Početna > Izdanja > Broj 105 > Edukacija - Dejan Jovović

CEFTA nedelja 2017. u Beogradu

CEFTA nedelja 2017. održana je od 21. do 24. novembra 2017. godine u Beogradu, u organizaciji Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije, sekretarijata CEFTA-e i Privredne komore Srbije, kao završna manifestacija predsedavanja Srbije ovim sporazumom u prošloj godini.

Na panelima su govorili ministri trgovine iz regiona i ekonomski eksperti, kako bi se odlučilo u kom smeru bi dalje trebalo da kreće ova organizacija, te kako da se reše postojeći sporovi među članicama. CEFTA nedelja okupila je predstavnike nadležnih državnih organa, poslovne i akademske zajednice sa ciljem zajedničkog razmatranja dosadašnjih rezultata sporazuma CEFTA, kao i postojećih problema, odnosno, predstojećih izazova u primeni.U okviru ovog događaja održana su tri okrugla stola – olakšanje slobodne trgovine roba i usluga i harmonizacija tržišta CEFTA-e sa EU; ka agendi regionalne investicije; okrugli sto o analizi podataka.

Zajednički komitet CEFTA-e, kao upravno telo, sastoji se od predstavnika svih potpisnica sporazuma (ministri nadležni za ekonomske odnose sa inostranstvom i ovlašćeni predstavnici) i njegova osnovna funkcija je da nadgleda i upravlja primenom sporazuma. Zajednički komitet sastaje se redovno, najmanje jednom godišnje, i odluke donosi konsenzusom. Zajedničkim komitetom rukovodi jedna od potpisnica i ova funkcija se smenjuje na godišnjem nivou, po rotirajućem rasporedu. Srbija je pre 2017. godine predsedavala CEFTA sporazumom u 2010. godini. Predsedavanje ovim sporazumom u 2018. godini od Srbije je preuzeo UNMIK/Kosovo.

Srbija je 19. decembra 2006. godine sa još osam zemalja (Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Rumunija, i UNMIK/Kosovo kao carinska teritorija po Rezoluciji 1244 SBOUN) postala članica CEFTA-e 2006 (Central European Free Trade Agreement), prvog jedinstvenog multilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi. Sve članice CEFTA sporazuma otpočele su njegovu primenu 22. novembra 2007. godine. Rumunija, Bugarska i Hrvatska su po ulasku u EU istupile iz sporazuma.

CEFTA sporazum zamenio је mrežu od 32 bilateralna sporazuma o slobodnoj trgovini u regionu JIE, koji su bili u primeni od 2001. godine i doprineli liberalizaciji i olakšanju uslova trgovine. Autor ovog članka bio je tada pomoćnik saveznog ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom i naš glavni državni pregovarač za ove bilateralne sporazume, na osnovu kojih je nastao CEFTA sporazum.

Jedino formiranjem zajedničkog ekonomskog područja zapadnog Balkana može se značajnije ubrzati privredni rast svih zemalja u regionu, zbog čega je neophodno i unapređenje sporazuma CEFTA o slobodnoj trgovini u regionu, poručili su učesnici CEFTA nedelje.

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija istakao je na ovom skupu da sporazum CEFTA u sadašnjem obliku ne može opstati, da je on sada na prekretnici – da li ostati u ekonomskoj stagnaciji ili ići u pravcu veće ekonomske integracije. Vlada Srbije je potpuno spremna da napravi korak više i krene dalje u formiranje zajedničkog ekonomskog prostora – istakao je ministar. Na otvaranju CEFTA nedelje rekao je da je potrebno rešiti probleme slobodnog protoka ljudi i robe u zemljama CEFTA regiona koje imaju sporazume o slobodnoj trgovini, kao i da je to ključno pitanje ovog skupa.

Srbija je predložila da se način glasanja u ovoj organizaciji promeni i da se primeni model „konsenzus minus jedan“. Ocenjeno je da je CEFTA sporazum dostigao svoj maksimum, te da se mora menjati kako bi se olakšala trgovina među zemljama regiona. Cilj predloga srpske strane je da se izbegne dosadašnja praksa da jedna zemlja blokira drugu prilikom glasanja o važnim sporazumima.

Sve zemlje regiona, članice CEFTA sporazuma, zajedno imaju udeo izvoza u BDP-u u visini od 26 odsto, a Srbija ima najveće učešće od svih zemalja CEFTA-e, sa oko 40 odsto. Problemi u ovoj organizaciji ilustrovani su podatkom da samo između Beograda i Prištine postoji 21 carinska barijera, te da je radi protoka roba i usluga neophodno menjati način rešavanja sporova u CEFTA-i. Sve članice CEFTA sporazuma načelno su podržale stav Srbije, ali smatraju da je potrebno i da se dogovor o načinu glasanja izmeni i konkretizuje, i „stavi na papir“.

