Početna > Izdanja > Broj 067-068 > Poslovna misao - Steve Pavlina

Stiv Pavlina

Prelazak preko mosta

H. L. Hant, čovek koji je počeo kao propali uzgajivač pamuka tokom tridesetih godina prošlog veka, a preminuo je 1974. godine kao multimilioner, jednom prilikom je tokom intervjua upitan koji savet može dati svima onima koji žele da ostvare finansijski uspeh. Odgovorio je da su potrebne samo dve stvari. Prvo, morate da odlučite šta tačno želite da postignete. Većina ljudi u tome ne uspe tokom čitavog svog života. Drugo, morate da odredite koju cenu morate da platite kako biste to ostvarili, pa da potom odlučite da platite tu cenu. Veoma je teško stvoriti život u izobilju sve dok ne nađete viziju tog života na drugoj strani koja će vas zaista inspirisati. Mnogi pokušavaju da učine korak u pravcu izobilja jer im je oskudica dosadila. Dosadilo im je da rade posao, koji napola mrze, samo da bi platili račune. Primećuju da godine prolaze, a čini im se da oni nemaju čime da se pohvale. Ovakvi ljudi retko beže iz takve stvarnosti, a takav način razmišljanja zapravo potkrepljuje oskudevanje. Izobilje je mnogo lakše postići ako imate jasnu sliku šta možete sa tim izobiljem. Zašto biste se uopšte mučili? Koga je uopšte briga? Kakav će život biti na drugoj strani? Da li ću se tako rešiti samo nekih neprijatnosti? Da li ima nešto više u tome?

Inspiraciju da živim u izobilju pronašao sam u osećaju da svako zaslužuje takav život, ne samo privilegovana nekolicina već svi. Ono što me je prvobitno podstaklo da razmišljam o izobilju bila je frustracija zbog nemaštine, ali čim sam počeo da uviđam kakav bi mi mogao biti život u izobilju (radostan!), shvatio sam da to nije bio samo moj lični put. To je put na koji može da krene čitava planeta.

Izobilje ne čini ljude lenjima.

Kada postoji izobilje, primarni izvor motivacije se menja. Umesto da vas motiviše potreba za nečim i nepostojanje nečega, vaša motivacija prvenstveno potiče od inspiracije. Takav viši nivo motivacije je kreativniji – i donosi mnogo manje stresa – od motivacije koja potiče iz nemaštine. Jedna se zasniva na strahu, a druga na ljubavi.

Odakle potiče ta motivacija?

Potiče od ljubavi. Potiče od osećaja sreće. Potiče od želje da podelim svoju sreću i ljubav, da dam svoj doprinos, da ulepšam ljudima dan, da ih inspirišem na kreativnost, da pomognem ljudima da se oslobode razmišljanja koje se zasniva na strahu i da stvorim planetu izobilja u kome svi mogu da uživaju.

Vaši razlozi za postizanje izobilja možda se razlikuju od mojih. Ali kako bismo postigli izobilje, važno je da imamo uverljive razloge koji nas pokreću, razloge koji su jači od tvrdnje „Ne volim nemaštinu”.

Jedan od izvora koji me je inspirisao da stvorim život u izobilju bila je serija „Zvezdane staze: Sledeća generacija”. U tom svetu tehnologija lako zadovoljava sve osnovne ljudske potrebe. Svi imaju svoj prostor za život. Ako si gladan, prošetaš do replikatora i on ti za svega nekoliko sekundi napravi šta god poželiš. I sve je besplatno.

Umesto da rade da bi živeli, ljudi rade jer uživaju u radu. Posvećuju mnogo pažnje svojim vezama. Brinu se o emotivnim potrebama svojih bližnjih. I održavaju tehnologiju koja se brine o njihovim fizičkim potrebama.

Taj izmišljeni svet inspirisao me je da razmišljam o tome kako bi bilo živeti u takvoj stvarnosti. Brzo sam shvatio da, čak i ako ostatak sveta nije došao do toga, mogu da stvorim mikrokosmos tog iskustva samo za sebe. Vremenom ću doći do tačke kada ću svoj mikrokosmos moći da proširim na svoje bližnje. Odatle će moći dalje da se širi. I kada bi više ljudi napravilo slične krugove izobilja, možda bi širenje bilo mnogo brže.

