Početna > Izdanja > Broj 072 > Joyce Hilda Banda

Republika Malavi - Toplo srce Afrike

Džojs Banda, prva predsednica Malavija

„Većina Afrikanki naučena je da trpi brakove u kojima su izložene zlostavljanju [...] razlog tome je nedostatak ekonomske moći i to što zavise od svojih muževa.” Dž. H. Banda

Republika Malavi je kontinentalna zemlja u jugoistočnom delu Afrike, ranije poznata kao Njasaland.Na severozapadu se graniči sa Zambijom, na severoistoku sa Tanzanijom, a sa istočne, južne i zapadne strane okružuje je Mozambik.Ovu zemlju od Tanzanije i Mozambika razdvaja jezero Malavi.Površina Malavija iznosi više od 118.000 km2, a broj stanovnika se procenjuje na 16.777.547.

Prestonica je gradLilongve, koji je ujedno i najveći grad Malavija; zemlja je dobila naziv po narodu Maravi, što je bio pređašnji naziv za narod Nijandža koji je nastanjen u ovoj regiji.Ova zemlja je takođe poznata po nadimku „Toplo srce Afrike”.

Malavi se ubraja u grupu najnerazvijenijih zemalja na svetu.Privreda ove zemlje se najvećim delom zasniva na poljoprivredi sa pretežnim ruralnim stanovništvom.Malavijska vlada u velikoj meri zavisi od spoljne pomoći kako bi zadovoljila svoje razvojne potrebe, premda su se ove potrebe (kao i ponuđena pomoć) smanjile nakon 2000. godine.

Džojs Hilda Banda (Joyce Hilda Banda) 7. aprila 2012. stupila je na funkciju predsednika Malavija.Ona je osnivač i lider Narodne partije, osnovane 2011. godine.

Prethodno je bila edukator i aktivistkinja samoniklog pokreta za borbu za ženska prava, potom ministarka spoljnih poslova od 2006. do 2009. godine, a od maja 2009. do aprila 2012. bila je potpredsednica Malavija.

Na funkciju predsednika stupila je nakon iznenadne smrti predsednika Bingua va Mutarike.Ona je četvrti predsednik Malavija i prvi ženski predsednik ove zemlje.

Pre aktivnog uključivanja u političku karijeru bila je osnivač Fondacije „Džojs Banda”, osnivač Nacionalnog udruženja ženskog preduzetništva (NABW), Mreže za usmeravanje mladih žena i Projekta za suzbijanje gladi.

Američki časopis „Forbes” ju je 2013. godine imenovao za 47. najuticajniju ženu na svetu i najuticajniju ženu Afrike.

Džojs Banda, koja je ušla u istoriju postavši prvi ženski predsednik Malavija i tek druga žena u istoriji na čelu afričke zemlje, borila se za ženska prava.

Na predsedničku dužnost stupila je tokom vikenda nakon smrti sedamdesetosmogodišnjeg predsednika Bingua va Mutarike, koji je preminuo vršeći funkciju predsednika ove južnoafričke zemlje od 2004. godine.

Odluka gospodina Mutarike da je imenuje za svog potpredsedničkog kandidata na izborima 2009. iznenadila je mnoge u malavijskom pretežno konzervativnom društvu, u kome su muškarci dominantni, u zemlji koja nikada pre nije imala potpredsednika ženskog pola.

Podjednako je bila iznenađujuća njena odluka da se javno suprotstavi svome šefu odbijanjem da pruži podršku njegovom planu da ga nakon povlačenja 2014. na funkciji predsednika smeni njegov brat Piter Mutarika, ministar spoljnih poslova.

Ubrzo je bila izbačena iz vladajuće Demokratske napredne stranke i izložena porugama na dnevnom nivou na javnim skupovima i u malavijskim državnim medijima.

Visoki funkcioner vladajuće partije otvoreno je izjavio da Malavi „nije spreman za ženskog predsednika”, dok je prva dama Kalista Mutarika izjavila da se Bandova vara ako misli za sebe da je ozbiljan političar, nazvavši je običnim pijačnim prodavcem.

„Ona nikada neće biti predsednik. Jer kako pijačni prodavac može da bude predsednik?”,izjavila je gospođa Mutarika.

