Godine 1750. razlika između bogatih i siromašnih zemalja je u proseku bila 2:1, što znači da su bogate zemlje bile praktično duplo bogatije od siromašnih država. A šta imamo sada?

Pedeset najbogatijih ljudi kontroliše više od 50% svetskog kapitala, to je na duge staze jednostavno neodrživo!!! A nije održivo da se zloupotrebljavaju ljudi u službi ličnih ciljeva, kao ni da se bez ikakvog plana i osećaja za odgovornost nekontrolisano troše i uništavaju resursi planete. Lider u 21. veku je svestan da su ljudi samo deo prirode, a ne njeni gospodari. Lepo je rekao poglavica indijanskog plemena Salatea prilikom obraćanja američkom predsedniku Abrahamu Linkolnu 1854 godine: „Šta snađe zemlju, snađe i njenu decu“. Da se vratimo na pitanje raspodele bogatstva. Da me neko ne shvati pogrešno, ja nisam protiv bogatih ljudi, u dobroj meri i sam želim to da postanem, ali sam protiv uspeha koji je isključivo okrenut ka pojedinoj ili maloj skupini ljudi i protiv uspeha koji iza sebe ostavlja bukvalno zgarište, odnosno ugnjetavanje, zloupotrebu, bolest, rat i ogromnu štetu i nesreću okolini! Nekada je 80% kapitala bilo u rukama 20% stanovništva, onda je došlo do dalje centralizacije, pa je 10% ljudi kontrolisalo 90% kapitala. Najnovija svetska ekonomska dešavanja u iskrivljenom liberalnom kapitalizmu koje sve više liči na neku „Frankeštajn“ verziju pokazuju nova pomeranja, pa se procenti koriguju na 5% prema 95%. I to nije kraj ljudske pohlepe: sledeći cilj je da 1% ljudi kontroliše ne samo 99% svetskog kapitala, već i 99% ljudi. Kada kažem kontroliše mislim u bukvalnom smislu i to pomoću čipovanja o čemu sam pisao u svojoj knjizi „21 zašto i samo jedno kako“. Pa da li je moguće? Dugoročno definitivno nije!

Ako se ovaj trend nastavi, grupa pohlepnih ljudi koji ne samo da ne brinu o ostatku populacije, već izgleda da ih nije briga ni za njihovu decu, unuke i buduća sopstvena pokoljenja, urušiće planetu Zemlju bukvalno kao kulu od karata.

Još jednom opominjem, svet nije počeo sa nama i ne može da se završi sa nama. Iz tog razloga svetu su potrebni novi lideri, lideri 21. veka. To su ljudi koje pokreće duboko ukorenjena pozitivna svrha, koji imaju zadatak da sačuvaju planetu Zemlju, da je dovedu, bar delimično, do balansa.

! U budućnosti neće postojati korporacije i kompanije čiji su temelji poslovanja satkani od zla, podvale, nesreće drugih, pohlepe i mračnih ciljeva.

Neko će reći da je to zabluda ili utopijsko razmišljanje jer su u pitanju izuzetno uticajne i finansijski moćne kompanije, ali imajmo u vidu da je sve ciklus kao što narodna poslovica kaže: „Ničija nije do zore sijala“..

Lideri 21. veka imaju pravu odbojnost prema pokušaju bilo koga ili bilo čega da ih ukalupi, istrenira, otupi njihove oštrice i stavi ličnu korist, profit ili interes malog broja ljudi na prvo mesto.

U nastavku ćemo navesti 10 osnovnih osobina koje karakterišu lidere koji kreiraju novi koncept svetskog liderstva.

1.Ne prihvataju polarizaciju

Savremena ideologija sve više nameće koncept krajnosti, odnosno život u nekom crno-belom svetu. pa ljude i društva dele na demokrate i diktatore, na istok i zapad, na proaktivne i retrogradne, moderne i starog kova, dobre i loše, podobne i nepodobne… To je prilično pojednostavljen koncept koji iscrtava granice na kojima se razvijaju žestoki sukobi po principu mi i oni. Duboko sam uveren da stvari nisu crno-bele i da postoje brojne nijanse sive, da i najgori čovek ima klicu dobrote, kao i da u najboljem čoveku tinja klica zla. Zbog toga novi lideri ne prihvataju isključiv pristup, oni znaju da nema lakih rešenja, jedino ispravnih opcija i ideologija, i da uz mnogo tolerancije i upornosti treba tragati za novim alternativama koje neće negirati sve staro i bezuslovno prihvatati samo novo. Ili one koje će konzervativno, praktično hermetički zatvoriti uz ideologiju da sve što je savremeno i novo treba odbaciti. Isključivu, fiksnu stvar na ovoj planeti izmislio je čovek. A u prirodi nema ničeg fiksnog.

