Početna > Izdanja > Broj 065 > Intervju - Angela Merkel

Intervju

Angela Merkel

Angela Merkel o Evropi:

„Svi smo mi povezani jedni sa drugima jer kod nas u Nemačkoj mnogo zavisi od toga šta se dešava u Portugaliji, Grčkoj, Španiji i drugim zemljama. Svi smo mi u istom čamcu.Nijedna evropska zemlja ne može dugoročno da bude jaka ako druge imaju problema.“A.Merkel

U intervjuu za Špigl” kancelarka Angela Merkel govori o moći Nemačke u krizi evrozone i objašnjava zbog čega ova zemlja izvozi oružje autoritarnim režimima poput Saudijske Arabije.

Jun 2013.

Kancelarko Merkel, američki časopis „Forbs“ vas je treći put uzastopno proglasio za najmoćniju ženu na svetu. Kada ste se poslednji put osećali nemoćno?

Tako se obično ne osećam iako, naravno, ne uspevam uvek odmah da ostvarim ono što mi je važno. Moram da budem strpljiva i da ubedim druge da se saglase sa mnom. To se odnosi i na domaću politiku i na međunarodne poslove.

Da li je moć kancelara Nemačke uvećana usled krize evrozone?

Teško mi je da to ocenim jer svi radimo u sopstvenom kontekstu. U svakom slučaju, politika nemačke vlade privlači veliku međunarodnu pažnju. Poslednjih godina su odobrene neke mere za koje bih ranije mislila da nisu mnogo verovatne. Na primer, nakon ratifikovanja Lisabonskog ugovora Evropske unije 2009. godine mnogi su verovali da je evropski razvoj privremeno okončan, bar kada su u pitanju velike promene ugovora. A onda je nastupila kriza suverenog duga i mi smo, na primer, bili primorani da uvedemo fiskalni ugovor, odnosno Evropski mehanizam za stabilnost, koji može da se koristi za pomaganje zemljama koje je pogodila kriza ukoliko se obavežu na plan restrukturiranja. To pokazuje da je Evropa sposobna za promene i reforme, možda i više nego što smo i sami verovali.

Nedavno vas je posetio kineski premijer Li Kećijang. Ko je kod kuće moćniji, on ili vi?

Na našim sastancima razmatramo značajna pitanja za obe naše zemlje, kao što su stanje evra ili situacija u Južnom kineskom moru. Naravno, pokušavam da se stavim u poziciju osobe sa kojom se sastajem, i ako sedimo jedno preko puta drugoga, ljudi očekuju da ćemo moći da rešavamo stvari, svako u svojoj zemlji.

Izgleda da mešavina jednopartijskog sistema i kapitalizma veoma dobro funkcioniše u Kini. No da li će zapadni model, kombinacija tržišne ekonomije i ustavne demokratije ikada imati šansu u takvim zemljama?

Ljudska prava su nedeljiva. Ljudsko dostojanstvo nije važno samo u Nemačkoj već i u celom svetu. Uverena sam da će vladavina zakona, demokratije i slobode na kraju svuda biti nezaustavljiva.

Da li to znači da će zemlje poput Kine jednog dana početi da liče na Evropu, a ne obrnuto?

Ljudska prava su nedeljiva. Osim toga, važno je da Nemci i Evropljani uvide da se Kina svim silama trudi i da ostvari prosperitet. Ako u tome postupa lojalno prema globalnoj konkurenciji, nemamo pravo da joj stajemo na put. Umesto toga moramo se postarati da održimo korak sa ovim dinamičnim ekonomskim razvojem i da iskoristimo prilike koje nam se pružaju u vezi sa usponom ove zemlje. Takođe, imam utisak da je rukovodstvo Kine i te kako svesno da stanovništvo očekuje veće poštovanje zakona, više napora ka borbi protiv korupcije, bolju zaštitu životne sredine i veću slobodu.

