Početna > Izdanja > Broj 071 > Intervju - Franz Weiler UNIQA

Franz Weiler, CEO, UNIQA osiguranje Srbija

“Ako omogućite ljudima da sami brinu o svojoj budućnosti, onda država neće imati obavezu da o tome brine.” F. Weiler

UNIQA je poslovanje u Srbiji formalno započela 7. novembra 2006. godine osnivajući dve kompanije – UNIQA životno osiguranje a. d. o., koje se bavi poslovima životnog osiguranja, i UNIQA neživotno osiguranje a. d. o. Na taj način UNIQA je prva u Srbiji ušla u završnu fazu podele poslova životnog i neživotnog osiguranja u skladu sa propisima Narodne banke Srbije.

UNIQA osiguranje je već godinama zaredom kompanija sa najbržim rastom među prvih pet osiguravajućih društava u Srbiji, a isto toliko zaredom je najbolja u ažuriranju šteta na tržištu auto-odgovornosti.

Za vise od pola decenije UNIQA je u Srbiji porasla čak četiri puta.

U prvih sedam godina poslovanja UNIQA je pružila sigurnost velikom broju svojih klijenata i sada ima više od 400.00 osiguranika u Srbiji.

Nakon zvaničnog preuzimanja švajcarskog Basler osiguranja, koje se desilo 11. marta 2014, UNIQA je dodatno ojačala svoju tržišnu poziciju u Srbiji. Zajedno sa srpskim Baslerom UNIQA Srbija ostvariće povećanje tržišnog učešća na više od 8%.

Za magazine PROFIT govori gospodin Franz Weiler, Predsednik Izvršnog komiteta UNIQA osiguranja Srbija.

  1. Gospodine Weiler, gde ste rođeni, odrastali i školovali se?

Rođen sam u Salcburgu, gde sam završio osnovnu i srednju školu, kao i pravni fakultet.

  1. Kako je tekao put vaše karijere pre nego ste došli u Srbiju i postali prvi čovek UNIQA osiguranja?

Svoju poslovnu karijeru započeo sam 1979. godine u kompaniji Bundeslander Versicherung AG Salzburg kao rukovodilac za štete u neživotnom osiguranju, da bih se 1996. zaposlio uSalzburger Landes – Versicherung AG Salzburg na poziciji direktora za preduzimanje rizika u neživotnom osiguranju.

Pre dolaska na čelo UNIQA osiguranja u Srbiji radio sam kao izvršni direktor UNIQA osiguranja u Zagrebu (2005–2006), pre čega sam takođe u Hrvatskoj radio kao rukovodilac projekta programa optimizacije UNIQA osiguranja d. d. Zagreb (2004).

  1. Ove godine UNIQA proslavlja 7 godina poslovanja u Srbiji. Kakva su bila očekivanja pre 7 godina, a kakve je rezultate UNIQA postigla do sada na srpskom tržištu?

UNIQA ima jasnu strategiju da se razvija u Jugoistočnoj Evropi. Srbija je vrlo bliska domaćem tržištu UNIQA u Austriji i kročiti na ovo tržište bio je, samim tim, prirodan korak, baš u trenutku kad smo mogli da očekujemo da ćemo imati politički stabilan razvoj i tržišno okruženje koje će nam omogućiti da razvijemo naše usluge ovde. Uspešna priča UNIQA Srbije dokazala je da je ova odluka bila ispravna. Kada je u pitanju regulatorni i ekonomski okvir, stvari, nažalost, ne izgledaju baš tako dobro.

Nedostaje nam predvidivost u zakonodavstvu i ponekad nailazimo i na nedostatak shvatanja ekonomskih principa.

UNIQA u Srbiji ne postoji sama od sebe. Da biste bili među prvih pet kompanija na tržištu osiguranja, a uz to da biste godinama ostvarivali najveći rast među vodećim osiguravajućim društvima i postizali najveću ažurnost u isplati odštetnih zahteva, iza uspeha mora stajati tim posvećenih, talentovanih i iskusnih ljudi. To je u stvari glavni preduslov za postizanje više nego zadovoljavajućih rezultata. Zato moram da istaknem da sam ponosan na naš tim u Srbiji.

