Početna > Izdanja > Broj 114 > Ambasador - Kipar

NJ. E. gdin Konstantinos Elijades, ambasador Republike Kipar u Srbiji

Kipar

Kipar, zvanično Republika Kipar, ostrvska je država u Sredozemlju, 113 km južno od Turske i oko 120 km zapadno od sirijske obale.Geopolitički, pripada Jugozapadnoj Aziji. Glavni grad je Nikozija.

Kipar je treće najveće ostrvo u Sredozemnom moru i jedno od najpopularnijih turističkih odredišta na Sredozemlju, sa više od 2,4 miliona turista godišnje.

Ima tipičnu sredozemnu klimu i važi za najtoplije ostrvo Mediterana. Sa oko 340 sunčanih dana godišnje, ovo ostrvo je najsunčanija zemlja u ovom delu sveta (pogotovo u Evropi).

Struktura stanovništva je sledeća: 77% čine Grci, 18% Turci a 5% ostali (Latini, Jermeni, Maroniti).

Religijska struktura se gotovo poklapa sa strukturom stanovništva. Dakle, Grci su pravoslavci, a Turci sunitski muslimani. Ostatak su jermenski hrišćani, maronitski hrišćani, rimokatolici, protestanti, Jevreji i ostali hrišćani.

Zvanični jezici u Republici su grčki i turski a engleski je veoma rasprostranjen.

Postoji nekoliko teorija o nastanku imena ovog ostrva. Jedna je da nastao od grčke reči za čempres (grčki: Κυπαρίσσι). Po drugoj teoriji ime je nastalo prema grčkoj reči za kanu (grčki: Κύπρος). Prema još jednoj tvrdnji, Kipar je dobio ime po latinskoj frazi aes Cyprium (metal sa Kipra), što se odnosi na bakar, i što je kasnije evoluiralo u Cuprum. Teorija o ovom poreklu je najprihvaćenija jer je u antičko doba Kipar bio veoma poznat po bakru.

Nezavisnost od Ujedinjenog Kraljevstva Kipar je stekao 1960. godine, a 1. maja 2004. postao je član Evropske unije.

Imali smo čast da razgovaramo s Njegovom ekselencijom g. Konstantinosom Elijadesom, ambasadorom Republike Kipar u Srbiji.

Vaša ekselencijo, kako se osećate u Beogradu? Možete li nam reći svoje utiske o Srbiji?

Kao što znate, nisam prvi put na poziciji u Beogradu. Već sam bio ovde, kao zamenik šefa misije u našoj ambasadi, od 1990. do 1993. godine, u veoma tragičnom periodu za Srbiju i bivšu Jugoslaviju. Zato je fantastično vratiti se u Beograd, ovog puta na poziciji ambasadora! Beograd je divan grad za život, prepun života i sa širokom ponudom u pogledu kulture, dešavanja, itd. Volim Srbiju i zaista se osećam kao kod kuće zbog toga što Kipar i Srbija imaju dosta toga zajedničkog; na primer, istoriju i religiju. Zato se kao Kipranin uopšte ne osećam kao stranac u Srbiji.

Koliko dugo ste na poziciji ambasadora u Srbiji i kako je izgledala Vaša diplomatska karijera pre dolaska u Srbiju?

Uskoro će treća godišnjica otkako mi je poverena dužnost ambasadora u Srbiji. Što se tiče moje diplomatske karijere, kao što sam rekao, moja prva pozicija u inostranstvu bila je u Beogradu od 1990. do 1993. godine. Nakon toga, bio sam na funkciji u našoj ambasadi u Parizu, a zatim zamenik šefa misije u našoj ambasadi u Moskvi. Prvi put sam postavljen na mesto ambasadora u Najrobiju, u Keniji, zatim sam bio ambasador u Belgiji, u Briselu, a od 2015. godine sam ovde u Beogradu.

Dok sam radio u našem Ministarstvu spoljnih poslova, imao sam različite funkcije u Direktoratu za rešavanje problema Kipra, kao i u Direktoratima za multilateralne i bilateralne odnose.

Kakva je diplomatska i privredna saradnja naših dveju zemalja trenutno, a kakva je bila u prošlosti? Šta bi trebalo promeniti kako bi se ona poboljšala?

