Početna > Izdanja > Broj 114 > Ekskluzivno - Dejan Jovović

Prva revizija PCI programa koji je MMF odobrio Srbiji

Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) na čelu sa Džejmsom Roufom, koja je boravila u Beogradu od 24. septembra do 4. oktobra 2018. godine, bavila se prvim razmatranjem rezultata – revizijom novog programa makroekonomskih i strukturnih reformi, podržanog Instrumentom za koordinaciju politike (PCI-Policy Coordination Instrument). Tokom posete misije MMF-a razmotrena su i analizirana aktuelna ekonomska, monetarna i fiskalna kretanja u zemlji, kao i projekcije makroekonomskih pokazatelja za ovu i narednu godinu.

Razgovaralo se o ispunjenju ciljeva i sprovođenju dogovorenih mera ekonomske politike radi očuvanja postignute unutrašnje i spoljne ravnoteže, jačanja institucija i nastavka reformi u finansijskom sektoru. Pažnja je bila posvećena i ubrzanju započetih strukturnih reformi, koje treba da doprinesu rastu produktivnosti, zaposlenosti u privatnom sektoru i postizanju visokih i održivih stopa privrednog rasta, saopštila je NBS.

Instrument za koordinaciju politike, popularno nazvan „čuvarkuća“, koji je odobren Srbiji 18. jula 2018. godine, savetodavnog je karaktera i ne predviđa korišćenje finansijskih sredstava MMF-a. Odobren je za period od 30 meseci, a ukupno je planirano pet polugodišnjih razmatranja rezultata programa.

Na osnovu preliminarnih nalaza misije MMF-a tokom boravka u Beogradu, tim će pripremiti izveštaj koji će, po pribavljanju odobrenja rukovodstva, biti predstavljen Izvršnom odboru MMF-a radi razmatranja i odlučivanja.

• Tim MMF-a i vlasti Srbije postigli su dogovor na nivou tima o prvoj reviziji u okviru Programa za koordinaciju politika (PCI), koji treba da odobre Menadžment i Izvršni odbor MMF-a.

• Budžet za 2019. godinu će podržati rast, osiguravajući istovremeno dalje smanjenje javnog duga.

• Reforme u okviru programa fokusirane su na poboljšanje javne administracije i poslovnog okruženja, jačanje javne infrastrukture, unapređenje finansijske stabilnosti i suzbijanje sive ekonomije.

Na kraju posete Beogradu, šef misije MMF-a Rouf izdao je sledeće saopštenje za štampu (IMF press release, No. 18/380, October 4, 2018), koje je objavljeno na zvaničnom sajtu ove finansijske institucije:

Misija MMF-a ocenila je da se i dalje postižu dobri makroekonomski rezultati. U 2018. godini došlo je do ubrzanja rasta zahvaljujući privatnoj potrošnji i dinamičnim stranim direktnim investicijama i izvozu. Nastavljeno je poboljšanje uslova na tržištu rada, uz znatan rast zaposlenosti u formalnom sektoru, pad nezaposlenosti i stabilan rast zarada u privatnom sektoru. MMF očekuje da će realan rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), koji je prošle godine iznosio preko39 milijardi evra, iznositi 4,2 odsto u 2018. i 3,5 odsto u 2019. godini. Puna implementacija programa strukturnih reformi će se dodatno pozitivno odraziti na potencijal rasta. Ukupna inflacija je porasla na 2,6 odsto u avgustu i očekuje se da će se zadržati blizu sredine ciljanog raspona od 3 odsto tokom 2018. i 2019. godine.

Fiskalni rezultati su i dalje dobri i očekuje se da će u ovoj godini opšti nivo države zabeležiti suficit od 0,6 odsto BDP-a, uz izvršenje kapitalne potrošnje iznad očekivanja. Javni dug bi trebalo da padne ispod 55 odsto BDP-a do kraja godine, dok su se prinosi na državne hartije od vrednosti stabilizovali na nivoima koji su blizu istorijskih minimuma. S obzirom na pozitivne fiskalne rezultate, Vlada je ukinula privremena smanjenja penzija iz vremena krize, što stupa na snagu u novembru 2018. godine, istovremeno obezbeđujući da se ne poveća udeo ukupnih penzija u BDP.

