Početna > Izdanja > Broj 071 > Giganti menadžmenta - Samule Walton

Samjuel Mur Volton

Prodavnice Wal-Mart

„Wal-Mart Stores, Inc.”, poznat i kao trgovačka marka „Walmart”, američka je multinacionalna korporacija za maloprodaju koja upravlja lancima velikih diskontnih robnih kuća i supermarketa. Prema podacima koje je objavio „Forčun Global 500” („Fortune Global 500”) 2014. godine, ova kompanija je najveće akcionarsko društvo na svetu, najveći poslodavac koji zapošljava više od dva miliona radnika širom sveta, te najveća maloprodajna organizacija na svetu. „Walmart” ostaje u porodičnom vlasništvu kao kompanija kojom upravlja porodica Volton, vlasnik preko 50 odsto kompanije „Walmart”. To je ujedno jedna od najvrednijih kompanija na svetu. Kompanija takođe poseduje najveću maloprodaju voća i povrća u Sjedinjenim Državama. Tokom 2009. godine 51% prometa ove kompanije vrednog 258 milijardi dolara ostvaren je kroz prodaju voća i povrća u SAD-u. Kompanija pored toga poseduje i upravlja maloprodajnim supermarketima „Sems klab” („Sam’s club”) u Severnoj Americi. „Walmart” posluje sa više od 11.000 prodavnica u 27 zemalja, pod 55 različitih imena.

Samjuel MurSemVolton(29. mart 1918 – 5. april 1992) rođen je u porodici Tomasa Gibsona Voltona i Nensi Li u Kingfišeru, u Oklahomi. Tako je živeo sa svojim roditeljima na porodičnoj farmi do 1923. godine. Tada je Semov otac zaključio da prihodi od poljoprivrede nisu dovoljni za izdržavanje porodice i odlučio da se vrati svom prethodnom zanimanju, zalagaonici za poljoprivredna gazdinstva „Volton hipoteke”, koju je vodio njegov brat, a koja je bila zastupnik Metropoliten životnog osiguranja. Tamo se bavio oduzimanjem farmi tokom Velike depresije.

Sem i njegova porodica (koju je sada činio i još jedan sin, Džejms, rođen 1921. godine) preselili su se iz Oklahome u Orlando na Floridi. Tamo su se tokom nekoliko godina selili iz jednog malog grada u drugi. Dok je pohađao osmi razred u Šelbiniju, u Misuriju, Sem je postao najmlađi mladi izviđač u istoriji države. Kasnije, kao odrastao čovek, Sem je od američkih Mladih izviđača dobio istaknutu nagradu Eagle Scout.

Porodica se na kraju preselila u Kolumbiju u Misuriju. Odrastajući tokom Velike depresije, Volton je radio sitne poslove kako bi pomogao svojoj porodici da sastavi kraj s krajem, što je bilo uobičajeno u to vreme. Muzao je porodičnu kravu, višak mleka pakovao je u flaše i odvozio ga kupcima. Nakon toga bi raznosio dnevne novine „Kolumbija Dejli Tribjun”. Pored toga, takođe je prodavao i pretplatu na časopise. Po završetku Srednje škole „Dejvid H. Hikmen” u Kolumbiji proglašen je za „najsvestranijeg momka”.

Nakon što je završio srednju školu, Volton je odlučio da krene na višu školu, nadajući se da će tako moći bolje da pomogne u izdržavanju svoje porodice. Pohađao je Univerzitet u Misuriju kao kadet rezervnog korpusa.

Nakon što je 1940. godine diplomirao i stekao zvanje diplomirani ekonomista, izglasan je za „trajnog predsednika” svoje klase.

