Početna > Izdanja > Broj 109 > Edukacija - Dejan Jovović

Povećanje penzija u fokusu majskih pregovora sa MMF-om

-Najavljeno ukidanje Zakona o privremenom umanjenju penzija-

Misija MMF-a sugerisala je, prilikom posete Beogradu u maju ove godine, predstavnicima vlade da ukinu privremene krizne mere za penzionere – odnosno Zakon o privremenom umanjenju penzija koji je na snazi već četvrtu godinu. MMF je poručio srpskoj strani da nađe sistemsko rešenje za penzije, budući da su javne finansije poslednje tri godine stabilne. Opomena da ovo privremeno umanjenje ne sme postati trajno stizalo je od Fonda i tokom prethodnih susreta, ali se u međuvremenu ništa nije promenilo.

Ako su i MMF i Svetska banka i Fiskalni savet Srbije jednoglasni u oceni da su srpske javne finansije stabilne i zdrave, da je dosadašnja ekonomska i finansijska politika dala odlične rezultate i da se vidi ekonomski rast zemlje, zašto bi za penzionere i dalje važile krizne mere, kada je Zakon bio oročen do kraja 2017. godine

Budžet je bio u suficitu od 1,2% BDP-a prošle godine, a u prvih nekoliko meseci ove godine republička kasa je i dalje u plusu. Od novembra 2014. godine, kada su sve penzije veće od 25.000 dinara umanjene za 22 i 25%, učešće penzija u BDP-u palo je sada sa 13,8 na 11%, što je manje čak i od onog što je MMF tražio od Srbije. Istovremeno, iz budžeta se za isplatu penzija više ne izdvaja 50% para, već 33% republičke kase, sa tendencijom daljeg smanjivanja.

Dosadašnja povećanja penzija nominalno iznose 7,75%, a realno 5,75% i nisu ni približno dovedena na nivo penzija po zakonitim rešenjima, jer su u proseku primenom Zakona o privremenom umanjenju penzija mesečna primanja smanjena i do 22% u odnosu na iznose penzija po rešenjima. Time su penzioneri dovedeni u nepovoljan i diskriminatoran položaj u odnosu na zaposlene u javnom sektoru. Prema nekim procenama Udruženja penzionera, dalja primena ovog Zakona, kao i povećanje penzija prema dosadašnjem tempu i procentima, ukazuje na to da bi penzije mogle da se usklade sa rešenjima tek za deset do 15 godina.

Ovakva mera, koja je doneta krajem 2014. godine, može da se opravda kada zemlji preti neposredna opasnost od izbijanja krize javnog duga. Međutim, ta opasnost prošla je 2017. godine, jer je javni dug počeo trajno da se smanjuje, izvršena je fiskalna konsolidacija, a penzije su praktično dostigle svoj dugoročno održivi nivo, zbog čega nema ekonomskog osnova da privremena mera umanjenja penzija ostane na snazi.

Još u decembru prošle godine, Fiskalni savet je upozorio da treba sprečiti eventualne sudske troškove koji po tom osnovu mogu da nastanu. Fiskalni savet je u to vreme predlagao da se penzije u 2018. godini povećaju 2,5%, a da se ostatak budžetskog prostora iskoristi da se penzionerima, čije penzije su niže nego što su bile pre 2015. godine, jednim delom vrati oduzeto. Takvih penzionera je oko 14%. Međutim, vlada je tada odlučila da svi penzioneri dobiju povišice od pet odsto.

Posmatrano iz ugla Fonda, ova institucija ne brani penzionere, već svoj, kako kaže, uspešan projekat. Srbija je tokom primene ovog programa postigla fiskalnu stabilnost, a rezultati su bolji od onih koje je sam MMF očekivao. Fond neće da dozvoli da eventualni troškovi koji, kao posledica pravnog vakuuma, sada mogu da nastanu po osnovu sudskih troškova iz Strazbura, bace senku na njihov projekat.

Tokom pregovora sa Fondom, iskristalisala su se tri moguća scenarija za povećanje penzija. Po prvom scenariju bi svi penzioneri do kraja godine dobili povišice od 8%. Ukoliko bi se taj scenario obistinio, rashodi u budžetu će trajno biti povećani za 40 milijardi dinara. Po ovom računu, to predstavlja trošak od oko 1% BDP-a.