Tim MMF-a postigao je dogovor sa vlastima Srbije o ključnim parametrima budžeta za 2019. godinu, kojima se planira ukupan fiskalni deficit od 0,5 odsto BDP-a, što bi vodilo ka daljem smanjenju javnog duga. Time bi se održala fiskalna disciplina, uz otvaranje prostora za realizaciju mera kojima se podstiče rast, kao što su dodatno povećanje javnih investicija i umereno smanjenje poreskog opterećenja rada.

Očekuje se da će ukupni troškovi plata i penzija rasti u skladu sa nominalnim BDP-om. Kako bi se obezbedilo da penzioni sistem bude u većoj meri baziran na pravilima, Vlada će ponovo uvesti indeksaciju penzija od 2020. godine.

Indikatori finansijskog sektora nastavljaju da se poboljšavaju. Problematični krediti u bankarskom sektoru su nastavili da padaju, a ažurirana strategija za rešavanje problematičnih kredita će se fokusirati na loše kredite u državnim finansijskim institucijama, uključujući Agenciju za osiguranje depozita. Novi sistem za instant plaćanja koji planira da uvede NBS doprineće modernizaciji transakcija u ekonomiji i sniženju njihovih troškova, kao i smanjenju sive ekonomije.

Ostvaren je dalji napredak u realizaciji strukturnih reformi, ali su potrebni dodatni napori da bi se održala visoka stopa rasta u narednim godinama. Privatizacija RTB Bora i PKB-a predstavlja važan korak u iznalaženju trajnih rešenja za državna preduzeća. Vlasti Srbije ostaju odlučne u nameri da privatizuju Komercijalnu banku i Petrohemiju i razmatraju opcije za rešavanje pitanja MSK. Ostvaren je napredak u reformi Poreske uprave uz podršku tehničke pomoći MMF-a i Svetske banke. Vlasti Srbije su i dalje ostale odlučne u nameri da sprovedu reformu sistema plata, koja će omogućiti da sektori koji to najviše zaslužuju dobiju povišice. Što se tiče narednog perioda, program organa vlasti Srbije takođe se fokusira na jačanje upravljanja javnim investicijama, borbu protiv sive ekonomije i jačanje korporativnog upravljanja u EPS-u i drugim ključnim javnim preduzećima, rečeno je na kraju saopštenja za štampu.

Predstavnici MMF-a ocenili su da je napravljen veliki pomak u reformi plata u Srbiji, saopšteno je posle sastanka u Beogradu. Po oceni Roufa, sve mere koje u reformi plata preduzimaju ključni resori Vlade Srbije su razumne i u interesu svih, navodi se u saopštenju Ministarstva državne uprave. Očekivanju su, kako je istaknuto, da će reforma konačno uvesti red u sistem plata, kako bi svi zaposleni u javnoj upravi, kojih ima oko 420.000, dobijali platu na osnovu složenosti posla koji obavljaju, odgovornosti, rizika i drugih kriterijuma. Na sastanku je ocenjeno da će novi sistem omogućiti i pravičnije povećanje plate u skladu sa mogućnostima republičkog budžeta.

Vlada Srbije i misija MMF-a ocenili su da bi ukupno povećanje plata u javnom sektoru trebalo da bude oko sedam odsto, izjavio je šef misije MMF-a. Rekao da će Vlada u narednih nekoliko nedelja saopštiti koliki će procenat povećanja biti po sektorima, a to povećanje, kaže, ide paralelno sa rastom BDP.

„Sistem novih zarada koji Vlada predlaže daje mogućnost da se uravnoteže plate u javnom sektoru na jedan bolji način i tako oni koji zaslužuju više plate – prosvetni radnici, lekari, medicinske sestre – to i dobiju, i nadam se da će te reforme proći,“ rekao je Rouf.

