Početna > Izdanja > Broj 105 > Intervju - Andrej Bele

Andrej Bele, generalni direktor Strateškog poslovnog područja Kafa Atlantic Grupe

Bliskost sa našim potrošačima nas uvek iznova inspiriše

Biznis nema zastavu – to uvek ističe Atlantic Grupa, jedna od vodećih regionalnih kompanija, koja svoje planove i projekte zasniva isključivo na zdravom poslovnom rezonu, transparentnosti poslovanja i poštovanju zdrave tržišne utakmice. Osim toga, kako nam je rekao Andrej Bele, generalni direktor Strateškog poslovnog područja Kafa, lider mora da bude inovator, uvek korak ispred konkurencije, i suština je ne samo da pratite trendove, nego i da ih diktirate originalnim pristupom i razvijanjem inovativnih proizvoda, koji motivišu potrošače na usvajanje novih navika. Sudeći na osnovu postignutih rezultata Atlantic Grupe, to i jeste ključ poslovnog uspeha i temelj rešavanja ekonomskih izazova uopšte, kojih je mnogo. Rast prodaje u prošloj godini je realizovan na većini tržišta na kojima Atlantic posluje, zahvaljujući rastu prvenstveno sopstvenih brendova, ali i širenjem distributivnog portfolija. Ulaganja u istraživanja i razvoj su značajna stavka budžeta Atlantic Grupe, a za razvoj i održavanje kvaliteta izdvaja se 50 odsto od ukupnih investicija, jer se konstantno razvijaju proizvodi koji će odgovarati savremenim potrebama potrošača, kao što su brendovi Grand i Barcaffè turska kafa i espreso. Na kraju, uspeh Atlantic Grupe ipak čine zaposleni, njihovo međusobno poverenje i partnerski odnos, što je osnov međusobnog povezivanja i saradnje u jednoj multinacionalnoj kompaniji kao što je Atlantic Grupa.

Autor fotografije: Vladimir Lukić

Za magazin PROFIT govori gospodin Andrej Bele, generalni direktor Strateškog poslovnog područja Kafa Atlantic Grupe.

1.Iza Vas je još jedna poslovna godina koja je ujedno bila i jubilarna 20.godina uspešnog poslovanja. Kakve poslovne rezultate ste zabeležiliu 2017. godini?

Jubilej smo proslavili društveno odgovornim aktivnostima koje su zaokružile sve ono što smo do sada uradili, a dobri poslovni rezultati proizilaze iz jednog takvog kontinuiranog rada i nastojanja da izgradimo poseban koncept uživanja u kafi uz tradiciju poklanjanja i pažnje. Tako je prvi deo godine obeležila promocija monografije o Draganu Nikoliću Gospodin mangup, kojom smo želeli da zahvalimo velikom umetniku za njegovo prijateljstvo i dugogodišnju saradnju i ujedno približimo svima njegov rad. Sam rođendan proslavili smo akcijom „Podrška za poverenje“, u okviru koje smo posetili, skuvali i donirali kafu dežurnom osoblju gradskih službi većih gradova širom Srbije. To je samo deo aktivnosti kojima smo obeležili ovako značajan jubilej. Međutim, koliko je bilo teško doći do vrha, još je teže sačuvati poziciju lidera. Veća je odgovornost, ali i očekivanja, koja moramo da ispunimo, jer je Atlantic Grupa vodeći proizvođač kafe u regiji u kojoj dominira potrošnja turske kafe. Naš temelj za vodeću poziciju su snažan proizvodni portfolio, regionalno znanje i iskustvo, ali i fleksibilna organizacija poslovanja, kvalitetan asortiman u kategorijama turske, instant i espreso kafe sa autentičnim brendovima pažljivo izgrađenim za različite korisničke strukture i potrebe.

Danas je svaka druga popijena šoljica domaće kafe u Srbiji izašla iz Grand pogona, što je podatak kojim se izuzetno ponosimo. Ako govorimo o kategoriji turske kafe (Grand Gold, Grand Aroma De Luks, B&E i Bonito), vrednosno u Srbiji imamo 53 odsto tržišta. Recimo Grand Black&Easy je u oktobru 2017. godine zabeležio najviši MS od kako je lansiran: 15,8% MS VOL; 12,3% MS VAL. Takođe, Grand kafa je u BiH i Makedoniji broj jedan u tržišnom udelu, dok je naš Barcaffè u Sloveniji takođe neprikosnoven u konkurenciji turske kafe i ima 71% vrednosti tržišnog kolača, dakle pije ga 7 od 10 Slovenaca. U Hrvatskoj Barcaffè je u periodu oktobar-novembar 2017. godine zabeležio najviši MS od kako je plasiran na tržište Hrvatske - 16,4% MS VOL; 17,4% MS VAL.