Potvrda našeg dosadašnjeg poslovanja jesu mnogobrojne nagrade, među kojima bih istakao nagradu prestižnog londonskog magazina „World Finance”, koji je proglasio UNIQA osiguranje za najbolje osiguravajuće društvo u Srbiji 2012. godine.

Ostvareni rezultati u 2013, ali i tokom poslednjih sedam godina, uspešna strategija poslovanja, inventivnost, investicije i izuzetna briga o klijentima ključni su parametri koji određuju naše poslovanje. Posebno smo ponosni na činjenicu da su naši visoki profesionalni standardi, čvrsti etički principi, ponuda diverzifikovanih proizvoda i kanala prodaje, kao i posvećenost potrebama klijenata prepoznati kao primer najbolje prakse i ono po čemu je UNIQA osiguranje jedinstveno i prepoznatljivo ne samo na srpskom tržištu.

4.Cilj UNIQA grupe je da do 2020. godine udvostruči broj klijenata, što će je u regionu Južne i Istočne Evrope dovesti na treće mesto, a na austrijskom tržištu na prvo mesto. Kakva je strategija za postizanje ovog cilja? Koliko je udeo srpskog tržišta u ovim planovima?

Da, to je cilj UNIQA grupe do 2020. godine – da udvostručimo broj klijenata i da u regionu Južne i IstočneEvrope dospemo na treće mesto, a na austrijskom tržištu na prvo mesto. Strategija je objavljena i započeta 2011. godine, kada je g. Andreas Brandšteter postao CEO za celu UNIQA grupu i suočio se sa mnogo izazova – direktivom EU Solvency II, finansijskom krizom, zahtevima za dokapitalizacijom, povećanim očekivanjima klijenata. Zbog svih ovih zahteva UNIQA je usmerila pažnju na tržište i klijente – ideja je bila da grupa ima kompanije koje rastu brže od tržišta, u svim zemljama gde je prisutna, a vrlo jednostavan način da se to izmeri jeste broj klijenata i pozicija na tržištu. Stoga je jasno postavljen ambiciozan cilj do 2020. godine – razviti kompaniju tako da udvostručimo broj klijenata. U Srbiji to znači sa 400 hiljada na 800 hiljada klijenata, a verujemo da ćemo i premašiti taj broj, što je prilično ambiciozno. Kao jedna od prvih mera jeste uspešno sprovedena dokapitalizacija naše osiguravajuće grupacije u oktobru 2013. godine u iznosu od 757 miliona evra, što je doprinelo poboljšanju Standard and Poor’s rejtinga kompanije na A-.

5. U Srbiji kažete da ljudi nemaju „finansijsku pismenost”. Šta to tačno znači i na koji način UNIQA edukuje stanovništvo o korisnosti usluga koje pružate?

Definivno je tačno da su cela industrija i celo tržište potpuno nerazvijeni. Dobar način da se to vidi jeste premija osiguranja per capita. Kolika se prosečna premija plaća u Srbiji? Kada pogledate, videćete da je to daleko manji iznos nego kod naših suseda, i daleko ispod nivoa koji bi nalagala ekonomska situacija.

Srbija je imala nemirnu, veoma tešku istoriju – isto važi i za osiguranje. Ljudi su umnogome izgubili poverenje u banke i osiguranja u prethodnom periodu. Poverenje još uvek nije dovoljno razvijeno, a takođe ne postoji nešto što OECD (Organisation for Economic Co-operation and Development) zove „finansijska pismenost”.

Finansijska pismenost je sposobnost stanovništva da razume finansijske usluge na tržištu i da pravi ispravne odluke za sopstvene finansijske potrebe. To znači da ja mogu da predvidim koliku ću penziju imati i da će mi mesečno biti potrebna dodatna suma novca – treba da znam i šta je potrebno da bih do nje došao.

Ili bih želeo da kupim stan, hoću da podignem kredit – trebalo bi da znam kako da uporedim ponude i izaberem najbolju. Ovakvo znanje bi ljudi morali da imaju. Ono nije dobro razvijeno ni širom Evrope – postoji studija OECD-a koja kaže da prosečan stanovnik neke evropske zemlje ne zna dovoljno o tome. U Srbiji je situacija ista.

