Početna > Izdanja > Broj 105 > Ambasador - Nemačka

NJ.E. gospodin Aksel Ditman, ambasador Nemačke u Srbiji

Nemačka

Nemačka, zvanično Savezna Republika Nemačka (nem. Bundesrepublik Deutschland), jedna je od najvećih industrijskih sila sveta, smeštena u centralnom delu Evrope. Ova država je savezna parlamentarna republika koju čini 16 konstitutivnih država. Glavni i najveći grad je Berlin. Površina Nemačke iznosi 357.021 km2. Sa preko 82 miliona stanovnika, Nemačka je najnaseljenija država-članica EU. Druga je po veličini teritorija u Evropi, dok je po broju imigranata treća država na svetu. Nemačka je takođe jedna od najgušće naseljenih zemalja u svetu. Pojam „ekologija“ skovao je nemački biolog Ernst Hekel 1866. godine. Tradicija božićne jelke nam dolazi upravo iz Nemačke. Nemačka ima 5.752 muzeja i galerije, i oko 450 pozorišta i operskih kuća u kojima se godišnje izvede otprilike 2.500 različitih predstava. Ima oko 400 ZOO vrtova, što je najviše na svetu. U Nemačkoj postoji preko 150 dvoraca, od kojih su najčuveniji oni u Bavarskoj. U ovoj zemlji se proizvodi više od 300 različitih vrsta hleba, a čak postoji i muzej posvećen hlebu. Nemačka ima više od 12.000 kilometara autoputeva. Prva je zemlja koja je počela da ih gradi još 1932. godine. Danas na 65% autoputeva nema ograničenja brzine. Po broju patenata i zaštiti autorskih prava Nemačka je prva u svetu. Nemci su dobili ukupno 107 Nobelovih nagrada. Najstarija svetska štedionica osnovana je u Oldenburgu 1786. godine.

Imali smo čast da razgovaramo s Njegovom ekselencijom g. Akselom Ditmanom, ambasadorom Nemačke u Srbiji.

1. Vaša Ekselencijo, kako se osećate u Beogradu? Možete li nam reći svoje utiske o Srbiji?

Mojoj porodici i meni je baš lepo u Beogradu. Srbi su veoma gostoljubivi, a Srbija ima široku i raznovrsnu turističku ponudu, kako u Beogradu tako i u ostalim krajevima. Mi naročito volimo da idemo na izlete na Frušku goru. Takođe mi se jako sviđa što ljudi ovde imaju smisao za humor i što vole sport, kao i ja.

2. Koliko dugo ste na poziciji ambasadora u Srbiji i kako je izgledala Vaša diplomatska karijera pre dolaska u Srbiju?

Na mesto ambasadora u Beogradu stupio sam jula 2015. godine. Pre toga sam se više od osam godina bavio načelnim pitanjima EU u Ministarstvu spoljnih poslova u Berlinu, a ranije sam službovao u regionu i u Sjedinjenim Američkim Državama.

3. Kakva je trenutno diplomatska i ekonomska saradnja naših dveju zemalja, a kakva je bila u prošlosti? Šta bi trebalo promeniti u Srbiji kako bi se ta saradnja poboljšala?

Nemačko-srpski odnosi su odlični i raznovrsni. To potvrđuju mnogobrojne posete na visokom nivou i širok spektar saradnje. Nemačka podržava Srbiju kao iskren i pouzdan partner na putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Nemačka kao najveći bilateralni donator finansijskih sredstava od preko 1,8 milijardi evra od 2000. godine podržava reformski proces u Srbiji. Bilateralna saradnja je sve intenzivnija i u oblasti privrede. Značajan pokretač je Nemačko-srpska privredna komora sa preko 300 članova. Mi se, međutim, ne zadovoljavamo ovim uspesima, već radimo zajedno sa našim srpskim partnerima na tome da i u budućnosti proširimo bliske veze na svim nivoima.

4. Vaša Ekselencijo, više od 350 nemačkih kompanija koje posluju u Srbiji uložile su u našu zemlju preko 1,8 milijardi evra od 2000. godine i otvorile oko 35000 radnih mesta. Da li su ovi podaci tačni i možemo li se nadati da će ove cifre još rasti?

Drago mi je što mogu reći da ovi osnovni podaci govore o sve većem angažmanu nemačke privrede u Srbiji. Prema našim podacima, u Srbiji trenutno posluje oko 400 nemačkih preduzeća. Dijapazon je širok, od malih trgovinskih predstavništava, pa sve do velikih proizvodnih pogona sa preko 1000 radnika. Ovaj uzlazni trend važi i za broj radnih mesta. Iznos investicija koje su preduzeća, tradicionalno vezana za Nemačku, od 2000. godine uložila u Srbiji, prema našim podacima, doseže više od 1,9 milijardi evra. Ubeđen sam da taj pozitivan trend možemo čak i da pojačamo. Zato je važno da Srbija i dalje radi na poboljšanju okvirnih uslova za poslovanje u privatnom sektoru. Pravna sigurnost za investitore je pri tom od centralnog značaja. Ostvarivanjem suštinskog napretka u oblasti vladavine prava Srbija bi postala još privlačnija za potencijalne investitore.

