Početna > Izdanja > Broj 108 > Edukacija - Dejan Jovović

INICIJATIVA ZA STVARANJE REGIONALNOG EKONOMSKOG PROSTORA ZAPADNOG BALKANA

Inicijativa za stvaranje regionalnog ekonomskog prostora zapadnog Balkana Uspostavljanje područja slobodne trgovine doprinelo je ekonomskom razvoju i unapređenju regionalne saradnje. CEFTA sporazum je učesnicima dao znatnu, ali ne i dovoljnu pokretačku snagu za ostvarenje lakše tranzicije i pristupanje EU. Ekonomije zapadnog Balkana (Srbija, BiH, Crna Gora, Makedonija, Albanija i UNMIK/Kosovo, kao carinska teritorija po Rezoluciji 1244 SBUN) su generalno gledano i dalje slabo integrisane u svetsku trgovinu.

Regionalna ekonomija trpi zbog mnogih granica koje su nastale posle raspada Jugoslavije, ali carine nisu najveći problem jer su one niže nego nekada, kada su bile i do 30 odsto za neku robu, već glavni problem predstavljaju razne vrste necarinskih barijera u Regionu. Necarinske barijere koje članice CEFTA nameću jedna drugoj jedan su od razloga zašto međusobna robna razmena raste sporije nego razmena sa EU. Procena je da bi otklanjanje prepreka, usklađivanje propisa, sertifikata, carinskih procedura, rada graničnih službi i sl. moglo da dovede do uvećanja međusobne trgovine – bar za trećinu.

Smatra se da je Regionu potreban novi model ekonomskog rasta, zasnovan na većoj produktivnosti i investicijama, povećanju izvoza i jačanju privatnog sektora. Znači, veće privatne investicije i povećanje izvoza kako bi se postigao održivi ekonomski rast, a posebno povećanje udela visoko tehnoloških proizvoda u izvozu.

Stvaranje jedinstvenog ekonomskog prostora bez barijera, prema nekim procenama, privuklo bi mnogo više stranih investitora, a čvršće povezivanje poslovnih zajednica donelo više međusobne trgovine i investicija. Strukturne reforme i određeno unapređenje poslovne i investicione klime u Srbiji doprineli su relativno visokoj stopi direktnih stranih investicija, koje su 2017. godine iznosile 2,4 milijarde evra, što je oko polovine ukupnih stranih ulaganja u Region. Od 2000. do 2016. godine, ukupan iznos direktnih stranih investicija u Srbiji bio je 30 milijardi dolara, od ukupno oko 55 milijardi koliko je uloženo u Region.

Ekonomije zapadnog Balkana uspele da u proteklih pet godina otvore skoro 400.000 radnih mesta, ali uprkos tim ohrabrujućim rezultatima, nezaposlenost ostaje jedna od najvećih briga građana u Regionu.

Privrednici žele uspešan Region bez barijera i sa manje troškova u međusobnom poslovanju, koji će imati dobru infrastrukturu, podsticajno poslovno okruženje, propise usklađene sa evropskim, veći privredni rast, više investicija i zaposlenih, produktivnije i konkurentnije kompanije sposobne da više proizvode i izvoze. Izgradnja jedinstvenog ekonomskog prostora i regionalne integracije trebalo bi da doprinese tome da se ekonomije zapadnog Balkana bolje pripreme i spremnije uđu na zajedničko evropsko tržište.

Cilj višegodišnjeg Akcionog plana za regionalni ekonomski prostor zapadnog Balkana, koji je na zahtev premijera iz Regiona pripremio Savet za regionalnu saradnju, a koji je usvojen na samitu Zapadnog Balkana u julu 2017. u Trstu, je da se na odgovarajući način reše brojni izazovi sa kojima se Region suočava.

Akcioni plan proizilazi iz obaveza preuzetih u okviru Strategije jugoistočne Evrope 2020. i CEFTA sporazuma, a zasniva se na pravilima i principima EU iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Izrađen je kako bi omogućio neometan protok robe, usluga, kapitala i kvalifikovane radne snage, čineći Region atraktivnijim za ulaganja i trgovinu i ubrzavajući približavanje EU, donoseći tako prosperitet građanima zapadnog Balkana.

Akcioni plan se sastoji iz četiri dimenzije: trgovina, investicije, mobilnost i digitalno tržište.

Kada je u pitanju trgovina, sve strane se slažu da će uložiti napore u uspešno sprovođenje dodatnih protokola u okviru CEFTA sporazuma koji se tiču olakšanja trgovine, da će brzo zaključiti usvajanje Dodatnog protokola o trgovini uslugama, te da će bez odlaganja započeti sa njegovom primenom (konkretno kada su u pitanju ključne usluge poput finansija, osiguranja i saobraćaja), kao i da će započeti pregovore o novom protokolu za rešavanje sporova. Ovo uključuje i odredbe o e-trgovini i spoljnim carinskim tarifama.

