Početna > Izdanja > Broj 103-104 > Edukacija - Dejan Jovović

Osma – završna revizija kreditnog aranžmana Srbije i MMF-a

Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koju je predvodio Džejms Ruf, od 26. oktobra do 7. novembra 2017. godine vodila je u Beogradu zvanične razgovore sa predstavnicima vlade Srbije i NBS povodom osme, završne revizije tekućeg trogodišnjeg kreditnog aranžmana sa Srbijom.

Razgovaralo se o stanju javnih finansija Srbije, reformama javnih preduzeća i javnog sektora, o najnovijim makroekonomskim i fiskalnim kretanjima, realizaciji dogovorenih mera u trećem tromesečju 2017. godine, kao i o okviru budžeta za 2018. godinu (uključujući povećanje plata i penzija). Trogodišnji stand-by aranžman, koji je zaključen februara 2015. godine, uspešno se sprovodi, uz ostvarenje dobrih makroekonomskih rezultata u okviru dogovorenog ekonomskog programa, saopštila je NBS. Tema razgovora bili su i uslovi za sklapanje novog aranžmana sa MMF-om, koji ne bi uključivao pozajmicu, jer ona Srbiji nije potrebna.

Tekući aranžman iz predostrožnosti ističe 23. februara 2018. godine, a Srbija nije koristila odobrena sredstva. Srbija ima 10,6 milijardi evra deviznih rezervi (neto rezerve su 8,9 milijardi evra) i to je jedan od razloga zašto nije bila potrebna finansijska podrška MMF-a. Po završetku revizije, dodatnih 99,14 miliona tzv. specijalnih prava vučenja – SPV (119,4 miliona evra) će biti na raspolaganju Srbiji, čime će ukupna raspoloživa sredstva u okviru ovog aranžmana dostići 871,8 miliona SPV (1,05 milijardi evra). Vlasti Srbije izjavile su da ne nameravaju da povuku sredstva raspoloživa u okviru aranžmana.

U vreme kad je Srbija u februaru 2015. ušla u program sa MMF-om, jedan od najvećih problema za vladu Srbije nije bilo samo smanjenje plata i penzija, već i racionalizacija javnog sektora, odnosno smanjenje broja zaposlenih za 75.000 do kraja 2017. godine. Iako se kasnije ispostavilo da je ta brojka „prelomljena preko kolena” i da toliko otpuštanje nije bilo neophodno za ozdravljenje javnih finansija, u razgovorima sa misijom MMF-a prekobrojni skoro da nisu bili tema. Čak je uoči početka osme revizije kreditnog aranžmana sa misijom MMF-a strogi i konzervativni Fiskalni savet Srbije upozorio da zabrana zapošljavanja treba da se ukine. Vlada je 2014. godine donela uredbu o zabrani zapošljavanja, koja je u nekoliko navrata produžavana do kraja 2017. godine. O produžetku zabrane zapošljavanja nije bilo razgovora sa MMF-om, ali je plan Vlade Srbije da zabrana zapošljavanja najverovatnije ostane na snazi i tokom sledeće godine.

Šef misije MMF-a Džejms Ruf izjavio je na konferenciji za štampu povodom završetka pregovora o osmoj reviziji stand-by aranžmana iz predostrožnosti, koji je Srbija zaključila sa ovom organizacijom, da su sa vladom Srbije usaglašeni ključni parametri za budžet za 2018. godinu, koji uključuju i povećanja plata u javnom sektoru i penzija od naredne godine.„Zajedno sa većim prihodima za plate i penzije, planirani fiskalni deficit je 0,7 odsto BDP-a, što je nivo koji ne ugrožava fiskalnu stabilnost i dalje smanjenje javnog duga”, rekao je Ruf.Kako je navedeno, imajući u vidu dobre ostvarene rezultate, vlada planira da deo novca iz većeg fiskalnog prostora i u ovoj godini iskoristi za isplatu bonusa penzionerima, kao i za bonuse određenim kategorijama zaposlenih.Ruf je istakao da MMF za ovu godinu prognozira rast BDP-a Srbije za dva odsto, a za 2018. za 3,5 odsto. Govoreći o osmoj reviziji, rekao je da je postignut dogovor o politikama koje su potrebne kako bi uspešno zaključili reviziju.

Rekao je da se nastavljaju snažne ekonomske performanse Srbije i dodao da se to dešava iako su u prvom kvartalu bile privremeno usporene zbog suše i prekida u snabdevanju električnom energijom. „Aktivnosti su ostale snažne, podržane jakim rastom izvoza, jačanjem potrošnje i investicija”, rekao je Ruf. On je dodao da su uslovi na tržištu rada bolji, privatni sektor otvara nova radna mesta, a predstavnici delegacije pohvalili su i pad stope nezaposlenosti.

