Početna > Izdanja > Broj 067-068 > Intervju - Hassan Rouhani

Hasan Ruhani - Predsednik Irana

Financial Times, Teheran, 27. novembar 2013.

Intervju vodili: Lajonel Barber, Rula Halaf i Nadžmije Bozorgmer „Ovo je pobeda mudrosti, umerenosti i osvešćenosti nad fanatizmom i ružnim ponašanjem.” – Hasan Ruhani Hasan Ruhani, koji je u ranom detinjstvu vaspitavan u duhu islama, kasnije je studirao pravo i prirodne nauke. Prvobitno revolucionar, Ruhani je pobegao iz Irana sa ajatolahom Homenijem 1977. i živeo je sa njim u egzilu do završetka revolucije. On i Homeni su se potom vratili u Iran da vladaju i tako je počeo dug period u njegovoj karijeri u kojem je zauzimao različite pozicije visokih zvaničnika vlade. Ruhani se 2013. godine kandidovao za predsednika Irana i ubedljivo je pobedio svoje konzervativne protivnike. Pod sloganom „Umerenost i mudrost” Ruhani je obećao promenu s nadom da će zemlju povesti u progresivniju budućnost. Ruhani je postao sedmi predsednik Irana 2. novembra 2013.

Gospodine predsedniče, održali ste važan govor o ekonomiji; o ambisu pred kojim se ekonomija nalazi. Kakvi su vaši planovi da oživite ekonomiju i da li ste bili zatečeni stanjem u ekonomiji kada ste stupili na dužnost predsednika?

Ova vlada je nasledila ozbiljne ekonomske probleme. Iako smo svedoci i (ekonomske) stagnacije i inflacije u zemlji, imamo velika očekivanja po pitanju budućnosti ekonomije ove zemlje. To nije samo moje mišljenje. Moj ekonomski tim ima sličan stav da u kratkom vremenskom periodu možemo da se uhvatimo u koštac sa ekonomskim problemima.

Razlog za našu nadu proističe iz toga što smo donekle uspeli da zaustavimo brz rast inflacije u prethodna tri meseca. Mislim da je (godišnja) inflacija sa 43% spala na 36%. To je dobar znak i nastavićemo ovim putem, boreći se na dva načina: smanjenjem likvidnosti i poboljšavanjem poslovne atmosfere.

Kada je u pitanju recesija, stopa ekonomskog rasta u 1391. (prema iranskom kalendaru godina se završila 20. marta 2013) bila je –5,8%, što ćemo pokušati da dovedemo do nule do kraja esfanda (mesec koji se prema iranskom kalendaru završava 20. marta 2014). Sledeće (iranske) godine ekonomski tim predvideo je pozitivan rast. U međuvremenu, (nuklearni) sporazum iz Ženeve stvorio je pozitivnu atmosferu na polju ekonomije i ta atmosfera će se dalje poboljšavati sprovođenjem sporazuma.

Da li vaše predviđanje zavisi od ukidanja ekonomskih sankcija i koliko je za iransku ekonomiju važno da se sankcije ukinu?

Ne. Ako pregledate moj (ekonomski) izveštaj, videćete da smo i pod postojećim sankcijama uspeli da smanjimo inflaciju. Pod postojećim sankcijama predvideli smo da će naša stopa ekonomskog rasta biti pozitivna sledeće godine. Ali istovremeno, ako se sankcije ukinu ili smanje, logično je da će to uticati na ekonomiju.

Privremeni dogovor o obustavljanju nuklearnog programa veoma je važan za uzajamno poverenje između Irana i ostatka sveta. Šta Iran može da učini da uveri Vašington i Kongres da zaista želite dogovor, da ne želite da pravite nuklearno oružje? I da li ste odredili crvenu liniju koju nećete preći kada je reč o razmerama programa obogaćivanja uranijuma (od 20%)?

Nuklearne aktivnosti Islamske Republike Irana, kako je već nekoliko puta ponovljeno, biće isključivo u miroljubive svrhe. Razlog tome je što su sve naše nuklearne aktivnosti pod nadzorom Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA). Kao što znate, sva naša nuklearna postrojenja konstantno nadgledaju kamere ove agencije. A i kao stvar principa naša doktrina ne ostavlja prostora za oružje za masovno uništenje. Koliko ćemo proširiti obogaćivanje (uranijuma) ili, kako ste vi rekli, kolike će biti razmere, zavisiće od naših potreba za nuklearnim gorivom.