Kipar i Srbija, kao i bivša Jugoslavija, uvek su imali izvrsne, veoma prijateljske bilateralne odnose, bez ikakvih problema. Maja ove godine, predsednik Kipra, g. Nikos Anastasijades, došao je u zvaničnu posetu Srbiji, dok je u julu Beograd posetio i predsednik kiparskog parlamenta. Krajem ovog meseca u Nikoziji će se održati međuvladin sastanak naše dve države. Srpsku delegaciju će predvoditi predsednik Vučić u pratnji nekoliko ministara.

U pogledu ekonomije/trgovine nije iskorišćen pun potencijal i ima dosta prostora za dalju saradnju na različitim poljima.

Kada govorimo o ulaganjima, kako investitori sa Kipra vide srpsko tržište? Koliko kompanija sa Kipra trenutno posluje kod nas i koje su najvažnije kompanije koje ulažu u našu zemlju?

Trenutno je u Srbiji prisutno desetak kiparskih kompanija. Poslovni ljudi s Kipra naravno ne zanemaruju Srbiju, ali kako je Kipar mala zemlja u kojoj velika većina kompanija spada u mala i srednja preduzeća, nema mnogo mogućnosti za značajno širenje i investicije u inostranstvu. Bez obzira na to, dva najveća kiparska investiciona projekta nalaze se u Vojvodini, a to su fabrika testenina i fabrika sporednih proizvoda životinjskog porekla. Kiparske kompanije takođe su prisutne i na polju nekretnina, trgovine uopšte, u proizvodnji napitaka i drugim poljima.

Kakva je spoljnotrgovinska saradnja naših zemalja i koje privredne grane u Srbiji imaju najviše potencijala? Šta Srbija izvozi na Kipar, a šta uvozi s njega?

Kao što sam već rekao, u bilateralnim odnosima Kipra i Srbije nema problema, a to važi i za naše trgovinske odnose. Nažalost, trgovinski odnosi između naše dve države nisu srazmerni našim izvrsnim političkim odnosima, ali se nadamo da će predstojeći međuvladin sastanak u Nikoziji pospešiti razvoj trgovinske saradnje. Srbija ima veliki potencijal na mnogo polja, spomenuću samo nekoliko: IT, poljoprivreda, i turizam. Većina proizvoda koje Kipar uvozi iz Srbije jesu napici i alkoholna pića, papir, celuloza, itd, a zatim i žitarice, brašno, guma... Kipar u Srbiju izvozi uglavnom farmaceutske proizvode (57% ukupnog izvoza), meso, sirovu i prerađenu kožu.

Kako biste okarakterisali saradnju s Vladom Srbije i privrednim udruženjima u cilju jačanja preduzetništva?

Vrata Vlade Republike Srbije uvek su otvorena za ambasadora Kipra i tamo se uvek osećam dobrodošlo. Naša saradnja je odlična i nemam nikakvih zamerki. Kako bi se naša saradnja proširila, poslovni ljudi iz obe države moraju biti aktivniji i „agresivniji“.

Ove godine Srbiju su posetili predsednik Kipra Nikos Anastasijadis, kao i predsednik Predstavničkog doma Kipra Demetris Siluris. Kako su ove dve posete uticale na dalju bilateralnu saradnju naših dveju zemalja?

Ove posete bile su prilika da Kipar i Srbija potvrde svoje dugogodišnje prijateljstvo, međusobno razumevanje, kao i podršku u vezi sa pitanjima od nacionalnog interesa kao što su KiM i nezakonita turska okupacija dela Kipra, kao i dalje proširenje i produbljenje naših bilateralnih odnosa. Međuvladin sastanak u Nikoziji u novembru ugovoren je tokom posete predsednika Anastasijadesa.

Tokom posete, g. Siluris je potpisao memorandum o saradnji naša dva parlamenta sa svojom koleginicom iz Srbije, gđom M. Gojković.

Srbija je danas zemlja sa statusom kandidata – pregovori su započeti u januaru 2014. godine. Po Vašem mišljenju, gde je sada Srbija na putu ka EU, i šta će biti presudno za Srbiju da postane članica?

Srbija je već otvorila 14 pregovaračkih poglavlja i nadam se da će u decembru otvoriti barem još tri.

