Početna > Izdanja > Broj 072 > Intervju - Đuro Đurović

Novi odgovori na stara pitanja

Profesor dr Đuro Đurović, direktor Beogradske poslovne škole

Beogradska poslovna škola je obrazovna institucija koja, prateći domaće i svetske tendencije u multidisciplinarnim naučnim oblastima informatičkog i ekonomskog usmerenja, promoviše koncept primenjenih studija i izgrađuje upravo one veštine i sposobnosti kod studenata koje zahteva savremeno društvo. Unapredivši nastavne programe, prilagođava ih interdisciplinarnim programima za nove profesije stvorene u eri novih tehnologija. Kontinuirani rad, šezdesetogodišnje iskustvo, osavremenjeni naučni program, izuzetni uslovi studiranja i tehničke mogućnosti čine Beogradsku poslovnu školu danas jednom od najatraktivnijih škola, ali i najvećom školom ne samo u Srbiji već i na Balkanu.

Imali smo čast i zadovoljstvo da o radu Beogradske poslovne škole razgovaramo sa profesorom dr Đurom Đurovićem, direktorom Beogradske poslovne škole.

  1. Profesore Đuroviću, gde ste rođeni, odrastali i školovali se?

Rođen sam u Kovrenu 1955. godine na tromeđi Crne Gore i BiH na granici opština Pljevlja i Bijelo Polje. Tu sam i završio školu kao đak pešak. Gimnaziju sam završio u Bijelom Polju, a posle toga upisao sam se na Pravni fakultet u tadašnjem Titotgradu (Podgorici). Posle uspešno završene prve godine fakulteta studije sam nastavio na drugoj godini na pravnom fakultetu u Beogradu, gde sam diplomirao. Magistrirao sam sa temom „Fiducijarni prenos prava svojine”, a doktorsku disertaciju sam odbranio na Evropskom univerzitetu u Beogradu. Pravosudni ispit položio sam u Beogradu.

Vrlo sam ponosan na svako mesto na kojem sam učio i studirao, a posebno na gimnaziju u Bijelom Poljukoja je dala i jednog rektora Beogradskog univerziteta.

  1. Kako je tekao put Vaše karijere pre nego ste postali prvi čovek BPŠ-a?

Tokom studija bio sam stipendista Vunarskog kombinata iz Bjelog Polja. Nakon što sam završio fakultet, vratio sam se u svoj rodni grad i počeo da radim u ovoj fabrici tekstila kao pravnik, da bih odužio stipendiju koju sam primao tokom studija. Ubrzo sam shvatio da posao u pravnoj i kadrovskoj službi ovog preduzeća nije ispunjavao sva moja očekivanja i ambicije. Zapravo, želeo sam da se vratim u Beograd i da tamo gradim svoju karijeru.

Ali život me je odveo na drugu stranu. Zapravo, po preporuci mog prijatelja 1990, nažalost sada pokojnog Zorana Žižica, konkurisao sam i izabran sam za sudiju Osnovnog suda u Baru, gde sam ostao oko deset godina i mogu da Vam kažem da je to je jedan po svemu izuzetan i značajan grad, gde sam, po mom ličnom ubeđenju, mnogo naučio.

S obzirom na to da sam 2000. godine bio proglašen za jednog od najboljih sudija u Crnoj Gori, a na predlog tadašnjem predsednika SRJ, izrabran sam za sudiju Saveznog suda Jugoslavije, najviše sudske instance u državi, i sve parlamentarne grupe u tadašnjoj Saveznoj skupštini u Veću Republika i Veću građana podržale su me.

Siguran sam da svaki student prava želi da jednog dana postane deo vrhovne pravosudne ustanove, a meni se eto profesionalni san ostvario.