Poznato vam je da smo uspeli da dovršimo preostale delove za izradu gorivnih šipki u Iranu i uz plan koji smo predali IAEA od sada pa nadalje gotovo sav obogaćeni uranijum pretvaraće se u gorivne šipke za Reaktor (Istraživački reaktor u Teheranu).

Da li je gašenje nuklearnih postrojenja u Iranu crvena linija za vašu vladu?

Apsolutno.

To će svakako zavisiti od budućeg dogovora, ali da li možete da zamislite ponovno uspostavljanje bilateralnih odnosa sa Sjedinjenim Državama? Da li je Iran politički i psihološki spreman na takav potez? A ne smemo zaboraviti ni Britaniju, manjeg igrača.

Kada je reč o SAD-u, moramo da smanjimo tenzije u ovoj fazi i postupno izgradimo međusobno poverenje. Problemi koji su nastali pre 35 godina ne mogu da se reše tokom kratkog perioda. Najbolji test koji pokazuje da li smo sposobni da izgradimo poverenje ili ne jeste nuklearno pitanje.

Ako se prvi koraci preduzeti u Ženevi pažljivo i precizno sprovedu, to će značiti da smo jedan korak bliže zajedničkom poverenju. U Njujorku sam prisustvovao nečemu što je predstavljalo izvesnu promenu u atmosferi u poređenju sa ranijim periodom. Na svojim sastancima sa intelektualcima, univerzitetskim profesorima i (članovima) ekspertskih organizacija stekao sam utisak da su (predsednički) izbori imali veliki uticaj.

A kad je reč o „manjem igraču” kojeg ste spomenuli, situacije je mnogo drugačija. Odnosi sa britanskom vladom su pod određenim okolnostima izuzetno unazađeni.

Nakon (predsedničkih) izbora (u Iranu) preduzeti su neki koraci da se odnosi poboljšaju. Iz telefonskog razgovora sa gospodinom (Dejvidom) Kameronom prošle nedelje stekao sam utisak da su dve strane voljne da postepeno krenu da izgrađuju bolji odnos.

Da li ste možda spremni da u budućnosti uputite predsedniku Obami poziv za posetu Teheranu? Šta mislite o njemu kao reformatorskoj figuri u političkom smislu?

Iz našeg telefonskog razgovora (u septembru) stekao sam utisak da je on neko ko se izražava veoma kulturno i pametno. Kao što sam već rekao, problemi na relaciji Iran–SAD veoma su složeni i ne mogu se brzo rešiti. Uprkos preprekama, tokom prethodnih 100 dana nazreo se put koji se naknadno može utabati.

Razgovori o nuklearnim problemima su reper, a izgrađuje se uzajamno poverenje. Takođe, vaša pobeda na izborima nagovestila je promenu. Ali postoje skeptici u zemljama poput Izraela i Saudijske Arabije, kao i konzervativci u Vašingtonu i Kongresu koji kažu da su još uvek veoma zabrinuti zbog prisustva Irana u Siriji, zbog podrške Hezbolahu. U kojoj meri možete da izgradite poverenje kada i dalje imate te probleme, kada postoji nepoverenje u spoljnu politiku Irana?

Kada je u pitanju Sirija, glavni problem predstavlja prisustvo terorističkih grupacija na sirijskoj teritoriji. To bi trebalo da zabrine sve (zemlje). Smatram da nastavak krvoprolića i građanskog rata u Siriji ugrožavaju stabilnost u regionu. Zbog toga trenutno pregovaram o budućnosti Sirije sa zapadnim zemljama i zemljama u regionu. Činimo sve što možemo da pomognemo da se okonča građanski rat u Siriji i da svi teroristi napuste Siriju. To će zavisiti od pregovora između sirijske vlade i opozicije, kako bi se omogućilo održavanje slobodnih izbora. Kako god građani Sirije odluče na izborima, moraćemo tome da se povinujemo.

