Dom Pjer Perinjon (1638—1715) bio je monah i upravnik podruma benediktinske opatije u Otvileru (Hautvillers). Oko 1670. godine, postao je pionir brojnih vinarskih tehnika koje uključuju prvo mešanje grožđa na način kojim se poboljšava kvalitet vina, balansira jedan element sa drugima kako bi se napravila bolja celina i rešio niz postojećih nesavršenosti, zatim usavršavanje umetnosti proizvodnje čistih belih vina od crnog grožđa pametnom manipulacijom presa, povećavanje tendencije svih vina-šampanjaca da zadrže svoj prirodni šećer kako bi se prirodno izazvala sekundarna fermentacija u proleće, princip za tačno odlučivanje kada da se ova vina razlivaju u boce kako bi se zadržali mehurići. U proces je uveo plutu (kojom je zamenjeno drvo) koja se pričvršćivala za boce vrpcom od konoplje namočenom u ulje kako bi vina duže ostala sveža i penušava, te počeo da koristi deblje staklo kako bi se boce ojačale (pre toga u to vreme su bile sklone da eksplodiraju). Unapređivanje proizvodnje penušavih vina kao glavnog stila proizvodnje u industriji šampanjca javlja se postepeno u 19. veku, više od veka od smrti Doma Perinjona.

Dom Perinjon je u proizvodnju šampanjca uveo prvi prestižni kuve (franc. cuvée), ideju koju je predložio engleski vinar Lorens Ven. Prvi vintidž Dom Perinjon potiče iz 1921. godine, a u prodaju je izašao tek 1936. godine — kada je otplovio za Njujork na lajneru (putničkom brodu) SS Normandie..

Godine 1935, 300 flaša vintidža iz 1926, koji je preteča Dom Perinjona, prodato je kompaniji Simon Bros. & Co. koja je uvozila Moët u Ujedinjeno Kraljevstvo i delila po dve boce svakom od svojih 150 najboljih kupaca u znak obeležavanja stogodišnjice osnivanja. Iako su ove boce bile gotovo identične narednim izdanjima Dom Perinjona, na njima nije bilo prikazano ime Dom Perinjon nego natpis „Šampanjac specijalno dostavljen brodom za stogodišnjicu Simon Brothers & Co 1835—1935” (engl. Champagne specially shipped for Simon Brothers & Co's Centenary 1835–1935). Vino je momentalno zadobilo pažnju u marketima i oko 100 kutija vintidža iz 1921. dopremljeno je u UK nedugo nakon prvih 300 boca, sada sa imenom Dom Perinjon.

Džejms Bjukanan Djuk (James Buchanan Duke), milijarder koji je osnovao Američku duvansku kompaniju, za sebe je naručio 100 boca. 17 boca prodatih na aukciji u aukcijskoj kući Christie’s (Njujork Siti) juna 2004. su deo ove narudžbe (Doris Djuk (Doris Duke), milijarderova ćerka, čuvala ih je u svom podrumu). Aktuelni upravnik podruma Dom Perinjon, Ričard Džefroj (Richard Geoffroy),koji je šef podruma (Chef de Cave) za Dom Perinjon još od 1990. godine, opisao je vintidž iz 1921. godine (prvi komercijalni Dom Perinjon) na sledeći način:

„1921. godina, mitski vintidž za prvo komercijalno izdanje Dom Perinjona. Mali usev (zbog ozbiljnog prolećnog mraza), nakon izlaganja dugom, vrelom letu, dao je jedan od najboljih vintidža ikad. Izuzetno bledo za svoje doba, vino pokazuje intrigantan buke pržene sandalovine, vanile, meda, praline i marcipana. Ključna odlika je ogromna istrajnost suvih orašastih ukusa. Sveukupno, model balansa i koncentracije.”

Sve do vintidža iz 1943. godine, Dom Perinjon se proizvodio iz regularnih vintidža vinarije Moët & Chandon koja je prešla na specijalne flaše u stilu 18. veka nakon što je proširila podrume. Zbog toga je ovo efektno „oenothèque“ izdanje vintidž šampanjca Moët & Chandon u različitim bocama. Od berbe za vintidž 1947. godine, Dom Perinjon se proizvodio zasebno od početka.

Godine 1971, Mohamed Reza Pahlavi, naručio je nekoliko boca prvog vintidža Dom Perinjon roze (1959) za Proslavu 2.500 godina Persijske imperije. Boca ovog šampanjca, iz ove narudžbe, prodata je na aukciji 2008. godine za 24.758 evra.

