Početna > Izdanja > Broj 066 > Workshop

Religija i njen uticaj na poslovanje

Poznavanje religioznih prilika za poslovne ljude može imati veoma veliki značaj, počev od samog načina postupanja prema drugoj strani, poznavanja najosnovnijih običaja, do saznanja šta se, na primer, može, a šta ne može plasirati na tržištu određene zemlje u kojoj je ta kultura preovlađujuća.

Slika 1. Religija ima jak uticaj na stvaranje kulturnih razlika

Za istraživanje uticaja religije pogodne su kulture koja imaju preko 20% populacije koja pripada drugoj religiji u odnosu na većinu. Zemlje sa takvom strukturom su, na primer, SAD, Francuska, Velika Britanija i Indija

Religija, pored jezika, glavni je nosilac kulture. Religija objedinjuje sistem verovanja i formalizovanja vrednosti koje pripadnici te religije imaju i ona je iznuđena društvenom sankcijom.

Istraživači Švarc i Huismans ispitivali su vezu između kulturnih vrednosti i stepena religioznosti. Obavljena su dva eksperimenta koja su istraživala vezu između religioznosti i vrednosnih prioriteta među pripadnicima 4 religije: judaizma, protestantizma, katoličanstva i pravoslavlja.

Pojedinačne vrednosti kombinovane su sa 9 vrednosti kao što su: moć, postignuće, hedonizam, stimulacija, samonavođenje, dobrota, tradicija, konformizam i sigurnost.

Prvi eksperiment je obuhvatio 1.731 osobu koja pripada jednoj od navedene 4 religije u zemljama sa drugačijom dominantnom religijom: u Grčkoj, Holandiji, Španiji i Izraelu. Subjekti su rangirali značaj svake od 10 vrednosti koje ih vode kroz život.

Drugi eksperiment je poredio odgovore 849 protestanta i 827 katolika u Nemačkoj.

Rezultati su pokazali da težnja za sigurnošću, samouzdržavanje i podređivanje nadređenom jesu odlike religioznijih ljudi. Manje religiozni ljudi imaju veću potrebu za dominacijom i izjašnjavaju se kao osobe otvorene za nove stvari.

Kako bi utvrdio uticaj religiozne orijentacije na radne vrednosti jedne kulture, Zeitlin je uradio istraživanje na uzorku od 805 Amerikanaca stranog porekla i starosedelaca. On je analizirao odgovore kako bi izdvojio dve dimenzije: unutrašnje, vezane za poslovni uspeh i spoljne, vezane za životni stil.

Ispitanici su bili podeljeni po religiji: protestanti, katolici, Jevrej i muslimani su bili u jednoj grupa, a drugu grupu su činili ateisti (videti sliku 6).

Slika 2. Religija i radne vrednosti

Kao što se vidi na slici, Jevreji su najviše skloni vrednostima koje neguju poslovni uspeh u odnosu na životni stil, protestanti su na sredini, dok su muslimani najviše motivisani životnim stilom.

Za potvrdu svojih istraživanja, Zeitlin je uzeo u razmatranje odnos nacionalnosti prema radnim vrednostima. Rezultati se vide na slici 7.

Slika 3. Nacionalnosti i radne vrednosti

Vidimo da postoji sličnost između pozicije Izraelaca na slici 7 i Jevreja na slici 6. SAD je prevashodno protestantska zemlja, tako da su pozicije ove zemlje slične na slikama koje pokazuju religioznost, odnosno nacionalnost u odnosu na radne vrednosti.

Postoji velika međuzavisnost između nacionalne pripadnosti i religije, prevashodno gde je određena religija zastupljenija.

Vrednosti jedne religije nisu potpuno uniformne, već se prilagođavaju u odnosu na lokalne uslove. Tako postoji razlika između katolika koji su, na primer, u Italiji i onih koji su u Latinskoj Americi ili među muslimanima u Saudijskoj Arabiji i onih u Bangladešu.

Protestantska radna etika je bitan deo religijske doktrine nemačkih i holandskih protestanata. Ova radna etika nameće da je obaveza svakog vernika da se mnogo trudi na poslu, da bude umeren, da bude veran radnom mestu i organizaciji u kojoj radi. Vrednosti u mnogim religijama podupiru radnu etiku.

Uticaj religije na rad umnogome se manifestuje kroz pozicije koje imaju poslovni ljudi kao reprezenti određenih zemalja.

Tako,na primer, biznismeni iz Nemačke ne kasne, imaju izraženu radnu etiku i disciplinovani su.

Berza

investicioni fondovi

kursna lista