1. Automobili s pogonom na vodonik

Automobili s pogonom na vodonik imaju mnogo prednosti u odnosu na trenutne modele s pogonom na benzin, etanol, dizel ili električnu energiju. Gorivne ćelije generišu električnu energiju koristeći vodonik ili prirodni gas, a energija se čuva u baterijama, što omogućava veću autonomiju. Štaviše, dopuna komprimovane vodonične ćelije traje oko tri minuta. I na kraju, upotreba ovog gorivnog elementa ne generiše ugljen monoksid nego vodenu paru, što pomaže u smanjenju zagađenja. Nažalost, još uvek postoje dve prepreke: proizvodnja jeftinog vodonika u velikoj količini i njegova distribucija stanovništvu.

2. Robotika

Tehnologija koje je takođe dugo prisutna u kolektivnoj svesti i koja je postigla napredak zbog kog nije više ograničena samo na fabrike. Mogućnost povezivanja robota je veća, korišćenjem računarstva u oblaku mogući su pristup i obrada informacija iz daljine, pa roboti ne moraju biti potpuno isprogramirani da samostalno izvršavaju zadatak.

3. „Termoset“ plastika s mogućnošću recikliranja

Iako nijedan proces reciklaže nije 100% efikasan, ova inovacija – ako se koristi u velikoj meri – može dovesti do velikog smanjenja odlaganja otpada. Očekuje se da će ovaj novi tip „termoset“ plastike zameniti stari za pet godina i postati sveprisutan u proizvodnji robe najkasnije do 2025. godine.

4. Genetički inženjering u poljoprivredi

Genetičkim inženjeringom povećava se otpornost biljaka na štetočine i insekte, istovremeno smanjujući potrebu za upotrebom pesticida i povećava se održivost useva smanjivanjem potrebe za vodom i đubrivom.

5. 3D štampanje

S padom troškova 3D štampača i velikim brojem patenata koji ističu ove godine, sve veći broj ovih uređaja se pojavljuje na tržištu. Ovo omogućava maloprodajnim kompanijama uzbudljivu mogućnost izrade prilagođenih proizvoda na zahtev u prodavnici. S druge strane, postoji i bojazan da će se ovi štampači koristiti za proizvodnju falsifikovanih proizvoda. Da bi se ovo prevazišlo, trgovci na malo moraju blisko sarađivati sa proizvođačima kako bi osigurali da će ove mogućnosti biti istražene istovremeno sa zaštitom intelektualne svojine.

6. Veštačka inteligencija

Kao i novi roboti, veštačka inteligencija će dovesti do značajnog povećanja produktivnosti i poslovnih ideja. Mašine s brzim pristupom velikom izvoru podataka mogu reagovati na situacije bez pravljenja grešaka zasnovanih na emocijama, kao u slučaju dijagnoze bolesti.

7. Pametni dronovi

Tržište civilne upotrebe bespilotnih letelica postaje sve veće. Za maloprodajna preduzeća pametni dronovi imaju ogroman potencijal kada je u pitanju brža i jeftinija dostava isporuka. U filmskoj industriji i u poljoprivredi već predstavljaju neizostavni alat. Iz tog razloga se očekuje da tržište bespilotnih letelica do 2020. godine dostigne vrednost od 400 miliona američkih dolara.

8. Neuromorfna tehnologija

Čak i u današnje vreme, ni najnapredniji računari ne mogu da dostignu sofisticiranost ljudskog mozga. Ali naučnici rade na stvaranju „neuromorfnih čipova“, koji simuliraju arhitekturu mozga i eksponencijalno povećavaju sposobnost računara da obrađuje informacije i reaguje.

9. Digitalni genom

Ova sposobnost razotkrivanja naše individualne genetike obećava da će izazvati revoluciju, uz personalizovanije i efikasnije zdravstvene usluge. Razlog za to je što mnoge bolesti sa kojima se suočavamo proističu iz genetičke komponente. Pomoću skeniranja DNK, lekar može, na primer, tretirati rak na osnovu genetičkog sastava tumora.

10. Decentralizovana proizvodnja

Umesto prikupljanja svih neophodnih materijala u svrhu izrade proizvoda na jedinstvenoj – i ogromnoj lokaciji, a zatim njegovog predstavljanja javnosti, decentralizovana proizvodnja distribuira proizvodnju različitih delova proizvoda na više lokacija. Na taj način konačni proizvod se postavlja dovoljno blizu lokaciji na kojoj se nalazi potrošač, čime je omogućena vidljivost za nekoliko poslovnih ideja sa ovim istim konceptom.