Početna > Izdanja > Broj 112 > Ambasador - Ukrajina

NJ.E. gdin Oleksandr Aleksandrovič, ambasador Ukrajine u Srbiji

Ukrajina

Ukrajina je država u istočnoj Evropi. Graniči se sa Rusijom na severoistoku i istoku, Belorusijom na severu, Poljskom, Slovačkom i Mađarskom na zapadu, Rumunijom i Moldavijom na jugozapadu, a na jugu izlazi na Crno more i Azovsko more.

U zemlji živi oko 45 miliona ljudi, od čega najviše ima Ukrajinaca (92%).

Glavni i najveći grad je Kijev sa 2.814.258 stanovnika. U njemu se nalaze sedišta institucija Ukrajine i predstavlja njen politički, administrativni, ekonomski, univerzitetski i kulturni centar.

***

U geografskom smislu vrlo je raznolika: središnji deo zauzimaju stepe, na severu se nalaze močvare, a na jugu nizije. Na zapadu se protežu Karpati na kojima se izdiže i najviši vrh zemlje.

Arhitektura Zapadne Ukrajine znatno je drugačija od arhitekture u gradovima koji se nalaze u drugim delovima zemlje. Ove razlike su rezultat vladavine Poljaka, Austrougara na zapadnoj teritoriji.

Najdublja stanica metroa na svetu nalazi se u Ukrajini, na dubini od 105 metara pod zemljom.

Prvi univerzitet u Istočnoj Evropi, 1576. godine otvoren je u Ostrogu.

Imali smo čast da razgovaramo s Njegovom ekselencijom gdinom Oleksandro, Aleksandrovičem, ambasadorom Ukrajine u Srbiji.

  1. Vaša Ekselencijo, kako se osećate u Beogradu? Možete li nam reći svoje utiske o Srbiji?

Osećam snažnu povezanost sa Srbijom s obzirom na to da su jezik, kultura, tradicija i mentalitet veoma slični ukrajinskim. Srbi su naročito srdačni i gostoprimljivi. Ovde se osećam kao kod kuće. Beograd je veoma sličan Kijevu: kroz oba grada protiče velika reka i ima mnogo parkova, dok Novi Sad podseća na grad Lavov u zapadnoj Ukrajini. Ruralni delovi Srbije gotovo su isti kao ruralni delovi Ukrajine.

  1. Koliko dugo ste na poziciji ambasadora u Srbiji i kako je izgledala Vaša diplomatska karijera pre dolaska u Srbiju?

Na poziciju ambasadora Ukrajine u Srbiji došao sam juna 2015. godine. Tokom 23 godine diplomatske karijere posetio sam preko 40 zemalja i vršio dužnost u Briselu, Strazburu i Vašingtonu. U Ministarstvu spoljnih poslova u Kijevu bio sam na poziciji direktora za politiku, međunarodnu bezbednost i Evropu. Srbija će uvek imati posebno mesto u mom srcu jer je to prva zemlja u kojoj sam ambasador.

  1. Kakva je diplomatska i privredna saradnja naših dveju zemalja trenutno, a kakva je bila u prošlosti? Šta bi trebalo promeniti kako bi se ona poboljšala?

Ukrajina i Srbija postale su nezavisne države usled raspada dve multietničke sile: Sovjetskog Saveza i Jugoslavije. Sve do početka 2014. godine naši međusobni odnosi bili su odlični zahvaljujući zajedničkom slovenskom i pravoslavnom identitetu. Ukrajina je Srbiju uvek videla kao jedinstvenu i posebnu naciju s bogatom istorijom koja se razlikuje od susednih zemalja, a pogotovo od sila pod čijom se okupacijom nalazila. Uvek ističem to da Srbiju stotine godina pod Osmanskim carstvom i Austrougarskom monarhijom nije promenilo. Srbi su ostali Srbi.

