Početna > Izdanja > Broj 110-111 > Ekskluzivno - Dejan Jovović

Junski pregovori sa MMF-om

„Čuvarkuća” dogovorena, a o povećanju plata i penzija u septembru

Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koju je predvodio Džejms Ruf, posle nepunih mesec dana ponovo je posetila Beograd u periodu od 11. do 13. juna 2018. godine. Došla je radi završetka razgovora o programu vlasti Srbije koji se tiče ekonomskih reformi a koji bi MMF podržao kroz tzv. Instrument za koordinaciju politika – PCI (Policy Coordination Instrument) u trajanju od 30 meseci. Razmatranje na Izvršnom odboru MMF-a je okvirno planirano za sredinu jula.

Srbija je ispunila sve uslove za novi aranžman sa MMF-om koji će trajati do januara 2021. godine. Reč je o aranžmanu poznatijem kao „čuvarkuća“, kako su ga nazvali američki mediji odmah po lansiranju, i koji podrazumeva savetodavnu ulogu MMF-a, a ne finansijsku pomoć.

PCI je uveden u praksu krajem jula prošle godine, pa o njemu nema nekih većih saznanja (Sejšeli su, za sada, jedini korisnik ovog programa od decembra 2017. godine). Ciljevi PCI-a prilikom pomoći zemljama da formulišu i primene agendu makroekonomske politike su sledeći: sprečavanje kriza i amortizovanje spoljnih šokova, održavanje makroekonomske stabilnosti i utvrđivanje makroekonomskih neravnoteža.Iako PCI ne obuhvata korišćenje resursa MMF-a, podržavane politike u okviru ovog instrumenta moraju zadovoljiti iste standarde kao one u okviru standardnih zajmova MMF-a.

To je forma tehničke pomoći sa uobičajenim trajanjem od dve do tri godine, dok je minimalni rok šest meseci, a maksimalni četiri godine.PCI je na raspolaganju svim članicama MMF-a koje ne traže finansiranje u vremenu odobrenja ovog instrumenta, i koje nemaju zadocnele finansijske obaveze prema MMF-u.

Ovaj Fondov program služi da zemlje kojima nisu potrebna finansijska sredstva pokažu spremnost da sprovedu reforme, kao i da privuku finansiranje iz drugih izvora. Znači, namenjen je zemljama koje žele da potvrde privrženost reformskoj agendi ili žele da oslobode, odnosno koordiniraju, finansijske linije drugih zvaničnih kreditora ili privatnih investitora.

Revizije (kontrole) po PCI-u se obavljaju po fiksom rasporedu, normalno svakih šest meseci, kako bi se obezbedili podaci o rezultatima sprovođenja programa.Zakašnjenja u kompletiranju revizija u okviru PCI-a su moguća za tromesečni period, kako bi vlasti primenile odgovarajuće mere, preduzele korektivne akcije, ili mobilisale potrebno finansiranje za zatvaranje finansijskog jaza. Neizvršenje revizije za dvanaestomesečni period vodio bi automatskoj obustavi PCI-a. PCI može olakšati pristup sredstvima MMF-a u slučaju da članica ima platnobilansne potrebe. Savetodavne ili tehničke usluge MMF-a za ovaj aranžman su besplatne.

Vlada smatra da bi novi program saradnje sa MMF-om, kroz Instrument koordinacije politika omogućio Srbiji da lakše savlada izazove koji se mogu očekivati u narednom periodu. Taj instrument podrazumeva dogovore i razgovore o reformama koje predstoje, dogovaranje mera, zakona i podzakonskih akata.

Prethodni trogodišnji stand-by aranžman iz predostožnosti Srbije i MMF-a, zaključen u februaru 2015. godine, istekao je u februaru ove godine i bio je u vrednosti oko 1,2 milijarde evra, ali Srbija nije koristila tu pozajmicu.

Vlada i misija MMF-a saglasili su se da su u prethodnom periodu postignuti izvanredni finansijski rezultati i da je važno da se održi makroekonomska i finansijska stabilnost i podstakne održiv rast privrede u Srbiji.

Iz vlade Srbije je saopšteno da su razgovori sa MMF-om bili teški ali konstruktivni, da su ispunjeni uslovi i da je postignut je dogovor. Srbiji bi sa novim programom sa MMF-om trebao da raste kredibilitet prema spoljnim poveriocima, a to donosi i bolji kreditni rejting i jeftinije zaduživanje.

Dogovoreno je da se potpuno ukine Zakon o privremenom smanjenju penzija ove godine, a penzionerima sa najnižim primanjima, koji nisu bili obuhvaćeni smanjenjem primanja, biće povećane penzije.Bila je ideja da se to uradi fazno, za nekoliko godina, ali će Zakon biti ukinut odjednom, jer za to ima dovoljno prostora u budžetu.