Moram da kažem da sam imao ozbiljnu ponudu i ozbiljan razgovor da ostanem i da radim u Crnog Gori jer mi je tadašnji predsednik Višeg suda u Podgorici Milan Radović ponudio da budim deo više instance u Podgorici ili pak predsednik Suda u Baru sa ozbiljnim rešenjem stambenog pitanja, ali sam se ipak odlučio za Beograd. Naravno moj izbor za sudiju Saveznog suda bio je olakšan time što je taj izbor bio u periodu kada su već odnosi po pitanju saveznih organa između republika članica bili poljuljani pa je konkurencija za Savezni sud bila slabija, a vlasti u Crnoj Gori nisu ometale moj izbor i na tome sam im zahvalan.

Ja, naime, u Crnoj Gori ne delim ljude kao i inače u životu po političkim i drugi osnovama, već imam prijatelja u svim porama društva.

U Saveznom sudu radio sam sve do njegovog ukidanja 2006. godine.

3. Zašto ste sa mesta sudije prešli na mesto profesora prava?

U trenutku kada sam prestao da radim u Saveznom sudu, preciznije rečeno, kada je sud prestao da postoji, u ovoj Školi se otvorio konkurs za profesora privrednog prava. Jedan moj prijatelj me je predložio i nagovarao da se na konkurs prijavim, i tadašnja direktorka prof. Mila Jančetović mi je objasnila da počinje proces akreditacije i da se prelazi na trogodišnji sistem studiranja po Bolonji i da dolazim iz struke, što je posebna preporuka.

Tada sam shvatio da je to novi profesionalni izazov za mene. Promena koja mi je prijala. Na konkursu sam izabran za predavača, a kasnije, nakon što sam doktorirao, izabran sam za redovnog profesora.

Ovde sam već devet godina. Predajem privredno i krivično pravo.

4. U decembru 2013. godine izbrani ste na mesto direktora BPŠ-a, između ostalog, i jednoglasnom odlukomStudenatskog parlamenta. Šta to za Vas znači?

Pre izbora na mesto direktora Škole bio sam član Saveta škole koji je sastavljen od predstavnika koje imenuje Vlada Srbije, predstavnika studenata, profesora i zaposlenih u ustanovi. Kada je konkurs za direktora raspisan, prijavila su se još tri kandidata pored mene. Podneli smo prijave i predali program rada škole za mandatni period od tri godine, a onda je Studentski parlament pregledao naše programe i, na osnovu ocene celokupnog odnosa kandidata prema njima, jednoglasno me podržao za funkciju direktora Škole.

Ta podrška studenata i izbor na tajnom glasanju u prvom krugu je, kako za mene lično, tako i za sve ostale, najbolji pokazatelj da sam svoj posao do sada radio dobro, kao i to da sam na dobrom putu da unapredim i poboljšam sistem rada i obrazovanja u BPŠ-u, koji je inače postavljen na dobrim osnovamau organizacionom, finansijskom i kadrovskom smislu.

Naravno, ovde posebno želim da istaknem da su funkcioneri na visokim državnim funkcijama, ako hoćete i na najvažnijim, podržali autonomiju visokoškolske ustanove na čemu su im studenti, profesori, zaposleni i ja lično posebno zahvalni.

5. Šta ste prvo promenili kada ste u martu ove godine stupili na novu dužnost? Koje još promene planirate u naredne tri godine? Koliko traje Vaš mandat?

Još dok sam bio samo kandidat za direktora, rekao sam da ako budem izabran, nijedan član uprave, pomoćnici i savetnici neće ostati na svojoj poziciji i to je sprovedeno. Napravio sam novi menadžerski tim koji će voditi Školu u narednom periodu, uglavnom sastavljen od mladih i istinski obrazovanih ljudi.

Čini mi se da je prethodna uprava Škole bila sačinjena uglavnom od profesora koji su pred penzijom i koji nisu bili dovoljno kreativni i inovativni. Jer su bili zadovoljni postignutim i taj posao u upravi Škole su obavljali nekako rutinski, što svakako nije davalo zadovoljavajuće rezultate. Mislim da je predhodni direktor uglavnom radio sam.

U naredne tri godine ću se truditi da sprovedem određene reforme koje će doneti bolji kvalitet obrazovanja i razvoja Škole. Želim da održimo kvalitetne nastavne programe, kvalitetne profesore, radnu disciplinu.

