Početna > Izdanja > Broj 108 > Edukacija - Nikola Stajić

STARTUP STANJE UMA (STARTUP NAČIN – peti deo)

„U knjizi Startup način, Erik Ris primenjuje tajne Silicijumske doline na razvijenim preduzećima bilo koje delatnosti. Činjenica je da je danas svako od nas u režimu startupa. Svako ko vodi preduzeće i ima razvijenu ambiciju trebalo bi da pročita ovu knjigu koja otvara oči.” — Maršal Goldsmit (Marshall Goldsmith), autor bestselera Okidači (Triggers) i Ono što vas je dovelo ovamo neće vas odvesti tamo (What Got You Here Won’t Get You There)

„RAZMIŠLJAJTE O VELIKOM, POČNITE OD MALOG; RASTITE BRZO”

Ljudi iz startupa su podeljeni. Ne slažemo se oko mnogih stvari. Ali naše svađe i sporovi u sebi nose dublju istinu: svi u startup zajednici univerzalno se pridržavaju niza duboko ukorenjenih uverenja. Ova uverenja formiraju istinski temelj struktura koje omogućavaju startupima u stilu Silicijumske doline da postignu svoj jedinstveni spoj preuzimanja rizika i brzog rasta. Ono što sledi nije zamišljeno kao sveobuhvatna lista načina na koje Silicijumska dolina funkcioniše. Mnogo drugih knjiga je pokrilo taj teren i ne želim da ponavljam očigledne stvari.

Umesto toga, želim da govorim o jasnim strukturama upravljanja koje je razvio startup pokret, a koje su – što se retko eksplicitno priznaje – ključ njenog uspeha. Kroz godine pokušaja i grešaka, izradili smo novi sistem za upravljanje rizikom, povećavajući produktivnost i pronalazeći nove izvore hiperrasta. Taj sistem je, zauzvrat, proizveo kulturu podržavanja dugoročne vizije umesto momentalnih rezultata. Za mnoge su naša rešenja za uobičajene probleme iznenađujuća.

Proučavanjem ovih struktura možemo da pronađemo nove alate koji su vredni u korporativnom kontekstu. Iako u ovom poglavlju ukazujem na „Silicijumsku dolinu” i „startupe u stilu Silicijumske doline”, ne mislim bukvalno na pedesetak kvadratnih milja oko moje kuće. Silicijumska dolina je sve više stanje uma, zajednički skup uverenja i praksi koji su se učvrstili u desetinama čvorišta za startupe širom sveta. Koristim „Silicijumsku dolinu” samo kao pogodan skraćeni pojam za ova uverenja (na primer, pogledajte organizacije poput Rise of the Rest, koju je osnovao Stiv Kejs (Steve Case), koja radi sa preduzetnicima u startup gradovima u nastajanju). Hajde da uronimo u materiju. Kako funkcioniše startup pokret? Kakva su naša univerzalna uverenja? Kako njegovi sistemi i strukture mogu da se ponovo stvore u ostalim organizacijama?

„SVE SE SVODI NA TIM”

Najuvreženije uverenje u Silicijumskoj dolini je da se „sve svodi na tim”. U pozadini ove zgodne uzrečice je mnogo dublje razmišljanje o tome kako investitori donose odluke o tome koji startupi dobijaju sredstva i priliku da realizuju viziju svog osnivača.

Većina korporativnih menadžera traga za dobrim idejama, zdravom strategijom i čvrstim poslovnim planom. Kada jednom utvrde šta treba uraditi, oni onda pokušavaju da pronađu pravu osobu ili ljude unutar organizacije da to i urade. Zaposleni se vrednuju prema tradicionalnim kriterijumima: učinku u prošlosti, rezimeu i pedigreu (a, ako ćemo da budemo iskreni, poprilično i prema politici). Investitori u Silicijumskoj dolini, nasuprot tome, donose odluke o investicijama prvenstveno na osnovu kvaliteta tima: oni prvo gledaju ljude, a tek onda ideju. Naravno, oni veruju da tim ima veće šanse za uspeh ukoliko je snažan i ima čvrstu ideju i zdravu strategiju – ali ne zbog toga što se investitori nužno slažu sa idejom ili strategijom. U stvari, većina iskusnih investitora veruje da će tim verovatno vremenom izmeniti svoju ideju i strategiju. Umesto toga, investitori vide mogućnost da formulišu dobar plan kao marker za budući uspeh čak i ako se plan promeni. Slično tome, tim koji pokazuje obećavajući zamajac u prihodu, dobije pozitivne reakcije prvih grupa referentnih korisnika i vlada potvrđenim učenjem (uvidi zasnovani na stvarnim podacima) ima veće šanse da se pokaže kao dobra investicija. Ali opet, ne zbog zamajaca samog po sebi, nego zbog onoga što zamajac otkriva o sposobnosti tog tima da izvrši zadatak.