Godine 1981, Dom Perinjon je odabran za venčanje ledi Dajane Spenser i princa Čarlsa. Magnumi Dom Perinjon vintidža 1961 služenog tog 29. jula imali su specijalne insignije napravljene samo za ovu ceremoniju. Dom Perinjon je uvek vintidž šampanjac, što znači da se ne pravi tokom slaborodnih godina i da se svo grožđe koje se koristi za proizvodnju vina bere iste godine.

Od 1921. do 2005. godine, šampanjac Dom Perinjon je proizveden u 41 berbi. Više od dve godine berbe zaredom su bile veoma retka pojava; do 2004. ovo je zabeleženo samo tri puta: 1969—70—71; 1998—99—00; 2002—03—04. Godina 2005. je bila prva kad je proizveden četvrti uzastopni vintidž.

Stil

Dom Perinjon je uvek sinteza pino noar i šardone grožđa, s tim da se u svakom vintidžu konačni sastav menja: povremeno je mešavina bila savršeno jednakih razmera (npr. roze 1990), povremeno 60% šardone (1982) ili 60% pino noar (1969), a samo jednom sa iznad 60% prve ili druge sorte (65% šardone 1970). Prema manifestu i blogu Ričarda Džefroja „Dom Perinjon izražava svoju prvu punoću nakon sedam godina u podrumu”; druga punoća je 12—15 godina nakon berbe (prvo „oenothèque“ izdanje), a treća posle oko 30—40 godina (drugo „oenothèque“ izdanje). Grožđe koje ulazi u mešavinu dolazi iz najkvalitetnijih, najosunčanijih vinograda. Serena Satklif (Serena Sutcliffe) kaže: „Starenjem, Dom Perinjon poprima potpuno zavodljiv buke svežeg i kafe, jedan od najintrigantnijih mirisa za šampanjac.”

Trenutna proizvodnja

Broj boca koje se proizvedu za pojedini vintidž nije precizno definisan i menja se od berbe do berbe (govori se o najmanje 2 ili 4 miliona uz 800 hiljada rozea).

Avgusta 2017, izdanje Dom Perinjon vintidža je bilo iz berbe 2006. godine (41. po redu) a Dom Perinjon roze vintidža iz berbe 2005. godine (25. po redu).

Aukcijsko tržište

Dom Perinjon se često prodaje na vinskim aukcijama. Nedavni talas postavljanja rekorda aukcijskih cena počeo je 2004. godine, prodajom kolekcije Doris Djuk u poznatoj njujorškoj kući Christie's. Tri flaše Dom Perinjona 1921 prodate su za 24.675 dolara. Godine 2008, dve aukcije koje je održao Acker Merrall & Condit takođe su ostavile traga u bogatoj istoriji Dom Perinjona; tri magnuma (1,5 L) „oenothèque“ izdanja Dom Perinjona (1966, 1973 i 1976) prodate su za 93.260 dolara u Hongkongu, a par boca legendarnog Dom Perinjon vintidža 1959 prodato je za 84.700 dolara u Njujorku. Proizvedeno je samo 306 boca Dom Perinjon roze vintidža 1959, a nijedna nije prodata. Godine 1971, šampanjac je služen u Persepolisu na raskošnim svečanostima povodom obeležavanja 2500. godišnjice osnivanja Persijske imperije (Kir Veliki je 550. p. n. e. osnovaoPrvu Persijsku imperiju pokorivši Midiju, Lidiju i Vaviloniju).

Dana 17. aprila 2010. godine, postavljen je novi rekord za prodaju boce vina u Velikoj Britaniji — prema Dejli telegrafu. Kupac je morao da izdvoji više od 35.000 funti za kupovinu Methuselah (6L) šampanjca Dom Perinjon Rose Gold [zlatni roze] 1996. Ova transakcija je obavljena u hotelu Westbury na zabavi koja je propratila snimanje novog filma Bugi vugi (eng. Boogie Woogie).

Najskuplji Dom Perinjon roze „oenothèque“, svetsko premijerno izdanje iz rezervnog podruma Dom Perinjona iz kojeg se nikada pre tad nije povlačilo vino za komercijalne svrhe, prodato je za rekordnu cenu na vinskoj aukciju koju je organizovala aukcijska kuća Sotheby's u Hongkongu maja 2010. Kolekcija od 30 boca i magnumi Dom Perinjon „oenothèque“ roze iz 1966, 1978, 1982, 1985, 1988. i 1990. godine dosegnuli su cenu od 1.331.000 hongkonških dolara (170.641 američki dolar) što predstavlja svetski aukcijski rekord za pojedinu kolekciju šampanjaca i prva kolekcija vina koju je aukcijska kuća Sotheby's prodala u Hongkongu za milion ili više hongkonških dolara.