Ništa revolucionarno se neće promeniti, samo ćemo se malo uozbiljiti u radu i dati šansu mladim predavačima koji imaju bolje ideje i željni su dokazivanja.

A već smo predali nadležnim organima zahtev za akreditaciju dva nova studijska programa – za Menadžere turizma i za Javnu upravu. Ispunjavamo u celini uslove i nadamo se pozitivnom rezultatu.

Takođe planiramo da u narednom period BPŠ preraste u Beogradsku akademiju za poslovne studije i slobodan sam reći da ćemo u kratkom period i za taj organizacioni oblik poslovanja ispuniti uslove.

6. Koje kadrovske profile školujete u BPŠ-u? Da li za te mlade ljude posle diplomiranja ima mesta na tržištu rada u Srbiji?

Pored pet postojećih studijskih programa – Finansije, bankarstvo, računovodstvo, Marketing i trgovina, Menadžment, poslovna informatika i Porezi i carine – i uz ova još dva nova programa o kojima sam govorio, imamo akreditovane i specijalističke studije, a preko KASSA predložilo smo i promenu zakona kako bismo mogli aplicirati i za akreditaciju master studija.

U ovoj školi trenutno radi 117 nastavnika, među kojima su najbrojniji doktori nauka, a u manjem broju magistri, masteri i ostali.

Kadrovi koji izlaze iz naše škole su izuzetno obrazovani i za njih je tržište rada u Srbiji otvoreno.

7. Da li su diplome ove škole prepoznate i u inostranstvu i kakve su šanse za zaposlenjem u inostranstvu vaših diplomaca?

Naše diplome su priznate u celom svetu. Nostrifikuju se bez poteškoća. Naši studenti se veoma dobro kotiraju u Srbiji i region i na ostalim tržištima rada. Imaju i teoretsko i praktično znanje iz oblasti koje su studirali, a to je preduslov za dobijanje dobrog posla ma gde se našli u svetu.

Tvrdim da imamo najbolje i najsposobnije studente u Republici Srbiji i to su na više mesta dokazali.

8.Beogradska poslovna škola ima saradnju i sa međunarodnim visokoškolskim ustanovama, u prvom redu sa državnim Univerzitetom u Štutgartu. Šta znači sistem dualnih diploma za studente?

Beogradska poslovna škola je uspostavila veoma dobru međunarodnu saradnju sa državnim Univerzitetom u Štutgartu, koji je karakterističan po tome što svaki njihov student obavlja praksu baš tamo gde će biti kasnije i zaposlen. Nemci ne školuju kadar koji ce završiti na birou za zapošljavanje već namenski školuju kadrove za kojima ima potrebe na tržištu rada.

Takvu praksu mi želimo da uvedemo u našoj školi, odnosno u Srbiji, i na dobrom smo putu da to i uradimo.

Uspostavili smo međunarodnu saradnju i sa određenim instutucijama u Beču, Rimu, Kanadi i Rusiji jer želimo da kroz tu saradnju uvedemo i razmenu studenata, kao i obavljanje stručne prakse za naše studente u inostranstvu.

Dualno obrazovanje podrazumeva da se student obrazuje i kroz teoriji i kroz praksu koja je obavezan deo studijskog program u našoj školi.

9. Na koji način je polaznicima Vaše škole omogućen praktični rad u toku studija?

Stručna studentska praksa deo je obaveznog studijskog programa u šestom semestru strukovnih studija kod nas. Studenti kroz praksu pokazaju koliko su savladali gradivo i pokušavaju da se pozicioniraju na tržištu rada. BPŠ ima više od 300 zaključenih ugovora sa raznim kompanijama, privrednim i neprivrednim organizacijama gde naši studenti odlaze na praksu. Često se dešava da upravo kompanije u kojima su studenti na praksi najbolje od njih zadržavaju prvo na pripravničkom stažu, a kasnije i primaju u radni odnos.

Naši studenti imaju 320 sati obavezne prakse.

10. S obzirom na to da je osnivač BPŠ-a država Srbija, da li imate studenata koji su na budžetu? Koliko u proseku studenti koji se samofinansiraju moraju da izdvoje za jednu godinu studija?

