Nj. E. gđa Dagmar Repčekova, ambasadorka Slovačke Republike u Srbiji
Slovačka Republika Slovačka (svk. Slovensko), ili zvanično Slovačka Republika (svk. Slovenská republika), kontinentalna je država u centralnom delu Evrope, koja se u geopolitičkom okviru svrstava u zemlje istočne Evrope. Graniči se sa Austrijom i Češkom Republikom na zapadu, s Poljskom na severu, Ukrajinom na istoku i Mađarskom na jugu. Glavni i najveći grad je Bratislava, a sledeći po veličini su Košice. Od 2004. godine punopravna je članica Evropske unije. Službeni jezik je slovački koji pripada slovenskoj jezičkoj grupi.
Tokom istorije teritorija današnje Slovačke je bila u sastavu mnogih država, od Samovog carstva iz 7. veka koje je predstavljalo prvu organizovanu slovensku državnu zajednicu pa sve do Čehoslovačke u 20. veku. Kao nezavisna i marionetska državna tvorevina Slovačka je egzistirala od 1939. do 1944. godine pod patronatom nacističke Nemačke.
Slovačka ima visokorazvijenu privredu sa izrazito visokom stopom rasta. Od 1. januara2009. članica je Evrozone i koristi evro kao svoju valutu. Ujedno je članica NATO pakta.
Podeljena je na 8 viših zemaljskih celina odnosno 8 samoupravnih krajeva.
Većina slovačkih građana, 69% su katolici, druga po veličini grupa su protestanti (11%, luterani (uglavnom Slovaci) i kalvinisti (uglavnom Mađari)), grkokatolika ima 4% i pravoslavaca 1%.
Pretežno je planinska zemlja, s Karpatskim planinama koje se prostiru preko severnih i središnjih delova zamlje. Nizije su uglavnom koncentrisane u južnim i jugozapadnim delovima zemlje, tačnije u dolini Dunava. Među planinama se posebno ističu Tatre, koje su poznati skijaški centar, međutim, njihova jezera i kamenite udoline privlače posetioce tokom cele godine. Nad njima dominira i najviši vrh Slovačke Gerlahovski Štit sa svojih 2.654 metara nadmorske visine.
U Slovačkoj postoji devet nacionalnih parkova, koji predstavljaju prave turističke atrakcije. Jedan od najpoznatijih je Mala Fatra, čiji veći deo teritorije se nalazi pod šumom.
Klima je umerena s relativno hladnim letima i hladnim, vlažnim i oblačnim zimama.
Imali smo čast da razgovaramo s Njenom ekselencijom gđom Dagmar Repčekovom, ambasadorkom Slovačke Republike u Srbiji.
1. Vaša Ekselencijo, kako se osećate u Beogradu? Možete li nam reći svoje utiske o Srbiji?
Naša ambasada se nalazi u Novom Beogradu. U prijatnom okruženju sa dosta zelenila, srećem se sa dragim ljudima koje zanima politika, sudbina njihove zemlje. Naše države nisu međusobno mnogo udaljene, a naši jezici su veoma slični, tako da, kad putujem po Srbiji, ponekad imam osećaj da sam kod kuće. Kada sam u Vojvodini gde živi brojna slovačka manjina, ovaj osećaj se višestruko pojačava.
2. Koliko dugo ste na poziciji ambasadora u Srbiji i kako je izgledala Vaša diplomatska karijera pre dolaska u Srbiju?
U Srbiji sam od septembra 2015. godine. Moja velika želja je bila da dođem ovde kada sam 2012. godine završila svoju misiju u Bukureštu, u Rumuniji. Pre toga sam obavljala funkciju u slovačkim ambasadama u Bernu i u Berlinu. Među diplomatama se govori da kada jednom dođeš na Balkan, zavoliš ga zauvek. I to je stvarno istina.