Bandova je sve ovo staloženo primila, izjavivši da joj je drago što je poistovećuju sa pijačnim trgovcima budući da se više od 80% malavijskih žena bavi ovim poslom.

„Da, to je tačno, zaista sam pijačni trgovac i na to sam ponosna jer je to i većina žena u Malaviju.”

Takođe je uspela da se odupre pozivima na davanje ostavke na funkciju potpredsednika – ona je bila izabrana na tu funkciju, a ne imenovana, pa g. Mutarika ne može da je otpusti – i umesto toga osnovala je sopstvenu Narodnu partiju.

Rad u dobrotvorne svrhe

Džojs Hilda Ntila rođena je 1950. u selu Malemija, u blizini grada Zomba na jugu zemlje, kao najstarije od petoro dece.

Otac joj je bio vođa malavijskog policijskog duvačkog orkestra, a njena najmlađa sestra Andžimil vodila je dobrotvornu organizaciju pop zvezde Madone za pomoć Malaviju, sve do njenog gašenja u decembru.

Prvog muža koji ju je zlostavljao napustila je 1981. i odvela je svoje troje dece sa sobom.

Većina Afrikanki naučena je da trpi brakove u kojima su izložene zlostavljanju.Kažu da je trpeljivost odlika dobre žene, ali većina žena ostaje u odnosima u kojima su izložene zlostavljanju usled nedostatka ekonomske moći i toga što zavise od svojih muževa”, izjavila je za Bi-Bi-Si kao obrazloženje svoje odluke.

Osam godina kasnije Bandova osniva Nacionalno udruženje ženskog preduzetništva, grupaciju koja se bavi zajmovima početnog kapitala malim trgovcima, što ju je učinilo popularnom kod velikog broja pripadnika seoskog siromašnog stanovništva Malavija.

Ovaj rad joj je takođe doneo međunarodno priznanje – 1997. primila je, zajedno sa bivšim predsednikom Mozambika Žoakimom Čisanom, nagradu američke neprofitne organizacije za borbu protiv gladi „Hunger Project” za izuzetnost u borbi protiv gladi u Africi.

Takođe je osnovala Fondaciju „Džojs Banda”, dobrotvornu organizaciju koja pruža pomoć u obrazovanju malavijskoj deci i deci bez roditelja; Džojs Banda je završila studije u oblasti obrazovanja dece ranog uzrasta.

Razrešenja dužnosti

Džojs Banda je stupila u politički život 1999, kada je dobila mesto poslanika u parlamentu na izbornoj listi prethodne vladajuće partije Ujedinjeni demokratski front.

Bila je na brojnim pozicijama u kabinetu bivšeg predsednika Bakilija Muluzija i g. Mutarike tokom njegovog prvog mandata.

Kaže da je za njen uspeh zaslužan srećan brak sa penzionisanim predsednikom Vrhovnog suda Ričardom Bandom, sa kojim ima dvoje dece. „Moj mili muž Ričard zaslužan je za moj uspeh i za ono što sam dosad postigla.Moja povest i zaveštanje nisu potpuni bez njega”, izjavila je.

Bandovoj kao predsednici predstoje veliki izazovi:pored rešavanja političkih razmirica i mogućeg protivljenja saveznika g. Mutarike, predstoji joj i rešavanje ozbiljnih ekonomskih teškoća Malavija.

Ovo je jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu, u kojoj prema procenama 75% stanovništva živi sa manje od jednog američkog dolara dnevno.

Bivši predsednik Mutarika se posvađao sa većinom zapadnih donatora od čije finansijske pomoći ova zemlja zavisi.

Obustavljanje direktne pomoći dovelo je do najvećih nestašica deviza, goriva i osnovnih lekova u istoriji ove zemlje.

Ali Bandova je već ostavila svoj trag – razrešila je dužnosti načelnika malavijske policije Pitera Mukita, koji je optužen za neprilično postupanje po pitanju prošlogodišnjih antivladinih protesta u kojima je najmanje 19 lica stradalo, kao i Patriciju Kaliati, ministarku informisanja.

Nakon smrti g. Mutarike Kaliatova je održala konferenciju za štampu u toku koje je izjavila da Bandova nema prava da preuzme dužnosti predsednika bez obzira na ustav.

Takođe je smenjen i načelnik državne radio televizije Malavija.