Autor fotografije: Vladimir Lukić

2.Šta za Vas znači praviti uspešan biznis? Do sad smo uvek pričali o kvalitetu i vrstama kafe, ali hajde da ne svodimo razgovor samo na tu temu. Vi ste kompanija regionalnog karaktera, koliko promene i dešavanja iz EU utiču na Vaše poslovanje u Srbiji?

Generalno, sektor prehrambene industrije u Srbiji se suočava sa velikim brojem globalnih izazova koji zahtevaju evaluaciju tekuće prakse u proizvodnji i prodaji. Ti izazovi uključuju povećanu globalizaciju i konkurenciju, kompleksne zahteve za pouzdanost kvaliteta, pouzdanost i fleksibilnost u proizvodnji i naravno održavanje poverenja potrošača. Konkurentska arena je neumoljiva i zato nastojimo da fokus našeg delovanja budu potrošači i kvalitet. Kvalitet gradimo od samog zrna, pratimo rod i biramo najbolju kafu, jer samo kvalitetnom sirovinom možete da izgradite kvalitetan proizvod. To je osnovni preduslov za razvoj svih drugih aktivnosti. Na drugoj strani, uz propisana davanja državi, teško postižemo konkurentske cene na stranim tržištima, konkretno ne mislim na zemlje u regionu, nego pre svega na zemlje EU u koje danas izvozimo. Takođe, bez obzira što na nivou Grupe imamo jedinstvene savremene standarde poslovanja, kao što je recimo Sistem kvaliteta 22000, kada govorimo o srpskom proizvodu (o Grand kafi), usvojene standarde moramo posebno da dokazujemo. Na primer, za Barcaffè proizveden u našoj fabrici u Sloveniji, u Nemačkoj prihvataju sertifikat navedenog standarda, dok ista sertfikaciona kuća dolazi u Beograd da dodatno izvrši provere u našem pogonu gde se proizvodi po istim standardima. Upravo to je jedno od područja gde bi država mogla više da podrži izvoznike, jer mi smo sa našom kafom prisutni u evropskim maloprodajnim lancima kao što su ALDI SÜD(Hofer) Rewe group, Spar i slično, što samo potvrđuje da smo za upravljanje procesima razvili korporativnu praksu koja se temelji na najboljim svetskim praksama i standardima.

3.Od 1. januara 2018. godine zakon nalaže da se proizvodi od kafe označavaju akciznom markicom, kao što je praksa za cigarete i žestoka alkoholna pića. Vi svakako plaćate akcizu deset godina unazad, ali sada je neophodno da na svaku kesicu kafe stavite akciznu markicu. Dokle se sa tim stiglo? Da li se taj zakon primenjuje?

Akciza na kafu, kao obavezno izdavanje državi prilikom uvoza kafe, kao što ste naveli nije novina i plaća se već godinama u nazad. Visina akcize se početkom svake godine usklađuje sa troškovima života, pa je tako i za 2018. Akciza je u prošloj godini iznosila 85,75 din po kilogramu sirove kafe, tako da je Grand kafa na osnovu akciza i carina platila državi više od 11 miliona evra. Novina je da će aplikacijom akciznih markica na kesicama kafe, potrošači dobiti jasan uvid da je kafa koja nosi ovo obeležje prošla zvaničan uvoz i sve zakonske procedure naplate akciza i carine, ali i propisanu kontrolu kvaliteta. Na taj način akcizne markice na jasan način prave distinkciju od nelojalne konkurencije, zbog čega je Grand kafa prva inicirala njihovo uvođenje.

Autor fotografije: Vladimir Lukić

4.Zakon je usvojen 2017. godine i proizvođačima je dato godinu dana da se prilagode kako bi se nabavila potrebna oprema. Šta to tačno znači za vas kao proizvođača? Kolike investicije su bile neophodne?