Sa druge strane, Srbi su Ukrajinu oduvek povezivali s Moskvom, na nju gledali kao na deo Rusije, a njene stanovnike teško razlikovali od Rusa. A to na određeni način utiče na vaše razumevanje nas kao nacije. Uprkos stotinama godina pod Rusijom ili Sovjetskim Savezom, Ukrajinci su ostali Ukrajinci. Oko 90% svog ambasadorskog angažmana posvetio sam objašnjavanju ove istorijske činjenice.

Beograd usvojio veoma čvrstu i doslednu poziciju po pitanju pružanja podrške suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine.

Smatram da bi za naše međusobne odnose, kako sada, tako i u budućnosti, bilo dobro da manje pažnje posvećujemo slovenskim ili pravoslavnim korenima (iako su i oni veoma važni za obe naše nacije i nećemo ih zanemariti!), a da se umesto toga posvetimo osnovnim evropskim demokratskim vrednostima koje ne preispituju naš nacionalni i kulturni identitet, a omogućuju nam da postavimo čvrste temelje mira i prosperiteta na našem kontinentu.

  1. Predsednik Ukrajine Petro Porošenko nedavno je posetio Beograd, a istog dana održan je i poslovni forum Srbija-Ukrajina. Na koji način je ova poseta doprinela poboljšanju bilateralnih odnosa naših dveju zemalja?

Ova poseta – prva u poslednjih 5 godina – predstavlja veoma značajnu prekretnicu u našim bilateralnim odnosima. Svrha ove posete bila je da se zajednički utvrdi šta predstavlja nasilno kršenje međunarodnog prava: obe strane ponovo su potvrdile suverenitet Srbije nad Kosovom i suverenitet Ukrajine nad Krimom. Ova poseta otvorila i je i put ka uspostavljanju bilateralne zone slobodne trgovine i sveopštoj diverzifikaciji trgovine. Postigli smo dogovor o saradnji u okviru međunarodnih organizacija i o nastavku razmene značajnog iskustva u okviru evropskih integracija. Pored toga, dva predsednika podržala su podizanje spomenika ukrajinskom pesniku i slikaru Tarasu Ševčenku u Novom Sadu, kao i sličnu inicijativu za podizanje spomenika nekom srpskom književnom velikanu na teritoriji Ukrajine. S nestrpljenjem iščekujemo i ponovno uvođenje direktnog leta između Beograda i Kijeva sledeće godine, što će unaprediti turistička i poslovna putovanja. Ova poseta i poslovni forum dobili su dosta medijske pažnje, kako u Ukrajini tako i u Srbiji.

  1. Kakva je spoljnotrgovinska saradnja naših zemalja i koje privredne grane u Srbiji imaju najviše potencijala? Šta Srbija izvozi u Ukrajinu, a šta uvozi iz nje?

Bilateralna trgovina naših dveju zemalja bila je na vrhuncu 2008. godine, pre krize, i njena vrednost bila je oko 800 miliona dolara. Kasnije se smanjila iz očiglednih razloga, da bi se ponovo povećala u poslednje tri godine po godišnjoj stopi rasta od oko 30%. Dakle, ovo je pozitivan trend. Međutim, glavni problem je i dalje nediverzifikovan izvoz iz Ukrajine – gotovo 80% čine ruda gvožđa i metali za Železaru Smederevo; tu je i značajan negativan saldo za Srbiju. Do sad smo uglavnom trgovali osnovnom robom – metalima, hemikalijama, žitaricama i kukuruzom, papirom, i u manjoj količini elektronskim uređajima i drugim mašinama i farmaceutskim proizvodima. Ja lično smatram da trgovina robom, posebno u domenu poljoprivrede, nije najbolji način da unapredimo naše živote. To nije održivo, a neretko je i štetno za društvenu koheziju i javno zdravlje. Više bih voleo da Ukrajina i Srbija ulože više u organsku poljoprivredu, zajedničke projekte banaka semena koje nije genetski modifikovano, proizvodnju poljoprivrednih mašina i alata, kao i u IT industriju koja se sve brže razvija.

