Emocije i poslovanje sa drugim kulturama
Slika 1. Svaka osoba ispoljava emocije bez obzira na kulturu iz koje potiÄe
Emocije su razliÄite po uÄestalosti, trajanju i intenzitetu. Å to su ciljevi znaÄajniji za pojedinca, emocije su intenzivnije i dugoroÄnije. Priroda ciljeva varira od kulture do kulture, tako se i emocije razliÄito ispoljavaju. Emotivne reakcije su ne samo bitna odrednica kulture već i važan faktor u poslovnim aktivnostima. U multikulturalnom okruženju emocionalne reakcije se dodatno komplikuju. Negativne emotivne reakcije Äesto mogu biti posledica uslova sa kojima se susrećemo u poslovanju, prethodnog iskustva sa sagovornikom i sl.
Kulturne razlike najÄešće mogu da dovedu do negativnih emocionalnih reakcija i do stvaranja stereotipa i predrasuda o odreÄ‘enoj naciji, narodu i kulturi.
Kulturne razlike mogu da se podele u dve grupe: objektivne i subjektivne.
Objektivne kulturne razlike su razlike u jeziku, religiji, politiÄkim i ekonomskim sistemima zemalja.
Subjektivne kulturne razlikeodnose se na vrednosti i verovanja koje imaju pripadnici određene kulture u vezi sa nekim drugima.
Najdominantniji faktor u poslovanju su subjektivne razlike.
Na osnovu subjektivnog stava kulture se dele na one koje gaje individualistiÄki naspram kolektivistiÄkog pristupa poslu, zatim egalitaristiÄki naspram hijerarhijskog itd.
Što je veća kulturna distanca, to je veća verovatnoća da će se stvoriti negativne emocije u poslovanju i komunikaciji. Kulturna distanca stvara utisak osećaja gubitka kontrole i manjka poverenja među ljudima.
Negativne emocije,kao Å¡to je strah, nagone osobu da pobegne iz situacije u kojoj se nalazi, isto tako razoÄaravajuće emocije, kao Å¡to je bes, teraju osobu da se viÅ¡e potrudi ili da prilagodi ciljeve.
Slika 2. Osobe sa izraženim egom uglavnom vrše pritisak na druge
Osobe koje Äesto doživljavaju emocije zasnovane na egu (u literaturi poznate kao emocije liÄnosti) reagovaće tako Å¡to će vrÅ¡iti pritisak na drugu stranu. S druge strane, osobe koje doživljavaju tzv. meÄ‘uzavisne emocije u većini sluÄajeva će težiti prilagoÄ‘avanju ciljeva, pa će pre doći do dogovora.
Emocije zasnovane na egu odlika su individualistiÄkih kultura, dok su one koje neguju meÄ‘uzavisnost osobenost kolektivistiÄkih kultura.
Treba napomenuti da isto emocionalno stanje može dovesti do razliÄitih reakcija u razliÄitim kulturama;
tako, na primer, u zapadnim kulturama kada su frustracije bezrazložne, osoba će reagovati sa besom i željom da kazni drugu stranu, dok, recimo, Japanci u istom sluÄaju neće ispoljavati preteranu agresiju. KolektivistiÄka druÅ¡tva će mnogo emotivnije reagovati na krÅ¡enje normi koje su u vezi sa meÄ‘usobnim odnosom, nego na one koje su u vezi sa neostvarenim ciljevima.
Kolektivisti, tj. pripadnici kolektivistiÄkog druÅ¡tva, reÄ‘e pristupaju agresivnim emocionalnim reakcijama, dok s druge strane, pripadnici individualistiÄkih druÅ¡tava drugaÄije reaguju, usredsreÄ‘eni su na ciljeve i emocionalna reakcija je prilagoÄ‘ena tome, pa Äešće ispoljavaju agresivne emocionalne reakcije.
Interkulturalni poslovi ukljuÄuju Äesto poslovne ljude koji su ranije meÄ‘usobno saraÄ‘ivali. Zahvaljujući prethodnom iskustvu mogu se steći Äetiri tipa odnosa:
1.nisko poverenje – nisko nepoverenje;
2.visoko poverenje – nisko nepoverenje;
3.nisko poverenje – visoko nepoverenje;
4.visoko poverenje – visoko nepoverenje.
Kad je prethodno iskustvo okarakterisano kao nisko poverenje – visoko nepoverenje, meÄ‘u akterima su pojaÄane negativne emocije. Na drugoj strani, poslovni ljudi traže nove zajedniÄke mogućnosti i prilike, pozitivna atmosfera je poželjnija, a emocionalno zbližavanje je veće. Kod odnosa koji karakteriÅ¡emo kao visoko poverenje – visoko nepoverenje simultano su prisutne i pozitivne i negativne emocije, dok u situaciji nisko poverenje – nisko nepoverenje osobe su najÄešće indiferentne.
Mr Marko Burazor, poslovni konsultant
Članak je deo knjige „Razlike među kulturama (Neverbalna komunikacija na delu II)†u izdanju Draslar Partnera, 2012.
.jpg){kind=logo}
