Intervju-Progresivna saradnja
Ambasador Ruske Federacije u Srbiji, Aleksandar Vasiljevič Konuzin
U diplomatiji je od 1971. godine. Radio je u ambasadama u Kamerunu (1971.-1973.), Gabonu (1974.-1978.), Alžiru (1981.-1986.), Francuskoj (1991.-1996.), u Stalnoj Misiji Rusije u UN u Njujorku (2001.-2005.).
Od 2005. godine do aprila 2008. godine je Direktor Departmana za međunarodne organizacije MIP Rusije.
18. aprila 2008. godine A. Konuzin je uručio Predsedniku Republike Srbije Borisu Tadiću Akreditivna pisma, kojima ga Predsednik Ruske Federacije Vladimir Vladimirovič Putin akredituje kao Izvanrednog i Opunomoćenog Ambasadora Ruske Federacije u Republici Srbiji.
Ima diplomatski rang Izvanrednog i Opunomoćenog Izaslanika 1. klase.
Kakav je Vaš odnos prema odluci srpske vlade da primenjuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) od 30. januara?
Nema sumnje da se odluke sličnog nivoa i značaja u potpunosti nalaze u nadležnosti vlade Srbije i da se usvajaju nakon prethodne brižljive analize, koja je neophodna u takvim slučajevima. Uveren sam da je srpska vlada u stanju da donese odluku, što je i svrsishodno i korisno za državu, uključujući i pitanje jednosmerne primene pomenutog sporazuma.
Sa svoje strane, Rusija shvata želju Srbije da učvrsti i produbi odnose sa EU, kao i njenu težnju da te odnose dovede na novi, kako pravni, tako i praktični nivo.
Kako ocenjujete ekonomsku saradnju između Rusije i Srbije?
Želeo bih da istaknem značajnu ulogu Srbije kao jednog od osnovnih partnera Rusije na Balkanu. Naša trgovinsko-ekonomska saradnja razvija se progresivno i ubrzanim tempom. Prema rezultatima iz 2008. godine obim uzajamne robne razmene iznosio je oko 4 milijarde dolara, i Rusija, kao i do sada, ostaje trgovinski partner broj jedan za Srbiju. Uveren sam da takva poslovna situacija u potpunosti odgovara uzajamnim interesima i mi smo spremni da nastavimo da radimo u cilju daljeg povećanja efikasnosti korišćenja mogućnosti koje imamo za unapređivanje zajedničkih projekata, koji doprinose obezbeđivanju stabilnosti u regionu, na prvom mestu, u oblasti energetike.
U ovom kontekstu, centralno mesto zauzima učešće Srbije u projektu „Južni tok”, čija realizacija otkriva nove mogućnosti za vašu zemlju u sferi ekonomije, i perspektiva da postane jedan od najvažnijih energetskih čvorova na Balkanu. Izgradnja srpskog dela gasovoda, kao i realizacija druga dva energetska projekta: modernizacija skladišta gasa „Banatski dvor” i zajedničko upravljanje kompanijom „NIS”, omogućuje da se naši trgovinsko-ekonomski odnosi izdignu na novi nivo, i to u najrazličitijim oblastima, jer realizacija projekata zahteva pridruživanje širokog kruga ruskih i srpskih privrednih subjekata.
Kakvi su putevi mogućeg proširivanja takve saradnje?
Puteva proširivanja ekonomske saradnje ima veoma mnogo. Najinteresantniji pravci za nas su energetika, infrastrukturni projekti, bankarski sektor i turizam. U ovoj godini nameravamo da upotrebimo sve snage radi realizacije sporazuma u oblasti naftno-gasnog dogovora između naših zemalja, što će u perspektivi dovesti do značajnog proširivanja rusko-srpske trgovinsko-ekonomske saradnje.
Drugi važan element na ovom putu mora da bude potpisivanje, u prvoj polovini 2009. godine, novog Protokola o izmeni Sporazuma o slobodnoj trgovini između Rusije i Srbije, čiji je cilj dalja liberalizacija dvostranog prometa robe.
