Početna > Izdanja > Broj 070 > Workshop

Kako treba a kako ne treba donositi odluke

Put koji u životu izaberemo rezultat je niza odluka koje smo do tog momenta doneli i sproveli u delo. Ni u kom slučaju ne znači da su to bile samo ispravne, niti samo neispravne odluke.

Veoma je teško znati koji je idealan posao za nas ili koji od dva rizična rešenja da odaberemo, sve ima svoje vrline i mane i zato nije neočekivano da ponekada pogrešimo. Važno je da u ključnim momentima, onima koji kod svakoga od nas ostavljaju velike posledice, odaberemo pravu odluku. Ona koja postiže ispunjenje cilja ili težnje u datoj situaciji.

Donošenje odluka je proces pri kome smo suočeni sa nekoliko mogućnosti od kojih treba odabrati pravu, nakon čega sledi preduzimanje niza akcija kako bismo tu odluku sproveli u delo.

Način na koji donosimo odluke u velikoj meri zavisi od toga kakvi smo karakterno i koje su to osobine ličnosti koje nas čine drugačijim od drugih. Naravno, ciljevi, ambicije, interesovanja i želje utiču na to koju odluku, u kom momentu donosimo i koja je u skladu sa prioritetima koje smo odabrali za sebe.

Odluke koje uključuju planiranje, dakle uzimanje u obzir dugoročnih (a samim tim i kratkoročnih) ciljeva, najkvalitetnije su jer time uzimate u obzir svoje životneciljevei ostvarujete ih preko "malih zalogaja". To znači da uzimate kontrolu nad svojim životom (ili bilo kojim njegovim aspektom).

Strukturalno donošenje odluka se sastoji iz sedam koraka:

1. Identifikovanje cilja i ishoda.

To će Vam omogućiti da jasno vidite šta pokušavate da postignete i koji su rezultati, posledice Vašeg cilja, tj. Vaš ishod.

2. Činjenice

Prikupite što više podataka, tj. činjenica o odluci koju treba da donesete. To će biti dokazi koji će Vam pomoći da pronađete rešenje.

3. Pronalaženje alternativa

Postavite sebi pitanje: – Koje su moje opcije? Pronalaženje više od jedne alternative – rešenja Vam omogućava da vidite koje rešenje je ono pravo, koje rešenje zaista deluje, i kako dadonesete odluku.

4. Cost/Benefit analiza

Napravite listu troškova i prednosti za svaku alternativu. Na osnovu toga ćete eliminisati sve alternative koje imaju više troškova, nego prednosti i olakšati sebi donošenje odluke.

5. Donošenje odluke

Kada analizirate svaku alternativu, prilikom donošenja odluke, izabraćete onu sa najviše prednosti, a najmanje troškova, ili rešenje sa kojim se svi slažu.

6. Preuzmite akciju

Čim ste doneli odluku, odmah stupite u akciju. Preuzmite potrebne korake za realizaciju pravog rešenja.

7. Evaluacija

Ovaj korak Vam omogućava da vidite šta ste uradili kako treba, a šta niste da bi ste korigovali strategiju donošenja odluka za naredne odluke. To je standardni deo za unapređenje načinadonošenja odluka.

Kako NE treba donositi odluke?

Impulsivno - donošenje odluke u sekundi, kada je analitičko razmišljanje gotovo isključeno.

Fatalistički - „neodlučivanje", prepuštanje toku stvari i okolnostima na koje naiđemo.

Imitirajući - kada se u procesu odlučivanja oslanjamo na tuđe izbore bez obzira da li nam oni odgovaraju ili ne.

Odlaganje - odlaganje odluke sve do poslednjeg momenta kada najčešće budemo prinuđeni na neki izbor. Ignorisanje potrebe za odlučivanjem će nas takođe naterati u neku odluku koja, da je pravovremeno doneta, ne bi imala loše posledice.

Donošenje odluka nije lak posao niti je uvek logičan izbor na nama, ali ono što je pri svemu tome važno je da ostanemo dosledni sebi i svojim vrednostima, željama i težnjama jer tako smanjujemo negativne posledice odluka koje smo doneli. Takve odluke nije uvek lako doneti i zato „konslultujete" svoje dugoročne ciljeve i izbor će vam biti olakšan.

Infostrud.net

Kakav je vas stav u poslu?