Sporni Zakon se ukida, pre svega, zbog zahteva MMF-a, velikog pritiska javnosti i neizvesnosti oko tužbi (sudskih troškova) u Strazburu.

Sračunato se ide na to da se očuva biračko telo, jer će povećanje dobiti i penzioneri kojima nisu smanjivane penzije, jer je to populacija koja, uglavnom, donosi veliki broj glasova vladajućoj partiji.

Za sada nije poznato koliko će povećanje dobiti penzioneri čije su penzije manje od 30.000 dinara posle ukidanja kriznog Zakona. Ostala je i nepoznanica da li je finansijski paket za penzionere, koji je javno predstavljen krajem maja ove godine, prihvatljiv i za MMF jer još ima izvesne rezerve kada je reč o procentu uvećanja nižih penzija.Po tom planu će penzioneri sa penzijama većim od 30.000 dinara dobiti uvećanje samo po osnovu ukidanja kriznog zakona, dok će oni na koje se ovaj propis nije odnosio dobiti povišice od pet odsto.

MMF je insistirao da se do septembra ne izlazi sa konkretnim ciframa oko povećanja dok se ne utvrdi fiskalni i bilansni prostor. Tačan iznos će se precizno znati u septembru ove godine. Za plate u javnom sektoru takođe je dogovoreno povećanje, ali i ovaj iznos će biti poznat u septembru, kada se sagleda stanje u republičkoj kasi, odnosno otvore pregovori o budžetu za 2019. godinu.

U prvom kvartalu ove godine ostvaren je suficit budžeta od 6,5 milijardi dinara, a očekuje se da će do kraja godine taj suficit iznositi 8,8 milijardi, iako je bio planiran deficit.To je za 46 milijardi dinara bolji rezultat od planiranog,što je nešto više od 1% BDP-a.

Ostaje otvoreno pitanje koliki će biti rast BDP-a do kraja ove godine. Projekcije su rađene prema stopi rasta BDP-a od 3,5%. Fiskalni savet Srbije očekuje da će rast do kraja godine iznositi 4%, dok je privredni rast u prvom tromesečju bio 4,6%. Posmatrano iz budžetskog ugla, to nije mala razlika. Ako privredni rast bude čak i za pola procenta veći od planiranog, to znači da će BDP biti veći za oko 20 milijardi dinara, što otvara veći prostor za potrošnju.

U intervjuu za pojedine beogradske medije, posle odlaska misije MMF-a, direktor kancelarije MMF-a u Beogradu izjavio je da je MMF „saglasan i sa idejom da penzioneri sa nižim primanjima, koji neće osetiti korist od ukidanja ovog Zakona, dobiju neko povećanje prihoda, ali koliko će ono biti, zavisiće od fiskalnog prostora u budžetu. U budućnosti, kada se krizne mere ukinu, povećanja penzija treba da budu linearna.“

Penzioneri su nezadovoljni urušavanjem ustavnog poretka donošenjem Zakona o smanjenju penzija, opstrukcijom Ustavnog suda, urušavanjem fonda PIO i manipulacijama koje sa penzionerima vrši vlast i najavom načina i vremena ukidanja ovog Zakona.

Zbog poštovanja Ustava i prava građana na imovinu i izbegavanja ogromnih sudskih troškova koji bi mogli iznositi i do 25% ukupne sume koju država duguje, Udruženje penzionera predlaže vraćanje neisplaćenih mesečnih delova penzije sa kamatom za onoliko meseci koliko su penzije smanjivane, a za to je državi potrebno oko 250 miliona evra godišnje u periodu od četiri godine i izdavanje državnih obveznica, koje bi vlasnici koji novac žele ranije mogli prodati na berzi.

Kada je reč o zaposlenima u javnom sektoru, iz vlade je rečeno da će povećanje zarada biti značajno, a šta to konkretno znači, nije precizirano. Inače, kako se nezvanično saznaje, vlada Srbije predložila je misiji MMF-a povećanje plata u javnom sektoru za 8 10%, dok je MMF tražio nešto manje povećanje 6 7%.

Šta će Srbiji novi aranžman sa MMF konkretno doneti znaće se od septembra, kada njegova misija stigne u Beograd, kako bi pregovarali o budžetu za sledeću godinu.

Neki stari problemi, čije je rešavanje bilo dogovoreno i prethodnim aranžmanom sa MMF-om, biće deo novog programa. To su reforma javnog sektora i zarada zaposlenih u državnoj upravi, kao i sudbina nekih preduzeća u državnom vlasništvu. MMF očekuje da primena Zakona o sistemu zarada u javnom sektoru počne u januaru 2019. MMF smatra da treba povećati rashode za javne investicije, ali i obezbediti da se ono što je budžetom planirano za te namene i potroši.

.

dr Dejan Jovović, naučni savetnik i redovni član NDES

Berza

investicioni fondovi

kursna lista