homepage_name! > Izdanja > Broj 114 > Ekskluzivno - Olivera Stefanović

Fizička aktivnost – naš saveznik u zdravlju

Emisija „Vodič kroz dijabetes“ je projekat humanitarno – edukativnog karaktera koji ima za cilj podizanje svesti o značaju i unapređenju načina života, vežbanju i adekvatnoj ishrani kako za osobe sa dijabetesom, tako i za sve ostale. Kažu da je način života koji se prepisuje osobi kada ustanovi da ima šećernu bolest pravilan, ali i preporuka za sve koji žele da očuvaju zdravlje. Emisija ima za cilj da istraži, preispita i podeli sa gledaocima kako mogu da unaprede kvalitet življenja i raširi svest o dijabetesu kao epidemiji modernog doba. U toj misiji saveznici su lekari, sportisti, nutricionisti i drugi specijalisti u svojim oblastima koji znanje stavljaju u službu zdravlja.

Zdrava ishrana, izbegavanje loših navika kao što su pušenje i prekomerna konzumacija alkohola, zajedno sa fizičkom aktivnošću čine kombinaciju koja predstavlja najefikasniji način unapređenja sveopšteg zdravstvenog stanja i prevencije razvoja hroničnih oboljenja. Ne samo da podiže raspoloženje i energiju, redovno vežbanje smanjuje i rizik od mnogih hroničnih oboljenja, infarkta i drugih oboljenja srca, šloga i nekih vrsta malignih tumora.

Redovna fizička aktivnost je jedan od najdelotvornijih načina za očuvanje i unapređenje našeg zdravlja. Brojna istraživanja su pokazala da redovno vežbanje ima pozitivan uticaj na organizam i zdravlje, napominje Vukašin Duduković iz fitnes kluba Star. „Aktivnost utiče na poboljšanje respiratornog i lokomotornog sistema. Veoma je bitna za jačanje skeleta koje posledično vodi smanjenju pojave osteoporoze u kasnijem životnom dobu. Sama fizička aktivnost ima višestruku ulogu, a prevencija od različitih oboljenja, smanjenje stresa i opuštanje organizma su samo neke od njih.“

Fizička aktivnost reguliše protok šećera u krvi, smanjuje količinu masti u organizmu, dovodi krvni pritisak u nivo normale, i na taj način smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa. Prema rečima Tamare Ratković, profesora kinezologije i MK pilatesa, kretanje je potreba svakog organizma i za neaktivnost ne postoje izgovori, već samo posledice koje naše telo trpi. „Telo mora da se kreće i zbog toga smo ovako sazdani. Kada bi osoba koja ima dijabetes ili neki drugi vid oboljenja uporedila sumu novca koju odvoji na lekove s cenom odlaska na neki vid treninga, bilo bi očigledno koliko je i finansijski isplativije da se bave sobom i kretanjem. Finansije nisu razlog – tu su park ili reka gde uvek možemo da se krećemo.“

Tamara Ratković naglašava da ukoliko svakodnevno odvojimo 30 minuta dnevno na hodanje, vožnju bicikla, šetanje na traci ili vežbanje na kros mašini, možemo da pospešimo svoju cirkulaciju i blagotvorno delujemo na krvni sistem. „Na ovaj način regulišemo nivo glukoze. Smanjuje se njena količina u krvi, a povećava u mišićima, a oni potom ubrzavaju metabolizam. Na taj način održava se prirodni balans u telu, koji na kraju krajeva telo i samo traži od nas.“

Dakle, za optimalan nivo zdravlja nije potrebno mnogo – dovoljno je izdvojiti mali deo dana i posvetiti se sebi i kretanju. Prosečna preporučena dnevna doza aktivnosti trebalo bi da bude bar pola sata ili više, objašnjava prof. dr Sanja Mazić. „Za odrasle, odnosno za osobe od 15 do 65 godina, preporučljiva je umerena fizička aktivnost koja obuhvata velike mišićne grupe i to u trajanju od 30 minuta svakoga dana. Ukoliko nam više odgovara, to vreme možemo podeliti na tri puta po 10 minuta, ali ne manje od toga. Za one koji preferiraju intenzivniju aktivnost, i umesto da šetaju više vole da džogiraju ili da trče, preporuka je da vežbaju tri puta nedeljno u trajanju od 20 minuta. To je nivo fizičke aktivnosti koji će očuvati i unaprediti naše zdravlje.“

Vežbanje treba da bude zadovoljstvo, stoga nije preporučljivo imati treninge preko svojih mogućnosti. Neophodno je osluškivati svoj organizam. „Idealan program je onaj koji nam najviše prija i treba bi da čini od 60 do 80 procenata od maksimalne frekvencija srčanog rada, što predstavlja umerenu fizičku aktivnost. Jutarnje vežbanje je najbolje jer se dnevni ritam lučenja nekih drugih hormona koji su u sadejstvu sa insulinom takav da je jutro najbolje vreme za aktiviranje,“ objašnjava profesor sporta i fizičkog vaspitanja Marko Milojević.

Kada su u pitanju hronična oboljenja, kao što je dijabetes, fizička aktivnost je veoma bitan saveznik u održavanju optimalnog nivoa šećera u krvi, ali i celokupnog nivoa zdravlja, što u velikoj meri olakšava tretman oboljenja i drži ga pod kontrolom. Personalni trener Aleksandar Ružić kaže da fizička aktivnost doprinosi boljoj osetljivosti ćelija organizma na insulin. „Ćelije tkiva postaju sposobnije za vezivanje sa insulinom, što znači da osobe koje imaju dijabetes i redovno vežbaju, ali i redovno uzimaju terapiju, mogu povećati unos ugljenih hidrata na dnevnom nivou, a da doza insulina koja se uzima ostane jednaka. Aktivnost je od izuzetnog značaja za praćenje nivoa glukoze u krvi, jer je glukoza jedan od osnovnih energetskih supstrata kad su u pitanju mišićne kontrakcije odnosno vršenje mišićnog rada.“


berza_title!

fondovi_title!

kursna_title!