Početna > Izdanja > Broj 074 > Poslovna misao - Arianna Huffington

Arijana Hafington

Ona koja pokazuje izlaz iz lavirinta

Magazin Time ju je uvrstio na listu 100 najuticajnijih ljudi na svetu, a Forbes na listu najmoćnijih žena sveta. Od Grčke do SAD-a vodila je zanimljiv život. Autor, novinar, politički komentator, poslovna žena, čak i kandidat za guvernera Kalifornije, uvek je bila nezavisna, vredna i veoma uspešna žena. Lični alarm za Arijanu Hufington bio je prelom jagodične kosti i neugodna posekotina na oku usled pada uzrokovanog iscrpljenošću i nedostatkom sna. Tada je počela da se pita šta zaista predstavlja uspeh i napisala je knjigu Thrive: The Third Metric to Redefining Success and Creating a Life of Well-Being, Wisdom, and Wonder.

Arijana je rođena u Atini u Grčkoj 1950. godine kao Ariadni-Anna Stasinopoulou. Ćerka novinara rano je otišla od kuće kako bi stekla obrazovanje. Preselila se u Ujedinjeno Kraljevstvo u 16. godini i studirala je ekonomiju na Girton koledžu u Kembridžu, gde je bila prvi predsednik Cambridge Uniona iz inostranstva i treća žena kojoj je to pošlo za rukom.

Kao pisac se razvijala 1970-ih. Počela je da piše knjige uz pomoć urednika Bernarda Levina, novinara i autora nešto starijeg od nje, s kojim je bila u romantičnoj vezi do svoje 30. godine. Arijana je 1973. godine (tada Stassinopoulos) napisala knjigu The Female Woman, u kojoj uopšteno osuđuje pokret Oslobođenje žena. U toj knjizi je napisala: „Oslobođenje žena tvrdi da bi postizanje potpunog oslobođenja preobratilo živote svih žena u pozitivnom smislu; istina je da bi preobratilo samo živote žena koje imaju snažne lezbijske sklonosti.”

U 30. godini okončala je dugu vezu s Levinom. Želela je porodicu i decu, a on nije. Nakon njegove smrti 2004. godine rekla je: „On nije bio samo moja velika ljubav, nego i moj mentor kao pisac i uzor kao mislilac.” Novo poglavlje u životu čekalo ju je u Njujorku, u koji se preselila 1980. godine.

Hafingtonova je nastavila da piše i 1981. godine je napisala biografiju Marije Kalas Maria Callas – The Woman Behind the Legend, a 1989. godine biografiju Pabla Pikasa Picasso: Creator and Destroyer.

Arijana je 1985. godine upoznala svog budućeg muža Majkla Hafingtona. Venčali su se i postala je njegova najveća podrška u nadmetanju za Kongres 1992. godine. Imaju dve ćerke, Izabelu i Kristinu. Razveli su se 1997. godine.

Nije bila standardna žena političara koja pruža nemu podršku svom mužu. Hafingtonova je postala nacionalno prepoznatljiva tokom neuspešnog nadmetanja njenog tadašnjeg muža, republikanca Majkla Hafingtona, za Senat 1994. godine. Postala je poznata kao pouzdani pobornik ciljeva konzervativaca. Sve do 1998. godine Hafingtonova se priklanjala desnici. U toku te godine vodila je nedeljni radio-program u Los Anđelesu pod nazivom Left, Right & Center, u kojem je „učestvovala ona, desničarka, protiv samoprozvanog centralno orijentisanog zanesenjaka Meta Milera i levičarskog novinara Roberta Šira”. U profilu aprila 1998. godine The New Yorker Hafingtonovu opisuje na sledeći način: „Nedavno se predstavila kao neka vrsta republikanske Spice Girl – dražesne, bleskaste, sveprisutne desničarke koja predstavlja grešno zadovoljstvo za one koji se više razumeju.” U to vreme Hafingtonova je sebe opisivala izbegavajući tradicionalnu podelu na stranke, govoreći da je „podela na desno i levo sada tako zastarela. Za mene, primarna podela je između ljudi koji su svesni onoga što ja nazivam ’dve nacije’ (bogati i siromašni) i onih koji nisu.”

Hafingtonova se protivila intervenciji NATO snaga protiv Srbije 1999. godine.