Postoji mala razlika među ljudima – ali ta mala razlika doprinosi da se oni međusobno mnogo razlikuju. Mala razlika je stav. A velika razlika je da li je taj stav pozitivan ili negativan.” – V. Klement Stoun O izuzetnom značaju stava za uticaj i prodaju vrlo konkretno govori i sledeće istraživanje koje se bavi pronalaženjem ključnih faktora za loše rezultate u prodaji i neostvarene uticaje.

A rezultati su sledeći:

-15% razloga leži u neodgovarajućoj obuci iz domena poznavanja proizvoda i same veštine lične prodaje ili dobrog poznavanja teme koja je predmet uticaja;

-20% razloga tiče se nedovoljno dobrih usmenih i pisanih komunikacijskih veština;

-15% razloga ima veze sa problematičnim šefom, rukovodstvom ili mentorom;

-i neverovatnih 50% u stavu koji osoba ima!

Dakle, navedeno istraživanje samo potvrđuje ogromnu moć stava u procesu uticanja na okolinu.

A kako možemo definisati stav?

Smatra se da zbir kvantiteta i kvaliteta usluge koju pružamo i pokazujemo, uz mentalan stav sa kojim to činimo, direktno određuje koliko ćemo novca zaraditi i uspeha doživeti.

Kada određena osoba ima negativan stav, ona takođe ima veliku moć uticaja: privlači probleme, brige, nevolje, neuspehe... Kao što elektromagnet privlači metalne opiljke.

Evo jednog zanimljivog istraživanja koje ide u prilog ovoj tezi. Grupa istraživača u Engleskoj ustanovila je da se rizik od učešća u saobraćajnoj nesreći ili nezgodi kada dođe petak 13. uvećava za neverovatnih 52%! To se dešava zato što naša uverenja i stavovi imaju snažnu tendenciju da postanu neka vrsta samoispunjavajućeg proročanstva.

Dakle, negativan stav nikada nije bio dobar izbor u prodaji, niti kao opcija uticaja, jer ne postoji osoba koja je bila nagrađena ili ostvarila dobar rezultat na osnovu negativnog mentalnog stava.

Ako želimo da postanemo osoba koja poseduje veštinu uticaja i ako želimo da se što bolje „prodamo”, moramo zauzeti jasan, pozitivan mentalni stav.

A kako možemo transformisati

negativnog stava u pozitivan?

Tako što ćemo učiniti sve da izvršimo pozitivan uticaj na sopstvenu ličnost (sebe same) u sledeća 4 koraka:

1.KORAK (PREUSMERAVANJE MISLI)

Polazeći od stare mudrosti koja kaže: „Kakve su ti misli takav ti je život”, prvo što treba da uradimo jeste da odbacimo negativne misli i ne dozvolimo im da dominiraju našim umom. A kako to činimo? Tako što se trudimo da svesno izbegavamo negativne informacije i ljude oko nas, zatim svoje misli usredsredimo na sve lepe stvari i ciljeve kojima težimo i koje želimo da dostignemo. Na taj način entuzijazam i vera potiskuju sumnju i strah. Okrećemo se rešenjima i strategijama za realizaciju svega lepog što priželjkujemo, a napuštamo koncept usmeren na probleme. Ono što dodatno može da nam pomogne da naše misli budu pozitivne jeste čest kontakt sa pozitivnim ljudima i čitanje knjiga koje u sebi nose mnogo pozitivnih preporuka koje će na nas dodatno pozitivno uticati. Budimo sigurni da ono o čemu razmišljamo ima mnogo veći značaj na naš život od bilo čega drugog.

2.KORAK (POZITIVNO OČEKIVANJE)

Kada smo učinili da naše misli budu pozitivne, prelazimo na drugi korak. Svakodnevno očekujemo da će nam se događati stvari koje su pozitivne i koje nam pomažu da se kockice slože tako da dovedu do realizacije naših ciljeva. Treba da isprogramiramo sebe da sve što nam se dešava vidimo kao deo šireg koncepta koji nas vodi ka željenim ciljevima. U ovom koraku nam mnogo može pomoći princip autosugestije. Autosugestija je temelj na kome se gradi privlačna, harizmatična ličnost... Pozitivno se programira um koji kasnije kontroliše i usmerava pozitivno aktivnosti i postupke. Upotrebom principa autosugestije stvara se jasna slika koja prerasta u pravu mapu i uputstvo po kome radi podsvesni deo našeg uma.