2.Ne prihvataju gotova servirana rešenja

Većina poslodavaca, menadžera i onih koji vode druge ljude koriste unapred propisane procedure, pravila i propise prilikom donošenja odluka. Savremeni lider uvek sagledava širu sliku i traži „prazan papir“ na kome kreira sopstvene procedure i metode koje u svojoj osnovi sadrže prave vrednosti i na osnovu kojih on nakon toga donosi brze odluke.

3.Ne plaši ih konkurencija

Novi lideri ne prihvataju princip negativne selekcije i ne hrane svoj ego tako što se okružuju lošijima od sebe da bi oni imali osećaj dominacije i moći. Oni se nasuprot tome okružuju najboljim ljudima jer samo u takvom društvu može da se ide napred, da se uči i razvija. Stara izreka kaže: „S kim si, takav si“. Pravi lider je siguran u sebe i ne trudi se da bude bolji od drugih, već od sebe samog.

4.Ne prihvataju da stvari nemaju alternative

Savremeni lideri su uverenja da kako god izgledala situacija, uvek postoji alternativa. Takođe znaju da je, da bi se donela određena ispravna odluka, potrebno imati više opcija. Iz pomenutih razloga oni od svojih saradnika očekuju da im predstave više opcija, a ne samo jednu kao jedino moguće rešenje.

5.Ne beže od realnosti i činjenica

Mnogi poslovi i mnoge stvari su krenule nizbrdo zato što su loše vođe izbegavale realnost, tako što su imale nerealnu sliku o situacijii stvarima. Ona je nastajala kao posledica njihove zaslepljenosti i isključivosti ili kao posledica neadekvatnog informisanja od saradnika. Zapravo, saradnici su zbog straha ili lične koristi njima servirali lažne informacije. Suprotno takvom stavu, novi lideri su spremni da uvek i sami provere određene informacije, da se suoče sa činjenicama, da čuju istinu ma koliko ona neprijatno delovala na njih.

6.Ne boje se upoređivanja i merenja rezultata

Smatraju da ono što ne može da se izmeri, to ne može ni da se popravi. Zato su spremni na to da neko meri njihov rad, a takođe su usmereni ka tome da provere produktivnost i efikasnost svoga tima.

7.Nemaju problem sa samodokazivanjem

Oni su svesni sebe i svog potencijala, tako da neosnovane i neargumentovane kritike ne utiču na njihov stav i ličnu percepciju. Apsolutno nemaju strah od drugačijeg mišljenja i izazovnih situacija.

8.Ne razmišljaju nisko i plitko

Oni se u svakoj situaciji trude da sagledaju širu sliku i da predvide korake. Za razliku od menadžera koji završavaju posao, oni pažljivo i precizno donose odluku o tome da li određeni posao ili aktivnost uopšte treba da rade.

9.Ne kreiraju lažnu sliku o sebi

Svojim aktivnostima ne kreiraju lažnu sliku o sebi, niti dozvoljavaju da ih samoljublje povede u inerciju,da misle da je ono što oni, njihova kompanija i tim rade uvek ispravno. Trude se da često preispituju stavove, ustaljena mišljenja, kao i to da li je misija dovoljno dobra i da li su joj svi dosledni.

10.Ne „oboljevaju“ od sindroma prezasićenosti i niske energije

Savremeni lideri imaju kapacitet da uvek iznova pronađu motivaciju i inspiraciju. Čak i stare stvari obavljaju na nov način jer ne dozvoljavaju sebi da se prezasite onim što rade. Oni svakodnevno unose veliku strast u svoje aktivnosti i izuzetno im je stalo do ljudi sa kojima rade. Njihova energija je gotovo uvek visoka, pozitivna, uzvišena i pravilno usmerena.

Dakle, svetu su neophodne nove ideje ukorenjene u dokazanim vrednostima; svetu su potrebni novi lideri koji su spremni da se suoče sa izazovima koji nastaju oko njih i u njima samima, čija duša ne zna za strah, koji se ne boje mogućih grešaka jer znaju da će samo tako naći put prosvetljenja.

Tekst je priređen po novoj knjizi „Liderski iskorak u budućnost“ D. R. Gilberta (Dragiše Ristovskog) direktora i vlasnika D. R. Gilbert centar group-a

www.drgilbert-centar.com