Pre nego što je nastao The Huffington Post, Hafingtonova je imala veb-sajt pod nazivom Ariannaonline.com. Njen prvi pohod na internet bio je veb-sajt Resignation.com, koji je naziv dobio po tome što je pozivao Bila Klintona da dâ ostavku i predstavljao je mesto okupljanja konzervativaca koji su bili protiv Klintona. O Klintonovoj ostavci napisala je sledeće: „Samo neki postupak žrtvovanja može započeti ponovno uspostavljanje ugleda predsednika kojem smo prepušteni – zapanjujuće narcisoidnog čoveka koji voli sebi da udovoljava, kojem niko ne sme da protivreči, koji svoju energiju troši prvenstveno na zadovoljavanje seksualne požude i tada iskorišćava svoje osoblje, svoje prijatelje i Tajnu službu da prikrije istinu.”

Tokom afere Klinton Arijana je prešla iz konzervativizma u liberalizam, iako to nije želela da prizna. U intervjuu za CNN 2000. godine objasnila je: „Ne smatram da sam prešla iz konzervativizma u liberalizam. Smatram da sam prešla iz konzervativizma u populizam. Tokom poslednjih šest godina, dok sam dva puta nedeljno pisala kolumnu koja se pojavljivala u više novina i knjigu How to Overthrow the Government, morala sam da se suočavam s podacima o siromaštvu i neuspešnom ratu protiv droge – o korupciji naše politike. Zbog toga sam postala radikalna.

Ne želim sebe da opisujem kao pristalicu liberalizma jer ne želim da smatram siromaštvo i probleme onih koji nisu prosperirali problemima levice, nego problemima koji su ključni za našu demokratiju.”

Godine 2000. inicirala je Shadow Conventions, političke skupove čija svrha je, kako je objasnila CNN-u tada, da „učine glasnijim glasove onih koji neće biti na drugim skupovima – koji nisu na listama donatora, ne kupuju pristup i čiji problemi, stoga, nisu na dnevnom redu.” Problemi na koje su se usredsredili na skupu Shadow Convention su: „korupcija u politici, siromaštvo u okviru našeg prosperiteta i neuspešni rat protiv droge. U slučaju neuspešnog rata protiv droge nijedan organ nema šta da kaže osim: ’Hajde da se više posvetimo tome.’ A za prva dva problema data su prazna obećanja, ali ništa više od toga.” Skupovi Shadow Conventions organizovani su na Republikanskoj nacionalnooj konvenciji u Filadelfiji i na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji u Los Anđelesu u Patriotic Hallu.

Hafingtonova je sa Meri Matalin, bivšom glavnom pomoćnicom Buša–Čejnija u Beloj kući, domaćin nedeljnog javnog radio-programa koji se nacionalno emituje na više programa. Svake nedelje u programu Both Sides Now Hafingtonova i Matalinova diskutuju o relevantnim nacionalnim političkim pitanjima i slušaocima izlažu obe strane svakog pitanja.

Hafingtonova je bila nezavisni kandidat u opozivu guvernera Kalifonije Greja Dejvisa tokom opoziva 2003. godine. Svoju kandidaturu protiv vodećeg kandidata Arnolda Švarcenegera opisala je kao „hibrid protiv hamera”, alaudirajući na to da ona poseduje hibridno vozilo tojota prijus, a Švarceneger poseduje hamera. Njih dvoje su se sukobljavali tokom čuvene izborne debate za koju su oboje bili prekoreni jer su previše lično prozivali jedno drugo.

Odustala je od nadmetanja 30. septembra 2003. godine i podržala je kampanju guvernera Greja Dejvisa kako bi glasala protiv opoziva. Drugi su njeno odustajanje pripisali nesposobnosti da obezbedi podršku za svoju kandidaturu, primećujući da su ankete pokazale da bi u vreme njenog povlačenja svega oko 2 procenta glasača u Kaliforniji koji planiraju da izađu na izbore glasalo za nju. Iako nije uspela da zaustavi opoziv, ime Hafingtonove ostalo je na glasačkom listiću i bila je na 5. mestu, osvojivši 47.505, odnosno 0,55% glasova.