Da li konkretne ruske kompanije planiraju da investiraju u Srbiju u skorije vreme?
U uslovima svetske ekonomske krize, kod svih učesnika u tržišnim odnosima, nezavisno od toga iz koje zemlje dolaze, smanjuju se mogućnosti za akumuliranje slobodnih novčanih sredstava za investiranje u inostranu privredu. Ipak, ako se posmatraju posebni projekti sa mogućim učešćem ruskog kapitala u Srbiji, mogu da se primete sledeći pravci: proučavanje mogućnosti učestvovanja u izgradnji metroa u Beogradu, planiranje otvaranja predstavništva „Gazprombanke”, učestvovanje „Inter RAO ES” i „Tehnopromeksporta” na tenderima za izgradnju i modernizaciju niza srpskih termoelektrana („Kolubara B”, „Nikola Tesla B”). Uz sve ovo, na čvrstoj osnovi vode se poslovi jačanja investicionog portfelja ruskih kompanija koje već posluju u Srbiji.
Koje prednosti Srbija mora da iskoristi u oblasti ekonomskog razvoja u narednom periodu?
Pitanje je prilično teško, ali ću ipak pokušati da iznesem neke stavove o tome. U današnje vreme, kako se meni čini, za Srbiju postoji dobra mogućnost da izvuče sve najbolje, kako iz svojih odnosa sa Rusijom, tako i iz odnosa sa EU, pri čemu neće suprotstavljati jedan pravac drugome.
U našim odnosima, kako Srbija, tako i Rusija, u budućnosti moraju maksimalno efikasno da iskoriste strukture i mehanizme, koji se formiraju, za razvoj dvostranih trgovinsko-ekonomskih odnosa. Na prvom mestu, radi se o saradnji u oblasti naftne i gasne industrije, i o postojanju režima slobodne trgovine između naših zemalja. To će omogućiti da se rusko-srpski odnosi izdignu na još viši nivo, a uporedo sa tim, i da se proširi evropsko partnerstvo Srbije kroz učestvovanje zapadnih kompanija u projektima u vezi sa gasom na njenoj teritoriji, i kroz otvaranje preduzeća, čiji će se proizvodi realizovati na spoljnim tržištima, pa u tom smislu, i na ruskom tržištu, koristeći prednosti režima slobodne trgovine.
U čemu vidite potencijal Srbije?
Kako sam ja razumeo, govori se o potencijalu u oblasti privrednog razvoja. Srbija je, po mom mišljenju, veoma privlačna zemlja, sa veoma povoljnim uslovima za vođenje biznisa. Činjenica, koje potvrđuju moju ocenu, ima veoma mnogo. Srbija se nalazi praktično u centru Evrope i učesnik je centralno-evropskog ugovora o slobodnoj trgovini (CEFTA), koji otvara bescarinski pristup potencijalnom tržištu za više od 50 miliona potrošača.
Čak i u uslovima finansijske krize, ovaj region ima prilično povoljan tempo rasta, često viši nego u drugim zemljama Evrope. Srpska privreda je poslednjih godina rasla u proseku 7-7,5% godišnje i danas ima priličan koeficijent sigurnosti. Domaće tržište Srbije je jedno od najkrupnijih u regionu. Srbija je jedina zemlja van granica ZND (Zajednice Nezavisnih Država) koja je potpisala Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, koji obezbeđuje bescarinski pristup tržištu od 145 miliona potrošača.