Svesni smo da je jačanje državnog budžeta jedan od osnovnih načina borbe protiv sive ekonomije. Naše investicije za potrebnu opremu iznosile su oko 300.000 evra, što nisu mala ulaganja, uz dodatnih milion evra izdvajanja za akcizne markice, koliko će država prihodovati od nas kao proizvođača. Međutim, to je na neki način dalji doprinos u nastojanju da se smanji siva zona trgovine koja je, po nekim procenama, količinski dostigla obim od preko 4.000 tona sirove kafe godišnje. To je vrednosno čak četiri do pet miliona evra, a na gubitku su i država i renomirani proizvođači zbog nelojalne konkurencije koja pritom ne poštuje osnovno potrošačko pravo na kvalitet. Generalno, samo ako u državi svi činioci rade svoj posao, moguće je efikasno artikulisati interese svih strana da bi se dobio i prodao kvalitetan proizvod - od proizvođača, preko države do krajnjeg kupca, i to je ono za šta se mi, kao renomirani i najveći proizvođač kafe u regionu, sve vreme zalažemo.

5.Da li će primena ovog zakona, po Vašem mišljenju dati adekvatne rezultate? Kako se vi, kao veliki sistem, generalno borite protiv nelojalne konkurencije?

Naravno to je proces koji se ne dešava preko noći, ali već od nove godine smo svedoci zaplene kafe bez akciznih markica. Međutim, po našem mišljenju, konkretniji rezultati biće vidljivi tek na kraju drugog kvartala, kada se istroše zalihe kafe i gotovih proizvoda kod proizvođača i trgovaca koji su bili nabavljeni zaključno sa 31.12.2017. jer zakon nalaže da se označavaju samo gotovi proizvodi od kafe koja je uvezena tek od 1. januara ove godine. Međutim, pravih efekata sigurno neće biti bez adekvatnog nadzora i sistemskog sankcionisanja u smislu doslednog sprovođenja akcizne politike i odgovornog ponašanja svih nadležnih državnih organa. Primera radi, procena je da kada bi se siva ekonomija u Srbiji smanjila samo za oko 3 odsto, to bi značilo da se u legalne tokove vrati 1 milijarda evra u narednih pet godina, što nije malo. Dakle, podržavamo široku akciju države i pozdravljamo odluku vlade Srbije što i 2018. nastavlja proklamovanje aktivnosti za godinu borbe protiv sive ekonomije, gde se pored boljeg funkcionisanja državnih organa, inspekcija, carine i poreskih službi, uvode i stimulativne mere koje bi dovele do toga da privredni subjekti , kao i građani, sami povedu računa da u svom neposrednom okruženju utiču na smanjenje sive ekonomije.

6.Da li se nelojalna konkurencija i borba za tržište prenosi i oseća i u medijima?

Dosledan stav i iskrena komunikacija bili su i ostali jedino rešenje da se sačuva integritet svih učesnika u dijalogu, tako da mi kao kompanija i dalje verujemo u zdravu tržišnu utakmicu i dostojanstvo komunikacije. Takav stav je možda i jedini način da se distanciramo od onih medija koji su rasadnik nekih novih, drugačijih „istina“. Tržište očito sve više postaje tesno, ne samo za kompanije, nego i za medije. I u toj opštoj trci za plasmanom, umesto da se strategija konkurencije zasniva na dobroj ličnoj promociji, nažalost, ponekad podrazumeva i udar na konkurenciju i prerasta u medijsku anti kampanju ne bi li se zarad sopstvenog prosperiteta, negativnim publicitetom degradirala konkurencija. U celoj toj priči, naš stav je da treba ostati dosledan u dobrim poslovnim manirima uz maksimalnu transparentnost poslovanja i otvorenu, iskrenu komunikaciju sa svim našim stejkholderima i medijima kojima trebaju relevantne informacije. To je, recimo, bilo jako vidljivo upravo kod izveštavanja po pitanju uvođenja označavanja kafe akciznim markicama, jer su se pojavili naslovi da se uvodi akciza na kafu u Srbiji, da će kafa zbog toga poskupeti itd, što uopšte nije bilo tačno, jer akciza na kafu u Srbiji postoji više od 10 godina. Izmena je u označavanju akciznom markicom na kesici, a zbog toga Grandovi proizvodi neće poskupeti.