Drugi scenario podrazumevao bi da se Zakon o privremenom umanjenju penzija ukine fazno. On podrazumeva da se tokom prve godine ukidanja onima čija je penzija veća od 25.000 dinara, vrati polovina oduzetog iznosa iz penzionog rešenja. Uz to, povišica od 5,5% sledovala bi i njima i svim ostalim penzionerima.

Treći scenario značio bi potpuno ukidanje Zakona, a u tom slučaju sve penzije bi mogle da se povećaju linearno za 3%.

Za MMF je bilo neprihvatljivo to što je i dalje Zakon o privremenom smanjenju penzija na snazi i što se ne ukine, a onima kojima su po tom osnovu smanjene penzije, one nisu vraćene na pređašnji nivo. MMF ukupan mogući trošak računa na 2,5% srpskog BDP-a, što se približava milijardi evra, ako bi sudovi odlučili da Srbija mora da vrati i sav iznos penzija uzet do sada, uvećan za kamate.

Zbog toga je MMF tražio od vlade da visinu penzija vrati u zakonske okvire, što znači da se onim penzionerima kojima su penzije prethodno smanjene, sada povećaju. Penzioneri bi tako ponovo počeli da dobijaju penzije koje odgovaraju doprinosima koje su uplaćivali u PIO fond tokom svog radnog veka. To bi trebalo da bude urađeno od 1. januara 2019. godine, nakon što bude finalizovan novi, konsultativni aranžman sa Fondom

Sa samog vrha vlasti 25. maja ove godine, saopšteno da će neustavan i nezakonit Zakon o privremenom smanjenju penzija iz 2014. godine biti ukinut, moguće već od novembra, a u svakom slučaju od naredne godine, što znači da se ukidanje spornog Zakona odlaže najmanje za godinu dana.

Time bi trebalo da bude ispoštovan zahtev MMF-a kojim je kreatorima ekonomske politike sugerisano da nađu način da izađu iz pravnog vakuuma u kome se Srbija sada nalazi, jer je krizni Zakon ostao na snazi i nakon što je kriza javnih finansija prošla.

Iz vlade je saopšteno da suficit u budžetu sada iznosi 9,4 milijarde dinara, što je za 47,1 milijardu dinara bolji rezultat od planiranog. Prošla godina završena je suficitom od 33,9 milijardi dinara i očekuje se odličan rezultat ove godine, dok je javni dug smanjen sa 74,7% iz 2015. na 59,9% ove godine. Smatra da su se sa ovim poboljšanjima u javnim finansijama, stvorili uslovi za povećanje penzija.

Ukupno uvećanje penzija će iznositi između 5 i 25%, a u odnosu na 2014. godinu između 8,4 i 13,3%. Saopšteni su konkretni iznosi penzija pre smanjenja i posle sledećeg kruga povišica, ali ne i formula po kojoj će se progresivno uvećati primanja penzionera, jer računica u konačnom iznosu nije potpuno jasna. Vlada Srbije saopštila je da će, kada se ukine sporni Zakon i uz to povećaju sve penzije, to povećanje u proseku iznositi 7,2%.

Finansijski paket kojim će penzionerima do kraja godine biti povećana primanja koštaće budžet 35 milijardi dinara, što je oko 300 miliona evra. Više od dve trećine tog iznosa, odnosno 25 milijardi dinara, biće potrošeno da se penzionerima, čije su penzije 2014. godine smanjene, vrati ono što je oduzeto. Ostatak od 10 milijardi dinara biće iskorišćen da se penzionerima sa primanjima nižim od 30.000 dinara povećaju penzije.

Tokom poslednje majske posete misije MMF Beogradu, ona je procenila da će budžetski prostor za povećanje penzija biti 33 milijarde dinara. Misija je pošla od pretpostavke da će privredni rast Srbije ove godine iznositi 3,5%. Naši zvaničnici procenili su početkom pregovora, fiskalni prostor na 40 milijardi dinara. Finansijski paket koji su sada predložili, republičku kasu će koštati nešto malo više od 35 milijardi dinara, što bi za MMF trebalo da bude prihvatljivo.