Volton se zaposlio u kompaniji „J. C. Peni” („J. C. Penney”) kao stažista u sektoru menadžmenta u De Mojnu, u Ajovi, svega tri dana nakon što je diplomirao. Ova pozicija mu je donosila 75 dolara mesečno. Volton je u kompaniji „J. C. Peni” proveo oko osamnaest meseci. Dao je otkaz 1942. godine, očekujući da će biti mobilisan u vojnu službu za potrebe Drugog svetskog rata.

Prve prodavnice

Nakon što je napustio vojsku 1945. godine, Volton je sa svega 26 godina počeo da rukovodi svojom prvom prodavnicom mešovite robe. Pomoću zajma u vrednosti 20.000 dolara koji je dobio od svog tasta i 5.000 dolara koje je uštedeo dok je bio u vojsci, kupio je prodavnicu mešovite robe „Ben Frenklin” u Njuportu u Arkanzasu. Prodavnica je bila franšiza lanca prodavnica braće Batler.

Volton je prvi primenio brojne koncepte koji će se pokazati kao ključni za njegov uspeh. Pobrinuo se da police u prodavnici uvek budu pune širokom ponudom proizvoda. Njegova druga prodavnica, malena robna kuća „Eagle” nalazila se u istoj ulici u kojoj je bila i njegova prva prodavnica „Ben Frenklin”, a pored nje se nalazila prodavnica njegovog najvećeg konkurenta u Njuportu.

Zahvaljujući rastu prodaje sa 80.000 na 225.000 dolara za svega tri godine, Volton je privukao pažnju zakupodavca P. K. Holmsa, čija porodica se dugi niz godina bavila maloprodajom. Diveći se Semovom velikom uspehu i želeći da preuzme prodavnicu (i franšizu) za svoga sina, odbio je da obnovi zakup prostorija.

Činjenica da mu zakup nije obnovljen, kao i veoma visoka cena najma u vrednosti od 5% prodaje, veoma rano su naučile Voltona vrlo važnu lekciju. Pored toga što je primorao Voltona da se iseli iz prostorija, Holms je otkupio inventar i zalihe za 50.000 dolara, što je Volton nazvao „poštenom cenom”.

Voltonov „Fajv end Dajm” sada je Wal-Martov centar za posetioce u Bentonvilu.

Iako je zakup bio dogovoren na još godinu dana, ali je prodavnica bila praktično prodata, on, njegova žena Helen i njegov otac uspeli su da dogovore kupovinu nove lokacije u centru Bentonvila u Arkanzasu. Volton je ugovorio kupovinu male prodavnice i zgrade u kojoj se nalazila, pod uslovom da dobije najam na 99 godina kako bi se proširio u susednu prodavnicu. Vlasnik susedne prodavnice odbio je to 6 puta i Volton je već bio odustao od ideje o prodavnici u Bentonvilu, kada je njegov tast, bez Semovog znanja, posetio vlasnika susedne prodavnice i sa 20.000 dolara osigurao zakup objekta. Od prodaje prve prodavnice ostalo mu je tačno dovoljno novca da ugovori posao i da vrati Heleninom ocu novac koji je dao. Otvorili su prodavnicu 9. marta 1950. godine sa jednodnevnom rasprodajom pre renoviranja.

Pre nego što je kupio prodavnicu u Bentonvilu, ona je beležila promet od 72.000 dolara, koji je povećan na 105.000 tokom prve godine i potom na 140.000, pa na 175.000 dolara.

Lanac prodavnica „Ben Frenklin”

Nova prodavnica „Fajv end dajm” u Bentonvilu otvorena 350 kilometara dalje, kao i još godinu dana plaćanja zakupa u Njuportu naučili su mladog Voltona da odgovorno raspolaže sredstvima.

Nakon uspešnog vođenja dve prodavnice na tolikoj udaljenosti (i sa posleratnim povećanjem nataliteta u punom jeku), Sem je počeo aktivno da razmišlja o pronalaženju novih lokacija i otvaranju više franšiza kompanije „Ben Frenklin”.

