Početna > Izdanja > Broj 071 > Ambasador - Semuel Samson INDONEZIJA

Republika Indonezija

Njegova ekselencija g. Semuel Samson Ambasador Indonezije u Republici Srbiji

„Moja porodica i ja uživamo u boravku u Beogradu, i u Srbiji se uvek osećamo kao kod kuće.“NJ.E S.Samson

Republika Indonezija je suverena država u jugoistočnoj Aziji i Okeaniji.Indoneziju čini arhipelag od 13.446 ostrva. Obuhvata 33 pokrajine i jednu Posebnu administrativnu regiju (budući da je njome upravljala pretkolonijalna monarhija) sa preko 238 miliona stanovnika, što je svrstava na četvrto mesto na svetu po broju stanovnika.

Vladu Republike Indonezije čine izabrani zakonodavni organi i predsednik. Glavni grad je Džakarta.Graniči se sa Papuom Novom Gvinejom, Istočnim Timorom i Malezijom.Druge susedne zemlje uključuju Singapur, Filipine, Australiju, Palau i indijsku teritoriju Andamanskih i Nikobarskih ostrva.

Indonezija je osnivač Asocijacije nacija jugoistočne Azije (ASEAN) i članica G-20, grupe vodećih svetskih ekonomija.Privreda Indonezije je na 16. mestu na svetu prema nominalnom bruto domaćem proizvodu.

Nacionalni moto Indonezije „Bhinneka Tunggal Ika” („Ujedininjeni u različitosti”) oličenje je raznolikosti koja oblikuje ovu zemlju.

Imali smo zadovoljstvo da razgovaramao sa Njegovom ekselencijom gospodinom Semuelom Samsonom, ambasadorom Indonezije u Srbiji.

1. Vaša ekselencijo, možete li nam molim Vas reći šta mislite o Srbiji i njenom glavnom gradu?

Za ove tri godine koje sam proveo ovde o Srbiji i Beogradu mogu reći samo sve najbolje. Ljudi su vrlo prijateljski raspoloženi, grad je veoma lep, čist, dobro isplaniran i sa dobrim sistemom javnog prevoza. Veoma je zanimljivo kako država održava svoje istorijske građevine u različitim gradovima u kojima čuva svoje kulturološko nasleđe. Moja porodica i ja smo impresionirani srpskom kulturom i činjenicom da se ljudi još uvek verno pridržavaju porodičnih vrednosti i da vlada osećaj zajedništva, što je veoma slično Indoneziji. Sa lakoćom možemo da steknemo prijatelje u Srbiji jer su ljudi ovde uvek gostoljubivi, pozivaju nas na svoje porodične proslave i dele sa nama svoju sreću.

2. Koliko dugo ste ambasador u Srbiji i čime ste se bavili pre toga?

Služim kao ambasador u Srbiji već tri godine. Pre nego što sam postao ambasador, bavio sam se privatnim biznisom, ali i politikom.

3. Ekonomske veze između Indonezije i Srbije ubrzano se razvijaju tokom poslednjih nekoliko godina. Možete li nam reći nešto više o trenutnoj ekonomskoj razmeni i kako bismo je mogli poboljšati?

Tokom prošle godine obim naše bilateralne trgovinske razmene iznosio je 51,26 miliona američkih dolara, što je za 25,4% više nego tokom 2012. godine. Uprkos relativno maloj vrednosti razmene, bili smo svedoci dinamičnog eksponencijalnog rasta. Izvoz Srbije u Indoneziju udesetostručio se sa svega 1 miliona dolara tokom 2010. godine na 11 miliona dolara tokom 2013. godine, dok je izvoz Indonezije u Srbiju počeo lagano da se oporavlja nakon dramatičnog pada tokom 2012. godine.

Prema podacima iz 2013. godine, Srbija je u Indoneziju najviše izvozila obuću (44,6%), različitu robu (35,17%), odeću i odevne dodatke (6,87%) i različite prehrambene proizvode i preparate (5,86%). Srbija je iz Indonezije najviše uvozila sirovu gumu (uključujući sintetičku i recikliranu gumu) – 21,90%, električne uređaje – 10,12%, odeću i odevne dodatke – 7,8% i obuću – 7,73%.

Neki su možda skeptični po pitanju održivosti razvoja jer je bilateralna razmena i dalje koncentrisana oko malog broja proizvoda. Međutim, želeo bih da naglasim da naše dve države ulažu stalne napore u smanjivanje prepreka, čime se podstiče prekogranična razmena različitijih roba.