Autor: Raphael Tenthani, BBC News

------------------------------------------------------------

Malavi koji je pretežno poljoprivredna zemlja nastoji da prevaziđe decenije nedovoljnog razvoja i uticaj sve većeg problema skorijeg datuma u vezi sa sidom.

U toku prvih 30 godina nezavisnosti ovu zemlju je vodio autoritarni i nepraktični predsednik Hejstings Kamuzu Banda, a do čvršćeg uspostavljanja demokratskih institucija dolazi sredinom devedesetih godina prošlog veka nakon njegovog silaska s vlasti.

Nakon što je 1994. predsednik Banda izgubio na prvim demokratskim predsedničkim izborima, njegov naslednik Bakili Muluzi uspostavio je daleko otvoreniji vid vladavine.Korupcija, siromaštvo i visoka stopa zaraženih sidom nastavili su da sputavaju razvoj i podstiču nezadovoljstvo novim vlastima.

Većina stanovnika Malavija oslanja se na poljoprivredu koja zadovoljava samo sopstvene potrebe poljoprivrednika, a situacija u pogledu zaliha hrane nestalna je i ova zemlja je podložna prirodnim nepogodama – od suša do obilnih padavina – što dovodi do stalne potrebe za pomoći u vidu hiljada tona hrane svake godine.

Svetska finansijska tela apelovala su na Malavi da oslobodi svoju ekonomiju, te je došlo do privatizacije brojnih državnih preduzeća koja su poslovala sa gubicima.

Ova zemlja je nakon 2007. ostvarila pravi napredak u postizanju privrednog rasta zahvaljujući programima koje je uvela vlada predsednika Mutarike u 2005. godini. Došlo je do poboljšanja na polju zdravstva, obrazovanja i zaštite životne sredine, a Malavi je počeo sve manje da se oslanja na inostranu pomoć.

Obradiva zemlja koja je ubedljivo najveće prirodno bogatstvo ove zemlje izložena je snažnom pritisku usled ubrzanog rasta stanovništva, premda je državni program subvencija za đubrivo doveo do drastičnog rasta prinosa u toku poslednjih nekoliko godina, što je učinilo Malavi pretežnim izvoznikom hrane.

Svake godine od side umire na desetine hiljada stanovnika Malavija.Nakon niza godina ćutanja vlasti su počele otvoreno da govore o ovom problemu.Program za borbu protiv side pokrenut je 2004. uz saopštenje predsednika Muluzija da mu je brat preminuo od ove bolesti.

----------------------------------------------------------------------------------------

POREKLO

Džojs Hilda Ntila rođena je 12. aprila 1950. u selu Malemija, u okrugu Zomba, u državi Njasaland (sadašnji Malavi).Otac joj je bio istaknuti i popularni muzičar u policijskom duvačkom orkestru.Karijeru je započela kao sekretar i postala je poznata javna ličnost u toku vladavine diktatora Hejstingsa Bande (ali nisu u srodstvu).

OBRAZOVANJE

Poseduje Kembridžov sertifikat o srednjoškolskom obrazovanju, diplomu osnovnih studija iz oblasti obrazovanja dece ranog uzrasta Univerziteta Kolumbus, diplomu osnovnih studija iz oblasti studija roda Atlantic International University, SAD, kao i diplomu iz oblasti upravljanja NVO Centra Međunarodne organizacije rada (ILO) u Torinu, u Italiji.

Poseduje i diplomu master studija iz oblasti organizacionog rukovođenja Univerziteta Royal Roads, Kanada.

Univerzitet u Čondžuu dodelio joj je počasni doktorat 2013.

PORODIČNI ŽIVOT

Udala se za Roja Kačalea sa kojim ima troje dece.Do 25. godine živela je u Najrobiju, u Keniji.

Sve jači pokret za borbu za prava žena u Keniji nagnao je Bandovu da 1975. godine odvede sa sobom svoje troje dece i napusti brak u kojem je, po njenim rečima, trpela zlostavljanje. Brak sa Rojom Kačelom okončao se 1981. Trenutno je udata za Ričarda Bandu, penzionisanog predsednika Vrhovnog suda Republike Malavi, sa kojim ima dvoje dece.

Berza

investicioni fondovi

kursna lista