Početna > Izdanja > Broj 112 > Ekskluzivno - Dejan Jovović

NOVI PCI PROGRAM MMF-A ZA SRBIJU

Novi PCI program MMF-a za Srbiju

Odbor izvršnih direktora MMF-om odobrio je 18. jula ove godine Srbiji novi nefinansijski program saradnje, uz podršku tzv. Instrumenta za koordinaciju politika (Policy Coordination Policy – PCI), za period od 30 meseci, popularno nazvanog „čuvarkuća“.

U izveštaju na 84 strane, postavljenom na zvaničnom sajtu ove institucije, povodom odluke Odbora izvršnih direktora MMF-a da Srbiji odobri novi program saradnje, navodi se da će novi program biti uspešna nadgradnja dosadašnjeg trogodišnjeg stand-by aranžmana iz predostrožnosti koji je istekao u februaru ove godine.

Narodna banka Srbije izdala je povodom toga, saopštenje o novom aranžmanu i dosadašnjoj saradnji sa MMF-om.

Program predstavlja kontinuitet u odnosu na stand-by aranžman iz predostrožnosti koji je Srbija uspešno okončala. Cilj programa je održavanje makroekonomske i finansijske stabilnosti i nastavak strukturnih i institucionalnih reformi za podsticanje bržeg i sveobuhvatnog rasta, stvaranja novih radnih mesta i poboljšanja životnog standarda.

Kako je saopštila NBS, napredak dogovorenog ekonomskog programa pratiće se putem pet polugodišnjih razmatranja rezultata na kojima će se davati ocena njegovog sprovođenja.

Na sednici Odbora izvršnih direktora MMF-a ocenjeno je da je Srbija uspešno rešila makroekonomske neravnoteže i povratila poverenje. Sprovođenjem ekonomskog programa koji je bio podržan trogodišnjim stand-by aranžmanom iz predostrožnosti, postignuta je fiskalna održivost, uspostavljena silazna putanja javnog duga i njegovo ubrzano smanjenje, i ojačana eksterna pozicija zemlje. Monetarna politika uspela je da zadrži inflaciju pod čvrstom kontrolom, istovremeno podržavajući ekonomski oporavak i održavajući relativnu stabilnost deviznog kursa. Poverenje koje je proizvela poboljšana makroekonomska situacija ogleda se u rastućim investicijama, kako iz inostranih tako i iz domaćih izvora, i omogućava ekonomski oporavak.

Odbor izvršnih direktora MMF-a istakao je da ekonomski izgledi zemlje ostaju pozitivni. Međutim, Srbija je i dalje podložna uticaju regionalnih i globalnih kretanja i nestabilnosti sa međunarodnog tržišta. Ukazuje se da bi kašnjenje u sprovođenju strukturnih reformi ili narušavanje fiskalne discipline moglo ugroziti poverenje i smanjiti izglede srednjoročnog rasta.

Dogovoreni program, podržan PCI, predviđa da fiskalna politika bude usmerena ka daljem smanjenju javnog duga, povećanju kapitalnih investicija u cilju rešavanja infrastrukturnih potreba Srbije, kao i određenom smanjenju poreskog opterećenja privrede i rada.

Strukturne i institucionalne reforme imaju za cilj unapređenje poslovnog okruženja, što doprinosi uspešnijem procesu pristupanja zemlje EU. Ove reforme fokusiraće se na restrukturiranje državnih preduzeća, finansijskih institucija i javne uprave, kao i dalje smanjenje sive ekonomije, kaže se na kraju saopštenja NBS.

Novi program osmišljen je s ciljem da obezbedi okvirnu politiku za zemlje koje ne zahtevaju finansijsku podršku, a tokom trajanja ovog programa MMF-a ima više savetodavnu, nego kontrolnu ulogu.

Vlada smatra da će novi program saradnje sa MMF-om kroz PCI (od avgusta 2018. godine do januara 2021.) biti specijalna vrsta pružanja podrške u sprovođenju reformi,počev od poreske pa do sistema plata u javnom sektoru. Očekuje se da inflacija bude niska, da se javni dug drži pod kontrolom, da se održi makroekonomska i finansijska stabilnost, unapredi privreda, poveća konkurentnost i da se obezbede visoke stope privrednog rasta.

Mada PCI ne obuhvata korišćenje resursa MMF-a, podržavane politike u okviru ovog instrumenta moraju zadovoljiti iste standarde kao one u okviru standardnih zajmova MMF-a, a neizvršenje kontrole – revizije PCI za dvanaestomesečni period – vodio bi njegovoj automatskoj obustavi.

Zaključivanje bilo kakvog novog aranžmana sa MMF-om znači da Srbija šalje poruku stranim kreditorima i investitorima da nema sopstveni kapacitet za samostalno vođenje ekonomske politike i dalje ekonomske reforme.