Opšte je prihvaćeno gledište da roba iz Srbije nije dovoljno zastupljena na indonežanskom tržištu i obrnuto iako su mogućnosti za prodaju daleko veće. Do sada je važila tendencija da roba koju uvozimo iz Srbije čini tek manje od 1% indonežanskog svetskog uvoza, dok obim našeg izvoza u Srbiju čini tek manje od 1% srpskog svetskog uvoza. Zaista, ovakvi podaci nisu prihvatljivi. Uprkos činjenici da su naše dve države geografski udaljene hiljadama kilometara, što neizostavno utiče na logističke troškove, potencijalne prednosti uzajamne trgovine i investicija u velikoj meri prevazilaze ekonomske troškove. Verujemo da ekonomije Indonezije i Srbije imaju ogroman potencijal iz kojeg se mogu razvijati poslovne aktivnosti i postizati bolji rezultati.

Indonezija Srbiji nudi potencijalno veliko tržište. Indonežanska ekonomija važi za veoma otvorenu u smislu međunarodne trgovine i krasi je sve veća kupovna moć njenih 240 miliona stanovnika.

Makinsi predviđa da će broj potrošača u Indoneziji porasti sa trenutnih 45 miliona na 135 miliona do 2030. godine. Takođe predviđaju da će do 2030. godine u Indoneziji postojati tržišni potencijal u vrednosti 1,8 triliona dolara, što je dramatično povećanje sa 0,5 triliona dolara tokom 2012. godine.

Indonezija ujedno predstavlja i najveće ekonomsko tržište u regionu jugoistočne Azije zahvaljujući strateškom položaju na tromeđi između Tihog okeana, Malajskog prolaza i Indijskog okeana, gde prolazi skoro polovina robe iz međunarodne razmene.

Iz azijske finansijske krize 1997–1998. godine naučili smo vrednu lekciju i uložili smo napore da promenimo težište sa nekoliko velikih kompanija na mnoštvo malih i srednjih preduzeća različitih profila, sa posebnim naglaskom na kreativne ekonomske aktivnosti. Ova transformacija, u kombinaciji sa jakom domaćom potražnjom, poboljšala je ekonomsku otpornost Indonezije, što se može primetiti iz stalnog rasta tokom poslednje decenije, čak i dok su se druge velike ekonomije borile pod pritiscima globalne stagnacije.

Srbija je takođe našla svoje istaknuto mesto u trenutno veoma zahtevnom ekonomskom okruženju. Privrednici iz Indonezije vide mogućnost u uspešnom industrijskom širenju Srbije koje je dovelo do razvoja ekonomije koja uprkos relativno maloj populaciji trenutno predstavlja omiljenu destinaciju za investicije, a ima potencijal i da postane najjači kandidat za poslovno i logističko središte u regionu Istočne i Centralne Evrope.

Mi podstičemo kompanije iz Indonezije da trguju sa Srbijom i ulažu u Srbiju, da iskoriste prednosti domaćeg tržišta koje je u razvoju, kao i stratešku lokaciju, kako iz perspektive poslovanja, tako i iz perspektive logistike.

Stoga je od izuzetnog značaja da kompanije, privredne komore i druge poslovne organizacije iz obe zemlje preduzmu obimne marketinške aktivnosti kako bi se povećala prodaja njihove robe i usluga. Jedan od načina jeste učešće na sajmovima privrede koji se održavaju u Indoneziji i Srbiji, kao i često razmenjivanje poslovnih delegacija koje će utabati put budućem uravnoteženom tržišnom razumevanju.

Kako bi omogućile veću ekonomsku razmenu, naše dve države zaključile su više sporazuma o saradnji, uključujući i Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja (Džakarta, februar 2011. godine), Sporazum o ekonomskoj saradnji (Beograd, septembar 2011. godine), Sporazum o zaštiti i promociji investicija (Beograd, septembar 2011. godine) i Ugovor o razumevanju u pogledu saradnje na promociji investicija zaključen između agencije SIEPA i BKPM – Indonežanskog koordinacionog odbora za investicije (Beograd, jun 2013. godine). Trenutno radimo na sprovođenju i realizaciji strateških uticaja ovih sporazuma i predviđamo zaključenje dodatnih bilateralnih sporazuma u budućnosti, uključujući i sporazum o preferencijalnom režimu razmene roba i usluga.

U budućnosti očekujemo podizanje saradnje između privatnih kompanija iz naše dve države na viši nivo.

Sektor poljoprivrede ima velik potencijal u smislu proširenja i postojeće saradnje. Pored gume, Indonezija je takođe i vodeći proizvođač palminog ulja, kakaoa, kafe, esencijalnih ulja, začina, prerađene hrane i biljnih lekova. S druge strane, Indoneziji su potrebne velike količine kukuruza, pšenice, šećera i voća, a Srbija bi mogla biti od velike pomoći u zadovoljavanju ovih potreba.