Da li tajno učestvujete u pregovorima o Siriji sa Amerikancima i zapadnim silama?

Ne sa Sjedinjenim Državama. Ali (razgovaramo) sa Evropljanima. Ako Iran bude učestvovao u pregovorima Ženeva II (predstojeća mirovna konferencija o Siriji), logično je da će razgovarati sa svim posetiocima skupa.

Za vas se kaže da ste po prirodi optimista. Ali morali biste da budete prilično optimistični ako mislite da će Bašar el Asad mirno prepustiti vlast nakon slobodnih i fer izbora.

Nisam optimista, ali nisam ni pesimista. Ne mogu da predvidim budućnost Sirije. Ali treba pripremiti teren za volju naroda. Ako birači ne izglasaju g. Asada, to je u redu. Koga god da izaberu, povinovaćemo se narodnoj volji.

Da li pregovarate sa Saudijskom Arabijom o Siriji kako biste sprečili širenje ovog sukoba i pripremili teren za njegovo rešenje?

Trenutno nismo u pregovorima. Ali ne predstavlja nam problem da pregovaramo sa Saudijskom Arabijom, niti bilo kojom drugom zemljom. Imali smo mnoge i bliske pregovore sa specijalnim izaslanikom UN-a (za Siriju) Lahdarom Brahimijem. Bio je u Teheranu pre nekoliko dana, kada smo se i sastali. Imamo bliske odnose i pregovaramo sa UN-om o budućnosti Sirije.

Osvojili ste ključnu pobedu u junu delimično i uz podršku reformista. Da li delite njihov stav da u Iranu mora da dođe do političke reforme ili ste jednostavno usmereni na ekonomsku efikasnost i bolje odnose sa Zapadom i svojim susedima?

Ekonomski problemi i spoljna politika svakako su važni, ali to nas neće sprečiti da razmišljamo o kulturološkim pitanjima i unutrašnjoj politici. Kao što sam i obećao tokom izborne kampanje, želim da izradim povelju ljudskih prava.

Juče sam, po isteku 100 dana na dužnosti predsednika, objavio nacrt ove povelje na (zvaničnoj predsedničkoj) veb-stranici, tako da stručnjaci mogu da daju svoj komentar. Dovršiću ovu povelju nakon što dobijem mišljenja intelektualaca i stručnjaka i predstaviću je društvu i tražiću njeno sprovođenje. Dakle, ova vlada ne može da se veže samo za ekonomiju i spoljnu politiku.

Došlo je do velikog olakšanja nakon dogovora o obustavljanju nuklearnog programa, ali i nestrpljenja za promenom, takođe i nestrpljenja zbog toga što su neke političke vođe u zatvoru. Da li se osećate dovoljno jakim da u bliskoj budućnosti oslobodite (Mir-Huseina) Musavija i (Mehdija) Karubija?

Za neka pitanja u zemlji mora da postoji konsenzus između drugih ogranaka i zvaničnika. Moja vlada pokušava da sprovede svoja zaduženja po ovom pitanju. Naravno, ne u roku od 100 dana. Potrebno je više vremena za postizanje konsenzusa. Nazvali ste me optimistom. Barem u ovoj slučaju jesam optimista.

Kada?

Nisam rekao da sam prognozer, ali optimista jesam.

Može li Financial Times da pretpostavi da će prilikom sledeće posete Teheranu moći da tvituje poput vas i vrhovnog vođe i drugih važnih ljudi u ovoj zemlji?

To možete da uradite i sada. Nije problem. To će se rešiti brže nego vaše prethodno pitanje.

Kako želite da vidite zemlju na kraju vašeg prvog mandata?

Islamska Republika Iran će na kraju te četiri godine biti u mnogo boljem stanju u pogledu ekonomije, regionalnog uticaja, kulture i unutrašnje politike. Već smo videli znake napretka na svim ovim poljima tokom prethodnih 100 dana.

Jedna Iranka kaže da je divno što je Iran za samo tri meseca iz srednjeg veka prešao u renesansu.

Nisam saglasan sa upotrebom takvih termina. Ali tokom ovog perioda ljudi su u velikoj meri postali dinamičniji i razdraganiji.

Berza

investicioni fondovi

kursna lista