Ovo je svakako nešto na čemu je osiguravajuća industrija kao informativni servis za klijente i potrošače obavezna da uradi više. Svesni smo teške ekonomske situacijesvuda u svetu, pa i u Srbiji. Ipak, ulaganje u svoju budućnost i budućnost svoje dece, kao i prilika da sami odlučujemo o svojoj sudbini i sredstvima, uz minimalan rizik,treba da bude prioritet svima koji razmišljaju unapred o svom životu i životu svoje porodice jer to je jedininačin da sebi i svojoj deci obezbedimo sigurnost.

Ono što UNIQA osiguranje pruža svim postojećim i potencijalnim klijentima jeste edukacija o opcijama i ponudama koje su im dostupne, mogućnostima koje se otvaraju, kao i o rizicima, prednostima i potencijalnim šansama za ostvarenje krajnjeg cilja – individualnog i porodičnog spokojstva.

7. Kakve promene će nam donetinove izmene i dopune Zakon o osiguranjimakoje će biti usvojene tokom 2014. godine?

Kako nema posebne regulative za osiguravajuće ugovore, tako nema ni konsolidovane verzije Zakona o osiguravajućim ugovorima – deo se nalazi u Zakonu o obligacionim odnosima, a deo u Zakonu o osiguranju. Dakle, postoji potreba za usklađivanjem regulative kako bi se tržište učinilo transparentnijim i pouzdanijim za klijente. Na primer, kada govorimo o tržištu auto-osiguranja, govorimo o veoma netransparentnom poslovanju.

Neophodno je da Vlada Republike Srbije (Ministarstvo finansija i Ministarstvo unutrašnjih poslova) zajedno sa Narodnom bankom Srbije i osiguravajućim društvima reformiše pravni okvir za registraciju vozila, koji je administrativno previše složen.

Istovremeno, neusklađenost postojećih propisa i nedonošenje novih adekvatnih sistemskih zakona (Građanski zakonik i Zakon o osiguranju) onemogućavaju adekvatno funkcionisanje postojećih kompanija na tržištu, ali i destimulišu nove potencijalne investitore.

8. UNIQA je već razdvojila životno od neživotnog osiguranja. Šta to predstavlja za rad vaše kompanije, a šta za korisnike vaših usluga?

UNIQA je imala licencu za obavljanje životnih i neživotnih osiguranja u 2006. godini, a zatim je sledila zahtev nadzornog organa u NBS-u da podeli kompaniju na životno i neživotno osiguranje. Očekivalo se da će ista pravila važiti i u roku od nekoliko meseci (do kraja 2007) za celo tržište. Podela na životno i neživotno osiguranje znači da treba da vodimo dve firme sa svim dodatnim troškovima koje nose dve strukture. Druge kompanije su u drugačijoj situaciji pošto je izvršenje zakona, ako se ne varam, već četvrti put odloženo. To stvara nefer, neravnopravno i nekonkurentno okruženje.

9. Šta još država Srbija trebada uradi, po vašem mišljenu, kako bi podstakla rast i razvoj tržišta osiguranja?

Postojeći pravni ambijent mora da se menja jer on u dobroj meri predstavlja ograničavajući faktor daljeg razvoja. Potrebno je otkloniti nedoumicu oko podele osiguravajućih kuća na životna i neživotna osiguranja, konzistentno primenjivati propise na sve učesnike na tržištu, uvesti poreske olakšice za životna i dopunska zdravstvena osiguranja, ublažiti stroge propise koji se odnose na zapošljavanje u osiguranju, stvoriti uslove za fer utakmicu na tržištu kod osiguranja kompanija koje su u državnom vlasništvu, promeniti način zaključenja ugovora kod obaveznog osiguranja motornih vozila. To su samo neke od mogućih mera. Takođe, po mom dubokom ubeđenju, mora se završiti proces privatizacije tržišta osiguranja u Srbiji jer bi se time otklonile mnoge prepreke koje su trenutno na putu suštinskih reformi koje su neophodne za dalji razvoj tržišta.

