Važnost poveznica najbolje ilustruju situacije sa investiciono-bankarskih konferencija. Posećivao sam ove konferencije jer su mi omogućavale da proučim mnoge prezentacije u kratkom vremenu. Na svakoj konferenciji sam mogao da vidim desetine direktora, odreda iskusnih, uravnoteženih i samouverenih govornika, koji su iznosili svoje menadžerske prezentacije. Ipak, video sam da ogroman broj njih kroz svaku prezentaciju prolazi na isti način: kliknu na slajd na ekranu i kažu, „Sad bih želeo da govorim o...“, i onda govore o tom slajdu. Zatim predstavljač klikne na sledeći slajd i kaže: „Sad bih želeo da govorim o...“ i tako dalje, sve do kraja prezentacije.

Ova otrcana fraza ne samo da je dosadna, nego i uništava svaki kontinuitet ili tok. U stvari, ona čini da svaki slajd započinje prezentaciju iznova. Ja to zovem resetovanje, i ono publici predstavlja najveći problem. Bez konteksta za različite ideje i bez povezivanja ideja, publika ostaje na nivou drveća, s kojeg vidi samo drvo po drvo, bez ideje kako je jedno drvo povezano s drugima.

Veza koja nedostaje je verbalno lepilo koje predstavljač mora da obezbedi. Ove veze se pojavljuju u dva osnovna oblika: kao unutrašnje poveznice, pojašnjenja koja povezuju različite delove vaše prezentacije, i spoljne poveznice, pojašnjenja koja različite delove vaše prezentacije povezuju s publikom.

12 unutrašnjih poveznica

1.Pozovite se na tok strukture: često se pozivajte na vašu primarnu strukturu kako idete kroz prezentaciju;

2.Logičan prelaz: zatvorite upravo završeni predmet; napravite uvod u predmet koji ćete predstaviti kao sledeći;

3.Unakrsna referenca (cross-reference): pozivajte se na druge predmete u vašoj prezentaciji, koji su ispred ili iza predmeta o kojem trenutno govorite;

4.Retorička pitanja: postavite relevantno pitanje i potom ponudite odgovor;

5.Tema koja se ponavlja: postavite primer ili podatak na početku vaše prezentacije i potom se nekoliko puta pozovite na njega tokom prezentacije;

6.Simetrija: postavite primer ili podatak na početku vaše prezentacije i nikako ga ne spominjite, sve do samog kraja prezentacije;

7.Mantra: koristite jednu dosetku ili frazu nekoliko puta;

8.Unutrašnji rezime: napravite pauzu na ključnim prelazima i ukratko ponovite;

9.Nabrajanje: predstavite srodne koncepte kao niz i nabrojte ih pojedinačno;

10.Matematizirajte: pokažite brojčane informacije u perspektivi;

11.Naglašavanje tačke B: ponovite zov na akciju u nekoliko navrata tokom vaše prezentacije;

12.Izgovarajte ime vaše firme: izgovarajte često ime vaše firme, proizvoda ili usluge.

Koristite ove unutrašnje poveznice bez zadrške kroz celu prezentaciju i olakšajte publici praćenje vašeg toka.

Spoljne poveznice

Kao što unutrašnje poveznice povezuju unutrašnje komponente vaše prezentacije, jednako je važno da povežete svoju prezentaciju (i sebe, kao predstavljača) sa svakom specifičnom publikom. To možete postići spoljnim poveznicama: rečima, frazama, pričama i drugim elementima koje ćete umetnuti u svoju prezentaciju da biste je osvežili. Postoji sedam spoljnih poveznica:

1.Direktno pozivanje: spomenite posebno, imenom, jednog ili više članova svoje publike;

2.Zajedničko pozivanje: pozovite se na lice, firmu ili organizaciju koja je ujedno povezana s vama i s vašom publikom;

3.Postavljajte pitanja: uputite pitanje direktno jednom ili više članova vaše publike;

4.Osavremenite: pozovite se na ono što se događa danas;

5.Locirajte: pozovite se na mesto događanja vaše prezentacije;

6.Podatak: pozovite se na aktuelnu informaciju koja je povezana s vašom porukom i podržava je;

7.Prilagodite publici početnu grafiku prezentacije: započnite prezentaciju slajdom koji uključuje vašu publiku, lokaciju i datum.