Ne govorim ovo samo kao profesor, već i kao rukovodilac i čovek sa bogatim poslovnim iskustvom u poznatim firmama. Ukoliko imate snažnu obrazovnu osnovu u onoj sferi gde je vaše profesionalno delovanje, put ka uspehu orijentisan je u valjanom pravcu. Znanje je magija – zato što je neiscrpno. Deljenjem i razmenjivanjem, ono se umnožava. Svakoga dana imate priliku da ga steknete, na različitim mestima i u različitim okolnostima, a davanjem drugima produbljujete ga još više. Zanimljiva jednačina, zar ne?

Kako to izgleda u stvarnosti, odnosno u poslovnoj praksi? Učini li vam se ovo moje zapažanje, u prvi mah, suviše apstraktnim, objasniću ga na sopstvenom primeru. Premda sam dugo u obrazovanju kao predavač, svakoga dana usavršavam se i u oblasti metodike nastave, ali i u materiji koju predajem. Da bih svojim studentima pomogao u profesionalnom uspehu, moram stalno da pratim razvoj poslovnog okruženja, zahteve modernog tržišta i tehnike koje se primenjuju. Takođe, svaka generacija studenata razlikuje se i po svom predznanju, kao i po načinu primanja i razumevanja informacija i sadržaja koji im se prenose u naučno-nastavnom procesu. Važno je prilagoditi sveukupnost znanja, koje je temelj jednog predmeta, metodici i zahtevima vremena u kom mladi ljudi, naši studenti, žive. Jer, sutra, kada se sretnu sa zahtevima posla i životom van učionice, od dojučerašnjeg studenta očekuje se mnogo više. On prestaje da bude diplomac koji samo ponosno nosi stečeno zvanje i istog trenutka postaje mlad čovek od koga se očekuju i poslovne veštine u praksi, kako za potrebe kompanije tako i za ostvarivanje uspešne karijere.

Na MEF-u, Fakultetu za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije, uspeli smo da stvorimo programe koji studentima omogućavaju baš to. Poslovnu intuiciju, koja nas je i povela u pravcu ovakve ideje, pretočili smo u stratešku, poslovnu inovacija. Prefiks „primenjeni“ u punom smislu smo ugradili u način prenošenja znanja našim studentima. I na to smo, zahvaljujući rezultatima koje postižnu naši studenti u poslovnom svetu, zaista ponosni.

Posebno zadovoljstvo pričinjava mi kada mi se, i nekoliko godina nakon diplomiranja, student javi da mi kaže kako je sada na značajnoj profesionalnoj poziciji. Kao predavaču i mentoru, ali i kao nekom ko je lično stvarao ovakav sistem obrazovanja, duboko uveren u potencijal savremene generacije u pogledu kreativnosti i želje za sticanjem znanja, poziv ili susret sa nekadašnjim studentom najveća je satisfakcija. Drago mi je što sam sebe na Fakultetu za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije – MEF, gde sam i dekan i redovni profesor, okružio kolegama koji dele iste ideje.

Kako je došlo do toga? Koja je to vrsta poslovne intuicije presudila da budemo sasvim sigurni da ćemo uspeti i uvereni da naš iskorak nije rizičan, već hrabar?

Kada smo prof. dr Miodrag Brzaković i ja pošli u realizaciju visokoobrazovne ustanove osmišljene poput hrama savremenog nastavnog procesa, gde su podjednako zastupljeni teorijski pristup i praktičan rad, trebalo je osim misije, vizije i ciljeva odabrati i tim saradnika koji će sa nama voditi studente na tom putu obrazovanja – od brucoša do kvalifikovanih i sposobnih profesionalaca. Naravno, kao i pri odabiru kadrova u svakoj organizaciji, reference su ono što se na prvom mestu tumači. Ipak, postoji još jedan ključni faktor pri selekciji – verovanje da baš čovek koga birate deli iste ideje i ciljeve. Ali, i da je spreman i sposoban da ih uspešno realizuje.