Srbija, ipak, ni ubuduće neće moći bez saradnje sa MMF-om i pored niza slabosti koje ispoljava ova institucija, jer nije sposobna ni ekonomski dovoljno jaka da sama sprovede ekonomske programe i nužne reforme

Kako može da se vidi iz dokumenta Pisma o namerama koji je dostavljen izvršnoj direktorki MMF-a krajem juna ove godine, koji su potpisali guvernerka NBS, ministar finansija i premijerka Srbije, tokom trajanja programa, Srbija se obavezala na niz konkretnih ciljeva, koji su vremenski oročeni.

To što je PCI aranžman savetodavan, ne znači da je neobavezujuć za srpske zvaničnike koji su ga potpisali.

Uostalom, stečaj koji je država pokrenula u Azotari, koji je bio uslov da MMF Srbiji odobri „čuvarkuću”, dokaz je da će se tokom naredne dve i po godine od vlade Srbije očekivati konkretni rezultati kada je reč o strukturnim reformama.

Tako je, na primer, još jedan od uslova da Odbor direktora MMF-a našoj zemlji odobri ovaj savetodavni program bio i da se raspiše tender za konsultanta koji će nadgledati proces reforme Poreske uprave, koji bi trebalo da se završi do kraja 2023. Tender je raspisan sredinom jula ove godine i precizno je definisan plan koji će fiskalne vlasti u međuvremenu morati da ispune, pa će tako do kraja juna sledeće godine Poreska uprava imati novu organizacionu strukturu.

Tender za RTB Bor već je raspisan, a i javni poziv za privatizaciju PKB-a. Programom je kao krajnji rok za raspisivanje tendera za ovu kompaniju bio postavljen jul ove godine.

U ovom dokumentu dalje se navodi da će do kraja avgusta ove godine, u saradnji sa Svetskom bankom, biti završena analiza o mogućem poskupljenju struje.

Već u septembru ove godine od Ministarstva privrede očekuje se da raspiše tender za MSK i Petrohemiju. Do kraja godine država će morati da počne sa zatvaranjem dva nerentabilna rudnika u Resavici, što je bila i naša obaveza iz prethodnog aranžmana sa MMF-om. Istovremeno, radnicima će biti ponuđen i socijalni program.

Aranžmanom je predviđeno da se do kraja februara sledeće godine donese odluka o privatizaciji Komercijalne banke. Tender za privatizaciju biće raspisan u junu 2019. godine.

U programu se navodi da se u saradnji sa Svetskom bankom piše i nova strategija za Poštansku štedionicu, prema kojoj će ova banka svoje plasmane više usmeriti ka stanovništvu, preduzetnicima, mikro i malim preduzećima. U planu je i poboljšanje unutrašnje organizacije banke, kao i bolje upravljanje rizicima.

Očekuje se da se tokom ovog programa završi i reforma sistema zarada u javnom sektoru. Kraj septembra ove godine je rok da se usvoji uredba o koeficijentima, da bi od sledeće godine konačno počeo da se primenjuje Zakon o sistemu zarada u javnom sektoru.

U dokumentu se spominje i rešavanje statusa 114 preduzeća, iz nekadašnje Agencije za privatizaciju, u kojima radi 45.000 zaposlenih, ali se konkretan rok za okončanje ovog posla ne navodi.

Prema novom savetodavnom sporazumu Srbije sa MMF-om, država se obavezala da ukupan iznos sredstava za plate i penzije neće preći sadašnji nivo u odnosu na BDP, odnosno, plate i penzije ne mogu da rastu više od BDP-a.

MMF je do sada bio usmeren na fiskalnu konsolidaciju i nije insistirao toliko na ispunjavanju ostalih obaveza. Pošto je konsolidacija relativno uspešno završena, sada su u fokusu ovog aranžmana strukturne reforme u kojima je bilo dosta kašnjenja.

Novi program sa MMF-om treba da bude usmeren na sve slabe tačke prethodnog aranžmana.

Od 2015. do 2018. godine, u okviru ranijeg trogodišnjeg programa sa MMF-om, cilj je bio obuzdavanje budžetskog deficita, a do 2021. godine će se raditi na privrednom rastu zemlje. Prvi prioritet novog programa su strukturne reforme, pre svega rešavanje upravljanja i poslovanja javnih preduzeća, a naročito društvenih preduzeća koja godinama menjaju statuse, ali su stalno na neki način vezana za budžet.

U slučaju obustavljanja PCI programa, javio bi se tzv. reputacioni rizik za Srbiju, što konkretno znači rast kamata na zaduživanje na međunarodnom tržištu, pogoršanje kreditnog rejtinga zemlje i sl.

Dejan Jovović, naučni savetnik i redovni član NDES


Berza

investicioni fondovi

kursna lista