U vezi investicija, sve strane se slažu da će uspostaviti regionalni investicioni plan koji će obuhvatati razmenu informacija i najboljih praksi u pogledu investicionih politika i utvrđivanje politika koje se mogu usaglasiti. Strane se takođe slažu da će podsticati razvoj privatnog sektora kako bi maksimalno iskoristile prednosti regionalnog ekonomskog područja u korist lokalnih zajednica.

Po pitanju mobilnosti, sve strane se slažu da će otkloniti prepreke za mobilnost kvalifikovanih radnika kroz međusobno priznavanje Sporazuma o profesionalnim kvalifikacijama i otklanjanje prepreka mobilnosti studenata, istraživača i nastavnog osoblja u visokom obrazovanju.

Digitalna dimenzija pokriva roming i širenje širokopojasnog pristupa, sajber bezbednost i zaštitu podataka, te će biti usmerena na rešavanje problema u pogledu digitalnih veština širom Regiona.

Vremenski okvir za uspostavljanje regionalnog ekonomskog područja ne treba da odredi EU, već same zemlje u Regionu, a Evropska komisija će ih u tom procesu podržati.

Sprovođenje Akcionog plana, kako je saopšteno, već je započeto u oblasti investicija, digitalne agende, mobilnosti visokoobrazovane i kvalifikovane radne snage, dok segment posvećen daljoj liberalizaciji trgovine predvode partneri iz CEFTA.

Zajednička inicijativa lidera zapadnog Balkana trebalo bi da bude intenziviranje regionalne ekonomske saradnje i razvoj regionalnog ekonomskog područja, zasnovanog na pravilima i načelima CEFTA i EU i u skladu sa Sporazumima o stabilizaciji i pridruživanju, koje bi omogućilo postepeno povećanje slobodnog kretanja robe, usluga, investicija i kvalifikovanih radnika, ne remeteći pritom pojedinačni razvoj svake od zemalja.

Regionalno ekonomsko područje trebalo bi da doprinese iskorišćavanju ogromnog potencijala Regiona sa oko 20 miliona ljudi, stvaranjem boljih i održivijih ekonomskih prilika za sve i privlačenjem više stranih direktnih investicija nego što je to sada slučaj. Rad na uspostavljanju ovakvog područja nije alternativa niti proces koji se odvija paralelno sa procesom evropskih integracija, već, kako je naglašeno, on treba da ojača kapacitet zapadnobalkanskih ekonomija da ispune ekonomske kriterijume za pristupanje EU i sprovedu njene pravne tekovine na regionalnom nivou pre pristupanja EU.

Cilj regionalnog ekonomskog područja zapadnog Balkana je razvoj prostora na kome će se roba, usluge, investicije i kvalifikovana radna snaga kretati neometano.

Zapadni Balkan mogao bi da bude jedinstvena destinacija za investiranje i zato je zajednička privredna komora ovog Regiona napravila zajedničku regionalnu onlajn platformu. Baza sadrži sve podatke važne potencijalnim investitorima – od makroekonomskih pokazatelja, kreditnog i poslovnog rejtinga, do informacija o regulatornom okviru za poslovanje i odgovora na pitanja zašto investirati u Regionu, koje su komparativne prednosti i pogodnosti za ulaganja.

Višegodišnji Akcioni plan stvaranja regionalnog ekonomskog područja obuhvata 115 mera raspoređenih u četiri tematske oblasti: dalju liberalizaciju protoka robe, usluga, ljudi i kapitala; kreiranje dinamičnog regionalnog investicionog prostora; olakšavanje regionalne mobilnosti kroz priznavanje diploma i kvalifikacija; i kreiranje agende za digitalnu integraciju Regiona.

Potrebno je da se Akcioni plan sprovede i na operativnom nivou, da se opredele i ljudi i sredstva za brže sprovođenje mera plana. Region je još daleko od jedinstvenog tržišta, ali bi trebalo da svi učesnici zajedno pokušavaju da usklade razlike i međusobno sarađuju. Tome bi dosta pomoglo i stvaranje regionalnih institucionalnih tela i biznis plana područja.

Sekretarijat Saveta za regionalnu saradnju dobio je zadatak da, uz organizaciju CEFTA koja je zadužena za područje slobodne trgovine, redovno informiše samite u okviru Berlinskog procesa o ostvarenom napretku u sprovođenju mera utvrđenih Akcionim planomza regionalni ekonomski prostor zapadnog Balkana.

Ipak, i pored svega navedenog, može se reći da je CEFTA sporazum sada u određenoj krizi, a ideja o ekonomskom povezivanju regiona zapadnog Balkana na „staklenim nogama“ zbog čestih jednostranih i provokativnih odluka pojedinih vlada Regiona i uvođenja vancarinskih barijera u trgovini.