Ova privlačna činjenica ide na ruku Srbiji i biće jedan od pokretačkih motiva za evropske kompanije da regulišu proizvodnju unutar zemlje. Uporedo sa tim, strana preduzeća, koja su registrovana u Srbiji, mogu da izvuku maksimalnu korist iz proizvodnje van granica EU (niski troškovi proizvodnje, uključujući i jeftinu i kvalifikovanu radnu snagu, povoljan poreski sistem, itd.), i da u isto vreme imaju mogućnost lakog pristupa tržištima Evropske Unije i susednih zemalja. Po svom geografskom položaju Srbija ima položaj „vrata” između jugoistočne, zapadne i centralne Evrope i nalazi se na raskrsnici dva važna transportna koridora, koridora 10 i koridora 7, koji povezuju zapadnu Evropu sa Bliskim istokom.
Uzimajući u obzir perspektivu Srbije nakon priključivanja EU, za mnoge ona će postati još privlačniji partner.
Šta je neophodno da se promeni u Srbiji radi povećanja broja inostranih investitora?
I vi i mi znamo, da nije glavni kvantitet, iako je i on veoma važan, već kvalitet. Hoću da kažem da, na žalost, u celom svetu postoji dovoljno primera nesavesnih investiranja, kada se kapital ulaže u privredu zemlje samo sa jednim ciljem, a to je da se izvuče maksimalni profit bez dugoročnih planova za razvoj i poboljšanje proizvodnje. Takve investicije se u budućnosti pokazuju kao štetne za privredu, jer je iscede kao limun i nestaju sa prvim naletom vetra. I ovde država mora da bude veoma pažljiva, naročito na poslednjoj etapi procesa privatizacije.
Što se tiče privlačnosti za strane investitore, na to sam pitanje već delimično odgovorio ranije. Želim samo da dodam da svaki kapital traži sebi „najtoplije” i najsigurnije mesto, i gde ga nađe, tamo se i zadržava. Zato srpsko rukovodstvo, kao i u svakoj drugoj zemlji, mora da radi, na prvom mestu, na stvaranju povoljnih, čak praktično i „stakleničkih” uslova za investitore, putem odobravanja poreskih olakšica, pojednostavljenja sistema pravnog regulisanja poslovanja, obezbeđivanja određenih garancija, itd. Ovome, naravno, takođe doprinosi energičan i progresivan razvoj privrede zemlje, sigurnost i stabilnost političkog sistema, razvijenost i jasnoća pravnih osnova i institucija, a takođe i visok nivo spoljne i unutrašnje zaštite od mogućih potresa.
Da li po Vašem mišljenju Srbija raspolaže dovoljnim brojem obrazovanih i profesionalnih ljudi za sprovođenje ekonomskih reformi i obezbeđenje privrednog rasta?
Iz mog ugla, Srbija u potpunosti raspolaže dovoljnim brojem takvih ljudi. Uostalom, u vezi sa prethodnim pitanjem, hteo bih da skrenem pažnju, da visokokvalifikovani radni resursi, koji čine prilično jeftinu radnu snagu u poređenju sa zapadnim zemljama, zajedno sa niskim nivoom troškova proizvodnje u Srbiji, postaju „mastan zalogaj” za inostrane investitore. Lokalno stanovništvo je u dovoljnoj meri visokoobrazovano, kvalifikovano, privrženo novim tehnologijama, uključujući i internet, i dobro vladaju stranim jezicima. Koliko mi znamo, ljudski resursi su osnova osnove, i kod vas je, kako se čini, sve u redu.
U čemu je važnost korporativne socijalne odgovornosti kompanije? Kakvo je Vaše prethodno iskustvo?
Socijalna odgovornost, ne samo kompanije, već, pre svega države, osnova je razvoja svakog društva, njegovog blagostanja i zaštićenosti. Zato se podrazumeva, da savremene korporacije poklanjaju ogromnu pažnju socijalnom delu svog poslovanja, kako bi bile u skladu sa potrebama odgovarajućeg zakona, koji postoji u mnogim zemljama, i kako bi obezbedile svojim zaposlenima sigurne i povoljne uslove za rad.
Mogu da navedem naše pozitivno iskustvo na tom polju. Sada govorim o prihvatanju Socijalnog programa u punom obimu od strane „Gazpromnjefta”, koji je pripremio sindikat „NIS-a” zajedno sa srpskom vladom, kao neodvojivog dela odgovarajućeg kupoprodajnog sporazuma između Rusije i Srbije.