Nijedna zemlja koja ima manje od 10 miliona stanovnika ne može da se ekonomski razvija ukoliko njen udeo izvoza u BDP-u nije najmanje 50 odsto. Podaci STO takođe pokazuju da je izvoz među svim zemljama CEFTA-e povećan za 75 odsto u odnosu na pre deset godina, kada je sporazum potpisan.

Naveden je primer da kamioni i dalje na graničnim prelazima u regionu čekaju 48 sati, a da je u Gruziji prosečeno zadržavanje kamiona sedam minuta. Godišnje se izgubi 26 miliona sati zbog čekanja kamiona sa robom na granicama, dok se oko 800 miliona evra plaća za različite vrste usluga na graničnim prelazima, što je jedan odsto BDP-a zemalja CEFTA regiona. Ministar trgovine naglasio je da je CEFTA sporazum napravio ogroman uspeh i da je svaka od zemalja povećala izvoz, konkurentnost i potencijal proizvodnje i produktivnost. Istakao je da CEFTA sporazum ni na koji način ne znači alternativu i zamenu za evropski put, jer EU ne može da zameni bilo koja druga ekonomska integracija. Tri četvrtine robne razmene zemlje zapadnog Balkana ostvaruju sa EU. Rekao je da se stalno konstatuje da nisu iskorišćeni svi potencijali koje CEFTA pruža, a da se zanemaruje značaj udruživanja u okviru zapadnobalkanske šestorke. Ovde je prekretnica, i postavlja se pitanje da li ćemo da idemo dalje ili ćemo sve da svedemo na klasičan sporazum o slobodnoj trgovini, da svako može da blokira ovog drugog, uvodi vancarinske barijere, stvara prepreke i uvodi protekcionističke mere radi kratkoročnih interesa, rekao je ministar. To je ključna dilema i to pitanje je otvoreno na sastanku ministara CEFTA sporazuma. Status kvo je za Srbiju neprihvatljiv i zato su potrebne političke odluke da bi se omogućio slobodan protok robe i ljudi.

Članice CEFTA sporazuma usaglasile su Dodatni protokol 5 o olakšavanju trgovine u cilju smanjenja čekanja na granici, kako bi se uradilo više na usklađivanju rada carinskih službenika i priznavanju dokumenata. Ovim protokolom bi se izbegle vancarinske barijere i sprečilo višednevno čekanje na prolaz robe iz jedne u drugu zemlju. Treba da se ujednače rad carinskih službi, radno vreme, omogući priznavanje dokumenata i sertifikata, a sve da bi se izbeglo čekanje na granici. Radi se o čitavom nizu konkretnih koraka u okviru Dodatnog protokola 5, koji je usaglašen. Međutim, ovaj protokol se ne primenjuje jer se kasni sa ratifikacijom Dodatnog protokola 5, kako bi se pojednostavile procedure na granicama, a još nema saglasnosti o potpisivanju Dodatnog protokola 6, čime bi sve zemlje priznale razna dokumenta, od sertifikata, radnih knjižica, do fitosanitarnih dokumenata.Rešavanjem Dodatnog protokola 6 uspostaviće se standardi o priznavanju kvalifikacija, što će omogućiti funkcionisanje slobodnog tržišta radne snage, a radiće se i na ubrzavanju rešavanja sporova. Nema saglasnosti ni oko daljeg funkcionisanja sekretarijata CEFTA-e.

Članice CEFTA-e nisu iskoristile sve mogućnosti koje im ovaj sporazum pruža. One izvoze u proseku 27 odsto vrednosti BDP-a, umesto neophodnih 50 odsto.Nemaju trgovinske barijere prema zemljama EU, ali ih imaju u međusobnoj trgovini. Zbog toga su, na primer, zemlje zapadnog Balkana u 2015. privukle 3,5 puta manje stranih investicija nego Mađarska, odnosno 2,5 puta manje nego Češka.