Kod nas sve tri godine školovanja koštaju koliko i jedna godina školovanja na privatnim fakultetima. Školarina u Beogradskoj poslovnoj školi je u potpunosti prilagođena trenutnoj ekonomskoj situaciji u zemlji i dostupna je većini porodica i mi je već nekoliko godina ne menjamo.

Imamo i studente na budžetu, na svakoj godini. Određeni broj studenata koji zahvaljujići isključivo svom uspehu u srednjoj školi i položenom prijemnom ispitu na upisu stiče pravo na besplatno školovanje. Postoji takođe mogućnost da, ukoliko student u prvoj godini studija postigne izuzetne rezultate, pređe na budžet.

11. Beogradska poslovna škola postoji već skoro šest decenija i za to vreme je dobila mnogo prestižnih nagrada za postignute rezultate. Koje od tih nagrada biste posebno izdvojili i šta one znače za Vas i za ustanovu na čijem ste čelu?

Posebno značajna nagrada za sve nas je ona koju je škola dobila od Evropskog društva za istraživanje kvaliteta obrazovanja sa sedištem u Lozani. Nagradu smo dobili za dobru organizaciju stručne prakse. To je jedna prestižna nagrada koja se može dobiti samo ulaganjem velikog truda u održavanje kontinuiteta kvalitetne nastave vezane za praksu.

U Briselu 1. juna ove godine na dodeli ove nagrade zahvalio sam se svim stručnjacima koji su jedan duži period pratili rad naše škole i koji su prepoznali kvalitet naše stručne prakse u prisustvu mnogih stručnjaka, poslovnih ljudi i diplomata iz celog sveta.

Kada je u pitanju regionalna nagrada Edu-Biznis Partner za 2014. godinu koju dodeljuje Mass Media International, ističem da je prošle godine ovu nagradu dobio Mašinski fakultet u Beogradu, koji je jedna prestižna obrazovna institucija bez premca u regionu, a i šire, time nam je ova nagrada značajnija.

Dobijene nagrade potvrđuju da dobro obavljamo svoj posao, ali istovremeno su i podstrek za dalji razvoj i napredak.

Nagrade su za nas veoma važne, one su kulturno nasleđe koje ostaje u ovoj ustanovi i govori i govoriće o radu Školu u vremenu u kojem mi sada i razgovaramo.

12. Ovih dana je česta tema u javnosti falsifikovanje diploma. Koliko ovakvi događaji urušavaju ugled obrazovnih ustanova i na koji način Vaša škola uspeva da održi dobru reputaciju?

Jedno je tu pitanje falsifikata, i oni koji su se poslužili falsifikovanjem nekog dokumenta počinili su krivično delo, prikazivali su se za nešto što nisu i moraju za to da odgovaraju. Drugo je pitanje da postoje ljudi koji formalno pravno imaju svu potrebnu dokumentaciju koja dokazuje da su završili neke škole, ali je činjenica da oni, posebno sa privatnih fakulteta, svojim znanjem ne opravdavaju ono što im piše u diplomi.

Jer složićete se, nije isto imati diplomu i imati znanje, to dvoje se izgleda u poslednje vreme i ne poklapa.

Naša škola raspisuje konkurse za izbor određenih profesora za određene predmete, i prednost ćemo davati kandidatima sa diplomama državnih fakulteta, posebno u delu završetka matičnog fakulteta, ali to neće isključivati i one sa diplomama privatnih fakulteta, ali ćemo znanja, sposobnosti i veštine ovih drugih proveravati sa posebnom pažnjom.

Vidimo ovih dana u medijima da je 25 godina trebalo državnim organima da uvide slučaj lažnog rektora, odnosno doktora. Taj čovek je iz naše škole izbačen pre 25 godina jer se, po rečima tadašnjeg direktora, ponašao nemoralno, nedostojno profesorske profesije, kako prema studentima, tako i prema samoj Školi.

Eto, vreme je pokazalo da je tadašnji direktor Beogradske poslovne škole bio u pravu.