7.Uvođenje savremenih digitalnih tehnologija, digitalizacija usluga i procedura treba da olakšaju komunikaciju privrede i države, ali i kompanija međusobno, na nacionalnom i regionalnom nivou. Smatrate li da će se tako smanjiti broj administrativnih prepreka i povećati efikasnost javnog sektora? Da li će to uticati na unapređenje konkurentnosti kao i na brži razvoj i rast ekonomije?

Region Zapadnog Balkana ili prostor bivše Jugoslavije je područje sa visokim potencijalom rasta. To su ljudi sličnih potrošačkih navika i iskustava… Administrativne barijere koje danas postoje su sigurno smetnja bržem rastu trgovinske razmene i rastu dohotka celog regiona. Digitalizacija jeste jedan od osnovnih načina lakšeg i bržeg uvezivanja. Takođe, zastupanjem interesa poslovne zajednice u dijalogu sa vladama regiona treba insistirati na otklanjanju prepreka, pojednostavljivanju administrativnih procedura, usaglašavanju propisa, fitosanitarnih i veterinarskih sertifikata, sinhronizovanju rada carina i inspekcija... Sigurno da su, recimo, olakšice koje se odnose na skraćivanje i uprošćavanje carinskih postupaka, upravo kroz digitalizaciju, jedan od načina lakšeg međusobnog povezivanja i uspešnije trgovinske razmene i verujemo da će omogućiti efikasniji protok robe, dinamičniju trgovinu, a u krajnjoj liniji, olakšati celokupno poslovanje, posebno prehrambenim kompanijama kao što je Atlantic. Naš sistem ima 17 proizvodnih pogona etabliranih brendova u 6 zemalja, dok je Kafa najveći biznis sa 20,1% učešća u ukupnim prihodima od prodaje i pržionicama u Srbiji, Sloveniji, BIH i Makedoniji. Samim tim, za nas kao najvećeg uvoznika sirove kafe u regionu sa 30.000 tona godišnje, od kojih u Srbiji plasiramo gotovo polovinu, jednostavnijim procedurama ubrzaće se proces uvoza, što je osnovni preduslov planskog snabdevanja i kvaliteta, a samim tim i zadovoljstva krajnjeg potrošača.

Autor fotografije: Vladimir Lukić

8.Kontinuirano ulažete u razvoj svojih brendova, njihovu promociju, ali i u komunikaciju sa potrošačima. Šta je ključna ideja kojom se rukovodite u projektima?

Lider mora da bude inovator, uvek korak ispred konkurencije, i suština je ne samo da pratite trendove, nego i da ih diktirate originalnim pristupom i razvijanjem inovativnih proizvoda koji motivišu potrošače na usvajanje novih navika. Zbog toga vrlo kontinuirano i temeljno pratimo istraživanja o potrošačkim navikama, stavovima i verovanjima kako bismo uticali na ponašanje potrošača. Takođe, neophodno je dobro poznavanje tržišnih kanala i kupaca i, na kraju, tu je i nezaobilazna konkurencija. Ako je analizirate, ali i posmatrate kao dostojnog rivala, bićete jači i snažniji i na tržištu i u očima svojih potrošača i kupaca. Zbog toga su ulaganja u istraživanja i razvoj značajna stavka naših budžeta. Za razvoj i održavanje kvaliteta izdvajamo 50 odsto od ukupnih investicija, jer konstantno razvijamo proizvode koji će odgovarati savremenim potrebama potrošača. Recimo prvi smo uveli na tržište tursku kafu Black&Easy, koja se brzo priprema tako što se samo prelije vrućom vodom i možete da je pripremite bilo gde. Pre samo godinu i po dana, to je bila prava revolucija, a od tog vremena, govoreći u šoljicama, prodali smo više od 19 miliona Black&Easy kafe. U tradicionalnom segmentu kao što je turska kafa, nije lako biti inovativan, ali suština je upravo u tome da moramo da odgovorimo na svakodnevne izazove koje donosi dinamika modernog života. Grand Black&Easyje osvojio Effie prošle godine u kategoriji novi lokalni proizvodi i usluge.

9.Za dvadeset godina poslovanja na srpskom tržištu, Grand kafa je konstantnim kvalitetom, inovacijama, pažnjom prema okruženju i brojnim projektima osvojila lojalnost i srca svojih potrošača. Kako to postižete i da li smatrate da i dalje možete da rastete u tržišnom udelu tradicionalne kafe u kojoj ste lider?