Da li su zapadne demokratije previše spore da bi održale korak sa radikalnim globalnim promenama?

Brzina je važna, ali nije sve u brzini. Demokratija je i dalje superiorna, delimično zbog toga što je, zahvaljujući ugrađenim sistemima za kontrolu i čuvanje ravnoteže, dugoročno otpornija na neuspeh. Ali istina je da treba da ubrzamo svoje odluke u uslovima globalne finansijske krize. Ja sam, na primer, ponovo posvetila pažnju zakonu koji reguliše priznavanje stranih stručnih kvalifikacija. Prošle su decenije pre nego što su ovakvi zakoni uspostavljeni i tek je ova administracija uspela u tome. Da li je to moralo toliko da traje? Mislim da nije.

Koliko je Evropa već zaostala u smislu globalne konkurencije?

Mi smo jedan od najrazvijenijih regiona na svetu. Toliko smo razvijeni da ne moramo naglasak da stavljamo samo na kvantitativni porast, već možemo da se usredsredimo i na kvalitativni napredak. Međutim, Evropa nije uvek na vrhu kada je reč o istraživanju i razvoju jer neke zemlje nisu dovoljno ulagale u ovu oblast. Neki delovi Evrope su veoma snažno okrenuti ka propisima, odnosno, da se drugačije izrazim, kod njih ima previše birokratije. Oni koji čine svega 7 procenata svetske populacije a ostvaruju 20 do 25 procenata globalne ekonomske proizvodnje, dok istovremeno obezbeđuju skoro polovinu socijalnih davanja na svetskom nivou, moraju da objasne kako se to dugoročno može platiti.

A kako bi to trebalo da funkcioniše kada je u pitanju sve starija populacija?

To može da uspe i kada je u pitanju populacija koja je sve starija. Osoba koja danas ima 70 godina je poput 60-godišnjaka pre 25 godina. Samo starenje nije razlog da društvo prestane da bude inovativno. Srećom, stavovi prema starenju su počeli da se menjaju. Sve više važnosti pridaje se aktivnom životu i doživotnom učenju. Mnogi stari ljudi imaju veliko iskustvo koje mogu da podele. To nije u dovoljnoj meri uzeto u obzir kada su programi za prevremenu penziju stupili na snagu u Nemačkoj. Zbog toga što želimo da očuvamo svoj standard življenja, rešili smo da povećamo starosnu granicu za odlazak u penziju na 67 godina, da bi ljudi mogli da rade duže nego ranije. Mnogi to žele i mogu.

Neobično je da ste veoma popularni ovde u Nemačkoj, ali da ste kontroverzna ličnost u drugim delovima Evrope. Da li posvećujete previše pažnje interesima Nemačke, a premalo evropskim susedima?

Kao kancelar Nemačke uvek želim ono što je najbolje za Nemačku i za Evropu jer sam duboko uverena da prosperitet Evrope za 20 godina zavisi od kursa koji danas odredimo. Ako ne sagledamo sebe, svoje snage i svoje slabosti u globalnom kontekstu, ako zaboravimo ili zanemarimo koliko se zemlje u Aziji ili Južnoj Americi trude da postanu konkurentnije, Evropa će globalno početi da zaostaje. To je razgovor koji moramo da vodimo iako je ponekad kontroverzan.

Koliko dugo može Brisel da nastavi da nameće mere štednje zemljama poput Španije i Grčke, mere koje većina u tim zemljama ne podržava?

Demokratski izabrane vlade su naši partneri u svim tim zemljama. Sve moje kolege u Grčkoj, Španiji i Portugaliji imaju demokratski dodeljena ovlašćenja da nastave sa svojim hrabrim i teškim reformama. U politici stalno moramo da donosimo odluke koje isprva nisu popularne. Pogledajmo, na primer, starosnu granicu za penziju od 67 godina, o kojoj smo već razgovarali. Ova mera i dalje ima veoma slabu podršku javnosti iako je neizbežna.

