Početna > Izdanja > Broj 113 > Ekskluzivno - Dejan Jovović

Dest godina od velike svetske ekonomske krize 2008.

-Uzroci i posledice-

Ove godine u septembru obeležena je decenija otkako je bankrotirala četvrta najveća investiciona banka u SAD Lehman Brothers. Iako je svetska ekonomska kriza počela da se pojavljuje godinu dana ranije, stvari su počele da se ubrzavaju posle stečaja banke Lehman, što je označilo siguran kolaps američke i globalne ekonomije.

Finansijska kriza počela je 2007. godine krizom tržišta nekretnina u SAD (Subprime crisis). Uzrok krize je uglavnom bio brzi pad cena nekretnina u SAD, koje su se posle dugog razdoblja rasta cena razvile u nerealnim razmerima.

Događaj iz septembra 2008. godine, kada je propala 150 godina stara investiciona banka Lehman, podstakao je najveću globalnu ekonomsku krizu od tridesetih godina prošlog veka.

Pošto nisu uspele da pronađu kupca za posrnulog finansijskog diva kojeg je teško opteretio portfelj rizičnih potraživanja povezanih sa drugorazrednim hipotekarnim kreditima, američke vlasti uskratile su mu pomoć i pustile ga da propadne.

Posle dramatičnog pokušaja da se banka spasi, 15. septembra 2008. godine, Lehman je zaprepastio svet i svojih 25.000 zaposlenih, podnevši zahtev za stečaj s teretom dugova od čak približno 600 milijardi američkih dolara. Uprava banke odavno je, uzalud, bila upozorena da su se upustili u prevelike rizike kako bi povećali kratkoročne profite.

Bankrot banke Lehman bio je najveći bankrot u istoriji jer je ovaj holding imao imovinu od 639 milijardi američkih dolara i dugove od 619 milijardi. Berzanski indeks Dau Džons pao je neverovatnih 500 bodova, najviše od terorističkih napada 11. septembra 2001. godine. Šokirani brokeri koji su napuštali Volstrit, noseći kutije sa svojim stvarima, postali su simbol krize.

Od 2005. do 2007. godine, na vrhuncu „balona” na tržištu nekretnina, hipotekarni krediti odobravani su ljudima koji su želeli da kupe nekretninu, a nisu sebi to mogli priuštiti. Banke ohrabrene labavom regulativom davale su hipotekarne kredite, bez odgovarajućeg obezbeđenja. Tako su stambeni krediti davani i ljudima bez prihoda i bez zaposlenja. Potom su te kredite „pakovali“ u vrednosne papire i preprodavali ulagačima. Banka Lehman u tom je razdoblju kupila nekoliko brokerskih kuća koje su se time bavile, i ostvarivala je rekordne dobiti.

Ali sredinom 2007. počeli su se gomilati gubici. Kobni udarac dogodio se devet meseci kasnije, 16. marta 2008. godine, kada se na rubu stečaja našla američka investiciona banka Bear Stearns.

Bear Stearns se, takođe, našao u takvoj poziciji zbog ogromnih špekulacija sa vrednosnim papirima, baziranih na drugorazrednim hipotekarnim kreditima. Kupio ga je J.P. Morgan, za mali iznos u transakciji u kojoj je posredovala američka centralna banka – Federal Reserve (The Fed). Taj posao potresao je tržišta koja su počela špekulisati sa propašću Lemana.

The Fed i Ministarstvo finansija SAD pokušali su da pronađu kupca za Lehman, ali pregovori sa jednom južnokorejskom bankom, a potom i sa Bank of America, završili su neuspehom.

Premda je američka vlada samo nedelju ranije nacionalizovala hipotekarne divove Fannie Mae i Freddie Mac, paradržavne korporacije koje su zajedno jamčile za hipotekarne kredite u vrednosti od pet milijardi dolara, na kraju je, ipak, odlučila da digne ruke od banke Lehman.

Nekoliko dana posle, Uncle Sam spasao je američkog diva AIG, najveću osiguravajuću kuću u SAD i svetu, sa 180 milijardi SAD dolara, a potom je osigurao još 700 milijardi SAD dolara za kontroverzni plan dokapitalizacije banaka, kako bi podupro posrnuli finansijski sistem.

Prema analitičarima, banka Lehman je uništena zbog ponašanja menadžera koji su se, radi bonusa, kratkoročne dobiti i mogućnosti da ulagačima obećaju ogromnu zaradu, uplitali u nenaplative kredite i visokorizična ulaganja. Mehur je morao da pukne pa više nije bilo novca ni za nove investicije ni za isplatu starim investitorima koji su se nadali visokim kamatama u poslu sa hipotekama. Po istom principu poslovale su i druge banke poput Merrill Lynch, Goldman Sachs i J.P. Morgan. Dokle god su krediti odobravani, kamate i provizije naplaćivane, a bilansi banaka pumpani zajedno sa menadžerskim bonusima, svima je to odgovaralo.