5. Kada govorimo o investicijama, koliko ukupno iznose investicije Indonezije u Srbiji i u kojim oblastima?

Investicije Salim grupe u Srbiji (kroz svoju poslovnicu, kompaniju Indo Serbia Food) predstavljaju prvi primer direktnog prisustva indonežanskih kompanija u Srbiji. Kompanija Indo Serbia Food posluje u Srbiji od 2011. godine sa sedištem u Beogradu i njihove nudle i špagete pod trgovačkom markom Indomie sada su dostupne širom Srbije, a iz Srbije se nadgleda i distribucija ovih proizvoda u 12 zemalja regiona sve do Poljske.

Iz tog razloga je kompanija, kako bi održala distribuciju velikih razmera, odlučila da upravo Srbija bude proizvodni centar za njihove proizvode da bi se izašlo u susret zahtevima tržišta. Za te potrebe kompanija je kupila 50.000 kvadratnih metara zemljišta u Inđiji u novembru 2013. godine i trenutno su u toku pripreme za izgradnju fabrike za proizvodnju nudli, a očekuje se da fabrika bude puštena u rad tokom 2015. godine.

Činjenica da je Salim grupa izabrala Srbiju za svoj proizvodni centar govori u prilog verovanju u prednosti Srbije, kao i u njene potencijale, što bi kompaniji moglo doneti brojne prednosti i pristup tržištima na Balkanu i u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Ovim se još jednom potvrđuje centralni ekonomski položaj Srbije na regionalnom tržištu.

Nije lako odrediti u kojoj meri će investicije Salim grupe uticati na druge da se ugledaju na njihov primer. Uspeh Salim grupe, kao jedne od najvećih kompanija u Indoneziji, u Srbiji i drugim zemljama svakako će privući pažnju drugih kompanija u indonežanskoj poslovnoj zajednici, dok Ambasada očekuje brojne druge investicije iz Indonezije u Srbiji.

6. Kakva je saradnja naše dve države u pogledu kulture i obrazovanja?

Saradnja između Indonezije i Srbije oduvek je bila dobra i jaka, i tako je već 60 godina. Tokom ovog perioda Ambasada je uvek podsticala različite oblike saradnje u brojnim sektorima, uključujući obrazovanje i kulturu.

Kada je u pitanju sektor obrazovanja, bili smo svedoci odlaska sve većeg broja studenata iz Srbije na studije u Indoneziji preko našeg obrazovnog programa: Darmasiswa, Stipendija za umetnost i kulturu (ACS) i Kemitraan Negara Berkembang (KNB – Partnerstvo zemalja u razvoju u pogledu stipendiranja). Zahvaljujući stipendijama studentima iz Srbije se nudi mogućnost stručnog usavršavanja u Indoneziji za različite obrazovne profile, uključujući turizam i društvene nauke. Takođe smo podržali sprovođenje programa Vlade Republike Srbije pod nazivom „Svet u Srbiji”, preko kojeg su brojni studenti iz Indonezije pohađali master i doktorske studije u Srbiji. Čak su osnovali i Udruženje indonežanskih studenata u Srbiji, koje je prestalo sa radom davnih 1970-ih godina.

Pored saradnje u sektoru obrazovanja, Ambasada takođe podržava uspostavljanje saradnje na nivou univerziteta, tačnije između Univerziteta u Beogradu i Univerziteta Padjajaran iz Bandunga, te Univerziteta Šerif Hidajatula iz Džakarte.

Saradnja u pogledu kulture čini stalni deo naših glavnih radnih programa, gde kroz kulturu omogućavamo dodatno jačanje saradnje i razumevanja između naroda Indonezije i Srbije. U Ambasadi smo organizovali tri kulturne grupe za tradicionalni ples i tradicionalnu muziku Gamelan i Angklung, čiji su članovi uglavnom srpski studenti iz Beograda. Ambasada je takođe organizovala i podržala različite kulturne događaje u cilju promovisanja i predstavljanja indonežanske kulture u Srbiji kroz različite performanse, kao što su performans kulturne ekipe Ambasade održan na BITEF-u 2010. godine, Dani Indonezije na Visokoj turističkoj školi, performansi održani u 15 gradova Srbije u izvedbi studenata Indonežanskog univerziteta, Batik radionica i Batik modna revija i, naravno, performansi na Večeri Indonezije održani u hotelu Crowne Plaza 25. februara prošle godine, kao i performansi na 36. međunarodnom sajmu turizma na Beogradskom sajmu u februaru i martu 2014. godine.