Iskrena direktna komunikacija sa potrošačima je jedna od najvažnijih karika da bismo razumeli njihove potrebe i navike. Svesni smo da se konkurentska prednost sve više zasniva na neopipljivoj aktivi koja ne može da se pribavi ili uspešno imitira u kratkom vremenskom periodu. Aktiva o kojoj govorimo stvara se akumuliranjem unutar kompanije godinama i mi je nazivamo „učiti radeći”. Atlantic neprestano radi na edukaciji i razvoju svih učesnika u lancu proizvodnje, planiranja, razvoja i distribucije, kao i na edukaciji potrošača. Potrošač mora da ima svest o brendu i o kvalitetu tog brenda, ali i kako se do kvaliteta stiglo. Potrebno je mnogo truda, znanja i ulaganja, jer na kraju brendovi nisu samo i isključivo kvalitet, već i mreža asocijacija koja svakog potrošača vezuje za brend i to je onda ona dodatna emocija, što potrošači sigurno prepoznaju. Moderna komunikacijska strategija brendova dovela je do brojnih priznanja stručne javnosti, a u krajnjoj liniji i našeg organskog rasta.

10.Kakvi su vam generalno planovi za 2018. godinu?

Nastavićemo da razvijamo brendove i nove proizvode. U tom smislu malo više pažnje poklonićemo kategoriji espresa koji širimo u čitavom regionu. Espreso je došao na ove prostore devedesetih godina, a u našem portfoliju čini šest do sedam procenata pod brendom Barcaffè. U poslednje dve, tri godine međutim došlo je do ekspanzije i u Srbiji. Krajem godine lansirali smo novi proizvod Barcaffè D.O.T. kapsule (New Dimension Of Taste). Nova dimenzija ukusa, stvorena za uživanje, potiče od pažljivo biranih sorti kafe Brazila i Etiopije, Kolumbije i Indije koje pripremamo u idealnim uslovima, kako bi osigurali vrhunski nivo kvaliteta i savršenu ravnotežu ukusa u svakoj šoljici. Ova najnovija i sofisticirana linija proizvoda je rezultat naše dugogodišnje potrage za savršenom šoljicom kafe, i to u svakom trenutku, koja momente opuštanja pretvara u poseban doživljaj u kućnoj atmosferi. Barcaffè D.O.T. kapsule su kompatibilne sa najzastupljenijim aparatima za pripremu espreso kafe. Osim toga, nastavićemo da jačamo trend on-the-go konzumacije (konzumacija u pokretu), koji već snažno razvijamo kroz segment Barcaffè&Go, moderan i popularan koncept koji pruža slobodu kretanja zajedno sa vrhunskim kvalitetom Barcaffè espresa. Samo u ovom, on-the-go, segmentu godišnje prodajemo preko 12 miliona espreso napitaka. A novi načini uživanja u kafi i bliskost sa našim potrošačima nas i dalje inspirišu i vode u svet još interesantnijih inovacija, koje će ih sigurno obradovati.

11.Vodeći stručnjaci u svetu biznisa slažu se da uspešni lideri moraju imati sposobnosti i veštine koje će obezbediti uspeh svim zaposlenima. Vi ste svojim rezultatima rada to i dokazali, da ste uspešan lider. Koji biste savet ili savete dali mladim ljudima, budućim liderima?

Mlade treba ohrabriti kako bi prepoznali i razvili svoje preduzetničke sposobnosti, jer mi kao sistem, upravo najviše cenimo ljude koji su proaktivni, koji stvaraju prilike i za sebe i za kompaniju. Verujemo da svako ima potencijal, a mi kao kompanija konstantno stvaramo prilike, ulažemo u procese i alate, i stvaramo produktivno radno okruženje. Zato savetujem mladim ljudima da budu znatiželjni i da se rukovode svojim željama, jer preduzetništvo je stremljenje ka poslovnoj prilici uprkos preprekama, osluškivanje intuicije da sprovedemo svoje ideje na osnovu detaljnih analiza, ali i uz dozu rizika i van zone komfora. Današnje generacije su, s jedne strane, prilično nestrpljive i željne uspeha, a sa druge, imaju izazov da preuzmu odgovornosti, i zato lično često upotrebljavam izraz: Ne dolazite mi sa problemima nego predlažite rešenja.


Berza

investicioni fondovi

kursna lista