3. Kakva je trenutno diplomatska i ekonomska saradnja naših dveju zemalja, a kakva je bila u prošlosti?
Naše dve zemlje su u prošlosti bile u mnogonacionalnim državnim celinama i uvek je između nas vladalo prijateljstvo. Ove godine obeležavamo stogodišnjicu od uspostavljanja naših diplomatskih odnosa. Organizovali smo zajedničku konferenciju istoričara, a na polju diplomatije naši susreti su veoma česti, imamo zajedničke interese, ne postoje problemi. Spajaju nas i grobovi poginulih vojnika u oba svetska rata – kako na teritoriji Srbije, tako i u Slovačkoj. Među našim zemljama je aktivna mešovita međuvladina komisija za privrednu saradnju, koja je poslednje zasedanje imala u Bratislavi 4 – 5. juna ove godine. U okviru ovog zasedanja bio je organizovan i poslovni forum srpskih i slovačkih privrednika, i verujem da će doneti nove impulse za uzajamnu ekonomsku saradnju. U novembru pripremamo dolazak investicione misije u Srbiju, koja će biti fokusirana na IT, robotiku, automobilsku industriju i energetiku.
4. Kava je spoljno trgovinska saradnja naših zemalja i koje privredne grane u Srbiji imaju najviše potencijala? Šta Srbija izvozi, a šta uvozi iz Slovačke?
Čak 48 % srpskog izvoza u Slovačku predstavljaju elektro kablovi za automobilsku industriju. Srbija dalje u Slovačku izvozi čelične pločaste proizvode (9,18%), hemijske proizvode (5,3 %), elektro opremu za osvetljenje i signalizaciju (2,52 %), suncokretovo ulje (2,22 %) i elektromotore i generatore (1,9 %). Slovačka u Srbiju izvozi uglavnom telefone, televizore, motorna vozila i delove, žice i kablove, naftna ulja, čvrsta goriva, papir i karton, užad i vojni materijal.
5.S obzirom na to da je Slovačka jedna od najvažnijih trgovinskih partnera Srbije, koliko je iznosila trgovinska razmena između naše dve zemlje u 2017. godini, prema Vašim podacima?
Ukupan poslovni promet između naše dve zemlje je iznosio 705,69 miliona evra 2017. godine, što je porast indeksa 111,5. Uvoz Srbije je bio u visini 349,95 a izvoz u vrednosti 355,74 miliona evra Srbija je tako prvi put u istoriji dostigla sa Slovačkom aktivan trgovinski bilans u iznosu od 5,78 miliona evra.
6. Kada već govorimo o ulaganjima, kako investitori iz Slovačke vide srpsko tržište? Koje su najznačajnije kompanije koje su ulagale kod nas, a koliko su srpske kompanije prisutne u Slovačkoj?
Slovačka se ubraja među 30 najvećih investitora u Srbiji. U poslednjih šest godina priliv investicija iz Slovačke predstavljao je ukupno 62,617 miliona evra, razrađene su i brojne druge investicije u oblasti energetike. Investicije su bile usmerene na metalurgiju, akva parkove, energetiku i u razna lokalna industrijska preduzeća. Mogu da pomenem investicije firmi ENESCO, IMAO, CREDO AGENCY, Tatravagonka Poprad itd. Poslednja velika investicija bila je kupovina fabrike 14. oktobar u Kruševcu od strane slovačke kompanije MSM Group, koja posluje u okviru češko-slovačkog holdinga Czechoslovak Group.
7. Akva park u Bačkom Petrovcu je jedna od najpoznatijih investicija iz Slovačke u Srbiji. Da li nam to pokazuje da investicije ne moraju uvek da budu vezane za industriju?
Mislim da su investicije u oblasti turizma dobro uložene investicije. Međutim, treba objektivno reći da je upravo akva parku u Bačkom Petrovcu potrebna sledeća investiciona injekcija za dogradnju pokrivenog bazena i smeštajnih kapaciteta kako bi ovaj objekat mogao da se koristi tokom cele godine.