Jedino formiranjem zajedničkog ekonomskog područja zapadnog Balkana može se značajnije ubrzati privredni rast svih zemalja u regionu, izjavio je predsednik PKS. Rekao je da poslovna zajednica traži što jednostavnija rešenja i naglasio da je CEFTA sporazum doprineo političkoj stabilnosti u regionu i podigao regionalnu saradnju i trgovinu na viši nivo (na primer, razmena u regionu povećana je 2,5 puta, a sa EU 3,6 puta). Takođe, malim i srednjim kompanijama CEFTA sporazum omogućio je izlazak na regionalno tržište, podizanje konkurentnosti, kao i priliv investicija. Ali, zemlje regiona su i dalje nedovoljno integrisane u globalnu ekonomiju. Ključni razlog je to što jedni drugima i dalje postavljamo prepreke u praksi dogovorene liberlizacije i ometamo je necarinskim barijerama. Podsetio je i da je Svetska banka predvidela da će zemljama zapadnog Balkana, ako ne ubrzaju rast, biti potrebno oko 60 godina da stignu nivo razvijenih evropskih zemalja.

Zamenik generalnog sekretara Saveta za regionalnu saradnju je na skupu rekao da je Akcioni plan za regionalni ekonomski prostor na zapadnom Balkanu ambiciozan i da predviđa slobodan protok radne snage, robe i usluga. Savet ima u tom smislu tri glavna stuba – povećanje konkurentnosti, razvoj veština i mobilnosti za povećanje protoka ljudi, robe i kapitala, uz unapređenje vladavine prava. Kako je najavio, do sredine 2018. trebalo bi da postignemo jasne dogovore o smanjenju troškova rominga u regionu i EU.

Predstavnik Evropske komisije naglasio je da region treba da ubrza ekonomski rast kako bi se približio EU i da su u okviru CEFTA sporazuma potrebni konkretni rezultati u narednih 12 meseci. To takođe uključuje strukturalni dijalog sa privatnim sektorom. Rekao je da CEFTA sporazum jeste značajan i da Evropska komisija želi i dalje da prati i pomaže napredak u okviru tog sporazuma, kao i da je spremna da pruži finansijsku pomoć.

Na CEFTA nedelji u Beogradu zaključeno je sledeće: zemljama zapadnog Balkana biće potrebno 60 godina da stignu nivo EU ako ne ubrzaju rast; svaka zemlja u regionu mora da ima bar 50 odsto učešća izvoza u BDP-u ako želi da ostvari brz napredak; zemlje u regionu trenutno imaju učešće izvoza u BDP-u oko 27 odsto; sporazum CEFTA ne znači alternativu za evropski put; zemlje zapadnog Balkana ostvaruju tri četvrtine svog izvoza sa zemljama EU; Srbija ostvaruje suficit u razmeni sa zemljama članicama te organizacije.

Članice CEFTA sporazuma su posle EU najvažnije tržište za našu zemlju. Srbija je 2016. u EU izvezla 66 odsto robe, u zemlje potpisnice CEFTA sporazuma oko 21 odsto, a u Rusku Federaciju preko 5 odsto. U 2016. godini srpski izvoz u CEFTA region iznosio je 2,7 milijardi dolara, a uvoz 758 miliona dolara, dok je suficit u razmeni bio skoro 2 milijarde dolara. Za šest meseci 2017. godine, Srbija je imala suficit sa CEFTA regionom od 943 miliona dolara, koji je rezultat, uglavnom, izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarica i proizvoda od njih, kao i raznih vrsta pića), gvožđa i čelika, drumskih vozila, proizvoda od metala, kao i izvoza raznih gotovih proizvoda.

Srbija je u decembru 2017. otvorila novo poglavlje 30. u pristupnim pregovorima o članstvu u EU, koje govori o ekonomskim odnosima sa inostranstvom (od ukupno 35 otvoreno je 12 poglavlja, a zatvoreno samo dva). Ono se odnosi na propise o zajedničkoj trgovinskoj politici, propise koji se primenjuju na spoljnu trgovinu, uključujući carine, obaveze u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, kao i sve trgovinske sporazume EU sa trećim zemljama.

Do momenta pristupanja EU, svi potpisani trgovinski sporazumi Srbije su važeći i nesmetano se primenjuju. Danom pristupanja Srbije EU (procena je oko 2025.), staviće se van snage svi sporazumi o slobodnoj trgovini sa trećim zemljama i počeće da se primenjuju svi sporazumi o slobodnoj trgovini koje EU ima na snazi sa trećim zemljama (Kanada, Južna Koreja, Čile, Meksiko, zemlje južnog Mediterana, Singapur). Tada će za Srbiju prestati da važi CEFTA sporazum, sporazumi o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom, Turskom, kao i drugi sporazumi.

dr Dejan Jovović, naučni savetnik i redovni član NDES


Berza

investicioni fondovi

kursna lista