Početna > Izdanja > Broj 098-099 > Edukacija - Dejan Jovović

Svetske zlatne monetarne rezerve i pozicija Srbije

II deo

Srbija zauzima 63. poziciju na najnovijem popisu zemalja koje imaju najveće rezerve zlata, a koji je nedavno objavio Svetski savet za zlato World Gold Council. Na prvom mestu se nalaze Sjedinjene Američke Države, sa 8.133,5 tona, dok je druga Nemačka sa 3.781 tona. Na trećem mestu je Međunarodni monetarni fond sa 2.814 tona, kao međunarodna finansijska institucija sa najviše zlata. Među 10 najbogatijih zemalja zlatom nalaze se Italija sa 2.451 tona, Francuska sa 2.435,5 tona, Kina sa 1.843 tone, Rusija sa 1.680 tona, Švajcarska sa 1.040 tona, Japan sa 765,2 tone, Holandija sa 612,5 tona i Indija sa557,7 tona

Zlato je oduvek predstavljalo sigurnost, i od uspostavljanja međunarodnog finansijskog sistema bilo je glavna valuta ne samo za trgovanje, nego i za čuvanje monetarnih rezervi centralnih banaka. Kasnije je američki dolar preuzeo tu ulogu, pre svega jer je bio nacionalna valuta najrazvijenije ekonomije sveta. Međutim, od početka svetske ekonomske krize 2008. godine, zlato ponovo postaje atraktivno.

Prema podacima MMF-a, u tom periodu su centralne banke imale najveći rast rezervi u zlatu u poslednjih četvrt veka. Zbog toga je na svetskom tržištu cena zlata, koja je 2008. godine iznosila 700 američkih dolara za finu uncu, iz godine u godinu rasla i jednog trenutka je dostigla nivo od čak 1.920 američkih dolara za finu uncu.

Kada su najrazvijenije zemlje počele da primenjuju programe za ekonomski oporavak i izlazak iz krize, cena zlata počela je da pada i spustila se na iznos nešto viši od hiljadu dolara po unci. Međutim, turbulencije na međunarodnom finansijskom tržištu izazvane Bregzitom, uticale su na to da investitori usmere ulaganja u zlato, zbog čega je njegova cena ponovo počela da raste. Zlato je postalo utočište za investitore, jer predstavlja sigurnost u nemirnim vremenima, a koliko je tržište osetljivo vidi se po tome što je cena tog plemenitog metala skočila i posle pokušaja državnog udara u Turskoj.

Kada su kamatne stope na štednju počele da padaju, građani su sve više počeli da razmišljaju o drugim vidovima ulaganja. Na primer, građani u Srbiji nisu u mogućnosti da kupuju zlatne poluge jer to nije regulisano propisima. Međutim, ukoliko žele da ulože u zlato postoji nekoliko mogućnosti. Prva je da kupuju zlatnike koje izrađuje Zavod za izradu novčanica i kovanog novca pri NBS. Druga mogućnost je da kupe akcije preduzeća, koja se bave proizvodnjom zlata, a treća da ulože u investicione fondove, koji trguju tim plemenitim metalom.

Ulaganje u investiciono zlato, odnosno zlato najviše čistoće, predstavlja najsigurniji vid ulaganja, a kupci mogu biti i pravna i fizička lica u Srbiji. Kupovina investicionog zlata je odavno omogućena u svim zemljama Evropske unije, dok u Srbiji to nije bio slučaj. U poslednjih 15 godina, cena zlata je uvećana gotovo 4 puta, a posebno pokazuje tendenciju rasta u periodima kriza, kada služi kao sigurno utočište. Inače, čini se da poslednjih godina svet postaje sve nesigurniji što će se odraziti i na cenu i atraktivnost investicionog zlata kao sigurne luke.

Ova vrsta ulaganja je isplativija od štednje u banci ili trgovine na berzi. Pošto cena zlata na svetskom tržištu ponovo raste, to ulaganje se svakako isplati, a pri tom država ga ne oporezuje, poput devizne štednje. Ako se imaju u vidu najave stručnjaka, da se u godinama, koje dolaze, može očekivati usporen rast svetske ekonomije i nestabilnost na međunarodnom finansijskom tržištu, kapital će tražiti sigurnija utočišta, a zlato je jedno od njih. Po svemu sudeći, zlato će u narednom periodu imati važnu ulogu u okviru globalne ekonomije i, kao nekada, predstavljati garant stabilnosti nacionalnih privreda, ali i sigurnost za investitore i građane.