Istakao je da je osnovna ekonomska aktivnost snažna i podržana intenzivnim izvozom. Ruf je ukazao na to da je usporavanje prouzrokovano proizvodnim faktorima, a ne zbog slabe potražnje ili fiskalne kontrakcije. Rekao je da MMF uočava poboljšanje i na tržištu rada, zahvaljujući otvaranju velikog broja radnih mesta u privatnom sektoru.

S obzirom na nisku inflaciju, kako je preneo, MMF smatra monetarnu politiku NBS ispravnom, a u tekućoj godini vidi dobre fiskalne rezultate, dodajući da je fiskalni balans blizu pozitivne nule, što je mnogo bolje od projektovanog budžetskog deficita. Ruf je podvukao da za naredni budžet prioritet treba da bude očuvanje fiskalnih dostignuća.

Prema njegovim rečima, neophodno je nastaviti sa reformama državnih preduzeća, jer se još uvek kasni u iznalaženju solucija za problematična preduzeća kao što su MSK, Azotara, RTB, Petrohemija, Resavica. „Biće potrebno nastaviti sa reformama javne uprave da bi se poboljšao kvalitet javnih usluga i smanjili rizici. Veoma je važno usvajanje zakonodavstva koje se tiče plata u javnom sektoru u decembru”, poručio je on. Dodao je da je neophodno akcenat staviti na jačanje poslovnog okruženja, podsticanje rasta u kojem vodeću ulogu ima privatni sektor i rast nezaposlenosti. Pohvalio je dalji napredak Srbije na Duing biznis listi, i ukazao da još ima prostora za poboljšanje po pitanju konkurentnost i smanjenja prepreka za biznis. S tim u vezi, napomenuo je modernizaciju Poreske uprave i racionalizaciju taksi.

Ministar finansija izjavio je na završnoj konferenciji za štampu da je Srbija na kraju oktobra imala suficit republičkog budžeta od 79,4 milijarde dinara i istakao da je rezultat na fiskalnoj strani mnogo bolji nego što je bilo ko mogao da očekuje – za više od milijardu evra bolji od revidiranog plana. Na početku godine bio je planiran deficit od 1,7 odsto, uključujući projekte koji prethodne godine nisu bili u sastavu republičkog budžeta.

„Sredinom godine revidirali smo deficit na 1,1 odsto, a krajem oktobra imali smo suficit od 79,4 milijardi evra republičkog budžeta i očekivanih oko 93 ili 94 milijarde dinara suficita budžeta opšte države. To je rezultat koji niko nije očekivao, za više od milijardu evra ispred revidiranog plana”, naglasio je ministar.

Kada je reč o privrednom rastu, rekao je da uprkos tome što je za ovu godinu projekcija smanjena na dva odsto, nema razloga za brigu i da se ostaje pri tome da će privredni rast u 2018. biti 3,5 odsto, kao i da je to konzervativna procena. Kako kaže, usporavanje rasta nije recesione prirode već je do toga došlo usled spoljnih faktora, pre svega okolnosti u poljoprivredi i energetici.

Srbija će 2018. godine ući u savetodavni, a ne finansijski program sa MMF-om. To se može naslutiti po dosadašnjem toku razgovora srpskih ministara sa predstavnicima MMF-a, ali konačna odluka biće poznata početkom 2018, nakon detaljne analize mogućih negativnih efekata neobavezujućih mera na dalje reformske tokove javnog i fiskalnog sektora. Vlada smatra da je saradnja sa MMF-om oko finansijske konsolidacije dala izuzetne rezultate i da nije potreban novi finansijski aranžman iz predostrožnosti. Međutim, potreban je vodič za dalje reforme javnih i državnih preduzeća u kojima nisu ostvareni svi ciljevi.

Ekonomisti su, uglavnom, ujedinjeni u stavu da Srbiji više nije potreban aranžman sa MMF-om koji podrazumeva korišćenje ili rezervaciju finansijskih pozajmica, ali ne isključuju saradnju konsultativnog tipa. Pojedini stručnjaci smatraju da je ovakav oblik saradnje sa MMF-om dobra varijanta. Ako se ima u vidu da je budžet u solidnoj situaciji, onda nam novi finansijski aranžman nije potreban. Ipak, smatraju da nije loše da MMF u Srbiji ostane još neko vreme, kako bi se održali postojeći rezultati i ne bi pokvarilo ono što je postignuto.

Ministar finansija Srbije izjavio je da bi voleo da se nastavi saradnja sa MMF-om sve dok Srbija ne bude u zoni tzv. „investicionog grejda“, odnosno rejtinga koji obećava viši nivo investicija. Kada Srbija bude prešla u tu zonu i kada bude trajno u zoni investicionog kvaliteta, to znači, kako je objasnio, da će veliki investitori moći da dolaze u Srbiju „i investiraju na stotine miliona i milijardi, kao što je to slučaj u Slovačkoj i Češkoj“.