U čemu vidite rešenje problema svetske finansijske krize?
Imajući u vidu da je kriza svetska, mi poseban značaj poklanjamo višestranim naporima u borbi protiv nje, uključujući različite inicijative i forume, koji su sazvani da pomognu kod prevazilaženja finansijskih potresa i otklanjanja njihovih posledica.
Vlasti zemalja aktivno ostvaruju korake usmerene ka stabilizaciji finansijske situacije. Za ispunjenje ovog složenog zadatka potrebne su kompleksne mere orjentisane ka rešavanju sistemskih problema: regulisanje neuspešne aktive, pomoć kod obnove bankarskog kapitala i normalizacije stanja likvidnosti na finansijskim tržištima, itd.
Nacionalne strategije moraju da se koordiniraju na međunarodnom nivou sa ciljem da se reše opšti problemi i da se spreče špekulacije u vezi sa kriznom situacijom.
U sadašnje vreme neophodno je da se aktivno radi na stvaranju nove finansijske arhitekture, ili na značajnim reformama već postojeće, uključujući i reviziju starih i zaključivanje novih multilateralnih sporazuma sa međunarodnim institucijama o formama i obimima kreditiranja, principima tog kreditiranja. Takođe, potrebno je raditi i na usavršavanju sistema kontrole i monitoringa kompanija, korporativne jasnoće, ocena rejting-agencija (ovi indikatori često nisu objektivni i tačni). Prema ovim mehanizmima neophodno je izraditi opšti pristup i paket principa i to ne samo u interesu države, jer, mora se otvoreno priznati, sadašnji finansijski sistem izgrađen je za interese ograničenog broja država.
Sve će zavisiti od efikasnosti i operativnosti koordiniranih delovanja država, kako na međunarodnom planu, tako i unutar njihovih privreda.
U kom pravcu bi trebalo da se kreće Srbija da bi smanjila posledice ekonomske krize?
U pravom! Ali, ako ćemo ozbiljno, to pitanje bi trebalo da bude upućeno srpskoj vladi, a ne ruskom ambasadoru. Ne smatram da imam prava da dajem preporuke Vladi Srbije u kom pravci bi trebalo dalje da se kreće. Hoću samo da napomenem da, koliko mi znamo, u uslovima svake krize, radi očuvanja pravne sposobnosti privrede zemlje naglo raste uloga države kao ko-ordinirajućeg centra za borbu sa „izvorom opasnosti”. I u ovoj vezi neophodno je primeniti osmišljena i usaglašena delovanja, očuvati čeličnu čvrstinu i zdrav razum, ne padati u paniku.
Lično pitanje: Šta ambasadora čini uspešnim?
Kao prvo, ambasador mora jasno da zna koji su interesi njegove zemlje i njene stavove o najvažnijim aktuelnim pitanjima. Kao drugo, on mora da razume ciljeve države u kojoj je imenovan. To omogućava da se odrede sfere poklapanja interesa dve države, što je i garancija za njihovu uspešnu saradnju. Kao što je poznato, diplomatija je umetnost objedinjavanja zajedničkih napora država radi zajedničkih ciljeva. Razume se, ovaj posao mora da se obavlja u duhu najboljih međuljudskih odnosa.
Zbog čega ste Vi odlučili da postanete diplomata?
Moj otac je bio profesionalni diplomata. I pored njegovog primera, još u školi sam počeo da se interesujem za međunarodne odnose. To je odredilo pravac mog školovanja na fakultetu i stupanje u službu u Ministarstvu inostranih poslova. Nikada nisam zažalio zbog izabranog puta svoje profesije i ponosim se time što sam član izvanrednog korpusa ruskih diplomata.
Kakvi su Vaši utisci o Srbiji?
.jpg){kind=logo}