Radite iz ljubavi, ne zbog novca.

Vizija Džina Rodenberija me je inspirisala da radim iz ljubavi, ne za novac. Ljudi u tom svetu naporno uče kako bi usavršili svoja znanja. Naporno treniraju kako bi usavršili svoje veštine. Naporno rade kako bi dali svoj doprinos. Pri tome podržavaju jedni druge, brinu se jedni o drugima, uzajamno se poštuju i veruju jedni drugima. Mogli bi da budu lenji kada bi to želeli, ali oni su izabrali da daju svoj doprinos.

Do vremena kada je serija prestala da se emituje (1994), već sam odustao od ideje da radim za nekoga samo da bih mogao da preživim. Rodenberi mi je uništio tu mogućnost, takav život mi je delovalo apsurdno uskogrudo i kukavički. Epizoda „Tapiserija” bila mi je omiljena. Pomogla mi je da shvatim da bih radije živeo i skončao kao duša koja verujem da jesam umesto da igram na sigurno i odživim svoje patetično postojanje kao obična ljuštura čoveka.

Napori da se ta vizija ostvari nisu bili mali. Trebale su mi godine da dostignem stil života koji mi omogućava da se izdržavam radeći posao koji volim i da su mi sve potrebe zadovoljene – i to sve uz praktična ograničenja današnjeg sveta, ne u 2300. nekoj godini.

Isprobavao sam različite pristupe. Godinama sam bio u dugovima i proglasio sam bankrot. Izbacili su me iz stana jer nisam plaćao kiriju. Ali to me nije zaustavilo – nastavio sam da gledam „Zvezdane staze” sve to vreme.

Vizija me je veoma inspirisala i, uprkos različitim preprekama i poteškoćama, imao sam vere da ću vremenom shvatiti smisao. Delovalo mi je kao izazov, ali koji je moguće ostvariti. To nije bio cilj u smislu sve ili ništa. Svaki korak koji sam napravio ka izobilju i što dalje od oskudice i straha bio je od velike pomoći… i inspirisao me je da načinim nove korake. Shvatio sam da je postizanje izobilja zapravo putovanje sa mnoštvom iskustava, a ne prekidač „uključeno-isključeno”.

Moja trenutna situacija nije savršena, ali funkcioniše. Svake nedelje provodim veći deo vremena radeći ono u čemu uživam. Naporno radim, ali ne zbog novca. Pokreće me inspiracija, ne potreba.

Ljudi koji pokušavaju da oponašaju moj pristup često dožive neuspeh. Obično odustanu posle svega nekoliko meseci. Zašto? Jer zapravo ne oponašaju moj pristup. Moj pristup nije bio da oponašam nečiji pristup, pa tako ako oponašaju moj pristup, to zapravo nije moj pristup. Da li me razumete? Moj pristup se zasniva na tome da se posvetim viziji koja me je inspirisala i da se predam toj viziji. Nisam jednostavno seo jednog dana i rekao sebi: „Da, ta fora sa izobiljem baš zvuči strava. Hajde da pokušam.” Pokušavanje je gubljenje vremena. To je prevelik izazov za pokušaje.

Pokušavanje je u redu kada naručujete kafu sa cimetom po prvi put. Pokušavanje je u redu kada idete da vidite Umetnika. Pokušavanje nije dovoljno da bi se stvorio život u izobilju u današnjem svetu.

Ako odustanete tokom prve godine, to je pokušaj. Ako ne odustajete čak ni nakon 20 godina, to je sprovođenje u delo.

Prekretnicu u mom životu je označila odluka da pređem taj most i da dam sve od sebe da se ne vratim.

To je upravo ono što pokušavam da naglasim na različite načine u svojim člancima i govorima. Ako želite da stvorite i doživite izobilje, morate svesno da odustanete od ideje da možete stajati jednom nogom u oba sveta. Morate da se oprostite od načina razmišljanja koji se zasniva na oskudevanju i povratak na takav način razmišljanja mora da vam deluje jednako primamljivo kao i ispijanje otrova.