Beogradska poslovna škola je uvek gledala daleko ispred vremena u svojoj misiji i viziji, a to čini i sada.

13. Da li i na koji način pratite karijere svojih diplomaca? Da li u okviru škole postoji sektor koji pomaže svršenim studentima pri apliciranju za posao ili u razvoju karijere uopšte?

Planiramo da osnujemo jednu kancelariju koja će da prati karijere naših diplomaca po završetku studija i koja će im na svaki način pomagati u daljem razvoju. Planiramo da kroz međunarodnu saradnju oblikujemo rad te kancelarije. Posebno što se naši svršeni studenti veoma često obraćaju za pomoć svojim profesorima kada, na primer, na svom novom zaposlenju dobiju zadatak koji nisu sigurni da mogu sami da reše.

Mi smo uvek tu za njih, da damo savet, da pomognemo, jer imamo ovde već odomaćenu sintagmu: Što je majka za svoje dete to je Beogradska poslovna škola za svoje studente.

14. Na koji način podstičete student da se osamostale u poslu i postanu preduzetnici?

Skorog svakog ponedeljka profesori menadžmenta malih i srednjih preduzeća sa studentima obilaze određene male i srednje firme i porodične firme po celoj Srbiji s ciljem da se studentima pokaže na koji način ove firme rade, kako su organizovane, čime se bave.

Veliki broj naših diplomaca su sada vlasnici malih ili srednjih uspešnih kompanija od kojih veoma lepo žive ili su u sličnima zaposleni.

15. Šta vi savetujete svojim studentima koji su na početku profesionalne karijere, koje vrednosti da cene, a kakve situacije da izbegavaju kako bi dostigli željeni uspeh?

Prvo ih savetujem na samom početku da uče. Kažem im da budu uvek energični i da nikada ne prestaju da rade. Takođe je važno da svaki posao koga se prihvate obavljaju na najkvalitetniji mogući način i da je to jedini put do uspeha, da donose ispravne odluke… jednostavno da im ne treba vozačka dozvola ako ne umeju da voze.

16. Kako provodite svoje slobodno vreme?

Ja slobodnog vremena skoro i da uopšte nemam. Imam suprugu i dva sina. Stariji sin je master ekonomije i još dva ispita su mu ostala da završi državni Pravni fakultet, a mlađi je diplomirani pravnik, takođe sa državnog fakulteta, i nastaviće da studira u Londonu na Westminsteru posdiplomske studije. Obojica govore strane jezike. Sa njima uglavnom volim da provodim svoje slobodno vreme.

Volim da odigram poneku partiju šaha povremeno jer mislim da sam najbolji šahista među pravnicima i najbolji pravnik među šahistima. Naravno, gledam fudbal na televiziji i obavezno pratim „Utisak nedelje”.

17. Na koji način prevazilazite svakodnevni stres?

S obzirom na to da sam bio sudija, a to su poslovni koji nose najviše stresa sa sobom – nije lako deliti pravdu, , a radio sam pod velikim pritiskom i proverom, kako institucionalnom, tako i izložen sudu javnosti I naučio sam vremenom da se nosim sa tim teškim situacijama. Mislim da kad se radi kvalitetno i časno, stres je sporedna stvar i u životu i u radu.

Valjda je tu i genetika učinila svoje. Moji preci su i ratovali i bili zarobljavani i ginuli u tim ratovima – i na Kolubari, i na Mojkovcu, i na Sutjesci, i gde sve ne – i to su za mene prave žrtve, pa u poređenju sa njima, žrtva zvana stres koju ja danas podnosim zaista je minorna.

A porijeklo obavezuje, zar ne?

18. Kada biste bili u mogućnosti, šta biste promenili u svojoj dosadašnjoj karijeri?

Verovatno ne bih tako dugo bio apsolvent sa jednim ispitom, a kao što je Matija Becković negde napisao: „Bilo je kako je moralo biti jer drugačije nije ni moglo biti.”

Važno je da ni za čim ne žalim…

Berza

investicioni fondovi

kursna lista