Pored toga, BDP koji predstavlja kvantitativnu meru nacionalnog bogatstva, nije u mogućnosti da oslika tranziciju zemlje ka kvalitetnijem rastu zasnovanom na tehnološkim inovacijama i zelenoj revoluciji. To ne znači da nije moguće saznati pravo stanje stvari u ekonomiji.

Narednih pet pouzdanih statistika, po našem mišljenju, može pružiti relevantne uvide svakome ko je zainteresovan za kinesku ekonomiju.

Međunarodna trgovina je jedna od ovih oblasti jer se kineski uvoz i izvoz lako mogu uporediti sa statistikama koje su objavile druge privrede, kako bi se procenila njihova tačnost. Moguće je izvršiti određena prilagođavanja koja su rezultat metodoloških razlika, ali glavnim trendovima se ne može manipulisati.

Na kineski trgovinski bilans u velikoj meri utiču međunarodne prognoze. Usporavanje kineskog izvoza 2016. godine, odraz je nižeg rasta tržišta u razvoju u Aziji, a takođe i ekonomska slabost u evrozoni i Sjedinjenim Američkim Državama. U međuvremenu, godina je obeležila oživljavanje aktivnosti koja je u suštini u vezi sa većim globalnim rastom, posebno u ključnim ekonomskim oblastima kao što je Evropa.

Štaviše, postojao je brz rast uvoza od sredine 2016. godine koji odražava snažnu domaću potražnju, kao i potraga zemlje za izgradnjom strateških rezervi, a naročito naftnih rezervi.

Ako pogledamo podatke o uvozu, takođe možemo zaključiti da Kina ulaže napore u pogledu čišćenja životne sredine. Kao što je to naglasio direktor sektora strategije trgovine berzanskom robom u Sakso Banci, Ole Hansen, uvoz rude gvožđa je po prvi put u septembru 2017. godine premašio 100 miliona tona, što je rezultat strategije Pekinga o povećanju uvoza robe više klase na štetu lokalne, nižeg kvaliteta.

Rast uvoza je takođe u vezi sa većim obimom teretnog saobraćaja na železnici. U septembru 2017, ova metrika se uvećala za 14,6% u odnosu na prethodnu godinu, dostigavši gotovo najviši nivo nakon krize.

Kao što su u svom radu „Da li Kina lažira svoje cifre? Dokazi iz podataka trgovačkih partnera“ prikazali Fernald, Hsu i Špigl, u periodu od 2008. do 2014. godine najbolji pokazatelj među pojedinačnim alternativnim pokazateljima koji objašnjavaju kineski uvoz bio je obim železničkog tereta. Ovi pokazatelji, zajedno sa HSBC indikatorom proizvodnje u Kini, stvaraju sliku solidne ekonomije. Međutim, pozitivan impuls primećen u prvom polugodištu je počeo da se koleba. Na osnovu analize vodećih pokazatelja koji su se pokazali efikasnim u predviđanju trenda rasta u Kini, očekujemo i lošiju statistiku tokom naredne godine.

Da dodatno objasnimo... Nedavno objavljeni kineski podaci nam omogućavaju da ažuriramo naše interno tumačenje kreditnog impulsa za ovu zemlju, kojim se prati tok novog zaduživanja privatnog sektora. Za privredu koju pokreću dugovanja, kao što je to slučaj u Kini, nivo izdatih novih kredita očigledno je od primarne važnosti. Prema našim proračunima, čini se da je kreditni impuls u Kini u drugom tromesečju 2017. godine opao za najmanje 25% u odnosu na isti period prošle godine, i tako postigao novi najniži nivo posle krize.

Pošto ovaj indeks prethodi realnoj ekonomiji za devet do 12 meseci, to znači da će sredinom 2018. godine Kina verovatno proći kroz usporavanje privrede. Zapravo, rani znaci nižeg rasta su već tu. Kineski indeks nazvan Li Kećang (mera koju je osmislio magazin „The Economist“ za merenje obima tereta železnice, potrošnje električne energije i kredita koje su isplatile banke - tri metrike koje navodno favorizuje Li) ukazuje na to da je od jula počeo da opada.

Ovaj indeks odgovara proračunu zasnovanom na: 1. potrošnji energije * 0.4 2. obimu železničkog tereta * 0,25 3. kreditima u domaćoj valuti * 0,35 Obično se to smatra dobrim pokazateljem rasta proizvodnje. Ono što više zabrinjava su podaci o proizvodnji električne energije (koja uključuje konačnu potrošnju, potrošnju u toku procesa i gubitke) koje je Nacionalni zavod za statistiku prikupio na nivou provincija.

Istorijski gledano, potrošnja električne energije jedan je od najboljih indikatora kineskog ekonomskog rasta. Brojke o potrošnji električne energije su prilično pouzdane i pretrpele su manje revizije tokom godina. Na nacionalnom nivou, proizvodnja električne energije je prilično stabilna i u septembru 2017. je iznosila 6,2%. Međutim, neke od najviše industrijalizovanih provincija u Kini prijavile su negativan godišnji rast proizvodnje električne energije u poslednjih nekoliko meseci. U provinciji Đangsu, koja od svih kineskih provincija ima najviši BDP po glavi stanovnika, smanjenje je dostiglo 22,5% prošlog septembra, a u Šandongu, koji je razvio snažnu proizvodnju hrane i prehrambenu industriju, dostiglo je 17,8%.

Ovaj pad je prilično zabrinjavajuć, i s obzirom na to da je potrošnja električne energije efikasan pokazatelj rasta BDP-a, čini se da potkrepljuje rizik od ekonomskog usporavanja. U zaključku, postoje tri tačke koje treba imati u vidu prilikom ispitivanja pouzdanosti kineskih ekonomskih podataka: • Podaci o BDP-u ne mogu se smatrati najpogodnijim indikatorom za procenu ekonomskog zdravlja Kine. Kao što nas je Peking mnogo puta podsetio, ovo je uglavnom referenca koja neprofesionalno meri pomak ka kvalitativnijem modelu rasta. • Potrošnja električne energije je ključni indikator koji je u uzajamnoj vezi sa ekonomskim rastom i nije predmet manipulacije. Smanjenje proizvodnje električne energije u ključnim industrijskim provincijama uz smanjenje kreditnog impulsa, potvrđuje rizik od usporavanja rasta u narednim mesecima. • Ekonomsko usporavanje Kine nije vrednovano na tržištu i imaće značajan efekat na svetsku ekonomiju, s obzirom na to da Kina predstavlja trećinu globalnog impulsa rasta prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda.