Početna > Izdanja > Broj 100 > Edukacija - Dejan Jovović

Sedma revizija kreditnog aranžmana između Srbije i MMF-a

Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), predvođena Džejmsom Rufom, posetila je Srbiju od 22. juna do 5. jula ove godine, a imala je dva osnovna zadatka.

Prvo, da sprovede pregled srpske ekonomije u skladu sa članom IV Statuta MMF-a. Ovaj pregled je centralni element mandata MMF-a u vezi sa svim zemljama članicama i sveobuhvatno i dugoročnije posmatra makroekonomska kretanja i perspektivu, kao i ekonomske politike organa vlasti. U većini zemalja, konsultacije na osnovu člana IV sprovode se jednom godišnje, a u zemljama koje imaju programe koje podržava MMF, kao što je Srbija, svake druge godine. Izvršni odbor MMF-a je zaključio prethodne konsultacije na osnovu člana IV sa Srbijom 23. februara 2015. godine.

Drugi zadatak misije bio je da izvrši sedmu reviziju - kontrolu trogodišnjeg programa iz predostrožnosti u vrednosti od 1,2 milijarde evra, koji Srbija sprovodi uz podršku MMF-a, a zaključen je u februaru 2015. godine. Kao i tokom prethodnih revizija, misija je razmotrila prethodne rezultate i realizaciju programa i dogovorila sporazum u vezi sa ekonomskim politikama u narednom periodu.Revizije programa sa Srbijom trenutno se spovode na svakih pola godine. Izvršni odbor MMF-a je završio prethodnu reviziju 16. decembra 2016. godine.

Rast plata i penzija nije bio tema ove kontrole, ali jeste dokle se stiglo sa reformom javnih preduzeća. Reforma javnih preduzeća je očigledno prioritet u postojećem programu sa Srbijom, koji podržava MMF. Ukoliko Srbija želi da ostvari potpuni napredak u onom što čini u poslednje dve godine, kada je reč o makroekonomskim postignućima, i ukoliko želi da završi reforme - tada reforma javnih preduzeća mora da bude jasan prioritet, smatra misija MMF-a.

NBS je istakla da je tokom protekle dve i po godine u Srbiji realizovan jedan od uspešnijih programa Fonda, a to je i stav misije MMF-a. Za Srbiju je najvažnije što smo uspeli da uspostavimo monetarnu stabilnost, koja traje praktično od početka programa, kao i da se u međuvremenu ostvarila fiskalna stabilnost, koja se ostvaruje i dalje u ovoj godini, što znači da se realizuje i u trećoj godini programa. Centralna banka istakla je da je posebna pažnja posvećena sprovođenju sveobuhvatnih strukturnih reformi, koje treba da doprinesu daljem otvaranju novih radnih mesta i postizanju održivih i visokih stopa privrednog rasta. To znači da su reforme javnih preduzeća konačno došle na dnevni red i da će se o njima više govoriti.

Šef misije Džejms Ruf uoči sastanka sa predstavnicima Vlade Srbije u Beogradu, istakao je da „ekonomija Srbije raste, a mora da raste brže. Radimo na tome kako da taj rast ubrzamo i kako da taj rast bude koristan za građane.” On je dodao da povećanje plata i penzija nije tema ovih razgovora sa predstavnicima Srbije, već će to biti prilikom sledeće posete krajem godine, kada se bude razgovaralo o budžetu za 2018. godinu. Ruf je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije rekao da plate i penzije ne bi trebalo da se povećaju više nego što je dostignut ekonomski rast. Penzije, plate i subvencije će nastaviti pritisak na budžet jer će rasti broj penzionera - rekao je Ruf. On je dodao da je savet MMF-a da se nastavi sa „obuzdavanjem tih stavki”.

Potpuno neplanirano na pregovarački sto sa MMF-om stigla je jedna neprijatna tema – problemi lokalnih finansija. Taman kad se situacija u republičkoj blagajni stabilizovala, budžetima opština i gradova zapretio je izgleda grčki scenario. Šef misije Fonda upoznat je sa detaljima analize Fiskalnog saveta koja pokazuje da je veliki broj lokalnih budžeta potpuno neodrživ i zahteva snažne mere konsolidacije. Fond sada insistira da se republika uključi u rešavanje lokalnih problema, i to tako što će za početak napraviti okvir preko koga će se pratiti da li se budžeti gradova i opština realno planiraju.

Predsednik Srbije sastao se sa šefom misije MMF-a Rufom, koji je ocenio da su fiskalni rezultati budžeta Srbije odlični, kao i da svi pokazatelji govore o stabilnom trendu rasta ekonomije Srbije, o čemu svedoči i veliki suficit ostvaren u prvih šest meseci tekuće godine. Zanimljiv detalj iz ove runde pregovora je i da se misija MMF-a sastala i sa predsednikom Srbije. Tokom kontrola aranžmana prirodno je da se MMF sastaje sa svima koji utiču na donošenje ekonomskih odluka. Obično su to predstavnici raznih ministarstava, državni zvaničnici, sindikalni ili ekonomski eksperti.Jedino je pitanje da li su razgovori bili u skladu sa nadležnostima predsednika Srbije. Prema našim zakonima, to je nadležnost premijera, ministra finansija i guvernera.

Ruf je izjavio da su Vlada Srbije i NBS „postigli dramatično poboljšanje“ ekonomske situacije u Srbiji. „Ako pogledamo unazad od naših prethodnih konsultacija po članu IV Statuta MMF-a, u februaru 2015. godine, možemo videti da su Vlada i NBS ostvarili dramatično jačanje ekonomije i poboljšanje ekonomske situacije”, rekao je Ruf novinarima u Vladi Srbije. On je kazao da MMF u ovoj godini predviđa da će privredni rast Srbije biti tri odsto, a da je revidirao na niže projekciju budžetskog deficita na 1,1 odsto BDP-a, što je najniži nivo od 2005. godine. Ruf je rekao da je MMF konstatovao da javni dug opada brže nego što je bilo očekivano. Važno je da je došlo do fiskalne konsolidacije koja je brža i veća od projektovane. To je postignuto uz brži rast od očekivanog - rekao je Ruf. On je ocenio i da je srpska ekonomija i dalje ozbiljno ranjiva“, da ima i strukturne slabosti i dodao da MMF ohrabruje vlasti Srbije da nastave reforme i da rešavaju probleme. Ruf je rekao da je ekonomija Srbije još opterećena prevelikim i neefikasnim javnim sektorom“ i da je potrebno da se okrene ka rastu sektora proizvodnje. On je ocenio i da će plate i subvencije nastaviti da vrše pritisak na budžet“ i da će broj penzionera nastaviti da raste, te MMF savetuje da se nastavi sa obuzdavanjem“ tih stavki u budžetu, a da će mogućnosti za njihovo povećanje biti kako ekonomija bude rasla.

Šef misije MMF-a rekao je da je na vlastima u Srbiji da odluče da li žele novi aranžman sa MMF-om. To nije bilo u fokusu ovih razgovora. Potpuno je ispravno da Vlada i NBS razmotre svoju poziciju, jer je njihova odluka da li će zatražiti još jedan aranžman ili ne. Sa tačke gledišta MMF-a i dalje smo spremni da pružimo podršku i pomognemo Srbiji”, objasnio je Ruf.

Ministar finansija ocenio je da je Srbija ostvarila dobro prolazno vreme i u sedmoj reviziji aranžmana iz predostrožnosti koji zemlja ima sa MMF-om. On je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije istakao da je ovo pretposlednja provera rezultata reformi dogovorenih sa MMF-om, koje naša zemlja sprovodi po osnovu aranžmana iz predostrožnosti. Ilustrujući postignute rezultate, on je naveo da Vlada planira rast BDP-a za ovu godinu od 3,0 odsto, javni dug je smanjen na 67,1 odsto BDP-a, budžetski deficit je sa prvobitno predviđenih 1,7 odsto BDP-a za ovu godinu revidiran naniže na 1,3 odsto, odnosno 1,1 odsto, a premija rizika zemlje je oborena četiri puta, što znači da su nam manji troškovi koje plaćamo prilikom zaduživanja. Ministar finansija je takođe istakao da je suficit u budžetu na kraju juna iznosio 33,2 milijarde dinara, što je za 80 milijardi ispred plana. Izvoz je, prema njegovim rečima, u prvih pet meseci povećan za 13,3 posto. Ministar je posebno podvukao da izvesni problemi strukturne prirode na koje je MMF skrenuo pažnju, poput kašnjenja reforme javne uprave, državnih preduzeća i drugi, ne postoje od danas već datiraju pet, deset pa i više godina unazad. Ministar finansija Srbije izjavio je da će u okviru naredne, osme revizije aranžmana sa MMF-om, najavljene za jesen, biti utvrđeno koliki „fiskalni prostor” postoji za revidiranje plata i penzija. Vlada Srbije želela je da stvori „trajne osnove” ne samo za povećanje plata i penzija, već za ukupni privredni rast. „Čekamo tehničku misiju u septembru i osmu reviziju MMF-a, koja će dati konačne cifre koji je prostor za povećanje zarada i penzija”, kazao je ministar.

Zvaničnici MMF-a su nekoliko puta istakli da će se o eventualnom povećanju plata i penzija razgovarati na jesen, odnosno prilikom krojenja budžeta za 2018. godinu. Međutim, ono što je od suštinske važnosti je da, ukoliko posle februara 2018. godine, kad aktuelni aranžman istekne, Srbija ne bude imala program sa Fondom, onda se ni MMF neće mnogo ni pitati oko predloga državne kase za sledeću godinu. Ukratko, Vlada Srbije samostalno bi tada mogla da vodi ekonomsku politiku i u tom smislu ne bi bilo nikakvih ograničenja da plate i penzije poveća i za po 10 odsto, ako bude bilo novca. Jer, uprkos tome što je budžet na kraju maja bio u suficitu od 12 milijardi, povećanje ličnih primanja za jedan odsto povećava ukupne troškove za osam milijardi. Državnu blagajnu bi rast plata i penzija za 10 odsto koštao 80 milijardi dinara. To bi opet budžetski deficit sa prvobitno planiranih 1,7 povećalo na 3,7 odsto BDP-a.

Upućeni u pregovore kažu da je ovo bila jedna od lakših rundi pregovora sa misijom MMF-a.Teških zahteva ovoga puta nije bilo. Ekonomija je još opterećena prevelikim i neefikasnim javnim sektorom, a neophodno je i unapređenje Poreske uprave, sistema javnih naknada i taksi, kao i obezbeđivanje veće efikasnosti i transparentnosti pravosuđa.

Izvršni odbor MMF-a saopštio je 30. avgusta ove godine da je uspešno završio sedmu reviziju ekonomskih rezultata Srbije u okviru stand-by aranžmana sa Srbijom i ocenio da su ostvareni dobri makroekonomski rezultati, da je BDP na višem nivou nego pre krize i da se uslovi na tržištu rada popravljaju. Kako se navodi u saopštenju MMF-a, inflacija je i dalje unutar ciljnog koridora, a deficit bilansa tekućih transakcija zabeležio je pad.

MMF ocenjuje da je u isto vreme neophodna izgradnja jačih institucija i dalji napredak u realizaciji programa strukturnih reformi za unapređenje ekonomske efikasnosti, ubrzavanje ekonomskog rasta zasnovanog na privatnom sektoru i za ubrzavanje konvergencije kako bi se postavila osnova za članstvo u EU.

„Dobri rezultati po osnovu prihoda su podržali važnu fiskalnu konsolidaciju i omogućili da smanjenje rashoda bude manje od prvobitno planiranog u okviru programa. Međutim, obuzdavanje obavezne tekuće potrošnje i dalje je važan prioritet u cilju smanjenja javnog duga i stvaranja fiskalnog prostora za neophodna kapitalna ulaganja i potencijalno za targetirana smanjenja poreskih opterećenja”, ocenjuje se u saopštenju.

Završetak revizije će staviti dodatnih 64,9 miliona evra na raspolaganje Srbiji u okviru kreditnog aranžmana, čime će ukupan raspoloživi iznos dostići 918,5 miliona evra. Srpske vlasti su najavile da ne nameravaju da povlače sredstva raspoloživa u okviru ovog aranžmana, napominje se u saopštenju.

MMF takođe navodi da „reforme javnog sektora u oblastima u kojima se kasni – modernizacija obrazovanja, jačanje poreske administracije i restrukturiranje državnih i javnih preduzeća – treba da se sprovedu bez odlaganja”. Fond ocenjuje i da je monetarna politika bila uspešna u držanju inflacije pod čvrstom kontrolom. Opšte posmatrano, stabilnost deviznog kursa je dovela do daljeg jačanja poverenja i pomogla da se smanji evroizacija.

„Reforme finansijskog sektora u okviru programa su ojačale otpornost ovog sektora. Banke su sada u boljoj poziciji da u potpunosti podrže budući rast. Međutim, potrebno je da se nastave napori u pravcu smanjenja nivoa problematičnih kredita i da se ubrzaju reforme finansijskih institucija u državnom vlasništvu.” Fond ocenjuje da se poslovna klima u Srbiji poboljšala, ali da i dalje postoje prepreke za privatne investicije i rast.

Zbog, pre svega, loše poljoprivredne sezone, najnovija procena Vlade krajem avgusta ove godine je da će rast BDP-a u ovoj godini, biti manji od planiranih 3 odsto i iznositi oko 2-2,5 odsto. U prvom kvartalu ove godine rast BDP-a u odnosu na isti period prošle godine iznosio je 1 odsto, a u drugom kvartalu ove godine 1,3 odsto.

dr Dejan Jovović, naučni savetnik i redovni član NDES


Berza

investicioni fondovi

kursna lista