Početna > Izdanja > Broj 103-104 > Poslovna misao - Impostor sindrom

Pet vrsta sindroma prevaranta i kako ih prevazići

Autor: Melodi Vajlding – The Muse 18.5.2017. godine www.fastcompany.com

Mnogi uspešni ljudi kriju prljavu malu tajnu: duboko u sebi osećaju se kao potpuni prevaranti – kao da su njihova dostignuća rezultat srećnog spleta okolnosti. Ovaj psihološki fenomen poznat pod nazivom „sindrom prevaranta“ zasnovan je na verovanju da smo neadekvatni i nesposobni promašaji, bez obzira na dokaze koji nam govore da smo stručni i prilično uspešni.

Ukratko, to je jedan veoma opasan haos. Ovaj sindrom manifestuje se na različite načine u zavisnosti od nečijeg porekla, tipa ličnosti, kao i trenutnih okolnosti. Ukoliko ste se ikada osećali kao da samo čekate da drugi „shvate da ste prevarant“, bilo bi dobro da utvrdite koji ste tip prevaranta kako biste mogli da pristupite svom problemu na odgovarajući način.

Stručnjak u ovoj oblasti Valeri Jang kategorizovala je sindrom prevaranta na sledeći način:

  1. perfekcionista
  2. super žena/čovek
  3. prirodni talenat
  4. robusni individualac
  5. stručnjak

U svojoj knjizi The Secret Thoughts of Successful Women: Why Capable People Suffer From Imposter Syndrome and How to Thrive in Spite of It (Tajne misli uspešnih žena: Zašto sposobni ljudi pate od sindroma prevaranta i kako uspeti uprkos tome) Jangova piše o decenijama istraživanja i proučavanja prevarantskih osećanja među uspešnim ljudima.

Oslanjajući se na rad psihologa dr Polin Rouz Klens i dr Suzane Ajms, Jangova je otkrila nekoliko „tipova sposobnosti“, odnosno nekoliko internih pravila kojih se uglavnom pridržavaju ljudi sa manjkom samopouzdanja. O ovoj kategorizaciji retko se govori, ali način na koji je Jangova tumači može nam biti od velike pomoći da prepoznamo loše navike ili šablone koji nas sprečavaju da dostignemo svoj puni potencijal.

U nastavku je dat rezime tipova sposobnosti koje Jangova razlikuje kako biste utvrdili da li se prepoznajete među njima. Dodala sam i nekoliko primera iz svakodnevnog života, kao i pitanja koja možete sebi postaviti.

1. Perfekcionista

Perfekcionizam i sindrom prevaranta neretko idu ruku pod ruku. Razmislite: perfekcionisti sebi postavljaju previsoke ciljeve, a kada ih ne dostignu, njihovo samopouzdanje znatno opada i počinju da se pitaju da li su u stanju da ispune sopstvena očekivanja. Bili oni svesni toga ili ne, perfekcionisti takođe mogu biti opsednuti kontrolom – ukoliko žele da nešto bude urađeno kako treba, onda moraju oni sami to da urade.

Niste sigurni da se ovo odnosi na vas? Postavite sebi sledeća pitanja:

  • Da li vam je neko nekada prebacio da morate da imate apsolutno sve pod kontrolom?
  • Da li vam je veoma teško da poverite zadatke nekom drugom? Čak i ako uspete da ih poverite nekome, frustrirani ste i niste zadovoljni rezultatima?
  • Kada ne uspete da postignete neki (gotovo nedostižan) cilj, da li kažete sebi da „niste sposobni“ za svoj posao i danima razmišljate o tome?
  • Da li smatrate da sve što radite mora biti 100% savršeno, i to uvek?

Za ovaj tip ljudi uspeh retko kad predstavlja zadovoljstvo jer uvek misle da je moglo bolje. Ali to nije ni produktivno ni zdravo. Prihvatanje i slavljenje uspeha je ključno za izbegavanje premora, pronalaženje zadovoljstva i negovanje samopouzdanja.

Naučite da svoje greške posmatrate na duge staze, kao neizostavan deo procesa. Takođe, primorajte sebe da učinite nešto nespremni. Naterajte se da započnete rad na projektu koji mesecima planirate. Činjenica je da „pravo vreme“ nikada neće doći, a vaš rad nikada neće biti 100% savršen. Što pre uspete to da prihvatite, to bolje po vas.

2. Super žena/čovek

S obzirom na to da su ljudi koji pate od ovog sindroma ubeđeni da su varalice okružene kompetentnim kolegama, oni neretko sebe teraju da rade sve više i više ne bi li ispunili očekivanja. Ali oni na taj način samo prikrivaju svoje nesigurnosti, a prekomeran rad može ugroziti ne samo njihovo mentalno zdravlje, već i odnose sa drugima.

Niste sigurni da se ovo odnosi na vas?

  • Da li u kancelariji ostajete duže od svojih kolega, čak i nakon što ste obavili sve zadatke za taj dan?
  • Da li ste pod stresom ukoliko ne radite i da li slobodno vreme smatrate potpuno beskorisnim?
  • Da li ste svoje hobije i aktivnosti koje ste obavljali iz ličnog zadovoljstva ostavili po strani i žrtvovali ih zarad posla?
  • Da li smatrate da niste zaista zaslužili svoje zvanje (uprkos brojnim diplomama i dostignućima), pa imate potrebu da radite više i duže od ostalih kako biste dokazali koliko vredite?

Prevaranti radoholičari zapravo su zavisnici od potvrde koju dobijaju zato što rade, a ne od samog posla. Počnite sebe da učite da ne zavisite od tuđeg vrednovanja. Niko ne treba da ima veći uticaj na vaše mišljenje o sebi od vas samih – pa čak ni vaš šef nakon što vašem projektu da zeleno svetlo. S druge strane, naučite da konstruktivnu kritiku shvatate ozbiljno, a ne lično.

Kako se budete navikavali na potvrdu koja dolazi iznutra i uspevali da negujete samopouzdanje i verovanje da ste sposobni i stručni, bićete sve opušteniji i uspevaćete da odredite šta je razumna količina posla.

3. Prirodni talenat

Ljudi koji pate od ovog sindroma, a istovremeno su i prirodni talenti, uspeh mere na osnovu svojih sposobnosti, a ne truda. Drugim rečima, ukoliko treba da se potrude oko nečega, ubeđeni su da u tome nisu dobri.

Ovi prevaranti, baš kao perfekcionisti, sami od sebe očekuju previše. Međutim, prirodni talenti sebe ne vrednuju samo na osnovu suludih očekivanja, već i na osnovu toga da li su nešto uspeli da postignu iz prve. Ukoliko nešto ne mogu da urade brzo ili bez poteškoća, dolazi do uzbune.

Niste sigurni da se ovo odnosi na vas?

Navikli ste da postižete odlične rezultate bez mnogo truda?

  • Da li ste imali sve petice u školi ili dobijali pohvale za sve što ste radili?
  • Da su vam, kad ste bili mali, često govorili da ste najpametniji u svojoj porodici ili među vršnjacima?
  • Ideja da imate mentora ne zvuči vam primamljivo jer sami rešavate svoje probleme?
  • Da li vaše samopouzdanje biva poljuljano kada naiđete na prepreku zbog toga što vas je sramota ukoliko zadatak ne izvršite kako treba?
  • Da li se trudite da izbegavate izazove jer vam je veoma neprijatno da se oprobate u nečemu u čemu niste odlični?

Da biste ovo prevazišli, pokušajte sebe da posmatrate kao nekoga ko se i dalje razvija. Da biste postigli velike stvari potrebno je da učite i razvijate svoje veštine tokom celog života. To važi za sve, pa čak i one s najviše samopouzdanja. Umesto što prekorevate sami sebe jer niste ispunili svoja previsoka očekivanja, pokušajte da prepoznate tačno određena ponašanja koja možete promeniti i radite na njima.

Na primer, ukoliko vam je cilj da budete primećeniji na poslu, mnogo više smisla ima da radite na usavršavanju svojih veština prezentovanja nego da nikada više ne progovorite na sastancima jer to nije nešto „u čemu ste dobri“.

4. Robusni individualac

Valeri Jang robusnim individualcima naziva one koji smatraju da će njihova prevara biti razotkrivena ukoliko zatraže pomoć. Nije loše biti samostalan, ali ne u tolikoj meri da odbijate tuđu pomoć kako biste dokazali sopstvenu vrednost.

Niste sigurni da se ovo odnosi na vas? Postavite sebi sledeća pitanja:

  • Da li istinski smatrate da morate sve postići sami?
  • „Ne treba mi ničija pomoć.“ Da li ovo zvuči kao nešto što biste vi rekli?
  • Da li molbe formulišete na osnovu zahteva projekta, a ne svojih ličnih potreba?

5. Stručnjak

Ljudi koji se nalaze u ovoj kategoriji sposobnosti mogu se osećati kao da su prevarili svog šefa time što im je dao posao. Oni se užasno plaše da će njihov nedostatak iskustva ili znanja biti otkriven.

  • Da li se prijavljujete za poslove samo ukoliko ispunjavate baš sve zahteve u vezi sa obrazovanjem navedene u oglasu?
  • Da li neprestano tražite kurseve ili sertifikate jer smatrate da morate poboljšati svoje veštine ukoliko želite da uspete?
  • Čak i ako ste već duže vreme na istoj poziciji, da li i dalje smatrate da ne znate „dovoljno“?