Njihovo poslovanje dovelo je do sloma hipotekarnog tržišta, sa hiljadama kupaca koji nisu mogli da otplate kuće i stanove, bankama koje nisu znale šta će sa nenaplativim kreditima i nekretninama, koje su gubile polovinu vrednosti. Kad je uvidela da i druge investicione banke posrću, američka država im je pritekla u pomoć, ocenivši da su „isuviše velike da bi propale”, odnosno da su isuviše značajne za ekonomiju da bi bile puštene niz vodu.

Neisplaćene hipoteke su izazvale krah više desetina američkih banaka i kreditnih ustanova. Ubrzo su se problemi proširili na Evropu i celi svet. Bankovnom sistemu je najednom počeo da nedostaje realni novac i sve više subjekata nije bilo sposobno da isplaćuje svoje obaveze. Padale su berze, bankrotirale ne samo banke nego i mnoge vlade. Nezaposlenost je počela naglo da skače, a neposredno po izbijanju krize bez posla u svetu ostalo je preko 62 miliona ljudi.

Nijedan direktor sa Volstrita nije osuđen zbog toga što su pozajmice odobravane klijentima za koje je bilo jasno da neće moći da vrate dug. Niko iz uprave nije okrivljen ni zbog lažnog prikazivanja rizika kao sigurnog uloga. Ne samo da su se najveći krivci izvukli od bilo kakve kazne, već su u godini u kojoj su svet gurnuli u ekonomsku krizu nagrađivani višemilionskim bonusima.

Država je odlučila da spase finansijske gigante i proizvođače automobila, upućujući im ogromne državne stimulacije. Ekonomisti su, uglavnom, hvalili donete mere, mada su kritičari isticali da je vlada pomagala isključivo velikim igračima, organizacijama koje su i prouzrokovale haos, dok su obični građani ostavljeni na cedilu. Administracija je donela i zakon o reformi finansijskog sistema, radi bolje zaštite potrošača i sprečavanja bankarskih mešetarenja. Jedan deo javnosti smatra da doneta pravila nisu sezala dovoljno duboko do pohlepnih bankara, jer nisu odvraćeni od prakse kockanja sa tuđim novcem, radnim mestima i nekretninama.

Međutim, poznata rejting agencija Moody’s morala je da plati ceh od 864 miliona dolara kazne zbog uloge koju je imala u pogrešnoj proceni nekretnina, koje su dovele do izbijanja finansijske krize 2008. godine, saopštilo je Ministarstvo pravde SAD. Dogovor o odšteti su postigli korporacija Moody’s, 21 američka savezna država i Ministarstvo pravde SAD. Moody’s je optužen da je precenio vrednosti nekih nekretnina koje su imale hipoteku ili rizične kredite, što je kasnije dovelo do velike finansijske krize 2008. godine.

Takođe, konkurenta bonitetska agencija Standard and Poors je 2015. godine prihvatila da plati kaznu od 1,37 milijardi dolara zbog pogrešne procene date investitorima o nekretninama.

Svet se 2008. godine našao na ivici globalne katastrofe i malo je falilo da do nje i dođe. Najveću zaslugu što se to, ipak, nije dogodilo imali su nesumnjivo ogromni paketi infuzije novca u vidu biliona dolara koje su centralne banke dale ekonomijama na izdisaju. Privrede su se pokrenule, ali je cena toga bila ogromna. Nije reč samo o izgubljenim desetinama biliona dolara, već je veći gubitak što je potkopano neosnovano uverenje koje je vladalo decenijama da od „globalizacije privrede” korist ima velika većina svetskog stanovništva.

Napumpane cene nekretnina i prevelika ulaganja u nesolventne dugove bili su okidač za globalnu krizu. Čak 1,3 miliona Amerikanaca izgubilo je svoje domove zbog nemogućnosti da otplaćuju kredite.

Veliki broj Amerikanaca i dalje živi u senci velike recesije. Mnogi su i u nepovoljnijoj situaciji nego pre globalne krize, jer su u međuvremenu porasle cene nekretnina, zdravstvenog osiguranja i obrazovanja, dok je vrednost onoga što poseduju manja nego u doba pre 2007. godine. Prošle godine oko 40 odsto američkih porodica borilo se da izađe na kraj sa osnovnim stvarima poput hrane, zdravstva, plaćanja režija i stanarina ili kredita, pokazuje jedno veliko istraživanje koje je sproveo The Urban Institute.

Sve to upućuje na strahovanja da SAD ponovo ne krenu prema krizi sličnoj onoj iz 2008. godine. A kad se ona dogodi u Americi, brzo se raširi po celoj planeti.

dr Dejan Jovović, Naučni savetnik i redovni član NDES


Berza

investicioni fondovi

kursna lista