5. Kakvu saradnju imate sa Vladom Srbije i privrednim udruženjima u cilju jačanja preduzetništva?

Podsticanje malih i srednjih preduzeća je centralni element nemačko-srpske razvojne saradnje. Blisko sarađujemo, na primer, sa Ministarstvom privrede u pogledu unapređenja okvirnih uslova za mala i srednja preduzeća. Zajedno sa Razvojnom agencijom Srbije (RAS) organizujemo seminare u oblasti preduzetništva i podržavamo Privrednu komoru Srbije (PKS) u razvijanju novih usluga za mala i srednja preduzeća. Podršku dobijaju i udruženja privrednika, npr. Udruženje poslovnih žena Srbije. Neki sadržaji su namenjeni direktno građanima, kao što su IT-seminari i seminari stručnog usavršavanja za nezaposlene. Planiramo da uskoro upotpunimo ovu oblast startup inicijativom kojom se nude edukacija i finansijska sredstva za mlade kompanije i kompanije u osnivanju.

6. Kakva je spoljnotrgovinska saradnja naših zemalja i koje privredne grane u Srbiji imaju najviše potencijala? Šta Srbija izvozi, a šta uvozi iz Nemačke?

Na spisku trgovinskih partnera Srbije Nemačka, je preuzela prvo mesto sa obimom trgovinske razmene od oko 4 milijarde evra u 2016. godini. Još nisu objavljeni konačni podaci za 2017. godinu, ali se pozitivne tendencije očigledno nastavljaju. Već u novembru 2017. godine obim trgovinske razmene bio je veći od onog iz prethodne godine. Po vrednosti, težišta naše trgovinske razmene čine elektronska oprema, mašine, motorna vozila i delovi za motorna vozila. Pored toga, Srbija u Nemačku izvozi i prehrambene proizvode, stočnu hranu i metale, dok iz Nemačke uvozi hemijske proizvode, kao i gumene i plastične proizvode. Za neke od ovih branši smo proteklih godina organizovali tzv. Inicijativu za pronalaženje dobavljača, kojom se proizvođači iz regiona povezuju sa zainteresovanim kompanijama iz Nemačke. Time se daje doprinos daljem jačanju naše trgovinske razmene, a naročito jačanju srpskog izvoza u Nemačku.

7. Kako i na koji način Nemačka pomaže Srbiji u uvođenju i unapređenju dualnog stručnog obrazovanja?

U okviru srpsko-nemačke razvojne saradnje nemačka vlada sarađuje sa srpskim Ministarstvom prosvete, Privrednom komorom Srbije, Nemačko-srpskom privrednom komorom i drugim partnerima na reformi stručnog obrazovanja u Srbiji. Možemo biti ponosni na rezultate naše saradnje po pitanju uvođenja trogodišnjeg stručnog obrazovanja za zanatsko-tehnička zanimanja. Unapredili smo nastavni program stručnog obrazovanja za pet zanimanja, što je dovelo do boljeg kvaliteta nastave i povećanja udela praktične nastave. Ovaj program se trenutno primenjuje u 43 srednje stručne škole sa ukupno 2000 učenika. Od druge godine srednje škole učenici pohađaju praksu u jednom od ukupno 75 preduzeća. Mnoga preduzeća na dobrovoljnoj osnovi isplaćuju novčanu naknadu za praksu. Od ukupno 95 učenika prve generacije, koji su sredinom 2017. godine diplomirali, čak je 73 već našlo zaposlenje, od kojih 44 u kompanijama u koje su išli na praksu. Novi Zakon o dualnom obrazovanju koji je Narodna skupština donela u novembru 2017. godine i koji će biti na snazi od školske 2019/2020. godine takođe je značajan faktor kada govorimo o jačanju orijentisanosti ka praktičnom radu u stručnom obrazovanju u Srbiji. Sada je potrebno da se ovaj zakon na pravi način primenjuje. Na tome ćemo raditi zajedno sa našim partnerima.

8. Kada govorimo o ulaganjima, kako investitori iz Nemačke vide srpsko tržište? Koje su najznačajnije kompanije koje su ulagale kod nas?

