Početna > Izdanja > Broj 113 > Ekskluzivno - Olivera Stefanović

Balansirana ishrana – naša svakodnevica

Pravilna ishrana je ključ zdravlja

„Vodič kroz dijabetes“ je projekat koji se bavi promocijom zdravlja i zdravog života. Ključno za prevenciju i tretman dijabetesa, ali i održavanje optimalnog nivoa zdravlja osoba koje ne boluju od nekog vida hroničnog oboljenja jesu fizička aktivnost i zdrava ishrana. Zdrava ishrana je imperativ za sve, a posvetiti se njoj je obavezan deo svakodnevice. Užurbanost, stres na poslu i kod kuće spoljašnji su faktori koji svakoga dana predstavljaju pretnju po naše zdravlje. „Vodič“ ima misiju da podiže svest o tome koliko je bitno da se mi, vodeći računa o sebi, izborimo sa svim izazovima koje nam nosi svaki novi dan.

Hipokrat je rekao „Sve što je preterano, suprotno je prirodnom“. Sada, nakon 2000 godina, moderna nauka to i potvrđuje.

Kako bi sprečili gojaznost i sačuvali zdravlje, neophodno je da imamo optimalnu, balansiranu i raznovrsnu ishranu. Tržište nam nudi veliki izborhrane i mogućnost odabira različitih grupa namirnica – stoga je potrebno svakodnevno donositi prave odluke. Loša ishrana nema samo estetsku dimenziju, ne ostavlja posledice samo na izgled, već na celokupno zdravlje. Stoga, preporuke su da jelovnik obogatimo voćem i povrćem, a značajno umanjimo unos prostih šećera, soli i punomasnih proizvoda. „Nije potrebno da imamo veliki energetski unos namirnica tokom dana, potrebno je da unos namirnica bude raznovrstan,“ naglašava doktorka Dragana Jović.

Međutim, ono što često predstavlja prepreku ka zdravijim izborima jesu brojna pravila i preporuke nutricionista i lekara koje najčešće deluju obavezujuće, zahtevaju vreme i pažljivu pripremu obroka. Sa druge strane, prema rečima doktorke Jović, to ne mora da bude tako. „Zaposleni ljudi bi trebalo da se ponašaju isto kao kada ne rade. Što znači – moraju da imaju doručak isto kao i tokom slobodnih dana. Potrebno je da imaju obaveznu užinu tokom radnog vremena, i obavezno kuvani obrok nakon završenog radnog vremena.“

Zbog toga što nemamo dovoljno vremena za balansiranu ishranu, okrećemo se masnijoj hrani, što za posledicu ima povećanje telesne težine. Stručnjaci koji se bave ishranom, među kojima i prof. dr Teodora Beljić-Živković, upozoravaju da se to na duže staze odražava na aterosklerozu i na mnogobrojne komplikacije poput šećerne bolesti. „Umesto sira, trebalo bi uzeti nekoliko oraha ili nekoliko badema i na taj način povećati unos HDL holesterola. Treba uvesti više pasuljastih namirnica. Pri tome, treba povesti računa o broju kalorija. Primera radi, 12 oraha ili 14 badema je 200 kalorija,“ savetuje dr Beljić-Živković.

HDL holesterol ima bitnu ulogu u čovekovom organizmu – on vraća holesterol u jetru, zbog čega je važno voditi računa o njemu. Sav višak koji smo uneli hranom i pothranili negde po našim arterijama i krvnim sudovima HDL pokušava da vrati nazad. Međutim, kod gojaznih ljudi, osoba sa dijabetesom, kao i kod svih koji se loše hrane i ne bave se fizičkom aktivnošću, dolazi do smanjenja nivoa dobrog i povišenja lošeg – LDL holesterola. U ispravljanju ravnoteže i vraćanja nivoa holesterola u balans, prof. dr Katarina Lalić presudnu ulogu daje upravo ishrani. „Izmena načina života i ishrana sa što manje holesterola, sa što više povrća, sa češćim i manjim obrocima, bez mnogo ugljenih hidrata, bez prženog, masnog i bez pekare. Najuspešniji podizači HDL holesterola jesu gubitak kilograma ukoliko ste gojazni, fizička aktivnost i jedna čaša crnog vina dnevno, ali ne više od toga.“

Od izuzetne je važnosti obroke uzimati u približno isto vreme – tri glavna obroka i dve do tri užine tokom dana su preporuka. Dakle, izbeći osećaj gladi, a osećaj sitosti održavati uz pomoć namirnica koje su bogate vodom i vlaknima, a najveći izbor ovih namirnica nam je zapravo na dohvat ruke. I tu su pravila vrlo jednostavna, objašnjava nutricionista Milka Raičević. „Barometar zdravlja je naša pijaca. Sve ono što vidite na pijaci treba da se unosi, kada je u pitanju povrće. Ono je hrana i o tome ne moramo voditi računa, izuzev ako u sebi nema ugljenih hidrata, kao kada su u pitanju krompir, pasulj, grašak, pirinač. Tada moramo da povedemo računa da u takav obrok ne uključujemo dodatne ugljene hidrate – odnosno ne možemo da uzmemo krišku hleba.“

(Antrfile)

Prema mišljenju prim. dr med. Jasminke Komnenović, najbolji model ishrane podrazumeva tri glavna obroka i dve voćne užine, odnosno ishranu bogatu voćem i povrćem.

„Doručak, osim žitarica sa mlekom ili jogurtom, može da bude i standardni doručak u smislu jaja, putera, hleba, sendviča. Ručak je najbolje da bude ono što zovemo porodičnim – sa supom, mesom, ugljenim hidratima, povrćem i salatom. Povrće treba da bude i skrobno i neskrobno. Od mesa, najbolje je mršavo meso ili neka riba – optimalno dva puta nedeljno. Večere mogu da budu složeni ugljeni hidrati, dakle testenina na primer, čak povremeno i pica, ali da ne bude uvek beli hleb. Užina može da bude neki voćni jogurt ili kolač. Voćni jogurt je bolje napraviti u kućnim uslovima – sa jogurtom i voćem, jer on sadrži manje šećera. Od voća se preporučuje sezonsko, i to više vrsta ako je moguće.“


Berza

investicioni fondovi

kursna lista