanju. Na taj način je preko 1,7 miliona penzionera lišeno mogućnosti da odlučuje makar posredno o ogromnoj imovini PIO fonda, koja je stvarana izdvajanjem sredstava iz doprinosa za PIO, kao i o svojim penzijama.

U vezi Zakona o PIO, koji isključuje usklađivanje penzija sa troškovima života, iz Svetske banke je početkom oktobra 2018. godine rečeno „da koliko oni razumeju, u pitanju je privremena mera kojom se želi anulirati efekat ranijeg umanjenja penzija“. Navode i da im je u razgovorima sa predstavnicima vlasti rečeno da će se u narednom periodu pronaći drugo rešenje za ovo pitanje.

Direktor kancelarije MMF-a u Beogradu izneo je u oktobru 2018. neposredno po odlasku misije MMF iz Beograda, da nakon što se penzije sada povećaju, indeksacija je morala da bude suspendovana tokom sledeće godine, jer u budžetu za 2019. godinu neće biti dovoljno para za još jedno povećanje u toku te godine. Da formula nije suspendovana, to bi nužno značilo još jedno povećanje sledeće godine, a u budžetu nema para za to. Iz MMF-a su najavili da će nova formula biti poboljšana i da će svako povećanje penzija u buduće morati da bude linearno za sve penzionere.

Kako je tvrdio Fiskalni savet, u skladu sa postojećom formulom, postojao je prostor za povećanje penzija svim penzionerima u 2019. godini za 2,5 odsto.Ali, doneta je politička odluka da penzije manje od 32.285 budu uvećane za pet odsto, a da penzije veće od tog iznosa ne porastu. To je razlog zašto u budžetu nema više sredstava za dodatno povećanje tokom iduće godine, jer je za penzije utvrđeno 40 milijardi dinara.

U svakom slučaju potrebna je ozbiljna, sveobuhvatna i dugoročna reforma penzijskog sistema, uz učešće svih zainteresovanih učesnika penzionera, sindikata, vlade, relevantnih političkih stranaka i dr, jer se penzije određuju bez adekvatne metodološke osnove.

Proizvoljnim određivanjem visine penzija od strane vlade i stanja u budžetu, ozbiljno će narušiti vladavinu prava, a sadašnji penzioni fond, koji funkcioniše kao „protočni bojler“ mogućim uplaćivanjem minimalnih doprinosa, urušiće sam sebe.

Dakle, nastavlja se sa urušavanjem penzijskog sistema, a njegov fond i penzioneri postepeno postaju neka vrsta socijalne kategorije, o kojoj brine država prema svojim mogućnostima.

dr Dejan Jovović, naučni savetnik i redovni član NDES


Berza

investicioni fondovi

kursna lista