Srbija je lokacija koja je zanimljiva za investitore. To dokazuje najnovija anketa Nemačko-srpske privredne komore koja u svoje članove ubraja mnoge poznate nemačke kompanije. U okviru ankete, 84% anketiranih kompanija navelo je da bi ponovo investirale u Srbiji. Kao obrazloženje navele su pre svega kvalitet i dostupnost lokalnih dobavljača, kao i kvalifikovanu radnu snagu. Cene produktivnost radnika i njihovu spremnost za radni uspeh, njihove kvalifikacije, akademsko obrazovanje i troškove rada. Anketa, međutim, pokazuje i to da su neka očekivanja slabo ispunjena. Privrednici se žale na nedostatke u borbi protiv korupcije i na slabu pravnu sigurnost. Nezadovoljni su i sistemom oporezivanja i poreskim organima, kao i nedovoljnom transparentnošću javnih tendera i državne uprave. Iz perspektive investitora, privlačnost lokacije za investicije je, dakle, usko povezana sa jačanjem vladavine prava.

9. Srbija je danas zemlja sa statusom kandidata, a pregovori su započeti u januaru 2014 godine. Po Vašem mišljenju, gde je sada Srbija na putu ka EU i šta će biti presudno za Srbiju da postane članica?

Srbija se nalazi na putu ka Evropskoj uniji i mi je u tome podržavamo. Sve je više tema na stolu, odnosno prevedeno na jezik Evropske unije – sve više poglavlja je otvoreno. Značajan trenutak za pristupne pregovore Srbije bilo je, po mom mišljenju, otvaranje poglavlja o vladavini prava sredinom 2016. godine. To je sama suština transformacije Srbije. Pre ulaska Srbije u Evropsku uniju, tu mora da se napravi značajan pomak. Mora se obezbediti da politika ne može da utiče na sudske postupke, mora da se jača nezavisnost pravosuđa. Sloboda medija je takođe značajna tema. Borba protiv korupcije mora dovesti do izricanja rigidnih zatvorskih kazni protiv odgovornih. Sudski postupci ne smeju više da traju u nedogled. To su očekivanja građana Srbije, a ujedno i važne predispozicije za ulazak u Evropsku uniju. Nadam se da će uskoro doći do napretka u ovoj oblasti – mi smo spremni da pružimo podršku.

10. Možete li nam reći nešto o odnosima Srbije i Nemačke na polju nauke, kulture i obrazovanja?

Nemačku i Srbiju povezuje mnoštvo kulturnih veza. Činjenica da nemački dirigent Gabrijel Felc vodi vrhunsku Beogradsku filharmoniju predstavlja samo jedan primer žive kulturne razmene između naših dveju zemalja. U oblasti nauke i obrazovanja takođe postoji bliska povezanost. Iz tog razloga, između ostalog, Nemačka služba za akademsku razmenu ima kancelariju u Beogradu. Prošle godine je 57 studenata iz Srbije dobilo stipendije za studije ili za neki drugi istraživački ili obrazovni program u Nemačkoj.

11. Kako biste Vi predstavili svoju zemlju kao turističku destinaciju? Koje karakteristike i znamenitosti biste izdvojili?

Nemačka je raznovrsna zemlja. Naravno da treba posetiti najpoznatije znamenitosti kao što su Brandenburška kapija, katedrala u Kelnu ili zamak Nojšvanštajn. Glavni grad Berlin je veoma privlačna destinacija za turiste. Međutim, to nije sve. Nemačka ima mnogo više da ponudi. Što se tiče kraja odakle ja dolazim, a to je Rajnska oblast, preporučio bih Vam vožnju brodom po Rajni. Pruža se spektakularan pogled na vinograde i živopisna vinogradarska sela na obroncima iznad Rajne, a videćete i mnogobrojne tvrđave i zamkove. Nemačka je šarolika! Možete putovati na obalu Baltika ili u Algoj, bavarski deo Alpa, u jedinstvene stenovite formacije nacionalnog parka Saksonska Švajcarska ili u bezbroj malih gradova koji se odlikuju specifičnom tradicionalnom arhitekturom. Nadam se da sam Vas ovim primerima zaintrigirao, te da ćete razmisliti o putovanju u Nemačku!

12. Šta Vam se posebno dopada u Srbiji? Kako provodite slobodno vreme?

Kulturna scena u Srbiji je odlična. Volim BITEF i srpsku muziku. U slobodno vreme volim da se bavim sportom, pre svega da igram tenis, ali idem rado i u pozorište i na koncerte na Kolarcu. Volim da šetam sa svojom porodicom na Adi, ali i van Beograda. Bili smo već na Fruškoj gori, Staroj planini i Tari. Srbija ima mnogo toga da ponudi, a moja porodica i ja ćemo nastaviti da istražujemo njene lepote.


Berza

investicioni fondovi

kursna lista