Huffington Post

The Huffington Post je američki novinski internet portal i blog koji su osnovali Arijana Hafington, Kenet Lerer, Endru Brajtbart i Džona Pereti, koji takođe pišu kolumne za njega. Na tom sajtu se objavljuju vesti, blogovi i originalni sadržaji iz oblasti politike, poslovanja, zabave, ekologije, tehnologije, popularnih medija, životnog stila, kulture, komedije, zdravog života, interesovanja žena i lokalne vesti.

The Huffington Post je pokrenut 10. maja 2005. godine kao mesto za liberalne/levičarske komentare i alternativa drugim portalima za vesti. AOL je 7. februara 2011. godine kupio The Huffington Post za masovno tržište za 315 miliona američkih dolara i Arijanu Hafington postavio za glavnog urednika Huffington Post Media Groupa. The Huffington Post je 2012. godine postao prvo komercijalno preduzeće i prvi elektronski medij u Sjedinjenim Američkim Državama koji je osvojilo Pulicerovu nagradu.

The Huffington Post je u julu 2012. godine dostigao 1. mesto na listi 15 najpopularnijih političkih sajtova koju sastavlja eBizMBA Rank, a koji svoju listu zasniva na Alexa globalnom rangu saobraćaja za svaki sajt i rangu saobraćaja koji računaju Compete i Quantcast.

Huff Post je počeo rad u doba kad su se medijski giganti borili da pređu u elektronski oblik i u isto vreme zadrže i svoje čitaoce i oglašivače. Delovalo je da Arijana opet zna šta radi. Danas je The Huffington Post globalna mreža koja se sastoji od lokalnih verzija (HuffPost Chicago, HuffPost New York, HuffPost Los Angeles…) i međunarodnih izdanja koja pokrivaju Ujedinjeno Kraljevstvo, Francusku, Japan, Nemačku i zemlje u kojima se govori španski i arapski.

Ono što je ostalo konstantno za Hafingtonovu i The Huffington Post jeste inovacija. Već spomenuti skupovi Shadow Conventions nastavili su da se održavaju i poslednji su održani 2012. godine, iako su se tad održali virtuelno. The Huffington Post je 2012. godine pokrenuo skupove Shadow Conventions na internetu kako bi skrenuo pažnju na probleme za koje je sajt verovao da neće biti zvaničan prioritet tokom Demokratskih i Republikanskih nacionalnih konvencija koje su se održavale u to vreme.

Zbog skupova Shadow Conventions mnogi odeljci veb-sajta The Huffington Post posvećeni su sadržaju koji se odnosi na jedan od tri problema: rat protiv droge, uticaj novca u politici i siromaštvo. Isti problemi su bili tema 2000. godine. Arijana je smatrala da obe stranke i dalje većim delom zanemaruju ove probleme. Zbog toga su se svi ovi problemi pogoršali.

Svakom problemu je posvećen po ceo dan tokom svakog skupa. Reporteri su se bavili problemima iz svojih ustanovljenih uglova – holivudski reporteri su, na primer, posmatrali kako je rat protiv droge prikazan u filmovima i na televiziji. Roj Sekof, predsednik i jedan od kreatora platforme HuffPost Live i urednik i osnivač portala The Huffington Post, tada je komentarisao: „Bukvalno odete na The Huffington Post i imate 20 različitih članaka sa slikama iz rata protiv droge u isto vreme. Veoma je moćno. Mislim da nema drugih medijskih organizacija koje bi to mogle uraditi u istom obimu.”

U središtu skupova Shadow Conventions bila je uključenost čitalaca – naročito preko nedavno pokrenute interaktivne internet video-platforme HuffPost Live na portalu The Huffington Post. Posetioci su bili podsticani da čitaju sadržaj portala The Huffington Post o tim problemima, a zatim da se uključe u promišljene diskusije sa reporterima i stručnjacima portala The Huffington Post na platformi HuffPost Live u toku skupova.

Thrive

Godine 2013, kao jedan od osnivača, predsedavajući, predsednik i glavni urednik kompanije Huffington Post Media Group – jedne od najnaprednijih medijskih kompanija na svetu, kolumnista čiji se radovi objavljuju u više nacionalnih novina i autor četrnaest knjiga, proslavljena kao jedna od najuticajnijih žena na svetu koja je krasila naslovne stranice magazina, Arijana je po svim tradicionalnim merilima bila izuzetno uspešna. Međutim, dok je išla na magnetnu rezonancu, CT, ehokardiogram i sve to kako bi saznala da li postoji neki skriveni zdravstveni problem osim iscrpljenosti nakon što je kolabirala i povredila se, zapitala se da li tako izgleda uspeh.