  1. Kada je reč o ulaganjima, kako investitori iz Ukrajine vide srpsko tržište? Koliko ukrajinskih kompanija trenutno posluje kod nas i koje su najvažnije kompanije koje ulažu u Srbiju?

Ukrajina i Srbija trenutno nisu među najbogatijim zemljama, pa se i jedna i druga trude da uvećaju izvoz i direktne strane investicije. Zbog toga naša saradnja na polju investicija nije naročito jaka. Kompanije kao npr. MK Group i Tarkett uspešno posluju u Ukrajini. U Srbiji posluje nekoliko stotina kompanija s ukrajinskim kapitalom, ali su to uglavnom mala privatna preduzeća. Ne kažem da je to loše. Čvrsto verujem da mala i srednja preduzeća treba da budu okosnica privrede svake zemlje jer su ona obično vezana za određeni lokalitet, što doprinosi društvenoj interakciji i harmoničnim odnosima. Upoznajte svog lokalnog pekara, mesara, poljoprivrednika, IT stručnjaka, advokata ili doktora. Nosite nacionalne i regionalne brendove. Ne trebaju vam ogromni supermarketi i drugi globalni trgovinski lanci.

  1. Kako biste okarakterisali saradnju s Vladom Srbije i privrednim udruženjima u cilju jačanja preduzetništva?

Redovno održavamo kontakt sa ukrajinskim i srpskim privrednim komorama i njihovim regionalnim ograncima. Komuniciramo sa profesionalnim udruženjima u specifičnim ekonomskim oblastima. Tamo postoje velike baze podataka u kojima se mogu naći informacije o potencijalnim investitorima i trgovcima u realnom vremenu. Zadatak naše dve vlade jeste da uspostave pozitivna pravila igre. Kao što sam već rekao, nadamo se finalizaciji bilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini. Pored toga, naše dve zemlje približavaju se EU i zbog toga neprekidno prilagođavaju regulativu EU standardima, uključujući veterinarske i fitosanitarne norme, zahteve u vezi sa zaštitom životne sredine, dozvole za izgradnju, itd. Na taj način se formira homogeni poslovni prostor koji je pogodan za naše preduzetnike.

  1. Ukrajinska i rutenska zajednica u Republici Srbiji nalaze se pretežno na teritoriji autonomne pokrajine Vojvodine. Kako ste zadovoljni statusom i ostvarivanjem prava ovih zajednica, pre svega u sferi obrazovanja i medija?

U Srbiji je na osnovu samoidentifikacije zvanično registrovano oko 5 hiljada Ukrajinaca i 15 hiljada Rutena. Ambasada ostvaruje veoma blisku saradnju sa obe zajednice i njihovim kulturnim udruženjima u cilju promovisanja bogate ukrajinske kulture, istorije, plesa, muzike, narodnih nošnji i kuhinje.

Što se tiče njihovog statusa i prava u Srbiji, situacija nije jednostavna. Sa jedne strane, Srbija, a posebno Vojvodina, smatraju se veoma tolerantnim teritorijama koje promovišu prava svih nacionalnih manjina. Vojvodinu često nazivam malom Evropskom unijom. Sa druge strane, novi zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina koji je nedavno usvojen prouzrokovao je finansijske probleme za našu zajednicu koji bi mogli negativno uticati na organizovanje kulturnih događaja. Nastavićemo saradnju sa srpskim upravnim organima u cilju rešavanja ovog tehničkog problema.

  1. Srbija je danas zemlja sa statusom kandidata, a pregovori su započeti u januaru 2014. godine.Po Vašem mišljenju, gde je sada Srbija na putu ka EU, i šta će biti presudno za Srbiju da postane članica?