Da se vratim na prethodno pitanje. Zbog čega ste toliko uvereni da će zemlje u Južnoj Evropi dugoročno pristati na vašu politiku oštrih mera štednje?

Mnogi ljudi u tim zemljama znaju da su godine neželjenih događanja dovele do tih problema i da zbog toga nešto mora da se promeni. Međutim, svesna sam da potrebne reforme postavljaju velike zahteve pred njih. Mnogi često s pravom postavljaju pitanje pravičnosti i da li se od običnog radnog naroda traži previše, dok imućniji naizgled mnogo bolje prolaze. Na primer, u mnogim zemljama zakoni iz oblasti radnog prava su u slučaju mladih postali mnogo fleksibilniji, što znači da kada neka firma naiđe na poteškoće, posao prvo gube mladi. Vodi se i oštra polemika po pitanju pravičnosti u pogledu starijih radnika iako u njihovom slučaju ne smemo da zaboravimo razloge za poteškoće.

Nezaposlenost mladih u Južnoj Evropi je u nekim slučajevima i preko 20 procenata. Mere štednje koje ste nametnuli imaju katastrofalne posledice.

Konsolidacije budžeta i reforme dogovarane su sa vladama ovih zemalja i ove mere su kompenzovane solidarnom pomoći koju ove zemlje dobijaju od Evrope, te stoga od nas. Nezaposlenost mladih je već bila velika i pre krize u nekim od najviše pogođenih zemalja. Nemačka vlada namerava da pruži svoj doprinos poboljšavanju situacije tako što, na primer, planiramo program zajmova za zemlje Južne Evrope, koji će se davati kroz državnu KfW banku.

Često Vas optužuju da nemate sveopšti plan za budućnost Evrope. Neki kažu da ga nemate jer vodite politiku malih koraka. Drugi kažu da zasigurno imate takav plan, ali da ne želite da ga otkrijete jer bi izazvao nepotreban otpor. Ko je u pravu?

Zaista verujem da je razumno i ohrabrujuće da ovu krizu rešavamo korak po korak jer jedno sveobuhvatno rešenje ne postoji. Ali naravno, te korake možete činiti samo ako imate ideju o pravcu u kojem se krećete.

Hajde onda da razmotrimo vaš plan. Da li Evropska komisija treba da postane neka vrsta evropske vlade?

U nekim oblastima, kao što je poljoprivredna politika, nacionalne vlade su danas već jedva sposobne da donose samostalne odluke. U ovom trenutku ne vidim nikakvu potrebu da se u narednim godinama prenesu još veća prava na Komisiju u Briselu. Umesto toga, francuski predsednik Fransoa Oland i ja želimo da vidimo bolju koordinaciju u oblastima politike koje su od ključnog značaja za jačanje naše konkurentnosti. Tu, na primer, mislimo na politiku u vezi sa tržištem rada i penzionu politiku, kao i na fiskalnu i socijalnu politiku. Ekonomska koordinacija u Evropi je veoma slaba i mora se poboljšati, a to nije isto što i davanje većih ovlašćenja Briselu.

Da li se vi saglasni sa idejom da predsednika Evropske komisije direktno bira narod?

Ja sam s tim u vezi obazriva iako znam da je Hrišćansko-demokratska unija na svojoj sednici usvojila takvu odluku. Predsednik Komisije kojeg direktno bira narod morao bi da ima potpuno drugi nivo ovlašćenja nego što trenutno ima. To bi onda poremetilo ravnotežu čitave strukture Evropske unije. Evropski parlament i Evropski savet treba zajedno da budu odgovorni za odabir predsednika.

Trenutno i jeste tako. Zašto ne bi parlament samostalno odlučio ko će biti na čelu Komisije? Zato što bi to vama umanjilo moć?

Tačno je da trenutno i jeste tako, i ja ne želim da se to promeni. Mislim da je za ravnotežu među svim institucijama dobro da šefovi država i vlada imaju određenu ulogu u donošenju ove odluke.