Uslovi/kriterijumi za ulazak zemlje u EU isti su za svaku zemlju kandidata. Srbija je već uvela dosta reformi koje su dovele do vidljivih rezultata, pogotovo na polju ekonomije, ali predstoje joj još mnogi poduhvati, posebno kada se radi o poglavljima 23 i 24, kako bi se ispunili svi zahtevi za pristupanje EU. Uzimajući to u obzir, Srbija je na pravom putu za ulazak u EU, a kako se proces pristupanja zasniva na principu zasluge, na kraju krajeva zadatak je srpske vlasti i srpskog naroda da pripreme zemlju za to. Kipar u potpunosti podržava put Srbije ka EU i spreman je da, u skladu sa svojim mogućnostima, pruži bilo kakvu značajnu pomoć i znanje.

Takođe se nadam da će se pitanje KiM što pre razrešiti i to kroz dogovor i na način koji je prihvatljiv za sve strane, kako bi se put Srbije ka EU otvorio i rešio svih prepreka. Iskoristio bih ovu priliku da ponovim već poznati stav Kipra po pitanju KiM: Dokle god je Rezolucija Saveta bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija 1244 na snazi, Kosovo je nelegalni, secesionistički entitet koji mi ne priznajemo kao „nezavisan“.

Možete li nam reći nešto o odnosima Srbije i Kipra na polju nauke, kulture i obrazovanja?

Između Kipra i Srbije 2006. godine potpisan je važan Memorandum o razumevanju. Ovaj Memorandum obuhvata bilateralni Program saradnje u oblasti obrazovanja koji se automatski obnavlja poslednjih nekoliko godina. Očekujemo da će na međuvladinom sastanku u Nikoziji ovaj Memorandum biti obnovljen i ažuriran, što će biti od značaja za obe države.

Kako biste predstavili svoju zemlju kao turističku destinaciju? Koje karakteristike i znamenitosti biste istakli?

Kipar je jedna od najboljih turističkih destinacija. On ima ne samo viševekovnu istoriju i kulturu, već i izvrsnu turističku infrastrukturu, lepo vreme (više od 300 sunčanih dana godišnje), bogatu turističku ponudu, ljubazan narod, čisto more i peskovite plaže, i konačno, izvrsnu kuhinju. Još jedna važna činjenica je i to da je Kipar u nedavnom istraživanju/anketi, koju je na svetskom nivou sprovela jedna ugledna organizacija, proglašen jednom od pet najbezbednijih zemalja na svetu. Na Kipru se može naći ponešto za svačiji ukus: istorijski/kulturni spomenici, slikovita mala planinska sela, kao i kosmopolitski gradovi sa dinamičnim noćnim životom. Osim toga, Larnaka se nalazi na samo nekoliko sati leta avionom od Beograda.

U okviru strategije unapređenja turizma razvili ste specijalne vidove kao što su kongresni turizam i podsticajna putovanja. Recite nam nešto više o tome.

Kao što sam već rekao, Kipar je odlična turistička destinacija, posebno tokom leta. Kako bi izbegli takav sezonski karakter, kao i kako bi promovisali Kipar kao zemlju koju vredi posetiti u bilo koje doba godine, kiparska vlada sprovela je planove i strategije za promociju drugih oblika turizma kao što su putovanja u cilju motivacije zaposlenih (npr. sportske aktivnosti, unapređenje zdravlja, itd), kao i kongresni turizam, koji počinju da donose rezultate i značajne uspehe. Na primer, zahvaljujući našim blagim zimama, u ovom periodu veliki broj fudbalskih timova iz različitih zemalja, uključujući Srbiju, dolaze na Kipar kako bi trenirali i pripremili se.

Takođe moram da dodam da je Kipar veoma popularna destinacija kada se radi o organizaciji venčanja.

Šta Vam se naročito dopada u Srbiji? Kako provodite slobodno vreme?

Zaista volim Srbiju i srpski narod. Kao što sam rekao, ovde se osećam kao kod kuće. U slobodno vreme volim da igram tenis i sastavljam modele brodova. Kada mi vreme to dozvoli, takođe volim da šetam obalama Save i Dunava, kao i da putujem u različite gradove i regije i otkrivam lepote i kulturna i verska blaga ove prelepe zemlje!


Berza

investicioni fondovi

kursna lista