Hafingtonova je napisala i objavila Thrive: The Third Metric to Redefining Success and Creating a Life of Well-Being, Wisdom, and Wonder 2014. godine nakon svog otkrovenja u vezi sa svrhom života i prioritetima.

Kao što sve više ljudi uviđa, zaista uspešan život podrazumeva mnogo više od velike plate i lepe kancelarije. Naša nemilosrdna potraga za dva tradicionalna pokazatelja uspeha – novcem i moći – dovela je do epidemije bolesti čiji su uzroci premor i stres i do izrazitog smanjenja kvaliteta naših odnosa, porodičnog života i, ironično, karijera.

Kada smo u kontaktu sa svetom 24 sata dnevno 7 dana u nedelji, gubimo vezu sa onim što je zaista važno.

Naša trenutna definicija uspeha nas, kako Thrive pokazuje, bukvalno ubija. U govoru povodom dodele diploma koji je Arijana održala na Smit koledžu u proleće 2013. godine, težnju za novcem i moći uporedila je sa dve noge tronošca. Može nas držati privremeno, ali pre ili kasnije će se prevrnuti. Potrebna nam je treća noga – treći pokazatelj za definisanje uspeha – da bismo zaista napredovali. Taj treći pokazatelj, napisala je u knjizi Thrive, obuhvata naše blagostanje, sposobnost da se vodimo intuicijom i unutrašnjom mudrošću, sposobnost divljenja i sposobnost saosećanja i davanja. Arijana ukazuje na to da naši hvalospevi slave život veoma različito od načina na koji društvo definiše uspeh. Ne spominju mnoge sate provedene u kancelariji, unapređenja, niti prvoklasne PowerPoint prezentacije dok neumorno napredujemo u karijeri. Ne sadrže naše radne biografije – nego naše drage uspomene, zajedničke avanture, mala dobročinstva i darežljivost, životne strasti i ono što nas je nasmejalo. Sve to kaže žena koja je nekad radila 18 sati dnevno, sedam dana u nedelji i usredsređivala se na novac i moć.

Uzimajući u obzir lično iskustvo i najnovija istraživanja, Hafingtonova se ubedljivo zalaže za novi model rada i društva. Ono što govori nije novo, ali društvo brzo zaboravlja i treba ga često podsećati na to šta su prioriteti.

Arijana Hafington smelo preporučuje sledeće: – Kvalitet naspram kvantiteta – treba da znate koliko vremena ste voljni da provedete radeći nešto i šta svrsishodno želite da uradite za to vreme. – Ponovno povezivanje sa sobom pod stresom i u toku prekomernog rada – kreirajte pravila kako biste ostali prisebni i mudri. – Više sna, manje društvenih medija – treba da znate kada da neutrališete uticaj koji ste dozvolili da tehnologija ima na vaš život. – Preduzeća treba da sprovode inicijative za blagostanje – tražite kompanije za koje znate da su svesne i praktične u vezi s blagostanjem svojih zaposlenih. – Kreiranje svesnosti o tome kako reagujemo jedni na druge i kakav uticaj imamo jedni na druge u internom i ljudskom povezivanju.

Lepota knjige je u međusobnoj povezanosti njenog sadržaja. Treći pokazatelj se sastoji od četiri glavna načela: blagostanje, mudrost, divljenje i davanje. Ne baš pojednostavljeno, predstavlja potpuno razvijeno i srdačno uputstvo za život. Ova knjiga ima nameru da preispita vašu perspektivu za uspeh koji ne podrazumeva novac i moć. Želi da vam ukaže na kvalitet života. Nije reč samo o onome što nam se dešava i putu kojim idemo u životu. Važniji je kvalitet tog puta, od pojedinačne perspektive do šireg gledišta zajednice, preduzeća i globalnih promena.

Mi pogrešno smatramo da je uspeh rezultat dužine vremena koju uložimo u rad, a ne kvaliteta.

Ne pokušavam da plešem bolje od drugih. Samo pokušavam da plešem bolje od sebe same.

U današnje vreme, izgleda, zauzetost i stres nosimo kao simbol časti.


Berza

investicioni fondovi

kursna lista