Nije na meni da ocenjujem napredak Srbije na putu ka EU. Ali ono što mogu da tvrdim jeste da je Srbija ispred Ukrajine. Srbija otvara i zatvara poglavlja pregovora, dok je Ukrajina do sada sprovela Sporazum o pridruživanju i angažovala se u domenu sektorske saradnje. Postoji veoma aktivna saradnja između naših eksperata u cilju razmene iskustava u vezi s evropskim integracijama.

Ukrajinci veruju da suštinu Evropske unije čine osnovne demokratske vrednosti, koje smo branili tokom Revolucije dostojanstva 2013-2014. godine, a koje sada branimo od ruske agresije. Ove vrednosti nam mnogo znače jer smo izgubili 11 hiljada života boreći se za njih. Ukrajina Srbiju smatra jednom od ključnih evropskih nacija i potpuno je podržava u nastojanjima da postane članica EU. Ne smemo zaboraviti da je, uprkos evroskepticizmu i problemima koji u njoj objektivno postoje, Evropska unija nešto najbolje što je na ovom kontinentu nastalo u proteklih 70 godina, i što mu je donelo mir i prosperitet.

  1. Možete li nam reći nešto o odnosima Srbije i Ukrajine na polju nauke, kulture i obrazovanja?

U maju 2017. godine, u Novom Sadu je održan festival Dani Ukrajine u Srbiji. Festival je trajao 10 dana i obuhvatio preko 30 događaja na desetak lokacija, uključujući koncerte, izložbe, debate o istoriji, šetnje ulicama, crkvene mise, degustaciju hrane, itd. To je bila divna manifestacija posvećena našoj kulturi. Godinu dana pre toga nešto slično bilo je organizovano na Kalemegdanu u Beogradu. Osim toga, na festivalima koje svake godine u Vojvodini organizuju ukrajinska i rutenska zajednica možete uživati ne samo u lokalnim etničkim nastupima, već i u muzici izvođača iz Ukrajine.

Što se tiče obrazovanja, drago nam je što na Filološkom fakultetu u Univerziteta u Beogradu i Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu postoje studije ukrajinskog jezika, kao i studije srpskog jezika u Kijevu i Lavovu. Svake godine na desetine studenata stekne diplome iz srpskog ili ukrajinskog jezika. Osim toga, naša dva Ministarstva prosvete daju zajedničke godišnje stipendije za studije iz bilo koje oblasti u Ukrajini ili Srbiji. Takođe radimo na ponovnom uspostavljanju odnosa između naših Akademija nauka i umetnosti, pogotovo u domenu prirodnih predmeta.

Veoma važan korak predstavlja nedavno objavljena, a verovatno i prva, istorija Ukrajine napisana na srpskom jeziku (Kratka istorija Ukrajine Arkadija Žukovskog i Oresta Subteljnog, Dan Graf 2018. godine) čiji je cilj da Srbima omogući da o Ukrajini uče od Ukrajinaca, a ne iz drugih izvora. Naše istorije zaista imaju mnogo dodirnih tačaka. Na primer, srpski istoričar Ljubivoje Cerović je u svojoj knjizi „Srbi u Ukrajini“ (publikacija Muzeja Vojvodine) jasno istakao da je „Ukrajina prapostojbina Srba“. Poznati srpski arhiepiskop Sveti Sava zamonašio se u starom ruskom manastiru Svetog Pantelejmona 1192. godine (ovde se „ruski“ odnosi na staru državu na čelu s Kijevom, ne na današnju Rusiju s Moskvom).

  1. Uključeni ste u kulturne i događaje koji se organizuju u dobrotvorne svrhe, a mnoge i sami organizujete. Recite nam nešto više o ovogodišnjim aktivnostima.