Želja nam je da kroz organizaciju ovih događaja približimo naše države i podstaknemo razumevanje među narodima, čime će se stvoriti čvrsti temelji za uspostavljanje odnosa i saradnje između naše dve zemlje.

7. Nedavno je u Beogradu održan veliki Sajam turizma gde je Indonezija bila država-partner. Kakva je bila turistička razmena između naše dve zemlje do sada i kakve promene očekujete nakon ovog sajma?

Ove godine Indonezija je izabrala da Srbiji bude država-partner na Sajmu turizma jer smo svedoci velikog potencijala turizma koji bi se mogao dodatno promovisati na Sajmu. Strateški položaj Srbije i broj turističkih organizacija predstavljenih na samom Sajmu, kao i blizak odnos Indonezije i Srbije, učinio je Srbiju potencijalnim tržištem za promovisanje indonežanskog turizma. Kroz učešće na Sajmu naša industrija turizma imala je mogućnost da promoviše svoje paket-aranžmane i da uspostavi saradnju sa sličnim agencijama iz Srbije, a sve u cilju dodatnog podsticanja i povećanja broja turista iz Srbije u Indoneziji i obrnuto. Sada su primetna značajna poboljšanja u pogledu letova ka Indoneziji, pa se tako mogu pronaći brojne aviokompanije koje nude dobre i jednostavne letove od Srbije do Indonezije po pristupačnim cenama. Imajući to u vidu, veoma sam zadovoljan dosadašnjim napretkom i takođe sam veoma optimističan u pogledu razmene turista iz obe zemlje, za koju verujem da će se tokom godina povećavati.

8. Kada imate slobodnog vremena, kako ga provodite? Imate li neko omiljeno mesto koje volite često da posećujete?

Kao što sam prethodno rekao, moja porodica i ja uživamo u boravku u Srbiji, pogotovo u Beogradu. Vikende obično provodim u šetnji kroz park pored Muzeja istorije Jugoslavije nedaleko od Ambasade ili vozim bicikl, provodim vreme sa porodicom u kafićima širom Beograda kako bismo uživali u kafi i lepom ugođaju koji grad nudi, a i kako bismo uživali u lepoj muzici koju izvode muzičari u beogradskim kafićima ili restoranima. Tokom leta takođe volimo da provodimo vreme u razgledanju i opuštanju na Adi Ciganliji ili da se šetamo pored Dunava i Save. Takođe posećujemo i planine u Srbiji, kao što su Kopaonik i Zlatibor, gde uživamo u svežem planinskom vazduhu.

Smatram da je Srbija veoma zanimljivo mesto, mesto gde možete da uživate i da sa lakoćom pronađete prirodno zelenilo i prelepe pejzaže. Da ne spominjem da je srpski narod veoma gostoljubiv, kao i da Srbija može da se pohvali zdravom hranom visokog kvaliteta. Po mome mišljenju, Srbija je definitivno pravo mesto za uživanje sa porodicom.

9. Kada budete odlazili iz Srbije, koje će biti vaše omiljeno sećanje na vreme provedeno ovde? Šta ćete sigurno poneti sa sobom iz Srbije?

U Indoneziji mandat ambasadora traje tri godine, a meni je ove godine počela da teče treća godina, tako da polako počinjem sa pripremama za povratak u Indoneziju. Ono što ćemo moja porodica i ja pamtiti jeste gostoljubivost srpskog naroda, lepota grada i pejzaža, zdrava hrana, kajmak, kvalitetno meso, vino, rakija, a posebno istorijska pozadina odnosa između Indonezije i Srbije, koji su dobri i jaki još od vremena Sukarna i Tita.

Prijatno iskustvo koje sam doživeo tokom ove tri godine u Srbiji dalo mi je jasnu sliku o tome kakva je Srbija bila pre 30-40 godina. Sada mi je jasno zašto su nas u školama učili da postoji jedna lepa, bogata i razvijena zemlja Jugoslavija i da je ta zemlja prijatelj Indonezije. Sada me ne čudi činjenica da je naš nekadašnji predsednik Sukarno često posećivao Srbiju, čak 6-7 puta tokom 1950-ih i 1960-ih godina.

Ono što ćemo iz Srbije poneti u Indoneziju (pored mnogo suvenira) jesu divna sećanja i duh prijateljstva proistekao iz gostoljubivosti srpskog naroda koji je ostavio dubok trag u našim srcima i koji ćemo večno pamtiti. Nadam se da će prijateljstva koja smo moja porodica i ja uspostavili sa ljudima iz Srbije nastaviti da se razvijaju čak i nakon našeg povratka u Indoneziju.

Berza

investicioni fondovi

kursna lista