3.KORAK (POZITIVNO PRIVLAČENJE)

U trenutku kada su naše misli pozitivne i kada imamo dominantan stav da je realno i logično da očekujemo dobre stvari u budućnosti, mi krećemo da tragamo za informacijama, stvarima, ljudima, događajima koji će nam pomoći da materijalizujemo svoje želje i ostvarimo ciljeve. Tada se događa da u svoj život uključujemo upravo događaje i ljude koji nam u većoj ili manjoj meri mogu pomoći da se brže krećemo ka željenim rezultatima. To je trenutak kada smo zahvaljujući pozitivnom stavu i očekivanjima počeli konstruktivno da utičemo na sve ono što nas okružuje. Ništa nije slučajno! U univerzumu je od davnina poznat zakon koji kaže da se sličnosti privlače. Ta činjenica dovodi do toga da pozitivno očekivanje privlači druge pozitivne stvari, a negativno očekivanje i dominantan stav da je neuspeh neminovnost – samo negativne stvari i neuspeh. Zbog toga funkcioniše „Marfijev zakon” i na ovom konceptu se temelji sujeverje.

4.KORAK (KOMPENZACIJA)

Tzv. zakon setve i žetve govori nam o tome da sve ono što posejemo kasnije i žanjemo. Zato mnogi ljudi izgledaju veoma smešno kada „seju” strah, nepoverenje, mržnju i sumnju, a onda se čude što im se stalno dešavaju negativne stvari i što „žanju” efekte negativnih misli, očekivanja i privlačenja, kao što stara arapska poslovica kaže: „Ako seješ kaktus, ne očekuj grožđe!” Zapravo, u četvrtom koraku dolazi do kompenzacije. Naime, naše pozitivne misli, očekivanja i privlačenja pozitivnih rezultata i konstruktivne akcije koje preduzimamo kompenzujemo za dobre rezultate i realizaciju ciljeva.

Kroz četiri pomenuta koraka pokazali smo kako da dominantno negativan stav preusmerimo ka pozitivnom i na taj način dovedemo sebe u poziciju da izvršimo veći uticaj na okolinu i na taj način bolje plasiramo svoje ideje, znanja, proizvode...

Čoveka sa ispravnim mentalnim stavom ništa ne može sprečiti da postigne svoj cilj, a čoveku sa pogrešnim mentalnim stavom ne može pomoći ništa na kugli zemaljskoj!

Budući da postoje, kao što rekoh, tri grupe ljudi, treba znati da naša veština uticaja deluje na prvu grupu ljudi, one koji imaju pozitivan stav, ali i na one koji uopšte nemaju stav.

Uticanje na ljude koji su svoju ličnost duboko formirali na negativnom stavu jeste ogroman gubitak vremena i beskorisno trošenje entuzijazma i pozitivne energije. U susretu sa takvim ljudima najbolje što možete da uradite jeste da „ne prodajete”, već da se brzinom munje sklonite od njih, jer oni imaju prikrivenu moć negativne kontaminacije!

Kao što pozitivne misli mogu biti zarazne i „virusno” deluju na okolinu, tako i negativne misli imaju ponekad još veću moć i u obliku epidemije šire se na okolinu!

Naš stav prema životu će u mnogo čemu odrediti i stav života prema nama! On će nam olakšati ili otežati proces uticaja u zavisnosti od toga da li je negativan ili pozitivan.

Vilijem Džejms je izjavio: „Najveće otkriće moje generacije jeste činjenica da ljudi mogu izmeniti svoj život menjajući svoje mentalne stavove!”

Kada imamo utisak da nam život donosi mnogo problema, kada naša karijera ide u pogrešnom pravcu, kada nam se čini da ni na šta ne možemo da utičemo, a da sve utiče na nas – ima nade! Uvek možemo promeniti svoj stav i na taj način preuzeti kontrolu.

„Prednost pobednika nije u nadarenosti koja se stiče rođenjem, visokom koeficijentu inteligencije ili talentu. Sva prednost pobednika nalazi se u njegovom stavu.”

– Denis Vejtli

Tekst je priređen po knjizi „Veština uticaja – Umete li da se prodate?” D. R. Gilberta, Dragiše Ristovskog,

direktora i vlasnika D. R. Gilbert centar groupa www.drgilbert-centar.com

Berza

investicioni fondovi

kursna lista