Iskreno, ne dajemo mnogo novca u dobrotvorne svrhe u Srbiji iz nekoliko razloga. Za početak, Ukrajina je u ratu s Rusijom i mnogo je naših ljudi kojima je potrebna pomoć. Prosto nemamo dodatnih sredstava za pomoć. Pored toga, Ukrajinci su ljudi koji bi radije pomogli sami sebi. Više volimo da dobijemo prilike i alatke, pa da samo zaradimo za život. Naravno, potpuno sam svestan činjenice da u svakom društvu postoje grupe ljudi kojima je potrebna posebna pomoć i zaštita, i to je nešto čime se moramo pozabaviti kroz adekvatnu politiku. Ambasada Ukrajine preuzela je starateljstvo nad jednim domom za napuštenu decu u Beogradu. Trudimo se da povremeno pomažemo toj deci, na primer u vidu novogodišnjih paketića ili određenih svota novca za manje popravke ili kupovinu televizora. Sav taj novac dolazi direktno iz džepova naših diplomata. Ovom prilikom želeo bih da pohvalim i odličnu politiku srpskih državnih organa u vezi s integrisanjem napuštene dece u društvo, tako da ona idu u standardne škole s ostalom decom, a u domovima samo jedu i spavaju.

Pre dve godine je ambasada Ukrajine učestvovala na Božićnom dobrotvornom bazaru na Beogradskom sajmu gde su se prodavale naše nacionalne rukotvorine, proizvodi i hrana.

  1. Kako biste predstavili svoju zemlju kao turističku destinaciju? Koje karakteristike i znamenitosti biste istakli?

Ukrajina je prema evropskim standardima veoma velika zemlja (veća od Francuske po teritoriji i 6. u Evropi po broju stanovnika). Čak i nakon pripajanja i okupacije istočnog dela Krima, u Ukrajini je ostalo mnogo toga lepog i zanimljivog za turiste. Možete uživati u urbanom turizmu: pravoslavni Kijev prepun je crkvi, murala, muzeja i galerija moderne umetnosti, koncertnih dvorana i pozorišta; za Lavov je karakterističan multikulturalizam (npr. postoje dve ulice sa srpskim nazivima, ulica Srpska i ulica Vuka Karadžića); primorski kosmopolitski grad Odesa koji odiše jevrejskim i grčkim elementima; Vinica s najvećom muzičkom fontanom u Evropi; Dnjipro ili Harkov s veoma dobrim naučnim školama. Možete da odete na planinarenje kroz slikovite ruralne predele, od dubokih šuma na severu do jedine zvanične peščane pustinje u Evropi koja se nalazi u Hersonskoj oblasti, ili do Karpata gde lokalna priroda i kultura veoma podsećaju na Šumadiju. Možete se odlučiti za obilazak ukrajinskih crkvi i lavri širom zemlje. Možete posetiti godišnji folklorni festival u Mirgorodu.

Pored toga, u Ukrajini se svake godine održavaju brojni sportski šampionati i koncerti velikih svetskih muzičara. Tokom 2017. godine Ukrajinu je posetilo oko 15 miliona ljudi i broj turista je iz godine u godinu sve veći. Izuzev delova zemlje koji su pod okupacijom, u Ukrajini je bezbedno, živo i zanimljivo.

  1. Šta Vam se naročito dopada u Srbiji? Kako provodite slobodno vreme?

Sviđa mi odnos roditelja prema deci u Srbiji. Provode mnogo vremena sa njima u priči i igri, pogotovo očevi.

Dopadaju mi se srpska priroda i nebo. Kada se sudare hladan i topao vazduh, na nebu se mogu videti prelepe boje.

Sviđa mi se vaša organska hrana, koja se uzgaja u skoro svim privatnim seoskim domaćinstvima. Voleo bih da vidim više biodinamičkih farmi u Srbiji.

U slobodno vreme se bavim različitim sportovima, idem na koncerte, čitam knjige o srpskoj istoriji, skupljam divlje pečurke i gajim sopstvenu baštu.


Berza

investicioni fondovi

kursna lista