Ako demokratiju shvatamo ozbiljno, trebalo bi da kažemo: vladar odlučuje. A vladar je parlament.

Zbog toga što želim da predsednik Komisije dobije funkciju koordinacionog organa za politiku nacionalnih vlada, smatram da je neophodno da šefovi država i vlada imaju udela u njegovom ili njenom imenovanju.

Ali upravo u tome je nedostatak demokratije u Evropskoj uniji. Građani treba da daju svoj doprinos i učestvuju u izborima za Evropski parlament, a na kraju parlament čak nema ovlašćenja da odluči koga da postavi na čelo Komisije.

Vi veoma potcenjujete Evropski parlament. On ima znatna ovlašćenja, što u ovom trenutku možemo da vidimo u debati u vezi sa finansijskim okvirom Evropske unije za naredne godine. Potreban je predlog Saveta, ali i odobrenje parlamenta. U nekom trenutku će možda imati smisla ovlastiti parlament da donosi nacrte zakona, ali trenutno mislim da nije dobra ideja da trošimo vreme na teoretske rasprave o tome kako će izgledati evropske strukture za 10 ili 15 godina. Pred građanima Evrope i preda mnom su daleko hitnija pitanja. Među njima su pitanja koje proizvode i usluge nameravamo da proizvedemo kao naš doprinos svetskom porastu, kako želimo da zarađujemo novac u budućnosti, kako možemo da pojednostavimo postupak osnivanja društva i time otvorimo radna mesta i kako da obezbedimo da sve zemlje – kako je i dogovoreno pre 10 godina – konačno troše 3 procenta svog bruto domaćeg proizvoda na istraživanja i još mnogo toga. Kada odgovorimo na ta pitanja, saznaćemo i kako institucije EU najefikasnije funkcionišu.

Ali frustracija zbog netransparentne Evropske unije utiče i na vas. Stranka kao što je nova evroskeptična Alternativa za Nemačku (AfD) ne bi ni postojala kada bi ljudi bili zadovoljni Evropskom unijom.

U Nemačkoj ima mnogo stranaka koje su osnovane iz najrazličitijih razloga i imaju širok raspon ciljeva. Piratska partija je primer koji smo imali prilike da vidimo u ovom zakonodavnom periodu, a u prošlosti smo videli Zelenu stranku.

To zvuči kao da veoma ozbiljno shvatate AfD.

Ulažem sve svoje napore u donošenje ispravnih odluka za našu zemlju i prema mom iskustvu upravo to uspeva ljude da uveri.

Hoće li Bundeswehr jednog dana postati deo oružanih snaga Evrope?

Naše oružane snage su pod kontrolom parlamenta. Parlamentarno ograničenje daje stabilnost našim odlukama, ali zahteva i drugačije postupke donošenja odluka nego u drugim zemljama Evrope.

Dakle zajedničke oružane snage nisu verovatna opcija?

Tako je, zbog toga što će sasvim drugačija pitanja da se postavljaju u sagledivoj budućnosti. Delimično zbog ograničenih finansijskih sredstava, moraćemo vojno mnogo više da sarađujemo. Moramo delotvornije da uklapamo bezbednosne i odbrambene politike NATO-a i Evrope i da ostvarimo istinsku podelu rada po pitanjima odbrane, ali ni to neće biti lako jer, naravno, odbrambene industrije pojedinačnih zemalja jedna drugoj su konkurencija.

Ako vas na partijskom skupu upitaju zbog čega vaša administracija baca više od pola milijarde evra na bespilotnu letelicu Euro Hawk, koja izgleda da ne radi, kako na to odgovarate?

Ministar odbrane je izjavio da planira da podnese iscrpan izveštaj o tom projektu ove nedelje, pošto je projekat počeo pre više od 10 godina. Neću da prejudiciram taj izveštaj. Već smo kod nekih projekata odbrane, kao i kod nekih velikih civilnih projekata, primetili da se vremenski rokovi i troškovi drugačije procenjuju na kraju nego na početku. Moramo generalno da poboljšamo sposobnost planiranja velikih projekata.