Da li se naježite kada neko za vas kaže da ste stručnjak?

Tačno je da će uvek biti još toga da se nauči. Težnja za unapređivanjem veština svakako vam može pomoći da napredujete na poslovnom planu i ostanete konkurentni na tržištu rada. Međutim, ako u tome odete predaleko, nagon za neprekidnim sticanjem novih znanja može prerasti u vid odlaganja obaveza. Počnite da stičete nova znanja „u datom trenutku“. To znači da određenu veštinu steknete onda kada vam je ona potrebna – na primer, kada se vaša zaduženja promene – umesto da samo sakupljate znanje, što vam daje (lažan) osećaj sigurnosti.

Morate shvatiti da nije sramota potražiti pomoć kada vam je potrebna. Ako ne znate kako nešto da uradite, pitajte kolegu. Ukoliko ne možete da rešite neki problem, pitajte nadzornika koji je spreman da pomogne ili se čak obratite stručnjaku za razvoj karijere. Postanite mentor mlađim kolegama ili volontirajte – to vam može u velikoj meri pomoći da prepoznate stručnjaka u sebi. Deljenjem sopstvenog znanja ne samo da pomažete drugima, već pomažete i sebi samima da prevaziđete osećaj da ste prevarant.

Bez obzira na to kojoj vrsti sindroma prevaranta pripadate, ukoliko imate problem sa samopouzdanjem, znajte da niste sami. Uzmite u obzir sledeće: istraživanja pokazuju da 70% ljudi pati od sindroma prevaranta u određenoj fazi svoje karijere.

Ukoliko ste i sami to iskusili u toku svoje karijere, onda ste, pre ili kasnije, svoje uspehe pripisali slučaju, šarmu, vezama, ili nekom drugom spoljašnjem faktoru. Koliko je to nepravedno i bezobzirno? Posmatrajte današnji dan kao priliku da prihvatite i prigrlite svoje sposobnosti.

8.3.2016. godine

Autor: Pola Dejvis-Lak

www.fastcompany.com

Otpornost zavisi, između ostalog, od načina na koji doživljavate određeni stresor. Kako je Marija Konikova istakla u prošlomesečnom izdanju časopisa New Yorker, našem učinku ne prete samo poteškoće. Tu je i način na koji se nosimo sa poteškoćama. Istraživači uporno pokušavaju da objasne zašto su reakcije nekih ljudi na stresore efektnije od reakcija drugih. Drugim rečima, kakva je priroda same otpornosti?

Ali, dok naučnici pokušavaju da pronađu odgovor na to pitanje, jedan problematičan način razmišljanja iz prikrajka preti našoj otpornosti na poslu: sindrom prevaranta.

Za mnoge koji od njega pate, sindrom prevaranta (ili SP) predstavlja vid intelektualne prevare. To je glas u vašoj glavi koji vam govori ovako nešto: „Ovaj put sam baš imao sreće. Uskoro će svi shvatiti da sam prevarant i da nemam nikakvu ideju šta radim.“ Iako postoje dokazi koji potvrđuju suprotno – kao što su diplome, unapređenja, ili impresivna karijera – oni koji pate od SP-a nisu u stanju da internalizuju i prihvate svoj uspeh.

Međutim, ono o čemu se ređe priča jeste činjenica da, kognitivno govoreći, ta hronična sumnja u sebe može da postane samoispunjavajuće proročanstvo: Ako mislite da ste prevarant, a da su svi ostali legitimni, verovatno ćete naći načina da potvrdite to sebi, pa čak i odbacivanjem dokaza koji tvrde suprotno ili pripisivanjem uspeha sreći.

Zamislite da pripremate prezentaciju, sve vreme razmišljajući o tome kako ne pripadate svom timu. Ta briga i optužbe koje upućujete sebi pre vremena povećavaju verovatnoću da ćete zabrljati tokom same prezentacije. Ukoliko napravite bilo kakvu grešku, to će samo doprineti vašem razmišljanju: „Znam da nisam dovoljno dobar da bih bio ovde.“

Ali, ovo nije samo razmišljanje s kojim se nesrećna manjina bori u sebi. Istraživanja su pokazala da snažne tendencije u vezi sa SP-om imaju realne posledice na poslu. Sindrom prevaranta dovodi do nezadovoljstva na radnom mestu i lošijeg „organizacionog ponašanja“. On takođe čini da ljudi ostaju na istom poslu samo zato što prelazak na novi posao deluje suviše strašno u socijalnom i psihološkom smislu – teško da će takav zaposleni biti zainteresovan i produktivan.