Prvi „Wal-Mart”

Prvi pravi „Wal-Mart” otvoren je 2. jula 1962. godine u Rodžersu, u Arkanzasu. Nosio je naziv „Volmart diskaunt siti stor” („Wal-Mart Discount City store”) i nalazio se u Ulici Vest Volnat (West Walnut) br. 719. Nedugo zatim braća Volton su se udružila sa Stefanom Dašbahom i otvorila prvu od mnogih prodavnica koje će tek biti otvorene.

Bio je predan ideji da prodaje isključivo američke proizvode. Uložio je napor da pronađe američke proizvođače koji bi bili spremni da snabdevaju čitav lanac „Wal-Mart” prodavnica po ceni koja je bila dovoljno niska da bude konkurentna stranim dobavljačima.

Uspeh još jednog lanca prodavnica „Meijer” privukao je Voltonovu pažnju. I sam je priznao da je njegov format tržnog centra gde se može pronaći sve na jednom mestu zasnovan na inovativnom konceptu koji je uveo „Meijer”. Suprotno ustaljenoj praksi američkih lanaca prodavnica, Volton je otvarao prodavnice u manjim naseljima, ne u velikim gradovima.

Kako bi njegov model funkcionisao, stavljao je akcenat na logistiku, naročito na pozicioniranje prodavnica na jedan dan vožnje od Wal-Martovog regionalnog skladišta, a robu je distribuirao sopstvenom flotom vozila. Kupovina robe u velikim količinama i efikasan sistem isporučivanja omogućili su mu diskontnu prodaju robe pod trgovačkom markom.

Tako je tokom 1977. godine sa 190 prodavnica ostvaren održiv rast na 800 prodavnica tokom 1985. godine.

Volton se 14. februara 1943. godine oženio Helen Robson. Imali su četvoro dece: Samjuela Robsona Roba rođenog 1944. godine, Džona Tomasa (1946–2005), Džejmsa Kara Džima rođenog 1948. godine i Elisu Luiz rođenu 1949. godine. Volton je podržavao različite humanitarne akcije.

Volton je preminuo u nedelju, 5. aprila 1992. godine, od multiplog mieloma, vrste karcinoma krvi, u Litl Roku, u Arkanzasu. Vest o njegovo smrti je satelitskom vezom preneta u svih 1960 „Wal-Mart” prodavnica. U tom trenutku njegova kompanija je zapošljavala 380.000 radnika. Godišnji promet od skoro 50 milijardi dolara ostvaren je kroz 1735 „Wal-Mart” prodavnica, 212 „Sems Klabova” i 13 supercentara.

Njegovi posmrtni ostaci počivaju na groblju u Bentonvilu.

Vlasništvo nad „Wal-Martom” ostavio je svojoj supruzi i deci: Rob Volton nasledio je oca na poziciji predsednika Upravnog odbora „Wal-Marta”, dok je Džon Volton bio direktor sve dok nije tragično nastradao u avionskoj nesreći 2005. godine. Drugo dvoje dece nisu direktno uključeni u poslovanje kompanije (osim toga što imaju pravo glasa kao vlasnici udela), međutim, njegov sin Džim je predsednik banke „Arvest”. Porodica Volton je držala pet pozicija među deset najbogatijih ljudi u Sjedinjenim Državama do 2005. godine. Dve ćerke Semovog brata Vada Voltona, En Kronki i Nensi Lori, vlasnice su manjeg udela u kompaniji.

Godine 1998. Volton se našao na Tajmsovoj listi 100 najuticajnijih ljudi XX veka.

Forbs navodi Sema Voltona kao najbogatiju osobu u Sjedinjenim Državama od 1982. do 1988. godine.

Univerzitet u Arkanzasu svoj Ekonomski fakultet nazvao je po njemu (Ekonomski fakultet „Sem M. Volton”). Volton je 1992. godine postao član Kuće slavnih američkih privrednika.

Berza

investicioni fondovi

kursna lista