Kada prognoziramo razvoj i ponašanje neke pojave u budućnosti i bavimo se statistikom, možemo prognozirati približno ponašanje te pojave ukoliko predvidimo faktore. Današnje društvo, zahvaljujući napretku IT sektora, razvija se munjevito. Ukoliko želimo da idemo u korak s vremenom, pored svojih primarnih delatnosti, moramo biti kvalifikovani i u sferi digitalne pismenosti. Kada je reč o menadžmentu ljudskih resursa i resursa znanja, koliko god mi to želeli, nije moguće uvek apsolutno predvideti razvoj situacije u budućnosti. To nije novost: mnogo grešaka se napravi pod uticajem ljudskog faktora. Ljudska psiha je polje koje nauka, poput kosmosa, uvek iznova proučava. Šta je onda odlučujući faktor? Kada nije moguće apsolutno predvideti neku pojavu, oslanjamo se na intuiciju.

Poslovna intuicija je veština koja se stiče kvalitetnim obrazovanjem i radnim iskustvom. Potrebno je vreme kako bismo umeli čak i da prepoznamo da je posedujemo. Rad na rukovodećim položajima umnogome mi je pomogao u sticanju te veštine. Kroz mentorski pristup procenjivao sam talente i osobine svojih zaposlenih, a kroz ispunjavanje radnih zadataka merio sam stepen njihovog napretka ili stagniranja. U skladu s tim, primenjivao sam određene pristupe u cilju poboljšanja poslovanja zaposlenog, a sledstveno i organizacije.

Kada danas posmatram studente koji su stekli diplomu na MEF-u, zahvalan sam što mi je poslovna intuicija bila ispravna na samom početku realizacije ovakve visokoobrazovne institucije. Zato, govoreći o poslovnoj intuiciji, ističem dva faktora koja smatram najvažnijim: kvalitetno lično obrazovanje i iskustvo. Pod pojmom kvalitetno obrazovanje ne podrazumeva se samo stečeno teorijsko znanje. Ma koliko ono bogato bilo, samo po sebi nije dovoljno za uspešnu karijeru. Potrebno je posedovati i razvijen stepen socijalne i preduzetničke inteligencije. To se stiče praktičnom nastavom. Neophodno je da studente uvedemo u stvarne poslovne procese, da ih odvedemo u posetu kompanijama, obezbedimo im stručnu praksu, podstičemo ih da međusobno razmenjuju znanja, naučimo ih da kritički razmišljaju. Jedino tako oni mogu ispoljiti svoju kreativnost, ali i stvoriti inovacije i progres, i na mikroplanu, ali i šire. Kada se nakon ovakvih studija – primenjenih i modernih, mlad čovek sa diplomom zaposli, realno radno iskustvo jeste sled koji upotpunjuje stečene veštine. I eto rezultata one jednačine s početka: kroz razmenu se znanje permanentno umnožava.

Uveren sam da je ključ poslovnog progresa društva upravo u podsticanju mladih da kreiraju inovacije, a to je jedino moguće kroz praktičnu i primenjenu nastavu. Nužno je da mlade naučimo kako da prepoznaju dobre mogućnosti, kako da stignu do novih znanja i kako da ih primene. Svako novo radno mesto jeste i poznat i nepoznat teren. Poznat je, jer nas je neko zaposlio na osnovu iskustva koje smo stekli, nepoznat jer svaka organizacija ima svoj način rada. Uz to, svaka uspešna organizacija neprestano inovira svoje poslovanje. Zato je neophodno neprekidno razvijati svoje kompetencije.

Profesionalac koji s radoznalošću i zadovoljstvom konstantno usvaja nova znanja, uvezuje ih sa postojećim, prilagođava zahtevima poslovanja organizacije u kojoj radi, razvija želju da napreduje na ličnom planu, te implementira to u poslovanje, jeste uspešan profesionalac. Jedino takvim poimanjem poslovnog razvoja možemo biti na putu ka ovladavanju pravilnom poslovnom intuicijom, a time i ka postizanju uspešne karijere i ispunjenog životnog puta.