U Lean Startupu ispričao sam priču o sakupljanju novca za IMVU, kompaniju koju sam pokrenuo 2004. godine, i jednoj prezentaciji u kojoj je naš prihod bio prilično mali, iako smo imali klasičnu putanju rasta u obliku hokejaške palice. Postideli smo se, ali nije trebalo tako da se osećamo. Za investitora je naša prezentacija bila kao prozor kroz koji je video kako razmišljamo – i kako delujemo. Demonstrirali smo brzo vreme ciklusa, strogo naučno odlučivanje, upućenost u proizvod/dizajn i dobru upotrebu ograničenih resursa. Kladio se na to da smo mi tim koji će pronaći priliku u tom prostoru, ako je ima, i ispostavilo se da je bio u pravu. Ovo su najviše vrednovani atributi među profesionalnim startup investitorima: uverenje i sposobnost da se formira nezavisna procena na osnovu ograničenih, ali dostupnih početnih informacija.

MALI TIMOVI POBEĐUJU VELIKE TIMOVE

Ovo je jedno od najcenjenijih univerzalnih uverenja startup pokreta. Mi verujemo u snagu malih timova – dok je u tradicionalnim korporativnim strukturama veličina tima jednaka značaju projekta. Ili, kako to kaže Majki Dikerson (Mikey Dickerson), bivši prvi čovek Digitalne službe Sjedinjenih Država, „ukoliko državna uprava radi na velikom, važnom sistemu, po definiciji on ne može biti toliko važan ako nemamo stotine hiljada ljudi dodeljenih tom projektu”. Nasuprot tome, on ističe, „Google se veoma trudi da ima nešto veliko poput Google Web Search-a i da to funkcioniše uz najmanji mogući broj ljudi. Ako je moguće da deset do petnaest ljudi ima svo neophodno znanje za uklanjanje grešaka u Google Web Search-u, onda će ih toliko i biti. Oni se trude koliko god mogu… i imaju najmanji broj ljudi sa najvećim obimom odgovornosti koju mogu da podnesu.”

Postoji nešto jedinstveno moćno u vezi sa malim, posvećenim timom koji pokušava da promeni svet. Naravno, govorim iz iskustva, pošto sam mnogo puta imao privilegiju da budem deo startup timova. Postoji razlog zbog kojeg svako u startup ekosistemu poštuje ovu vrstu strukture tima: videli smo mnogo puta kako takav tim ostvaruje nemoguće.

Dakle, šta je to što malom startup timu daje te naizgled magične moći? Prvo, postoji snažna veza i jaka komunikacija koja potiče iz bliskosti sa pravim saveznicima. Svako ko je u tome želi da bude tu, naročito u prvim godinama – mnogi zaposleni preuzeli su značajne lične rizike, i u finansijskom i u karijernom smislu, da bi postali deo tima – i jednostavno svako radi ono što treba da se uradi. Ovakav tim je, takođe, ekstremno fleksibilan; skoro je nemoguće da se tu ugradi birokratija kada je skoro svaka osoba direktno odgovorna (i komunicira sa) svima drugima. Mnogi problemi upravljanja koji u velikoj organizaciji otežavaju određivanje odgovornosti rešavaju se fizičkom i emotivnom bliskošću i zato su startup timovi dobri za sprovođenje Lean Startup koncepta zaokreta – promene u strategiji bez promene u viziji.

Ali postoji još jedan važan faktor: oskudica. Ako strastveno verujete u neku misiju, ali nemate resurse da se ona razvije u svakom mogućem pogledu, apsolutno ste primorani da se fokusirate. Jednostavno nema nikakvog dodatnog vremena ni dodatnog novca, a korporativna smrt preti u svakom trenutku.

Zato, naročito u tehnološkoj industriji, mali timovi donose najveću dobit time što ponovo koriste postojeću tehnologiju i sklapaju proizvode od komponenti koje postoje od ranije. Više nego bilo kada u istoriji, ove komponente mogu da se kombinuju bez traženja posebne dozvole ili poslovno-razvojnog odnosa. Kao što je suosnivač Reddit-a i Hipmunk-a Aleksis Ohanijan (Alexis Ohanian) napisao u knjizi Bez njihove dozvole (Without Their Permission): „Internet je otvoreni sistem: on funkcioniše zato što vam nije potrebna ničija dozvola da budete kreativni i zato što je svaka adresa jednako dostupna.” Zamislite kako bi Facebook izgledao da je Marku Zakerbergu (Mark Zuckerberg) bilo potrebno da potpiše dvadeset sporazuma o partnerstvu pre nego što je mogao da počne da eksperimentiše sa svojom idejom na Harvardovom kampusu. Postoji važan paradoks ugrađen u duboko poštovanje koje Silicijumska dolina gaji prema snazi malih timova. Startupi su drugačiji od malih preduzeća; većina startupa nipošto ne želi da ostane mala. Startup timovi su poput lovačkih grupa, očajnički tragaju za proizvodom/tržištem da bi se uklopili. Kada ga pronađu, moraju brzo da se preurede u pravu vojsku. Ta metamorfoza donosi nove probleme.

Članak je deo knjige „Startup način” autora Erika Risa.

Nikola M. Stajić, Mast. ekon.

Osnivač i direktor

iLearn d.o.o. Beograd

info@ilearn.rs

www.ilearn.rs


Berza

investicioni fondovi

kursna lista