Ali nije u pitanju samo činjenica da je Euro Hawk skuplji nego što je bilo planirano. Na kraju se ispostavilo da je sasvim neupotrebljiv.

Neću da prejudiciram izveštaj ministra odbrane.

Jeste li zadovoljni kako Tomas de Mezier rešava ovu krizu?

Tomas de Mezier je uzeo onoliko vremena koliko je potrebno da Bundestagu dostavi što opsežniji pregled situacije. Osim toga, uskoro će dostaviti svoj izveštaj.

Najkontroverzniji deo vaše spoljne politike jeste isporuka oružja zemljama poput Saudijske Arabije i Katara. Zbog čega arapski moćnici dobijaju nemačke tenkove?

Kada je reč o izvoznim dozvolama za oružje, držimo se potpuno istih principa koji su usmeravali i ranije nemačke administracije, a i one su odobravale isporuke arapskim zemljama. Naravno, uvek smo bili svesni toga da većina tih zemalja nije demokratski uređena, ali znamo i da su važni partneri za Nemačku i Evropsku uniju u velikom broju regionalnih i međunarodnih pitanja, kao što je borba protiv međunarodnog terorizma. Uvek razmatramo ova pitanja od slučaja do slučaja i uzimamo sve aspekte u obzir. Uz to, imamo obavezu prema nekoliko zemalja…

… da im isporučujete oružje?

Obavezali smo se da nekim zemljama i regionima, na primer, u Africi, obezbedimo misije obuke da bi mogli da preuzmu odgovornost i sami se izbore sa potencijalnim sukobima. To uključuje i razgovor o pitanjima u vezi sa naoružanjem.

Izgleda da vam je savest po ovom pitanju mirna. Zbog čega onda takve odluke donosite iza zatvorenih vrata, u tajnom Savetu za saveznu bezbednost? Zbog čega ne obezbedite veću transparentnost?

Postoje dobri razlozi za našu dugoročnu politiku sastajanja u tajnosti u Savetu za saveznu bezbednost, naročito u smislu naše spoljne politike u vezi sa našim partnerima. Uz to, pre nego što donesemo konačnu odluku, moramo da uzmemo u obzir razumljive poslovne interese društava na koje se pitanje odnosi. Ne možemo da objavimo svaki upit pre nego što se donese konačna odluka. Da bi se ipak omogućila potrebna transparentnost, već decenijama se tradicionalno podnosi detaljan izveštaj o izvozu oružja parlamentu, a onda i javnosti jednom godišnje. Mnogi sada smatraju da jednom godišnje nije dovoljno i da takve informacije treba da se predočavaju ranije i češće. U sledećem zakonodavnom periodu spremna sam da razmotrim pitanje da li konačne odluke treba da se objave ubrzo nakon što se donesu. Osim toga, kada zakonodavci podnose upite u vezi sa takvim pitanjima, mi ih već direktno obaveštavamo o konačnim odlukama odgovaranjem na njihova pitanja.

Vaš ministar inostranih poslova je predložio formiranje tajnog komiteta u Bundestagu koji bi onda morao blagovremeno da se obaveštava.

Trenutno se ovakve informacije dostavljaju bez tajnog komiteta. Ali kao što sam napomenula, u sledećem zakonodavnom periodu spremna sam da razmotrim mogućnost da se ubuduće o izvozu oružja izveštava češće nego jednom godišnje, a da se pritom i dalje uzimaju u obzir pitanja spoljne politike i interesi društava.

Kancelarko Merkel, zahvaljujem se na ovom intervjuu.

Intervju vodili Rene Fister, Martin Doeri i Konstantin fon Hamerštajn. Sa nemačkog preveo Kristofer Sultan.

Berza

investicioni fondovi

kursna lista