Svetski savet za zlato procenio je 2015. godine da je u svetu u opticaju oko 171.300 tona tog plemenitog metala i polovina te količine je pretopljena u nakit. Oko 20 odsto služi kao investicija, 10 odsto se koristi u industriji, dok je ostatak u centralnim bankama zemalja u službi monetarnih rezervi. Ove procene ne odnose se na količine koje se još nalaze pod zemljom, kao rudno bogatstvo. Količina neiskopanog zlata za koje se sa dovoljnom sigurnošću zna da postoji i koje bi se moglo iskopati uz ekonomski prihvatljive troškove, procenjuje se na oko 50 hiljada tona. Više od polovine tih neiskopanih rezervi nalazi se u Južnoafričkoj Republici.

Jedan od najbogatijih investitora u svetu, Amerikanac Voren Bafet tvrdi da kada bi se ukupno zlato u svetu pretopilo u jednu kocku, njene stranice bi bile dugačke najmanje 20 metara. Ukupna vrednost te zlatne kocke bila bi oko 4.500 milijardi američkih dolara.

Oko 90 odsto količine zlata proizvedene od početka sveta iskopano je u poslednjih 160 godina. Ubrzavanje rudarenja i proizvodnje zlata započelo je 1848. godine tzv. Kalifornijskom zlatnom groznicom. Zlato se intenzivno iskopava i danas (oko 2.500 tona godišnje), a troškovi rudarenja znatno su se smanjili primenom savremenih mašina i hemijskih sredstava. Za iskopavanje i preradu jedne unce zlata potrebno je uložiti u proseku oko 300 američkih dolara. Ti su troškovi u Južnoafričkoj Republici, donedavno najvećem svetskom proizvođaču zlata, čak i nešto manji – iznose oko 240 američkih dolara po unci. Osim Južnoafričke Republike, veliki proizvođači zlata su Kina (vodeća po godišnjoj proizvodnji), SAD, Australija, Kanada, Peru, Čile, Rusija i Indonezija.

Najveći uvoznik zlata je Indija koja kupuje petinu ukupno proizvedenog plemenitog metala godišnje u svetu, ali je polako pretiče Kina. Za njima slede Velika Britanija, Turska, Tajland, SAD, Ujedinjeni Arapski Emirati, Nemačka i Italija. Porastu tražnje doprinose i centralne banke i institucije u svetu, koje u zlatu ponovo traže sigurnost u sve nesigurnijem okruženju.

Intenziviranje akcija Rusije i Kine na tržištu zlata povećava poverenje u ovaj plemeniti metal i potkopava dominaciju američkog dolara. U nestabilnoj ekonomskoj situaciji, zlato donosi sigurnost. Ovaj metal je cenjen širom sveta, a njegova količina se pritom ne može povećati veštačkim putem. Monetarno zlato može da zaštiti svoje vlasnike od labilnosti kursa na svetskom valutnom tržištu i da postane pouzdana zaštita od krize.

Rusija zbog sankcija i pada cena nafte jednostavno mora da se oslobodi dolarske zavisnosti i od 2005. godine zalihe zlata Rusije porasle su približno četiri puta. Aktivnije od Rusije, zlato kupuje samo Kina koja je postala najveći svetski godišnji proizvođač zlata. U 2015. godini njene rezerve su odjednom porasle za 62 odsto i dostigle skoro 1.600 tona. Zlato na ovaj način postaje finansijsko oružje koje zemlje koriste kako bi se omela dominacija zapadnih valuta i potkopala moć Amerike i Evrope.

Porast ruske aktivnosti na tržištu zlata povećao je cenu plemenitog metala na najviši nivo od 2012. godine. Pošto dugovi zapadnih zemalja stalno rastu i finansijski sistem u kojem SAD dominiraju postaje sve nestabilniji, mnoge države traže bezbednost u nečemu pouzdanijem od dolara. Za Rusiju i Kinu popunjavanje zlatnih rezervi dobija strateški značaj, jer će nezavisnost oko američke valute doneti izazove Vašingtonu i uticati na raspored snaga u svetskoj ekonomiji.