Ministar kaže da se u tim zemljama, na koje, kao i na Sloveniju, treba da se ugledamo, ne pregovara pojedinačno za velike investicije, već veliki fondovi i upravljači kapitalom dolaze i formiraju svoje ispostave. „Tako bismo ušli u drugu orbitu investiranja i realizacije projekata“, dodao je ministar finansija. Posle februara, ministar očekuje da će sa MMF-om biti nastavljena saradnja definisana spiskom i otvorenim pitanjima i izazovima koji nas očekuju – podsticanje rasta, nezavršene strukturne reforme koje uključuju i reformu poreske administracije i završetak zakona na kojima radimo. To će vlada raditi sama ili u saradnji sa MMF-om, rekao je ministar finansija, dodajući da je „pomenut program koordinacije bez finansijske komponente koji nama odgovara kao format“, i da se konsultacije nastavljaju u okviru člana IV Statuta MMF-a.

Ministar finansija najavio je da bi za Srbiju idealan bio tzv. PCI instrument (Policy Coordination Instrument), odnosno instrument koordinacije politika. Reč je o novom programu koji je MMF lansirao u julu ove godine. Američki mediji su ovaj instrument MMF-a nazvali „čuvarkuća”. Instrument je, pre svega, predviđen za zemlje kojima nije neophodna finansijska podrška MMF-a. Prednosti i mane ovakvog programa još se ne znaju, jer ga nijedna zemlja članica još nije sprovela. U teoriji, tokom ovog programa, MMF ima više savetodavnu nego kontrolnu ulogu.

Posle skoro tri godine primene programa, MMF ocenjuje da su rezultati mnogo bolji nego što je bilo ko očekivao u februaru 2015, kada je zaključen kreditni aranžman. Svih osam revizija-kontrola aranžmana uspešno je završeno. Na početku programa postojale su velike neravnoteže u srpskoj ekonomiji, a to je bilo posebno vidljivo u budžetu. Srpska vlada se odlučno prihvatila rešavanja tih problema u okviru aranžmana sa MMF-om i sada je fiskalna situacija potpuno preokrenuta. Na kraju ove godine budžet države biće u suficitu, verovatno 0,7 odsto BDP-a, a pre nego što je počeo program deficit je iznosio 6,5 odsto BDP-a. Javni dug, koji je pre programa ubrzano rastao, sada je u padu i iznosi oko 64 odsto BDP-a. Kamate po kojima se danas zadužuju država, stanovništvo i privreda mnogo su niže nego što su bile, i to je odraz poverenja. Ekonomska aktivnost raste, udeo problematičnih kredita je smanjen, kao i nezaposlenost. Takav preokret je „impresivan“, ocena je misije MMF-a.

Mnoge neravnoteže su otklonjene. Sada treba unaprediti način na koji funkcionišu javna administracija, poreski i pravni sistem, zdravstvo i školstvo. To je od ključne važnosti za privredni rast. Očuvanje fiskalne discipline biće izazov, ali bi to trebalo da bude lako u odnosu na teško fiskalno prilagođavanje koje je već postignuto. Dosta je urađeno kad je reč o državnim preduzećima, gde se situacija popravila. Troškovi u budžetu po osnovu preduzeća gubitaša skoro su eliminisani. Ima još mnogo nezavršenog posla, ali je dosta urađeno na tom planu. Sada smo se fokusirali na to da uspešno završimo ovaj aranžman. Posle toga videće se na koji će način međusobna saradnja biti nastavljena. Postoje različiti načini na koje MMF može da pruži podršku svojim članovima. PCI je novi instrument i svakako je jedna od opcija, jer je predviđen za zemlje kojima nije neophodna finansijska podrška. Postoje i druge opcije, ali to nije najvažnije. Mnogo je važnija politika koju bi Srbija trebalo da sprovodi u budućnosti, a koju MMF treba da podrži, zaključak je misije MMF-a nakon posete Beogradu.

Na kraju, možemo zaključiti da se program MMF-a uglavnom odnosi na postizanje makroekonomske stabilizacije i fiskalne konsolidacije otklanjanjem velikih deficita. Međutim, za Srbiju je osnovno pitanje kako ostvariti relativno visoku stopu privrednog rasta koja bi, pre svega, povećala zaposlenost i životni standard stanovništva, a koju ćemo lakše postići bez rigidnih zahteva MMF-a. Srbija je dobijala pohvale MMF-a jer je uglavnom sprovodila nametnute mere i programe po preporuci i diktatu ove najvažnije svetske finansijske institucije.

dr Dejan Jovović, naučni savetnik i redovni član NDES

Berza

investicioni fondovi

kursna lista