Prema saznanjima, 1.184.997 penzionera čije su penzije manje od 30.000 dinara, tokom sledećeg kruga povišica, koji se očekuje do kraja godine, dobiće povećanje od 5%. Na njih se ukidanje Zakona o privremenom umanjenju neće odnositi i na njihove penzije će se tokom sledećeg kruga povećanja računati procenat uvećanja od pet odsto. Zbog ovog rasta od pet odsto za najniže penzije, najstariji sugrađani sa višim primanjima su oštećeni. Za preostalih 532.257 penzionera primeniće se progresivna skala, pa će njihove penzije (od najmanjih ka najvećim, biti veće od 5,5 do 24,8%). U ove procente uključen je i efekat ukidanja kriznog Zakona.

Iz iznetih cifara o povećanju penzija, vidi se da odnos između viših i nižih penzija nije vraćen na zakonski nivo koji odgovara doprinosima u PIO fond.

Penzije su stečeno pravo i država ne može da vodi socijalnu politiku preko visokih penzija tako što će zaustaviti njihov rast, a povećavati niske penzije. To znači da socijalna politika najsiromašnijih penzionera, ne može da se vodi preko leđa najbogatijih penzionera, već njihove probleme treba država da rešava sistemskim i drugim merama socijalne zaštite, putem raznih oblika socijalne pomoći, na bazi socijalnih karata koje treba ustanoviti, a ne otimanjem od onih koji imaju veće penzije. Država mora da poštuje Zakon o PIO, a ne da penzije svodi na socijalu, jer one to nisu.

Nigde se ne govori o vraćanju oduzetih penzija, a zahvalnost penzionerima koji su sprečili „bankrot“ države, praktično znači da oduzeto odlazi u nepovrat. To je potpuno neprihvatljivo, jer su penzije lična svojina, pa se taj iznos koji je penzionerima oduzet, mora proglasiti kao državni dug ili dug PIO fonda penzionerima, koji bi se vraćao, u celini ili na rate, kada se steknu materijalne mogućnosti. Takođe, ne govori se ni o načinu usklađivanja penzija sa troškovima života.

Time što će država sada, sa zakašnjenjem od godinu dana, ukinuti sporni zakon, trebalo bi da na snagu ponovo stupe sve odredbe Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju. Njime je predviđeno da se penzije dva puta godišnje (u aprilu i oktobru) usklađuju sa inflacijom, što znači da bi od naredne godine, penzije iz 2014. morale da budu uvećane za ukupnu visinu inflacije od tada pa do oktobra 2018.godine.

Penzioneri su kroz smanjenje penzija od 22% za iznos veći od 25.000 dinara i 25% za iznos veći od 40.000 dinara državi pomogli sa 100 milijardi dinara u protekle četiri godine. Najavljenim usklađivanjem od 8,4 do 13,3% u odnosu na 2014. godinu, njima se neće vratiti ono što su dali.

S obzirom na to da je procenat rasta nižih penzija veći od procenta rasta najviših, to je protivzakonito, jer penzije nisu socijalna davanja čiji iznos država može da slobodno menja, već pravo stečeno uplatom doprinosa tokom radnog veka. Iz tog razloga, visina penzija mora da odgovara visini uplaćivanih doprinosa, što sada nije slučaj.

Odlukom da se najveće penzije uvećaju najmanje, a najniže najviše, država dovodi u pitanje održivost postojećeg penzijskog sistema, smatra Savez penzionera Srbije. Osim toga, šalje poruku zaposlenima da im visina penzija neće zavisiti od uplate doprinosa i dužine radnog staža, nego od toga koliko im država bude dala.

Najavljeno povećanje penzija je politička odluka i rezultat povoljnih ekonomskih parametara, ali je reforma penzijskog sistema neophodna (na 1,5 zaposlenog jedan penzioner), kako se kriza sa penzijama ne bi opet ponovila.

dr Dejan Jovović, naučni savetnik i redovni član NDES


Berza

investicioni fondovi

kursna lista