Pomenuta tema poreskih olakšica otvorena je već nekoliko godina i za sada je reč o usponima i padovima. U ovom trenutku nemamo jasan odgovor. Jasno je, naravno, da je teško da Vlada govori o kriznim merama, a s druge strane, da priča o poreskim olakšicama. Uprkos ovom problemu, mislim da srednjeročno itekako ima smisla za vladu da podrži i razvije ovaj način ponašanja kod stanovništva, da preuzmu brigu o sopstvenoj budućnosti.

Ako omogućite ljudima da sami brinu o svojoj budućnosti, onda država neće imati obavezu da o tome brine.

Postoje i pozitivni sporedni efekti, osiguravajuće industrije u skoro svim zemljama obezbeđuju finansijske fondove za različite državne institucije, što nije slučaj u Srbiji.

Osiguravajuća industrija je obično „bazen” gde se skupljaju fondovi kojima upravljaju osiguravajuća društva. Ovi fondovi se koriste da finansiraju potrebe države. To je slučaj u velikom broju zemalja – osiguravajuća društva su među najvećim kupcima državnih obveznica. To nije dovoljno razvijeno u Srbiji iz jednostavnog razloga – zbog veličine industrije, koja nema ni 600 miliona evra na godišnjem nivou, a taj iznos se deli na 28 kompanija. Trebalo bi da imamo šest milijardi evra.

Hrvatska ima skoro dva puta manje stanovništva od Srbije, a tržište im vredi oko dve milijarde evra. Ali da bismo došli do tog nivoa, jedan od osnovnih uslova je da pravno okruženje mora da obezbedi transparentnost za korisnike.

10. Da li je Dunav osiguranje, koje je državno, na neki način neravnopravna konkurencija privatnim osiguranjima?

Postoji više mišljenja o Dunav osiguranju, ali mogu da znam samo ono što čitam u novinama. Po tome izgleda da Dunav osiguranje ne radi na komercijalnim osnovama. Postoje drugi motivi iza svega. Siguran sam da nije zadatak vlade ili države da se stara o privatnom osiguranju.

Takođe, veliko je pitanje zašto se osiguranje u vlasništvu države stara o auto-odgovornosti i raznim drugim vrstama osiguranja. Ovo na kraju vodi ka uništavanju vrednosti. Gde god se država upustila u komercijalne aktivnosti, ne govorim sada o Srbiji, već o opštem iskustvu, nije uspela. Bila je manje efikasna od privatnih kompanija i sklona je netransparentnim aktivnostima.

11. UNIQA grupa je preuzela poslove švajcarske Baloise grupe u Hrvatskoj i Srbiji, a u oba slučaja posredi je kupovina Basler osiguranja. Šta je ovo proširenje donelo UNIQA osiguranju? Kakva su očekivanja u narednom periodu?

Nakon zvaničnog preuzimanja ovih kompanija, koje se desilo 11. marta 2014, UNIQA je dodatno ojačala svoju tržišnu poziciju u Hrvatskoj i Srbiji. Zajedno sa lokalnim BasleromUNIQA Hrvatska ostvariće povećanje tržišnog učešća na 7% i zauzeti poziciju broj 4 na hrvatskom tržištu, dok će zajedno sa srpskim Baslerom UNIQA Srbija ostvaritipovećanje tržišnog učešća na nešto vise od 8%. Za klijente i poslovne partnere Baslera na ovim tržištima nema nikakvih promena. Izvršenje preuzetih obaveza, sigurnost i maksimalna posvećenost servisiranju klijenata jesu i biće najvažniji za UNIQA osiguranje. Verujemo da će posle ove akvizicije klijenti i dalje imati pouzdanog partnera u još snažnijoj kompaniji.

12. Konkurencija na srpskom tržištu osiguranja je velika. Koje sve strategije koristite kako biste dobro pozicionirali kompaniju na tržištu i pridobili nove klijente?