8. Kakvu saradnju imate sa Vladom Srbije i privrednim udruženjima u cilju jačanja preduzetništva?
Saradnju sa srpskom vladom ocenjujem kao izvanrednu – pored Ministarstva spoljnih poslova mogu da istaknem i Ministarstvo finansija, sa kojim slovačko Ministarstvo ima potpisan memorandum o saradnji u oblasti reforme upravljanja javnih finansija, zatim Ministarstvo trgovine, telekomunikacija i turizma, sa kojim aktuelno, u konzorcijumu sa mađarskim partnerima, sprovodimo tvining program usmeren na zaštitu potrošača, i Ministarstvo energetike i rudarstva sa gledišta naših realizovanih i pripremljenih investicija, kao i kancelariju ministra za inovacije i tehnološki razvoj u oblasti podrške inovacija i digitalizacije. Posebno želim da ukažem na otvorenost za saradnju Ministarstva za zaštitu životne sredine, jer je to oblast kojoj ću se posvetiti u narednim godinama. Naravno, ne smemo da zaboravimo na odličnu komunikaciju sa vojvođanskom vladom i celokupnu saradnju sa Privrednom komorom Srbije, Razvojnom agencijom Srbije, sa kojima smo realizovali nekolicinu projekata saradnje, a koji će biti polazište za nadovezivanje saradnje u budućnosti – uglavnom u vezi sa uključivanjem žena u privređivanje i podršku razvoja malih i srednjih preduzeća u Srbiji .
9. Da li Vam se slovački privrednici obraćaju za savete o potencijalnom investiranju u Srbiju, i na koji način im pomažete da ulažu u našu zemlju?
Slovački privrednici se redovno obraćaju atašeu za ekonomiju u našoj ambasadi sa ponudama za trgovinsku i investicionu saradnju. Njih rešavamo u saradnji sa Privrednom komorom Srbije ili direktno. Naša ambasada takođe organizuje predstavljanje preduzeća, na primer, u maju je za lekarsku komoru bila predstavljena oblast oftalmologije, u drugom polugodištu planiramo seminare sa opštinama usmerene na mogućnost investiranja u oblasti zelenih energija i upravljanja otpadom u Srbiji.
10. Srbija je danas zemlja sa statusom kandidata, a pregovori su započeti u januaru 2014. godine. Gde se, po vašem mišljenju, trenutno naša zemlja nalazi na putu ka EU, i šta će biti presudno da postane članica?
Proces integracija je veoma pravičan, zemlju neće pustiti dalje dok ne ispuni tehničke i političke uslove za članstvo, a to iskustvo ima i Slovačka. Međutim, to donosi i potpunu promenu – ne samo ekonomske strukture, već i društva, što se upravo sada dešava u Srbiji. Neki delovi ovog procesa su bolni, uglavnom ekonomske reforme, reforma javne uprave; neke su veći izazov, kao na primer pravna država i borba protiv korupcije, a neke finansijske i veoma komplikovane, na primer životna sredina. Srbija koristi poseban slovački program za prenošenje iskustava u procesu integracija, i svake godine na ovaj način realizujemo nekoliko projekata za razmenu stručnjaka.
11. Sve veći broj građana iz Srbije odlazi u Slovačku u potragu za poslom. Postoji li tačna evidencija o broju prijavljenih radnika iz Srbije?
Postoji, vodimo statistiku odobrenih boravaka srpskim državljanima – zaključno sa 30.04.2018. godine bilo je 11.568 važećih boravaka na teritoriji Slovačke Republike. Povećala se i aktivnost inspektora za rad da bi se sankcionisali ilegalni boravci i ilegalno zapošljavanje stranaca u Slovačkoj. Godine 2017, bilo je ukupno 227 neovlašćenih boravaka državljana Srbije, a 160 je bilo povezano sa vršenjem nelegalnog rada.
12. Možete li nam reći nešto više o problemima na koje su građani Srbije nailazili na radu u Slovačkoj, i na koji način Vaša država brine o njihovom položaju?