Region je zastao u daljoj ekonomskoj integraciji jer je CEFTA u unutrašnjoj krizi. Danas u okviru CEFTA postoji više vancarinskih barijera nego sa bilo kojom trećom zemljom. Zemlje Regiona su veoma kreativne kada treba da izmisle nove prepreke, pogotovo kada je u pitanju zadržavanje kamiona na graničnim prelazima. Prosečno vreme za izvoz na graničnim prelazima u zemljama Regiona iznosi 20 sati i košta 158 dolara, i upravo zbog čestih zastoja na graničnim prelazima logistički troškovi u Regionu iznose 16 odsto BDP-a, što je duplo više u odnosu na prosečnih osam odsto u EU. Samo jedan dan zastoja smanjuje izvoznu vrednost robe za jedan odsto, a kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi, taj procenat je sedam odsto.

Vremenom je politika počela sve više da se meša u ekonomsko funkcionisanje organizacije CEFTA. Naročito u izbornom periodu, političari pod obrazloženjem da štite ekonomske interese svojih proizvođača, a iz želje da ostvare političke poene kod glasača, povlače poteze poput vancarinskih barijera kojima se u konkretnom slučaju otežava uvoz robe iz Srbije.

U članice CEFTA Srbija izvozi 30 odsto prehrambenih proizvoda, i to je najveće tržište za njene proizvođače hrane posle EU, gde se izvozi 60 odsto prehrambenih proizvoda. Vancarinske barijere u izvozu veoma pogađaju Srbiju i baš zbog toga što je ona veliki izvoznik nije joj u interesu da po svaku cenu preduzima kontramere.

Zato bi Mešoviti komitet na ministarskom nivou, kao centralni organ CEFTA, morao da nađe rešenje za sve sporne slučajeve u vezi vancarinskih barijera i da se potpišu obavezujući sporazumi koji bi to regulisali. Ako to ne bude slučaj, Srbija bi onda mogla da uzvrati kontramerama, kojima bi ograničila uvoz iz članica CEFTA, koje to isto čine sa srpskom robom, i da na taj način zaštiti svoje proizvođače.

Ne treba očekivati da se problem vancarinskih barijera unutar CEFTA uskoro reši na duge staze i da se turbulentne situacije poput one u kojoj se sada nalazi Srbija neće povremeno ponavljati i u budućnosti. To znači da se ne može računati na to da će uslediti period stabilnosti u kome će tržište zemalja zapadnog Balkana biti potpuno slobodno, bez administrativnih barijera koje ograničavaju slobodnu trgovinu.

CEFTA sporazum se na određeni način sveo na klasični sporazum o slobodnoj trgovini između zemlja Regiona, iako je CEFTA dala vrlo važne rezultate u trgovini među zemljama na ovom prostoru. Međutim, zbog raznih vancarinskih barijera, došla je u fazu stagnacije, pa su potrebni veliki napori svih učesnika da se krene u pravcu daljih ekonomskih integracija.

Svetska banka priprema regionalni projekat kojim bi trebalo da se olakša trgovina na teritoriji zapadnog Balkana. Projekat bi trebalo da se odobri na leto 2018, a do sada su preliminarno za njegovu primenu zainteresovane Srbija, Makedonija i Albanija.

Zbog čestih vancarinskih barijera, Srbija je predložila da se izmeni način glasanja u organizaciji CEFTA i uvede princip „konsenzus minus jedan“. Cilj predloga je da se izbegne dosadašnja praksa da jedna zemlja blokira drugu prilikom glasanja o važnim sporazumima. Ovim modelom bi se isključila iz odlučivanja strana u sporu i na taj način izbegla blokada i omogućilo nesmetano donošenje odluka.

EU se ne bavi dovoljno ovim problemom, osim na načelnim sastancima koji obično ne donose neke veće koristi, a razlike među zemljama članicama CEFTA su tako velike da teško može da se postigne saglasnost. EU bi morala da se znatno aktivnije uključi u proces ekonomskih integracija celog Regiona.

Pojedini zvaničnici zapadnog Balkana inicijativu Srbije za ekonomsko povezivanje gledaju sa sumnjom i kroz prizmu politike. Kod pojedinih zemalja još uvek postoji bojazan da ova inicijativa nije neka zamena za evropske integracije. Međutim, reč je o ekonomskom spajanju svih regionalnih kapaciteta kako bi se stvorilo veće jedinstveno tržište, što bi bilo značajno za dolazak velikih investitora u Region.

Prema tome, dokle god bude bilo političkog upliva u funkcionisanje CEFTA sporazuma, ne može se očekivati efikasno sprovođenje ideje o ekonomskom povezivanju regiona zapadnog Balkana, što posebno šteti interesima Srbije kao zemlje koja je veliki izvoznik u Regionu.

dr Dejan Jovović, naučni savetnik i redovni član NDES


Berza

investicioni fondovi

kursna lista