Trenutno premija UNIQA osiguranja u Srbiji raste 5,2 odsto, što je daleko iznad prosečnog rasta domaćeg tržišta (očekivani rast tržišta je između 2% i 3%). Veliki rast UNIQA beleži u oblasti životnog osiguranja, gde je rast premije 19,67 odsto. Strategija UNIQA 2.0 započeta je 2011. godine kada je, zbog novih zahteva, kompanija usmerila pažnju na tržište i klijente – ideja je bila da grupa ima kompanije koje rastu brže od tržišta u svim zemljama u kojima je prisutna, a vrlo jednostavan način da se to izmeri jeste broj klijenata i pozicija na tržištu. UNIQA osiguranje neprestano razvija nove proizvode prema potrebama i mogućnostima potrošača, te ne smatram da postojijedan proizvod koji treba favorizovati.

Međutim, ono na šta ćemo se svakako usredsrediti jeste održivi rast sa posebnom pažnjom posvećenom daljem razvoju životnih osiguranja, dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja i proizvoda imovinskih osiguranja. Takođe, kvalitet servisa i dalje je naš primaran cilj kojim na duže staze obezbeđujemo lojalnost naših klijenata.

13. Koje to nove proizvode UNIQA nudi klijentima ovog proleća?

UNIQA neprekidno radi na procesu unapređenja svojih usluga i proizvoda. Klasično poimanje naših usluga značajno se promenilo u prethodnim godinama, tako da naše usluge vidimo kao sveobuhvatno rešenje potreba naših klijenata, a to svakako više nije samo osiguranje, već mnogo više od toga. Pored pokrića finansijskih i materijalnih šteta, u naše usluge sada uključujemo i asistenciju i profesionalnu pomoć u slučaju da dođe do raznoraznih teškoća u životu. To je šansa za UNIQA da se diferencira upravo tim dodatim vrednostima koje pruža korisnicima. Primer takve pomoći je novouvedeno osiguranje u slučaju potrebe za hitnim kućnim intervencijama, koje se može zaključiti uz UNIQA osiguranje domaćinstva i podrazumeva pokriće troškova dolaska majstora, a na raspolaganju je klijentima 24 h dnevno. Ili recimo, usluga „Pomoć na putu”, koja je za naše klijente kasko-osiguranja vozila potpuno besplatna.

14. Kako vidite tržište osiguranja u Srbiji u narednih 5–10 godina?

Tu leži nesumljivo veliki potencijal, ali moram da priznam da taj potencijal nije efikasno korišćen od 2006. godine, kada je UNIQA ušla na srpsko tržište. Učešće osiguranja u BDP-u nije ga promenilo, čak je možda neznatno smanjen. Ukoliko ne preduzmemo odlučnu akciju da razvijemo tržište, ne možemo očekivati značajnije promene.

Jaku inicijativu pružaju svi akteri – Vlada, Narodna banka, kao i industrija osiguranja – da se u pravni okvir stave oblasti kao što je promovisanja finansijske pismenosti građana, alii stroga samokontrola industrije osiguranja. Na kraju, ne postoji šansa za zdrav razvoj sve dok na tržištu dominiraju osiguravajuće kompanije u državnom vlasništvu, jer na taj način onemogućavaju da svi učesnici na tržištu rade po istim pravilima.

15. Kako provodite slobodno vreme u Beogradu?

Prvo da vam kažem, nemam baš mnogo slobodnog vremena, ali ono malo što imam koristim uglavnom za sportske aktivnosti i s vremena na vreme iskoristim priliku da uživam u kulturnom životu Beograda.

16. Na koji način prevazilazite svakodnevni stres koji vaš posao nosi?

Nema mnogo tajni o upravljanju stresom. Sve se svodi na uspostavljanje ravnoteže uživotu između porodice, slobodnog vremena i posla.

17. Kada biste bili u mogućnosti, šta biste promenili u svojoj dosadašnjoj karijeri?

Ja sam do sada napravio skoro sve vrste grešaka koje se mogu napraviti u poslu, ali ne bih voleo da sam propustio nijednu od njih. Sve što sam naučio bilo je u neprijatnim situacijama i van zone komfora. Moja karijera je prolazila kroz razne uspone i padove i moram priznati da je učenje prilikom padova bilo zaista ogromno. Dakle, posle svega mislim da ne bih mnogo toga menjao.

Berza

investicioni fondovi

kursna lista