Iako je Srbija ekonomski dosta napredovala i što je njenim rezultatima MMF zadovoljan, Rouf je konstatovao da uvek postoje oblasti koje bi trebalo da se razvijaju brže, te „pohvalio dobru privatizaciju RTB Bora i PKB-a“, ali zamerio što se kasni sa privatizacijom Petrohemije.

„Sveukupno gledano, program reformi ide kako treba,“ ukazao je Rouf i dodao da rast privrede u Srbiji može da bude brži, ali to zavisi od rešavanja problema u njenom poslovnom okruženju, kao što su bolja Poreska uprava, pravosuđe i državna uprava.

MMF je pozitivno ocenio napredak u poslovanju i rezultate Elektroprivrede Srbije, a Rouf je objasnio da se MMF najviše bavio EPS-om, jer ima najviše zaposlenih. „Stanje u EPS se u odnosu na situaciju od pre tri godine značajno popravilo. Drago nam je da vidimo unapređenje u samom EPS-u u smislu efikasnosti poslovanja i progresu, koji će se nastaviti i u budućnosti,“ rekao je Rouf posle posete EPS-u.

Sa misijom MMF-a razgovaralo se i o novom investicionom ciklusu u oblasti građevinarstva i infrastrukture, kao i rezultatima koji su postignuti u proteklom periodu. Posebna tema bila je novi investicioni ciklus, odnosno, izgradnja Moravskog koridora, deonice Preljina-Požega na Koridoru 11 koja će početi iduće godine. Zatim, tema razgovora sa MMF-om bila je i nastavak radova na pruzi Beograd – Budimpešta, a bilo je reči i o novom autoputu Beograd – Sarajevo. To su bile glavne teme za koje se MMF interesovao.

Govoreći o penzijama, šef misije MMF-a istakao je da je nakon četiri godine ukinut Zakon o privremenom smanjenju penzija, koje će biti „odmrznute“, kao i da će se ravnomerno povećavati. Prema njegovim rečima, sa Vladom se razgovaralo i o tome da od 2019. budu doneti novi propisi indeksiranja penzija, kojima bi povećanje penzija bilo zasnovano na pravima.

Misija MMF-a vodila je tokom desetodnevnog boravka u Beogradu detaljne razgovore sa vlastima Srbije i postigla dogovor na nivou tima o politikama, koje je neophodno realizovati radi okončanja prve revizije aranžmana u okviru Instrumenta za koordinaciju politika. Znači, što se tiče misije MMF-a, Srbija je „uspešno“ prošla prvu reviziju PCI aranžmana. Očekuje se da će kvantitativni ciljevi biti ispunjeni. Nastavljeno je i sa sprovođenjem reformi u okviru programa, mada uz kašnjenje u nekim oblastima. Sporazum zavisi od realizacije ključnih mera, kao i odobrenja rukovodstva i Izvršnog odbora MMF-a. Razmatranje na ovom Odboru orijentaciono je zakazano za sredinu decembra ove godine.

.

Na kraju, može se konstatovati da MMF već više od pet godina podržava i hvali ekonomske mere Vlade, iako je, uglavnom, vidljivo da je u tom periodu urađeno smanjivanje budžetskog deficita, i to na račun građana Srbije, pre svega penzionera. MMF uglavnom ne reaguje na činjenice da nije sprovedena reforma javnih preduzeća, da izgradnja infrastrukture kasni godinama i da se netransparentnim subvencijama dovode strani investitori, koji isplaćuju minimalne zarade domaćim radnicima. Pohvalio je Vladu zbog privatizacije RTB Bor i PKB-a, jer se tako navodno definitivno rešava problem ovih državnih preduzeća, iako postoje pojedine stručne ocene da su oba aranžmana, uglavnom, urađena na štetu građana i države Srbije.

dr Dejan Jovović, naučni savetnik i redovni član NDES


Berza

investicioni fondovi

kursna lista