Početna > Izdanja > Broj 109 > Edukacija - Nikola Stajić

Novi oblik organizacije (STARTUP NAČIN – šesti deo)

„Oruđe dvadeset prvog veka koje će učiniti da bilo koje preduzeće procveta.” — Ron Konvej (Ron Conway), osnivač preduzeća SV Angel

Čak i kad se alati preduzetničkog upravljanja koriste u organizaciji projekata koji zahtevaju inovaciju ili koji deluju u kontekstima neizvesnosti, preduzetništvu je potreban i njegov sopstveni dom unutar organizacije. Kada jednom shvatimo da je za preduzetništvo potrebna posebna grupa veština i njegove prepoznatljive najbolje prakse, možemo mu dati njegov sopstveni dom na organizacionom grafikonu, kao funkciji ravnopravnoj inženjeringu, marketingu, prodaji, IT, HR, finansijama, itd.

Preduzetnička funkcija menja način rada ostalih funkcija uvođenjem preduzetničkih tehnika u čisto unutrašnje projekte i procese. Ona čak nudi mogućnost rađanja potpuno novih odeljenja i funkcija preduzeća.

„Čekaj malo”, mogli biste da kažete. „Ako je za to potrebna promena organizacione šeme, drugih funkcija, kulture kompanije, onih koje zapošljavamo i unapređujemo – to zvuči veoma teško.” Tako je, jeste. Ne želim da ulepšavam. Za ovo je potrebno izgraditi novu vrstu organizacije kao odgovor na novi nacrt, a postići to je naročito teško zato što svi koji učestvuju imaju snažno sećanje i navike formirane u starom poretku. Ali verujem da su koristi vredne bola.

ISHODI TRANSFORMACIJE

1. Pruža mnoge prilike za rukovodstvo

Jedan od izazova današnjih hijerarhija je da u stvari postoji samo nekoliko pravih menadžerskih poslova sa punom odgovornošću za profit i gubitak (P&L). U većini organizacija se malo toga smatra irelevantnim. Unutrašnji startupi pružaju najbolje od obe strane: stvarnu, iskrenu priliku, ali i malu, dobro kontrolisanu odgovornost.

2. Pomaže da se inovativni ljudi zadrže u kompaniji umesto što odlaze

Kada talentovani ljudi napuste preduzeće da bi napravili svoje, to je – u proseku – dobra stvar za opštu ekonomiju. Ali za njihovo bivše preduzeće, to je gubitak. Osnivačima, pre svega, nikada ne treba dozvoliti da odu; istisnula ih je staromodna birokratija.

3. Smanjuje gubljenje vremena i energije

„Kako znate da posao koji obavljate svakog dana stvara vrednost za nekog drugog?” Veliki procenat ljudi ne može da odgovori na to pitanje. Potrebno je da shvatimo da obavljati efikasno nešto što niko drugi ne želi da radi, predstavlja zapravo drugi oblik traćenja vremena kada se jednom obavi. Ovaj problem muči podjednako preduzeća svih veličina, startupe i razvijene organizacije: ulažemo vreme i energiju u pravljenje pogrešnog proizvoda.

Startup način fokusira napore menadžmenta na to da se, pre svega, osmisli kreiranje pravih stvari.

4. Predstavlja mnogo bolji način da se projekti otkažu

Većina ljudi čiji su projekti otkazani u korporativnoj Americi osećaju da se neko okomio na njih: „Imao sam dobru ideju, ali taj-i-taj ju je ugasio.” Ovo razmišljanje, istinito ili ne, užasno je

za moral i takođe izaziva međusobni razdor. Startupi stalno beleže neuspehe. Neposredni

uzrok je uvek isti: nestane im novca pre nego što postanu profitabilni i više ne mogu da ga sakupljaju. Iako neki osnivači mogu da gunđaju zbog toga što ih investitori nisu podržali, generalna kultura prihvata da neuspeh preduzeća izazivaju njegovi lideri i njihove oduke. To ne označava kraj njihovih karijera – verujte mi, i sam sam bio uzrok neuspeha startupa – ali očekujemo da preuzmu odgovornost. Ako ne mogu da sakupe dodatni novac, to je zato što rezultati koje su generisali nisu dovoljno ubedljivi da bi se napredovalo u sledeću fazu.

Većini korporativnih projekata nedostaje ovaj nivo odgovornosti. Naš cilj kao lidera treba da bude da ako projekat propadne, krivicu snosi osnivač projekta. Preduzetnik je taj koji nije postigao rezultate. On ili ona su dozvolili da propadne – ne neki viši menadžer. Preuzimanje odgovornosti za taj neuspeh je teže kratkoročno, ali neuspeh uz zadržavanje časti je veština.

5. Sposobnost da se heterogeni problemi reše brzo i agilno

Postoje određeni problemi koji, kada se pojave, zahtevaju da se čitava organizacija preuredi da bi ga rešila, poput masovnog opoziva proizvoda ili neke druge veoma vidljive krize. Ali šta je sa hitnim problemima koji, iz bilo kog razloga (stvarnog ili političkog) ne privlače ličnu pažnju direktora? Šta je sa problemima koji zahtevaju saradnju između jedne funkcije ili odeljenja koje oseća akutnu bol i drugog koje to ne oseća? Šta je sa frustrirajućim, svakodnevnim problemima koji pogađaju „samo” obične radnike? Današnji sistem upravljanja teško usmerava pažnju i resurse na ove situacije. Pristup koji je više preduzetnički nudi bolji odgovor: primenite startup. Obavite eksperiment. Izmerite rezultate. Uvećajte ih – možda čak i ukažite na to višim rukovodiocima – ako i kada rezultati opravdaju ovaj postupak.

6. . . . Profit?

Rešavanjem pitanja neizvesnosti i pomaganjem preduzećima da naprave više novih proizvoda, Startup način rada omogućava menadžerima da budu prilagodljiviji i agilniji na tržištu.

Ponekad rešavanjem malog problema možete da naletite na zadivljujuću priliku. Kako će kompanija koja je utonula u Startup način rešiti pitanje brojnih beskorisnih tastera na mikrotalasnoj rerni? Nadam se da je do sada odgovor jasan: napravite mali tim za ovaj problem i tretirajte ga kao unutrašnji startup. Neka taj startup napravi proizvode minimalne funkcionalnosti i pokuša da ih proda klijentima. Možda će eksperimenti otkriti dramatično drugačiju strategiju za čitavu liniju proizvoda, a u tom slučaju će tim moći da izvrši udvostručavanje i skalira ovo novo rešenje. Ali možda će eksperiment dokazati da je sadašnji metod dizajniranja i skladištenja mikrotalasnih rerni ispravan. Kako god bilo, ovo saznanje ima ogromnu vrednost: bilo da se iskoristi nova poslovna prilika ili da se ljudima koji rade na tom proizvodu pruži prava izvesnost o tome da njihov rad zaista ima značaj za klijente.

Suština je u tome da, generalno gledano, ovo predstavlja suviše mali problem da bi se podigao na nivo direktora ili viših lidera. Da bi on bio rešen, sposobnost eksperimentisanja, pravljenja zaokreta i učenja mora biti ugrađena u tkivo kompanije. To mora biti dostupno svakom zaposlenom. A ipak, većini menadžera ovaj novi način rada zvuči kao naučna fantastika.

Članak je deo knjige „Startup način” autora Erika Risa

.

Nikola M. Stajić, Mast. ekon.

Osnivač i direktor

iLearn d.o.o. Beograd

info@ilearn.rs

www.ilearn.rs


Berza

investicioni fondovi

kursna lista