Slovačka Republika garantuje svim zaposlenim strancima isti položaj i nagradu za rad koje imaju i slovački državljani. Ministarstva za rad obe države dogovorila su se prošle godine da treba ojačati razmenu informacija u oblasti zapošljavanja, i situacija se od tada značajno popravila. Problem prave agencije koje rade preko interneta, nemaju licencu srpskog ministarstva za rad, ljude mame ponudom dobre plate i obmanjuju netačnim ili nedovoljnim informacijama. Državljani Srbije ove informacije ne proveravaju, ne znaju gde će biti smešteni i kakva su njihova prava i obaveze. Zato smo i napravili dvojezičnu brošuru, koja je objavljena na veb stranicama obe ambasade i drugih institucija, a prosledili smo je i nekim odabranim opštinama. Smatram da je pozitivno i uvođenje telefona za hitne slučajeve u Srbiji, na koji mogu da se prijave nepoštene radnje u vezi sa zapošljavanjem. Međutim, treba reći da je rad u nekim fabrikama, na primer gde se obavlja proizvodnja na traci, veoma intenzivan i neki zaposleni jednostavno ne mogu da ga savladaju, nemaju neophodne radne navike, jer tamo nema prostora za razgovor, kafu i cigaru.
13. Možete li nam reći nešto o odnosima Srbije i Slovačke na polju nauke, kulture i obrazovanja?
Između naših zemalja potpisani su programi saradnje u oblasti prosvete, ali i u oblasti kulture postoje zajednički programi za stipendiranje i razmenu (mobility). Posebna pažnja se posvećuje slovačkoj nacionalnoj manjini i njenim pravima na obrazovanje na maternjem jeziku. Osim tzv. stipendija za zemljake, Slovačka svake godine omogućava projekte letnjih škola, dodatno obrazovanje za pedagoge u Slovačkoj, rešava se problem nedostatka školskih udžbenika. Na filološkim fakultetima Univerziteta u Beogradu i Univerziteta u Novom Sadu formirani su lektorati slovačkog jezika, razvija se saradnja slovačkih i srpskih univerziteta, ali i prijateljstva gradova i opština. Kancelarija za Slovake koji žive u dijaspori svake godine izdvaja približno 200 hiljada evra na kulturne i obrazovne projekte slovačke nacionalne manjine u Srbiji.
14. Kako biste predstavili svoju zemlju kao turističku destinaciju? Koje karakteristike i znamenitosti biste izdvojili?
O Slovačkoj se u oblasti turizma govori da ima sve osim mora. Veoma poznat je slovački banjski turizam Visoke Tatre, zimi, ali i leti, a intenzivno je počeo da se razvija i kongresni turizam. Imamo mnogo reka i većih vodenih površina gde mogu da se upražnjavaju vodeni sportovi. Slovačka je, takođe, veoma poznata kao zemlja nekoliko stotina tvrđava i zamkova koji se postepeno obnavljaju i otvaraju za javnost. U Slovačkoj možete da posetite i jedinstvene pećine. Nakon berbe grožđa popularni su razni vinski putevi u južnoj Slovačkoj. Da li ste, na primer, znali da tokajska vinska oblast obuhvata i deo jugoistočne Slovačke, i da se tokajsko vino proizvodi ne samo u Mađarskoj, nego i u Slovačkoj?
15. Sta Vam se posebno dopada u Srbiji? Kako provodite slobodno vreme ?
U Srbiji mi se pre svega dopadaju ljudi, njihova emotivnost i činjenica da ako jednom pronađete prijatelja, to prijateljstvo traje do smrti. I neverovatno dobra hrana koja ima ukus koji pamtim iz detinjstva. Kada je reč o mom slobodnom vremenu, o njemu se brinu ili Slovaci iz Vojvodine, ili moje dve male pudlice a za nešto drugo zapravo i nemam vremena.