Zlato je oduvek posmatrano kao idealno sredstvo za očuvanje vrednosti pošto veoma dobro podnosi inflaciju za razliku od novca, (većine) akcija i obveznica. Na cenu zlata najviše utiču:

- kamatne stope: veća inflacija tera centralne banke da podignu referentne kamatne stope, što, na primer, štednju u bankama čini atraktivnijom od ulaganja u zlato.

- snaga dolara: zlatom se trguje na berzama, gde je neprikosnoveni vladar američki dolar. Jednom robom (dolarom) kupuje se druga roba (zlato). Što je dolar jači, cena zlata je slabija.

- tražnja za zlatom: centralne banke kupovinama i prodajama zlata na berzama utiču aktivno na cenu zlata. Stanje ekonomija u zemljama čije stanovništvo tradicionalno poštuje zlato (zemlje dalekog i bliskog istoka) utiču takođe na kurs zlata.

Centralne banke u principu prodaju zlato kada im njegova cena odgovara, da bi zaradile. Da države čak ne moraju da prodaju ni kada gori pod nogama, pokazuje i slučaj Grčke koja iako duguje preko 300 milijardi evra i bori se sa kreditorima da ne ispadne iz Evrozone, njene zlatne rezerve miruju na 112 tona, čak su porasle od pretkrizne 2007. godine.

U vreme kada izgleda da vodeće centralne banke u svetu štampaju novac kako im se hoće, diže se glas za vraćanje zlatnog standarda. To, međutim, nije moguće, pokazuje jedna računica na primeru SAD. Državni dug SAD je preko 18 biliona dolara, a država ima najveće rezerve zlata na svetu – 8.133,5 tona. Sa aktuelnom cenom prošle godine, to je oko 400 milijardi dolara, što znači da se sa svim zlatom ne može pokriti ni pet odsto duga SAD, a kamoli sva količina dolara na svetu. Za zlatni dinar Srbija bi morala da kupi zlata toliko da u trezorima NBS bude oko 30 tona i to samo za gotov novac u opticaju, odnosno samo oko 10 odsto novca u ekonomiji. Već za ono što se naziva dinarski primarni novac (gotov novac u opticaju i bankarske dinarske rezerve), zlatni polog bi trebalo da bude više od 80 tona zlata. I treće, bruto domaći proizvod globalne svetske ekonomije je oko 80 biliona dolara, i raste 3 do 4 procenta godišnje. Naći toliko zlata svake godine na Zemlji, jednostavno je nemoguće.

Za štednju u zlatu važi da čuva realnu vrednost kapitala. Primera radi, prvi Fordov model automobila 1915. godine koštao je 370 američkih dolara, a sada model mondeo košta 24.000 američkih dolara. I pre sto godina i sada to je bila vrednost od 18 unci zlata, što je oko 540 grama.

Zlato čuva vrednost, ali formalno kamatu ne donosi.

Cena zlata je u periodu 2000-2012. konstanto rasla i sa 220 američkih dolara po unci porasla na gotovo 1.800 američkih dolara po unci. Na primer, cena zlata na dan 2. juna 2017. godine iznosila je 1.279,98 američkih dolara za uncu (fina unca zlata iznosi 31,1034768 grama).

Što se tiče 2017. godine, najveće banke su relativno oprezne u vezi s cenom zlata. Evo procena nekih banaka za kraj 2017. godine: ABN AMRO: pad u toku 2017. godine na 1.100 američkih dolara po unci uz očekivanje oporavka na 1.450 američkih dolara po unci u 2018.; Skotiabank: 1.300 američkih dolara po unci; Merrill Lynch: 1.200 američkih dolara po unci; RBC Capital:1.500 američkih dolara po unci.

Za kraj 2017. godine, a naročito za 2018. godinu, očekuje se dalji oporavak cene zlata, tako da će investitori i proizvođači, ipak, malo sačekati da drevni metal ponovo zasija punim sjajem.

dr Dejan Jovović, Naučni savetnik i redovni član NDES


Berza

investicioni fondovi

kursna lista