Oslobađanje od sindroma prevaranta počinje analizom njegovih elemenata. Psiholozi ovu jednačinu predstavljaju na sledeći način:

SP = niska samoefikasnost + maladaptivni perfekcionizam + neuroticizam

Sledeća tri koraka (laičkim jezikom) osmišljena su da vam pomognu u borbi sa različitim delovima ove jednačine.

Podrška onih s kojima radite može vam pomoći da se nosite sa sindromom prevaranta. Otkriće istraživača da su „kvalitetni“ međusobni odnosi najefikasniji nije nikakvo iznenađenje. Istraživači su prepoznali značaj sledećih elemenata:

  • poverenje
  • osećaj za igru
  • angažovanje s poštovanjem
  • osnaživanje

Šta to znači u praksi? Jednostavno je: sprijateljite se s kolegama umesto što ih samo srećete u prolazu. Nekoliko kvalitetnih prijateljstava na radnom mestu pomaže u suzbijanju osećaja usamljenosti koji izaziva sindrom prevaranta – osećaja da ste jedini koji prikrivate svoju nekompetentnost.

Samoefikasnost predstavlja vaš nivo verovanja u sopstvenu sposobnost generisanja rezultata. Psiholozi su zaključili da veoma samoefikasni ljudi rade i ovih pet stvari:

  • postavljaju sebi visoke ciljeve
  • rado prihvataju izazove i zahvaljujući njima napreduju
  • motivišu sami sebe
  • ulažu dosta truda u postizanje sopstvenih ciljeva
  • ne odustaju kada naiđu na prepreke

Ovo su, opet, prilično intuitivne stvari. Evo šta možete učiniti da poboljšate samoefikasnost dok se borite sa simptomom prevaranta:

Beležite svoje uspehe. Velika je verovatnoća da ste već u nečemu uspeli, ali sami to ne primećujete. Počnite da zapisujete svaki put kada nešto dobro uradite – ali zabeležite i relativne uloge koje su odigrali sreća, dati trenutak, kao i vaš doprinos. Treba vremena da zaista poverujete u to da do rezultata dovode ne samo sreća, već vaše veštine i stručnost.

Učite od drugih. Sopstvenu samoefikasnost možete poboljšati posredno. Pronađite jednu ili više osoba kojima se divite i posmatrajte kako oni postižu uspeh i kako se sa njim nose. Kada zabrljaju, saznajte šta je bio uzrok tome. Pitajte ih koje strategije im pomažu da se vrate na pravi put.

Pronađite nekoga da navija za vas. Podrška drugih vam može pomoći. Mali tim kolega koji vas bodre predstavlja odličan način da se suprotstavite tom glasiću u vašoj glavi. Nekada će drugi moći da vide zašto ste uspeli u nečemu, dok ste vi to potpuno prevideli.

Cilj ućutkivanja unutrašnjeg kritičara nije kompletno suzbijanje sumnje u sebe. Cilj je produktivnije iskorišćavanje te samokritike. Ova četiri koraka vam mogu pomoći u tome:

  1. Prepoznajte svoja osećanja i izvore anksioznosti dok se sa njima suočavate.
  2. Pričajte o njima. To nije jednostavno, ali još jednom potvrđuje zašto je toliko važno da imate odlične veze sa kolegama na poslu. Jednostavno rečeno, svima nam je potreban neko da nas sasluša i ima razumevanja kada nam je teško.
  3. Otkrijte njihove uzroke. Kada znate kako se osećate, ostaje da saznate i zašto: koje situacije, ljudi, ili izazovi pokreću vašeg unutrašnjeg kritičara? Koji je osnovni šablon ovde?
  4. Budite saosećajni sami prema sebi. Mnogi ljudi pre ili kasnije pomisle da nisu sposobni da rade svoj posao. Niste sami. Višak samouverenosti zapravo može predstavljati sasvim drugačiju vrstu prepreke. Dakle, ne budite strogi prema sebi i zapamtite da uz malo vežbe i samosvesti i vi možete prevazići ovo stanje.

Ljudi retko govore o svojoj borbi sa sindromom prevaranta jer nas ovaj način razmišljanja navodi da pomislimo da smo jedini koji se sa njim suočavamo. Zapravo, to nikako nije tačno. Skoro svako ko se ikada suočio s velikim izazovima našao se u istoj situaciji. Kako dr Ejmi Kadi navodi u svojoj novoj knjizi Presence (Prisutnost), „Što više pričamo o svojim strahovima i izvorima anksioznosti, i što više saznajemo o tome kako oni funkcionišu, to ćemo ih se lakše otarasiti kada se ponovo pojave. To liči na Sizifov posao, ali zapravo nije potpuno uzaludan.“


Berza

investicioni fondovi

kursna lista