Čak i uz posvećenost prelaženju tog mosta nećete postići savršenstvo. Povremeno ćete se ipak vraćati na razmišljanje koje proističe iz oskudevanja. Javiće se strahovanja. Ponekad ćete mu se prepustiti. Ali pre ili kasnije setićete se svoje predanosti, počećete da razmišljate u pravcu izobilja, srce će vas vući ka tome i ovog puta ćete biti odlučniji nego ikad.

Bez takve posvećenosti nemate nikakve šanse.

Postizanje izobilja u današnjem svetu zahteva neuobičajene korake.

Morate biti spremni da mnogo puta kažete ne, da razvijate i uvežbavate svoju hrabrost, da stalno podižete standarde. Bez jake unutrašnje predanosti nema šanse da uspete. Ja bih se kladio protiv vas.

To što vam je oskudevanje dojadilo može da posluži kao početna motivacija, ali to nije dovoljno za dugoročan uspeh. Već posle prve prepreke ćete biti spremni da odustanete. Kako bi vaša motivacija potrajala, moraćete dublje da zaronite u vašu svrhu. Moraćete da pronađete viziju koja vas zaista inspiriše, onu koja pokreće duh u vama i koja vas stalno podseća zašto ste ovde.

Vaš um nije sam po sebi dovoljan da vas gura dalje. Morate u to da uključite i svoje srce i svoju dušu. I moraćete da uradite mnoge stvari kojih se trenutno plašite. Ako se nečega plašite, to će vam se sigurno kad-tad naći na spisku stvari koje morate da uradite.

Ono što me je najviše inspirisalo u Rodenberijevoj viziji jeste način kako se ljudi odnose jedni prema drugima.

Ne postoji ta neispunjena potreba. Ljudi su nezavisni, sposobni i jaki sami za sebe. Provode vreme zajedno jer uživaju u društvu. Upuštaju se u očaravajuće intelektualne razmene, pomažu jedni drugima pri rešavanju problema i podstiču jedni druge. Što je najvažnije, oni se jedni drugima iskreno dopadaju.

Želja mi je da doživim takvo izobilje i u odnosima i veoma sam posvećen ovoj viziji. Ako mi budu trebale godine da tu viziju ostvarim, ipak će vredeti truda.

Moje osnovne potrebe su zadovoljene. Bavim se poslom koji volim i koji me inspiriše. Ali već duži niz godina u mom društvenom životu ne vlada izobilje u kojem uživam kao u ostalim aspektima života. Taj deo mosta još nisam bio prešao. I dalje sam bio spreman da pristanem na manje pa sam tako i dobio… nešto manje.

Tokom poslednje godine sam postepeno počeo da se opraštam od ideje o nečemu manjem. Izašao sam iz svih odnosa koji se ne zasnivaju na uzajamnom poštovanju, pogotovo iz perspektive uzajamnog ophođenja. To mi je donelo primetno poboljšanje. Deo mene još uvek slavi moj dosadašnji napredak, dok je drugi deo uzbuđen što ide dalje.

Možemo da izaberemo da radimo posao koji volimo. Možemo da se oslonimo na inspiraciju umesto na potrebu kada je reč o primarnim izvorima naše motivacije.

Ništa od ovoga nije lako i neće se desiti preko noći, ali je izvodljivo. Imamo čak i komunikatore u džepu koji to dokazuju.

Vi to možete da ostvarite… ali ne ako ste spremni da pristanete na nešto manje.

Kakav život trenutno vodite? Da li uživate u njemu? Da li vas ispunjava u dubini duše? Da li ste srećni? Da li se jutrom budite i uveče odlazite na počinak sa osmehom na licu?

Mnogi posmatraju oskudicu i razmišljaju: „To nisam ja.” To je dobar prvi korak.

Sledeći korak je da pronađete viziju koju možete da pogledate i pomislite: „E ovo jesam ja!”

Berza

investicioni fondovi

kursna lista