Početna > Izdanja > Broj 112 > Ekskluzivno - Olivera Stefanović

Bolesti krvnih sudova i prevencija

Bolest savremenog doba

Emisija „Vodič kroz dijabetes“ je projekat humanitarno-edukativnog karaktera. Pored informacija o ovoj bolesti, emisija iz nedelje u nedelju aktivno radi na podizanju svesti o značaju koji fizička aktivnost i zdrava ishrana imaju na sveukupno zdravlje kako osoba sa dijabetesom, tako i svih ostalih. Zdravlje je složen i sveobuhvatan pojam, a briga o njemu nešto što bi trebalo da bude na prvom mestu svima koji vode računa o sebi. Emisija je jedinstveno mesto gde savete daju lekari, nutricionisti, treneri, ali i mnogi drugi koji svoje iskustvo i znanje stavljaju u službu gledaocima „Vodiča“.

Srčana oboljenja predstavljaju jedan od najvećih uzroka smrti u svetu, a godišnje do 20 miliona ljudi u svetu oboli od nekog vida oštećenja

Srce i krvni sudovi deo su jedinstvene celine – kardiovaskularnog sistema. Kroz prosečno 200 km krvnih sudova, ovaj sistem povezuje ceo organizam. Procenjuje se da kroz njih proteče 5 litara krvi u minutu. Oboljenja srca i krvnih sudova dovode do poremećaja rada čitavog organizma. Mogu se javiti u svim životnim dobima – kako kod mlađe, tako i kod starije populacije. Srčana oboljenja ograničavaju aktivnosti, otežavaju i ugrožavaju život čoveka i predstavljaju jedan od najvećih uzroka smrti u svetu Godišnje do 20 miliona ljudi u svetu oboli od nekog vida kardiovaskularnog oštećenja koji u organizmu počinju da se javljaju vrlo rano – još u doba adolescencije – zbog čega je neophodno da se sa prevencijom počne još u detinjstvu.

Ono što je moguće učiniti kako bi se smanjio rizik od ovih bolesti jeste poseta kardiologu bar jednom godišnje, čak i kada za tim nema potrebe ili se ne jave komplikacije, i svakako, zdrava ishrana i fizička aktivnost. Ono gde ljudi greše jeste poseta lekaru tek kada se pojave simptomi, koji u ovom slučaju i ne moraju da se jave, naročito ako je prisutan još neki hronični poremećaj, kao što je dijabetes objašnjava prof. dr Milica Dekleva-Manojlović. „Kod osoba sa dijabetesom, mnogi simptomi se ne manifestuju, jer oni imaju autonomnu neuropatiju. Stoga, oni ponekad ne mogu da osete neke stvari kao što su bolovi ili stradanje periferne cirkulacije. Zbog toga velika pažnja treba da se pokloni osobama sa dijabetesom, naročito mladima“.

Bolesti srca i krvnih sudova, jedne su od najčešćih komplikacija sa kojima se suočavaju osobe sa dijabetesom, koje se kod njih javljaju višestruko češće nego kod ostalih. „Osobe sa dijabetesom imaju od dva do osam puta više šansi da dobiju srčani infarkt, a prema parametrima Evropskog kardiološkog udruženja, smrtnost zbog akutnog infarkta je oko 75 odsto. To znači da je smrtnost najveća upravo zbog koronarne bolesti“, naglašava Milica Dekleva-Manojlović.

Poremećaj nivoa masnih materija u krvi je čest pratilac dijabetesa tip 2. Često je prisutan povišen krvni pritisak, a hipertenzija je u ovom slučaju znatno ozbiljnija nego kod osoba koje nemaju dijabetes. „Hipertenzija može u značajnoj meri promeniti lečenje dijabetesa. Ukoliko je šećerna bolest praćena hipertenzijom, daleko su češće komplikacije i na krvnim sudovima. To uvećava šansu za pojavu infarkta, smrtnosti, oštećenja bubrega i pojavu cerebrovaskularne bolesti“.

Najčešće kardiovaskularne komplikacije kod šećerne bolesti su hipertenzija, koronarna bolest, infarkt miokarda, moždani udar, gangrena na stopalima i tako dalje.

„Ukoliko se jave visoke vrednosti krvnog pritiska kod osoba sa dijabetesom, to je alarm da je hipertenzija loše regulisana i da se moraju obaviti i drugi testovi i pregledi – pregled očnog dna kako bi se ustanovilo stanje malih krvnih sudova, eho i ekg. U inostranstvu je praksa da se u ovakvim slučajevima obavljaju i neurološki pregledi“, objašnjava Dekleva-Manojlović.

Gojaznost udružen sa dijabetesom je faktor koji u velikoj meri dovodi do oboljenja, ne samo krvnih sudova i srca, već i do narušavanja celokupnog stanja organizma. Prekomerna težina otežava tretman dijabetesa usled velikog pritiska koji organizam trpi zbog masnoća koje se gomilaju oko unutrašnjih organa.

Dijeta je lek broj jedan, kao i smanjenje unosa soli i masti.

Kod osoba sa dijabetesom, ali i onih koji to nisu, ključno je razviti naviku redovnog bavljenja fizičkom aktivnošću, kao i zdrave ishrane. Izbaciti pušenje, smanjiti konzumaciju alkohola, i regulisati telesnu težinu su imperativi prilikom prevencije razvoja kardiovaskularnih oboljenja.

Kod srčanih oboljenja, kao i kod svih ostalih, veoma je bitno da se pacijenti pridržavaju saveta lekara. Neophodno je redovno uzimati terapiju koju stručnjaci prepisuju i ne menjati je na vlastitu ruku, jer to može izazvati ozbiljne posledice i dodatno zakomplikovati proces lečenja, upozorava prof. dr Nebojša Tasić iz Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje. „Ukoliko vam neki lek ne prija, obavezno se javite lekaru kako bi se lek promenio, dopunio ili promenio dozu. Bitno je da to ne radite samoinicijativno.“


Berza

investicioni fondovi

kursna lista